Digitalna prava posle izbora: Slučajevi koji čekaju epilog

Špijuniranje novinara, opozicionih političara i građanskih aktivista skupim digitalnim alatima vrhunac je niza zloupotreba i nekažnjivosti koje SHARE Fondacija dokumentuje duže od decenije. Da bi se zarobljena država razgradila, svaki od slučajeva povreda digitalnih prava i sloboda mora da dobije svoj epilog.

Među dobrim vestima koje ovih postizbornih dana stižu iz pravosuđa, jedna je posebno obradovala sve koji se bave digitalnim pravima. Tužilaštvo je formiralo predmet po krivičnoj prijavi koju je studentkinja Jelena Kontić podnela 6. oktobra protiv NN lica iz BIA i policije, zato što su na njen telefon instalirali špijunski softver Pegasus. Prijava je podneta jer ni mesec dana od saznanja o počinjenim krivičnim delima nadležno tužilaštvo nije ništa preduzelo.

Slučaj Jelene Kontić odjeknuo je širom globalne zajednice. Bila je to ove godine prva u svetu potvrđena infekcija zloglasnim spajverom izraelske kompanije NSO Group, a forenzički su ga dokumentovali Citizen Lab iz Toronta i SHARE Fondacija. Kao i u ranijim slučajevima otkrivanja zloupotrebe špijunskih alata u Srbiji, zvanične institucije porekle su svoju umešanost. 

Sada su nastupile „promenjene političke okolnosti“. Vrhovno javno tužilaštvo je 27. oktobra formiralo komisiju koja proverava zakonitost rada javnih tužilaštva, pre svega u predmetima koji se tiču krivičnih dela protiv ljudskih i građanskih prava. Između ostalog, prema rečima jednog od članova Komisije, kontrola obuhvata slučajeve u kojima je određeno tajno praćenje komunikacija. Kada Komisija završi kontrolu, možda ćemo saznati i da li je postojao nalog za tajno praćenje Jelene Kontić, ili su NN lica u BIA i policiji na svoju ruku koristila alat čija osnovna godišnja licenca košta oko pola miliona dolara. Najnovija saznanja ukazuju da su razmere nezakonitog nadzora daleko prevazišle pojedinačne slučajeve: prisluškivani su novinari, građani, tužioci.

Biće potrebno vreme da se raščiste sve naslage nerešenih kršenja zakona u digitalnom okruženju u Srbiji. Slučajeve koji su postepeno zarobljavali i državu i društvo nećemo gubiti iz fokusa.

• Spajver, zloupotreba alata za digitalnu forenziku, neovlašćeni nadzor, pristup zadržanim podacima o komunikacijama.
• Curenja podataka iz velikih javnih sistema: objavljivanje ličnih podataka građana, uključujući osetljive zdravstvene podatke ili podatke o političkim uverenjima.
• Hiljade kamera i masovni biometrijski nadzor.
• Digitalno nasilje nad ženama: pretnje, uznemiravanje i zloupotreba intimnih sadržaja.
• Botovi i manipulacije veštačkom inteligencijom: koordinisane mreže naloga, distribucija lažnih ili izmenjenih sadržaja koji utiču na političku raspravu, šire mržnju i suzbijaju učešće u javnom životu.
• Izgradnja sistema zasnovanog na zloupotrebama naprednih tehnologija u Srbiji.
• Zvučni top: po svom obimu i uticaju, verovatno najdrastičniji primer militarizacije javne bezbednosti.