Monitoring, Vesti
Lažni profili, neautentično ponašanje i rodno zasnovano onlajn nasilje
Prvi monitoring izveštaj 2023. godine predstavljamo sa fokusom na novu revidiranu metodologiju, koja nam je omogućila da pređemo kroz celu bazu slučajeva od njenog početka 2014. do kraja 2022. godine i prekategorišemo ih. Trenutna verzija metodologije (2023) nastala je kao najskoriji pokušaj da se preispita način na koji pratimo, beležimo i kategorišemo povrede prava u digitalnom prostoru Nove kategorije su struktuirane tako da se više bave sredstvima samih napada što nam je pomoglo da lakše klasifikujemo slučajeve. Razvoj i tehničkih i pravnih alata, kao i obim registrovanih slučajeva, u međuvremenu su postavljali sve veći izazov našim istraživačima prilikom selekcije i klasifikacije povreda po staroj metodologiji. Monitoring povreda digitalnih prava je kontinuiran proces i s tim u vezi se nadamo da će se kapaciteti za identifikovanje, prikupljanje i klasifikaciju ovih povreda samo još više razvijati.
Za sam početak smo se potrudili da revidiramo same kriterijume za unos slučajeva u bazu. Prvi i osnovni kriterijum koji je potrebno da svaki slučaj ispuni je da je povreda morala da se odigra u digitalnom prostoru – to znači da je šteta nastala na digitalnim dobrima i/ili su povređena digitalna prava. Pored ovog najvažnijeg kriterijuma, potrebno je da slučaj ispunjava još minimum jedan od naredna tri kriterijuma – da incident pogađa veliki broj građana ili drugih aktera u zajednici (1), da kontekst i potencijalne posledice povrede utiču na temeljne vrednosti ili odnose u društvu (2) ili da su tehnička sredstva, metode, ciljevi ili drugi elementi incidenta bitno napredniji u odnosu na postojeće (3).
- Što se tiče samih kategorija, smanjili smo obim na tri koje smatramo da na najširi mogući način većinski obuhvataju povrede koje pratimo u monitoring bazi. Prvi slučajevi su tehničke prirode i odnose se na sve vrste sajber napada, kao što su DDoS napadi, prevare (fišing, višing, skiming), ransomver napadi, presretanje sadržaja i krađa uređaja. Ukratko, ova kategorija odnosi se na sve povrede koje za cilj imaju ugrožavanje računarskih struktura.
- Privatnost i zaštita podataka odnosi se na povrede privatnosti i podataka o ličnosti, odnosno na neispunjenje zakonski propisanih mera koje za cilj mogu imati povredu prava u digitalnom prostoru. Slučajevi kao što su objavljivanje, curenje i prikupljanje podataka o ličnosti, kao i prisluškivanje i nadziranje u digitalnom prostoru spadaju u ovu kategoriju. Ove povrede mogu biti izvršene od strane državnih institucija, privatnih kompanija ali i individua.
- Poslednja kategorija odnosi se na informacione poremećaje sa kojima se korisnici susreću u digitalnom prostoru, prevashodno na društvenim mrežama. Kao što je i očekivano, Prevare, pretnje i manipulacije je kategorija sa najvećim brojem zabeleženih slučajeva od nastanka baze pre devet godina. Uznemiravanje i odmazde zbog izražavanja na internetu, manipulacija sadržaja i širenje dezinformacija i malinformacija, ugrožavanje reputacije i sigurnosti kao i ograničavanje slobode izražavanja su neki od najčešćih načina na koje se ove povrede izvršavaju.
- Još jedna velika promena je uvođenje monitoringa povreda koje se temelje na rodu i seksualnoj orijentaciji. Kategorija Rodno zasnovano onlajn nasilje služi kao horizontalna kategorija kroz koju su svi slučajevi koji prođu kriterijume i dospeju u bazu prolaze kao dodatan okvir za analizu. Sredstva i potkategorije u ovoj kategoriji poklapaju se sa ostalim kategorijama i na taj način nam omogućavaju da zabeležimo što više slučajeva koji u sebi sadrže povrede koje se temelje na rodnoj i seksualnoj diskriminaciji kao i težim povredama.
Novu metodologiju pratiće i revizija monitoring baze i sajta na kojem će svi podaci o slučajevima biti javno dostupni.
Tromesečni izveštaj
U periodu od januara do kraja marta zabeleženo je ukupno 20 slučajeva povreda digitalnih prava u Srbiji. Većina slučajeva (13) odnosila se na uznemiravanja, pretnje i pritiske usmerene na novinare i medijske kuće, dok su sajber incidenti takođe bili češći (7). U tromesečnom periodu nije zabeležena ni jedna povreda koja se odnosila na privatnost i podatke o ličnosti. Manipulacije u vidu lažnih naloga i informacionih poremećaja na društvenim mrežama su trend koji ne jenjava, i samim tim smo odlučili da se njima malo podrobnije bavimo u ovom izveštaju. Druga veoma važna tema izveštaja je pitanje rodno zasnovanog onlajn nasilja i u kojim sve oblicima se ono može javljati.
Koordinisano neautentično ponašanje ili kako je Srbija ponovo postala botovska zemlja
Početkom godine u februaru, Meta je objavila poslednji kvartalni izveštaj za 2022. godinu koji se posebno osvrnuo na koordinisano neautentično ponašanje koje se u ovom periodu pojačano javljalo na njihovim mrežama, pogotovo Fejsbuku. Kao posebna studija slučaja u izveštaju je analiziran slučaj mreže pronađene u Srbiji koja se sastojala od preko 5000 naloga i 12 grupa na Fejsbuku kao i broja naloga na Instagramu (u izveštaju nije jasno koji je tačan broj naloga koji je uklonjen sa Instagrama obzirom da u jednom delu izveštaja piše 100 a u drugom 1060). Takođe je utvrđeno da je ova mreža kontrolisana od strane Srpske napredne stranke što svakako nije prvi put da vidimo slučaj u kojem vlast pokušava da kontroliše diskurs na društvenim mrežama. Odlika naloga koji se karatkerišu po koordinisanom neautentičnom ponašanju je upravo simulacija realnih interakcija na društvenim mrežama. Glavni cilj ovakvih mreža, je da sadržaj koji dele i promovišu predstave kao organsku podršku prema odabranim akterima, bilo da je u pitanju predsednik ili vlada ili neko treći. Upravo zbog ovoga ovakve mreže najviše rasprostranjene među državama koje traže kontrolu u digitalnom prostoru, kao što su Rusija, Iran, Kuba, Bolivija i Meksiko.
Važno je napomenuti da je teško identifikovati ovakve mreže naloga bez infrastrukture i posvećenog istraživačkog tima koji Meta ima, ali je svakako moguće pratiti manje slučajeve kao što su lažno predstavljanje i kreiranje lažnih naloga i širenje manipulativnog sadržaja.
Slučaj Danijel Smit
Interesantan slučaj koji je početkom februara okupirao pažnju javnosti bio je intervju koji je Danas objavio sa takozvanim ekspertom za međunarodne odnose Danijelom Smitom. Intervju se ticao aktuelne situacije na Kosovu i rata u Ukrajini i privukao je veliku pažnju nakon što je korisnik Tvitera priložio informacije koje pokazuju da je u pitanju prevara i da Danijel Smit verovatno nije prava osoba. Nakon što su informacije izašle i medij povukao intervju, Smitov nalog je nestao sa Tvitera. Pre Danasa, intervjue sa navodnim britanskim ekspertom objavili su i drugi mediji u regionu, a nakon incidenta pokrenula se i diskusija oko toga da li je identitet u pitanju dipfejk odnosno fotografija generisana posredstvom veštačke inteligencije. Ovakvi slučajevi su i dalje retki, ali se sa sigurnošću može tvrditi da ih možemo očekivati više u budućnosti. Verifikacija izvora je veoma važna komponenta novinarskog posla i zbog toga je neophodno da u skladu sa razvojem novih tehnologija medijski radnici, ali i šira javnost bude upoznata sa potencijalnim dosezima manipulacija u digitalnoj sferi.
Mizoginija, pretnje i rodno zasnovano nasilje
U monitoring periodu je zabeleženo četiri slučaja koji imaju jasnu rodnu komponentu. Sva četiri slučajeva odnose se na pretnje upućene ženama na društvenim mrežama, od kojih su dve novinarke, jedan novinar i jedna političarka.
Novinarki Radio 021 Gorici Nikolin upućene su vulgarne pretnje i ponižavajuće poruke nakon objavljivanja teksta o legalnosti rada ateljea na Petrovaradinskoj tvrđavi. Poruke su upućene preko Instagram naloga koji je novinarka blokirala kako bi sprečila dalje uznemiravanje. NUNS upozorava da je samo u prošloj godini broj napada na novinare iznosio 136, i da se skoro 40% napada odvilo u digitalnom prostoru.
Početkom februara novinar portala Nova.rs Pero Jovović dobio je uznemiravajuće homofobne pretnje na Tviteru koje su nastavljene i nakon što je skrenuo pažnju da će slučaj prijaviti Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal. Ovo nije prvi put da je Jović primio pretnje preko ove društvene mreže, ali ni prvi put da Tužilaštvo nije reagovalo nakon prijavljivanja istih.
Novinarka Žaklina Tatalović i profesorka i kopredsednica stranke “Zajedno” Biljana Stojković obe su primile pretnje smrću preko društvenih mreža. Dok je UNS osudilo prenje Tatalović i pozvalo Tužilaštvo da reaguje, Stojković je napomenula da je poruka koju je dobila verovatno najgroznija u svojoj slikovitosti i namerama. Oba slučaja su prijaviljena policiji uz apel da se počinioci pronađu i procesuiraju.
Mizogine i homofobne uvrede i pretnje nisu ništa novo u srpskom sajber prostoru, kao i nedostatak reagovanja na iste. Pogotovo kada u pitanju nisu žene i seksualne manjine koje se na neki način nalaze u javnom prostoru, postaje još teže da se ostvare određene zaštite od strane pravnog sistema i policije. U nedostatku pravne strukture i činjenice da osvetnička pornografija i dalje nije definisana kao krivično delo u Srbiji, važno je stvarati neinstitucionalnu mrežu koja može da pomogne u osnaživanju i edukovanju žena o načinima zaštite ali i preduzimanja koraka u slučaju da se pronađu u situaciji da su njihovi intimni sadržaji objavljeni. SHARE Fondacija se već godinama trudi da podigne svest o problemima rodno zasnovanog nasilja na internetu, u kojem god obliku se ono pojavljivalo. U martu 2023. godine, SHARE je započeo regionalnu kampanju Cyber Intima, koji nudi informacije u vezi osvetničke pornografije, kako zabeležiti incident, kao i kome i na koji način se preživele mogu obratiti za pomoć.
TEHNOLOGIJA I RODNO ZASNOVANO NASILJE
Rodno zasnovano nasilje je fenomen koga poznaju sva vremena i svi prostori. Takođe je i fenomen koji se najbrže i najlakše prilagođava različitim društvenim promenama, uključujući i one tehnološkim. U tom smislu, tehnologija, i pre nego što uspemo da ispratimo njen razvoj, postaje sredstvo izvršenja nasilja. Devojčice, devojke, žene, kao i svi oni koji se ne uklapaju u heteronormativne rodne uloge, postaju mete rodno zasnovanog nasilja koje se vrši posredstvom tehnologije.
Gotovo identično u skladu sa onim što “tradicionalno” smatramo nasiljem, rodno zasnovano nasilje posredstvom tehnologije veoma često ostaje nevidljivo. A kada postane vidljivo, onda biva relativizovano. A kada relativizacija nije dovoljna, ono se opravdava tako što se odgovornost sa nasilnika, jer su u većini slučajeva nasilnici muškarci, prebacuje na preživele. Isto tako, nadležne institucije, koje postoje, veoma često nemaju kapaciteta da prate tehnološke promene, a logika privatnog kapitala koja stoji iza velikih kompanija koje obezbeđuju prostor na kome se nasilje dešava, nasilnike često štite od krivične odgovornosti. I dan danas, gotovo dve godine nakon saznanja o postojanju regionalnih Telegram grupa za neovlašćeno deljenje sadržaja intimne prirode (tzv. osvetničke pornografije), zajedno sa neovlašćenim deljenjem ličnih informacija devojčica, devojaka i žena koje su se nalazile na fotografijama i snimcima (tzv. doksovanje), broj onih koji su krivično odgovarali je jednocifren, iako je broj članova ovih grupa prelazio stotinu hiljada.
Sa druge strane, nalaze se i barem tri specifičnosti ovog oblika nasilja u odnosu na ono koje smatramo “tradicionalnim”. Ovaj broj, opet, nije konačan, jer se tehnologija neprestano menja, pa samim tim i modaliteti mogućnosti za njenu zloupotrebu.
Na prvom mestu se nalazi već spomenuta anonimnost. Nasilnik može biti bilo ko, dovoljno je da ima pristup Mreži. I dok ga ta anonimnost štiti, ne samo od krivičnih sankcija, već i onih koje bi poticale od strane zajednice, ona ga takođe i ohrabruje, te se nasilje vremenom radikalizuje. Anonimnost pojedinaca u Telegram grupama, i odsustvo sankcije, ohrabrilo je neke druge nasilnike da iskoriste nove tehnologije, poput deep fake-a, i ostave podjednako razorne, ako ne i gore, posledice na živote devojčica, devojaka i žena, uključujući i njihove online živote, ali i offline svakodnevnicu.
Na anonimnost se nadovezuje i druga specifičnost, a to je da rodno zasnovano nasilje posredstvom tehnologije kida kontinuum prostor-vreme, te, dok je u fizičkom svetu neophodno da se sa nasilnikom nalazimo na istom mestu u isto vreme, na Mreži nas može zlostavljati osoba koja je udaljena hiljadama kilometrima daleko, a za čije postojanje ni ne znamo. Iako se ovo može desiti svakoj od nas, posebno su izložene žene i devojke koje su vidljive u javnosti, i koje javno ukazuju na društvene probleme, bilo da je reč o korupciji, nasilju ili diskriminaciji. Aktivistkinje, političarke i novinarke često su na meti nasilnika, ponekad zbog svojih stavova, ali još češće zbog toga što se uopšte usuđuju da ih imaju.
Treća specifičnost se odnosi na kontinuitet nasilja. Mreža sve pamti, i kada se nasilje na njoj desi, ono traje večno, pogotovo kada je reč o seksualnom nasilju ili narušavanju privatnosti. Jednom objavljene snimke i fotografije je gotovo nemoguće ukloniti, čak i kada postoji zakonska osnova za to, kao kada je, na primer, reč o snimcima seksualnog nasilja. Upravo je to i bio razlog za pokretanje kampanje #NotYourPorn, koja je adresirala problem odbijanja popularnih pornografskih sajtova da uklone sadržaj koji je postavljen bez dozvole onih koji su na njemu, čak i kada je reč o snimcima silovanja i zlostavljanja, ponekad i maloletnica.
A ako je sve ovo različito, šta je još slično, osim relativizacije, okretanja glave od nasilja i nemogućnosti ili nevoljnosti da se ono adekvatno sankcioniše? To su posledice.
Na stotine studija, istraživačkih tekstova, razgovora sa preživelima, ali i sve većeg broja čitulja onih koje su sebi oduzele život nakon kontinuiranog rodno zasnovanog nasilja posredstvom tehnologija, ukazuju nam koliko su posledice razorne. Depresija, posttraumatski stres, poremećaji ishrane i drugi problemi sa mentalnim zdravljem, izolacija, nepovrenje u tehnologiju, okruženje, prijatelje, buduće partnere, pa i poslodavce (jer za neke zloupotreba snimaka intimne prirode znači i uništavanje ugleda firme, i u skladu sa tim i otkaz), česte selidbe (u slučajevima doksovanja), strah od otvorenih prostora i nepoznatih ljudi (u slučaju pretnji), čine svakodnevnicu onih koje_i su rodno zasnovano nasilje posredstvom tehnologije prežive.
Pa opet, ono se realtivizuje. Zauzima naslovne strane kada su poznate ličnosti u pitanju, a rubriku showbizz čak i kada se desi smrtni ishod. Na mrežama i portalima i dalje imamo priliku da čitamo pretnje, tuđe lične podatke, okrivljivanje preživelih i apologiju nasilnika, ali i napade na porodice čijim članovima se nasilje desilo. Sankcije, kao i za nasilnike, slabo se primenjuju i na medije i društvene mreže.
Relativizacija je opasna, ne samo za one koje nasilje preživljavaju, već za sve one koji se možda još nisu ni rodili. Digitalnim nativcima govor mržnje, pretnje, doksovanje i objavljivanje intimnog sadržaja bez dozvole, bilo da je reč o fizički nastalim fotografijama i snimcima, ili digitalno obrađenom sadržaju, polako postaju manir online komunikacije. Nešto što nas je pre više od decenije zgražavalo, poput Fejsbuk stranice “Najveće drolje osnovnih i srednjih škola”, koja je počivala na seksističkom govoru mržnje, doksovanju i objavljivanju fotografija bez saglasnosi, ponekad intimne prirode, danas postaje praksa u zatvorenim Telegram grupama, DM Instagram četovima, sabovima na Reditu, porno Tviteru i drugim mestima za koje “niko nije nadležan”.
Prvi korak u promeni ovakve situacije je monitoring, jer iako globalna istraživanja pokazuju da je skoro 60% devojaka i žena doživelo neki oblik rodno zasnovanog nasilja u digitalnom okruženju, ono se opet “ne dešava”, ili “nije bitno što se dešava”, jer se dešava na osnovu roda. Praćenje ovakvih slučajeva, odvojeno od drugih oblika povreda našeg digitalnog integriteta, postavlja kamen temeljac za osmišljavanje strategija za rešavanje problema. A to se neće desiti sve dok tradicionalne obrasce da “je sama tražila” preslikavamo na digitalni prostor.
Hristina Cvetinčanin Knežević je sociološkinja i aktivistkinja u oblasti ženskih pitanja u digitalnoj sferi. Autorka je Pojmovnika rodno zasnovanog nasilja posredstvom tehnologije koji predstavlja jedan od prvih koraka u usklađivanju lokalnog digitalnog prostora sa svetskim, nudeći prvi stručni prevod za termine i koncepte koji okružuju i čine rodno zasnovano nasilje na mrežama.
Pritisci na novinare ne jenjavaju
Od početka godine zabeleženo je osam slučajeva pritisaka na novinare, od privatnih tužbi do pretnji smrću. BIRN Srbija našla se na meti dve privatne tužbe, jedne od strane vlasnika kompanije Jovanjica zbog navodnog objavljivanja neistina o vlasniku i poslovanju firme, a druga od strane gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapića zbog navodno iznetih neistina o njegovoj vili u Trstu i ozakonjenju gradnje na Bežanijskoj kosi. Privatne tužbe protiv novinara i medija postale su skoro standardna praksa u Srbiji, ali i u svetu, i često su poznate pod imenom Strategic Litigarion Against Public Participation (SLAPP), u prevodu strateške tužbe protiv učešća javnosti. SLAPP tužbe odnose se na privatne tužbe koje se podnose u cilju ućutkivanja kritičara, uglavnom iz medijskog sektora, kroz proces dugotrajne i skupe parnice koju sami mediji često ne mogu da priušte. U Srbiji, ovakve tužbe postale su popularne sa čeonicima vlasti ali i njihovim bliskim saradnicima koji su neretko umešani u kriminalna poslovanja.
Sa druge strane, direktne pretenje su činile jednu petinu svih prijavljenih slučajeva u monitoring periodu. Nakon gostovanja u podkastu u kojem je pričao o živonim putevima kriminalaca u Srbiji, urednik portala KRIK Stevan Dojčinović bio je meta pretnji smrću na TikToku. Istraživački portal KRIK se već dugo godina bori sa raznim oblicima pritisaka i pretnji zbog svog izveštanja o sprezi kriminala i politike u okviru Srbije. U proteklih četiri godine, tri članice redakcije pretrpele su zastrašivanje u vidu obijanja stana, dok je u 2021. godini ovaj istraživački medij tužen za skoro 90 miliona dinara kroz razne tužbe korišćene u svojstvu svojevrsne kazne zbog njihovog izveštavanja.
Mila Bajić je glavna istraživačica SHARE Fondacije sa fokusom na odnos novih medija, tehnologije i privatnosti.
Čitaj još: