Pandemija vs. Infodemija: vreme u kom je važno kritički promišljati
Pojam “dezinformacija” ukazuje na netačne informacije koje se zlonamerno šire. Sličan je pojmu “misinformacija” kod koga nedostaje element zle namere, jer se smatra da je osoba koja ovakve informacije prenosi u nekoj vrsti zablude. Da li u širenju različitih teorija zavere leži zla namera ili zabluda, teško je utvrditi. Ipak, tekuće vanredno stanje i poziv da svi ostanemo kod kuće pripomoglo da najmodernija teorija – o tome da je 5G opasan sistem koji ubija, dobije neočekivano veliki značaj. Sve to zahvaljujući internetu i potrebi ljudi da osećaj neizvesnosti koji je prirodno prouzrokovan vanrednim stanjem, ispune informacijama, kojih je mnogo, a sve više nepouzdanih.
Kako je sve počelo?
Različite teorije o štetnosti 5G mreže kruže već neko vreme na internetu, procenjuje se od 2016, ali kao i sve teorije zavere i ove su ostajale u skrivenim delovima interneta do kojih dolaze oni zainteresovani za teme. Kako je pisao “WIRED”, priča o vezi korone i 5G počela je s jednim doktorom. Kris Van Kerkoven je belgijski doktor koji je u razgovoru za lokalne novine početkom godine tvrdio da je 5G mreža opasna, a da to niko ne zna. U januaru je korona postojala samo u Vuhanu, gde se od sredine 2019. godine postavlja 5G mreža – okidač je pritisnut…
Do sada je formirano šest sličnih teorija: 5G je nekako opasan; 5G poboljšava efekat virusa ugrožavajući imuni sistem; 5G direktno izaziva simptome koronavirusa; korona je, zapravo, izgovor za širenje 5G; Bil Gejts stoji iza svega; ne, ipak stoje iluminati, i planira se masovno izumiranje populacije.
No, očigledno je da su u narednih nekoliko meseci, a sticajem okolnosti, ove informacije otišle viralno. I predaleko. Propagandni medij “RT America” aktivno je doprineo širenju ovih, prema rečima doktora Stivena Povisa – najgorih vrsta lažnih vesti. U širenje su se uključile neke od svetskih javnih ličnosti, a anti-5G pokret je znatno ojačao i krenuo da se formira po državama preko grupa na društvenim mrežama.
Teorije zavere polako dolaze i do Srbije. Potpisuju se peticije, širi se propaganda putem mreža i preti se spaljivanjem nepostojećih 5G antena (postoji samo jedna u Naučno-tehnološkom parku). Portal Krika Raskrikavanje na zanimljiv način se pozabavio ovom temom pružajući činjenice i dokaze. I drugi lokalni mediji su osetili potrebu da se oglase na temu, a rađeni su i TV prilozi – dakle, može se reći da je zabluda u kojoj se očigledno nalazi izvestan deo društva prepoznata. Ali, gde i dalje leži problem?
Zašto da – zašto ne?
Društvo se trenutno nalazi u osećaju neizvesnosti, dok pojedinac često pita sebe “šta će biti sutra?”. Iako se pored negativne, širi i pozitivna retorika da nismo sami i da osećaj deli mnogo ljudi, pitanja ipak ostaju. A kada se odgovori na pitanja ne naziru, najlakše je okriviti nekog, ili nešto, za sve što se dešava, zar ne? A ako je to nešto krajnje nepoznato i teško za razumevanje, onda je još bolje da se o tome polemiše. Za početak, 5G mreža nije ni na kakav način povezana sa koronavirusom, a stručnjaci povezanost ova dva pojma smatraju potpuno besmislenim. Ali to bi do sada već svima trebalo da bude poznato… Ono pitanje koje je i dalje ostalo otvoreno je ima li smisla uopšte, u trenucima pandemije u Srbiji, razmišljati o 5G mreži i njenim navodnim rizicima, i gde smisao leži? Taj sistem je pete generacije, dok je ova država još uvek u trećoj.
Deluje kao da prvi problem kod svih ovih paničnih priča leži u polemisanju o nepoznatom u vreme koje je veoma pogodno za plasiranje različitih informacija, stoga je neophodno jednostavnim jezikom pojasniti šta je to 5G mreža. Kao i sve bežične mreže koje su poznate, i ova – nepoznata, zasniva se na elektromagnetnim talasima. Jedina razlika između ovog i drugih sistema koji funkcionišu na principu zračenja je talasna dužina ili frekvencija. Na skali elektromagnetnih talasa 5G emituje manje zračenje nego, na primer, daljinac i sijalica, a vrsta zračenja je nejonizujuće, za koje nema dokaza da je štetno po zdravlje ljudi. Ovo ne liči, već jesu lekcije iz fizike, a ruku na srce, fizika mnogima nije bila najzanimljivija kada je trebalo da bude, dok se u kasnijem dobu pokazuje kao potrebna za razumevanje nekih tekućih životnih procesa. U svakom slučaju, mnogo bi sve bilo lakše razumeti da smo imali tada više slika:
Više o radijskom zračenju u objašnjenju Petra Bojovića, fizičara.
I da, sve su to činjenice.
Kao drugi problem koji se nazire iz svega, jeste nepotrebnost priče o tehnologiji koja ide ispred našeg vremena. 5G mreža je skupa infrastruktura koja zahteva gušći raspored antena, jer je opseg na kome radi kraći. Ono što možda treba da se zaključi iz ovoga je da 5G mreža, kako bi radila, zahteva svuda oko nas male antene – i to “svuda” treba bukvalno da se shvati. Dakle, moći ćemo da uočimo kada ta insfrastruktura bude krenula da se postavlja, jer će nam se postavljati, opet bukvalno, ispod prozora. Bazne stanice 5G mreže, koje se trenutno opažaju kao rizik, samo su deo potrebne opreme. Pored baznih stanica, potrebno je još mnogo rada na postavljanju infrastrukture za ovako naprednu tehnologiju da bi ona uopšte funkcionisala.
Jedna od prednosti koju 5G mreža donosi je veoma brz protok podataka, sa minimalnim kašnjenjem. Ono što će ovaj sistem doneti je, na primer, hirurška operacija na daljinu, međusobna komunikacija svih naših kućnih uređaja (frižideru ćemo govoriti da nam treba koka kola i led preko telefona, a mali robot će nam to doneti), VR igrice i filmovi će se raditi bez kašnjenja slike, automobili će ići sami… Ona omogućava komunikaciju između mašina. Nekome ovo zvuči kao dobra opcija, dok se drugi plaše ovolikog uticaja tehnologije na život, ali bez uplitanja emocija, činjenica je da ovo nije naša, “srpska” realnost. Prosečnom korisniku smartfona u svetu 5G nije potreban. Sve potrebe potpuno ispunjava postojeća 4G mreža – slušanje muzike, gledanje filmova, skidanje igrica od stotine gigabajta, te se često kao veći problem pojavi nedostatak memorije nego desetominutno čekanje da se film pogleda u full HD rezoluciji.
Osim veoma skupe infrastrukture, rad 5G mreže iziskuje i uređaje koji 5G podržavaju. Istina, ima ih sve više, i nisu jeftini. I da, ljudi sve češće kupuju skupe telefone, jer su lako dostupni na rate ili je to uglavnom trend, a retko potreba. Kada je potreba, uglavnom razmišljamo o dobroj kameri, ili dobrom procesoru, a ne o tome da li možemo da gledamo 4K video na Jutjubu, to nam je sasvim sporedan dodatak. S druge strane, veliki deo društva u Srbiji je digitalno nepismen,1 a najčešće baš takvi upadaju u bitke informacijama.
Zamislimo da 5G funkcioniše. Da radi. I da vidimo sve te antene. Sa 5G, naš život se potpuno oslanja na tehnologiju. Imamo pametne kuće ili stanove, automobile koji idu sami, Aleksu i telefone sa ugrađenim novčanikom. U telefonu nam i je zdravstveni karton, a na osnovu JMBG-a dolazi se do svih informacija ikada o našem postojanju. Sada se vratimo u Srbiju, koja je i dalje u procesu digitalizacije. Poreske obaveze izvršavaju se elektronski (a da li su svi u tome uspešni, pitanje je), dobijamo izvode iz matičnih knjiga na kućnu adresu, a poručujemo ih mejlom, na našoj čipovanoj zdravstvenoj knjižici nosimo podatke o lekovima koji su nam prepisani od strane lekara, a i MUP zakazuje servise elektronski – dakle e-uprava se trudi. Ali tu je i druga strana – bezbednost svih tih podataka.
Poslednje što je zavedeno prema istraživanju SHARE Fondacije kao “atraktivno” za digitalnu Srbiju je da su korisničko ime i lozinka za informacioni sistem “Covid-19” završili na internetu. Prema regionalnom monitoring izveštaju u vreme pandemije koji SHARE Fondacija radi na svake dve nedelje sa BIRN-om, pozicija u kojoj se nalaze digitalna prava i slobode građana nisu na zavidnom nivou. Dakle, Srbija u ovom trenutku ne može da isprati sve što 5G nosi sa sobom, a posebno ne rizike po bezbednost informacija.
I da, sve su to činjenice…
Gde leži stvarna opasnost?
U eri lažnih vesti, veoma je važno biti dobro informisan i znati kako se proveravaju činjenice, te ih kritički promisliti. Na konferenciji o bezbednosti u Minhenu koja se održala još u februaru, direktor Svetske zdravstvene organizacije izjavio je da je u toku borba ne samo sa pandemijom, već i sa infodemijom, jer se lažne vesti šire brže nego virus. Nakon što je u Velikoj Britaniji uništeno više od dvadeset baznih stanica zbog dezinformacija da 5G mreža pospešuje virus, dogovori sa mnogim platformama (Fejsbuk, Gugl, Tviter, Pinterest….) počeli su da se realizuju. Sadržaj koji uključuje informacije koje na bilo kakav način podižu paniku vezano za pandemiju su počele da se zabranjuju i uklanjaju. Iz Jutjuba su izjavili za Gardijan da aktivno rade na tome da se sadržaj koji povezuje 5G i pandemiju uklanja. Iz Fejsbuka su takođe izjavili da rade na eliminaciji takvog sadržaja, dok je zabeležno i obimno istraživanje neprofitne organizacije Avaz prema kome tim Fejsbuka u svojoj nameri nije najažurniji.
Blumberg navodi da je istraživač Mark Oven Džons, analizom preko 22.000 interakcija na Tviteru koje uključuju tagove #5G i #corona, ustanovio da postoji veliki broj aktivnosti koje se definišu kao neautentične sa postojećom strategijom iza postovanja, kao i uloženim trudom u proces. Ali ipak ostaje činjenica da je najveći doprinos dala zajednica autentičnih naloga onih ljudi koji u priče veruju, kao i uticajnih profila čiji se glas daleko čuje.
Stanje u kome se kolektivno nalazimo veoma je pogodno za ratovanje informacijama. Ovakve bitke se već dugo vode svuda oko nas, ali je u sadašnjem momentu potreban trud i izražena kritička svest kako nas informacije ne bi pojele. Sve oko 5G i korone je zdrava logika, priče koje vuče samo 5G mreža već zahtevaju dodatno razmišljanje i istraživanje, ali imamo mi vremena za ovakve stvari, sigurno nas neće zaobići. Nijedan napredak tehnologije do sada nije sprečen, već samo i eventualno regulisan. 5G sa sobom nosi mnoga pitanja, jedno od njih kome se treba posvetiti je da mreža više neće biti za sve ista, odnosno, da će doći do njenog “seckanja” (eng. network slicing). Ovo će omogućiti otkup takvih “iscečenih kanala” sa ultrabrzim protokom i tada će internetom krenuti da vlada jedan novi oblik kapitalizma. Ali ta tema će se tek otvoriti… Do tada, fokusirajmo se na sadašnjost, jer se ni u njoj ne snalazimo najbolje.
1A. Bradić-Martinović, J. Banović, “Assessment of Digital Skills in Serbia with Focus on Gender Gap”, Journal of Women’s Entrepreneurship and Education (2018, No. 1-2, 54-67), p. 63.
Milica Čubrilović je kreativna producentkinja i istraživačica SHARE Fondacije u Beogradu. Uglavnom radi na produkciji različitog vizuelnog sadržaja za SHARE kanale komunikacije i traži načine kako da kroz umetničke forme što jasnije prenese poruku o važnosti uticaja tehnologije na društvo.
Čitaj još: