Sezona digitalnog lova

Tromesečni izveštaj

Najnoviji pregled stanja digitalnih prava u Srbiji obuhvata period od juna do kraja avgusta 2026. Za to vreme smo zabeležili 48 povreda digitalnih prava, od čega je ubedljivo najviše bilo slučajeva iz kategorije prevara, pretnji i manipulacija – ukupno 39. Kada je reč o ostale dve kategorije, zabeležena su četiri slučaja u oblasti povrede privatnosti i zaštite podataka, dok smo u domenu sajber incidenata imali pet slučajeva. U čak 27 slučajeva povrede su kategorisane kao ugrožavanje sigurnosti, od čega su u 23 na meti bili akteri iz medijskog sektora.

Pegasusov let

Kompanija Apple je 13. avgusta korisnicima u 110 država poslala najnoviju rundu notifikacija o pretnjama (threat notifications) koje se odnose na daljinsko targetiranje naprednim spajverom kao što je Pegasus. Među obuhvaćenim zemljama je i Srbija, gde je najmanje 12 visokorizičnih osoba iz studentskog pokreta, opozicije i civilnog sektora primilo Apple upozorenje. Ovo predstavlja najmasovniji talas targetiranja telefona spajverom od kraja 2023. godine, kada su se prvi put u Srbiji pojavile informacije o Apple notifikacijama kod pripadnika civilnog društva. Kao što Apple sugeriše, upozorenja treba shvatiti ozbiljno jer se sa visokom dozom sigurnosti može smatrati da su uređaji bili na meti spajvera zbog toga čime se njihovi vlasnici bave.

Citizen Lab Univerziteta u Torontu i Security Lab organizacije Amnesty International, u saradnji sa SHARE Fondacijom, pronašli su indikatore koji ukazuju na prvu zabeleženu Pegasus infekciju na iPhone uređaju u 2026. godini, odnosno tragove nove vrste Android spajvera. Prema analizi koju je sproveo Citizen Lab tim, iPhone člana studentskog pokreta bio je zaražen 0-klik napadom između decembra 2025. i januara ove godine. S druge strane, Security Lab je na dva Android telefona potvrdio infekciju novom verzijom špijunskog softvera NoviSpy, koji je otkriven 2024. godine i opisan u izveštaju „Digitalni zatvor“. Nova špijunska afera izazvala je reakcije iz EU i SAD, što čini dodatni međunarodni pritisak na vladajuće strukture. 

Upotreba invazivnih spajver alata, bez obzira da li se koriste na daljinu ili sa fizičkim pristupom uređaju, nezakonita je po domaćim propisima u bilo kom kontekstu, dok targetiranje političkih neistomišljenika i građanskih aktivista ugrožava same temelje ustavnog uređenja. Uzimajući u obzir da je izvesno raspisivanje vanrednih izbora nakon podnošenja zahteva predsedniku da raspusti Narodnu skupštinu, nezakonita špijunaža ima dodatne posledice po privatnost i fundamentalna prava kao što su sloboda izražavanja i kretanja, ugrožavajući i širi spektar političkih sloboda.

Digitalni lov na medijske radnike

Posmatrani period doneo je izuzetno visok broj pretnji i pritisaka na medijske radnike u onlajn prostoru. Specifično je da su napadi usmeravani i na pojedince iz šire medijske sfere, poput Verana Matića, koji su govorili o veoma teškoj bezbednosnoj situaciji za novinarsku profesiju u Srbiji. Pritisci aktera na poziciji moći eskalirali su ka otvorenom progonu novinara, od kojih su pojedini bili prinuđeni da napuste Srbiju – ilustrativan je primer vojnog analitičara i novinara Aleksandra Radića. Prema informacijama ANEM-a, za prvih šest meseci ove godine, Srbiju je napustilo četvoro novinarki i novinara. U atmosferi iščekivanja vanrednih parlamentarnih izbora i građanske pobune koja i dalje bukti Srbijom, novinari i novinarke su u poziciji „glinenih golubova“ jer trpe konstantne pritiske zbog svog rada i javnog delovanja, lišeni efikasne zaštite institucija kojima je to ustavna i zakonska obaveza.

Predsednik Upravnog odbora ANEM-a Veran Matić našao se na meti više uzastopnih pretnji na društvenim mrežama krajem jula i početkom avgusta. Pretnje su objavljivane nakon njegovog gostovanja na KTV televiziji, gde je govorio o stanju slobode medija u Srbiji. Kao istaknuti medijski radnik aktivan na polju zaštite novinara, Matić je često targetiran u onlajn prostoru ali i u prorežimskim medijima. Voditeljima podkasta „Dobar, loš, zao“ Nenadu Kulačinu i Marku Vidojkoviću takođe je više puta prećeno, čak i nakon vesti da su prethodne pretnje prijavljene ili, u slučaju Marka Vidojkovića, da je na listi za nagradu za pisce u progonu.

Nekažnjivost pretnji naročito zabrinjava u manjim sredinama, gde je medijska situacija hronično teža nego u Beogradu i drugim većim gradovima. Nastavile su se pretnje Kristini Demeter Filipčev koja uređuje portal „Bečejski mozaik“, a takođe su targetirane redakcije dva portala iz Vranja – Vranje News i Slobodna reč – kao i novinarka lazarevačkog portala „Pravo u centar“ Marija Popović, koja je dobila pretnje smrću i silovanjem. U slučaju pretnji redakciji portala „Volim Zrenjanin“ osumnjičeni je makar ubrzo identifikovan i priveden, ali u većem broju slučajeva reakcije nadležnih organa nisu efikasne, čak ni kada se pretnje upućuju sa naloga na društvenim mrežama koji nisu pseudoanonimni.

Kao specifičan slučaj koji ilustruje odnos državnih institucija i političkih aktera prema medijima, izdvajamo presudu protiv novosadskog portala 021.rs, koji je po tužbi političara i novinara Nemanje Šarovića prvostepeno osuđen da plati 70.000 dinara na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede časti i ugleda. Šarović je tužio portal koji je u celosti preneo tekst sa sajta RTS-a u kome je navedena uvredljiva izjava predsednice Narodne skupštine Ane Brnabić upućena Šaroviću. Iako je moguće izjaviti žalbu na presudu, slučaj može da postane presedan kada je reč o prenošenju tuđih izjava, čak i kada su prenete potpuno i verodostojno.

Podaci kao konfete

Ugrožavanje privatnosti u digitalnom okruženju u Srbiji postalo je deo redovnog stanja, a počelo je da se koristi i kao oružje za disciplinovanje neposlušnih. Jedan takav slučaj desio se u Valjevu, kada su ocene iz srednje škole mladog aktiviste Vuka Vasiljevića čitane uživo u programu lokalne televizije, uz podsmeh i omalovažavanje. Imajući u vidu da su ocene učenika u elektronskim dnevnicima zaštićene tehničkim i organizacionim merama, tj. da im ne može svako pristupati po slobodnom nahođenju, pa čak ni predmetni nastavnici koji predaju đacima, otvara se pitanje zloupotreba privilegija za pristup što je kažnjivo zakonom. Koliko je sistem obrade podataka učenika u Srbiji porozan pokazao je i slučaj curenja rezultata sa prijemnih ispita za srednje škole, koji su na još uvek nepoznat način završile na društvenim mrežama. 

S druge strane, tehnički propusti u informacionim sistemima koji obrađuju podatke miliona građana ostaju neuralgična tačka, čak i za republičke organe za koje se pretpostavlja da poseduju kapacitete za adekvatnu primenu zaštitnih mera. Skorašnji incident sa Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje (RFZO) ponovo je ukazao da često nisu potrebni sofisticirani malveri da se probili državni sistemi. Naime, korisnik hakerskog foruma je objavio da je došao u posed baza RFZO koje oko sadrže pet miliona validnih unosa. Neke od tabela iz baza sadrže veoma osetljive podatke poput ličnih brojeva osiguranika (LBO), JMBG-ova, specijalizacije lekara, zdravstvene ustanove, te ime i prezime izabranog lekara. Prema navodima na forumu za sajber bezbednost Bezbedan Balkan, napadač je iskoristio propust na jednoj stranici za proveru podataka na zvaničnom sajtu RFZO.

U ovako komplikovanim društvenim okolnostima, na javnu raspravu je tokom leta stavljen nacrt novog zakona o zaštiti podataka o ličnosti. Izmene samih odredbi ostaju u senci urgentne potrebe za snažnijim institucijama koje dosledno primenjuju propise u javnom i privatnom sektoru, i konačnim prekidom prakse da povrede podataka građana, naročito one masovne, ostaju bez adekvatne kazne i mera za sanaciju. Dosadašnjem Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milanu Marinoviću istekao je mandat u julu, a u iščekivanju vanrednih izbora i konstituisanja novog saziva parlamenta može da prođe i nekoliko meseci. Na kraju, građani su ponovo najviše na udaru institucionalne i pravne neizvesnosti.