Vesti
Internet v. Deep web v. Dark web
Kao i fizički prostor, internet je pun korisnih, zanimljivih i informativnih sadržaja, ali i opasnosti koje vrebaju iz mraka. Ovo nejasno polje visokog rizika često se naizmenično opisuje kao duboka ili mračna mreža – deep web, dark net ili dark web. “Mračna” prostranstva interneta povezuju se u medijima i široj javnosti sa distribucijom droge, oružja i raznog nezakonitog sadržaja. Opasnosti su stvarne, ali strah i panika ih ne rešavaju, dok se nedoumice najbolje otklanjaju znanjem i veštinama.
Šta je na površini interneta?
Internet kao javno dostupna računarska mreža, zasnovan je na razmeni informacija među različitim mašinama putem univerzalnog protokola poznatog kao TCP/IP. To znači da svaki uređaj povezan na internet može da komunicira sa drugim povezanim uređajem, bez obzira gde se nalaze i na kojim tehnološkim platformama su razvijeni. Međutim, kako se internet sadržaj konstantno generiše u ogromnim količinama, da bi javno dostupne veb stranice bile pretražive putem Gugla ili alternativnih servisa kao što su Startpage ili DuckDuckGo, neophodno je da se indeksiraju. Servisi za pretragu indeksiraju veb stranice tako što ih označavaju po ključnim rečima, frazama ili opisima – odnosno metapodacima – kako bi se našle u rezultatima pretrage.
Tehnološki razvoj automatizovanog indeksiranja javno dostupnog internet sadržaja omogućio je zasnivanje biznis modela na podacima korisnika, koji je doneo ogroman rast kompaniji Gugl. Uz svega nekoliko ključnih reči za pretragu putem Gugla na velikom broju jezika, moguće je doći do liste javno dostupnih stranica sa najrazličitijim sadržajima, od informativnih ili edukativnih do uvredljviih i pornografskih.
U dubinama globalne mreže
S druge strane, postoje brojne informacije koje nisu namenjene da budu javno dostupne, a moguće im je pristupiti putem interneta. Nalozi na imejl servisima, e-bankarstvu, portalima za pristup državnim uslugama poput eUprave, pa čak i sadržaji na Netfliksu i sličnim platformama zaštićeni su pristupim kredencijalima, što je u najčešćem slučaju kombinacija korisničkog imena i lozinke. Sadržaj koji nije javno dostupan na internetu ne može da se indeksira, te samim tim nije pretraživ, a i ne bi imalo smisla da bude pošto je reč o poverljivim i često vrlo osetljivim informacijama koje su predmet i zakonske zaštite. Upravo se ovaj segment interneta kolokvijalno naziva “dubokom mrežom” (deep web).
Ako se u dubinama interneta većinom nalaze legalni sadržaji, koji su opravdano izuzeti iz “plitkog” sloja za indeksiranje, kako na mrežu dospeva ono najgore što internet i ljudska vrsta mogu da ponude? Kao i u fizičkom prostoru, postoje načini da se na internetu objave sadržaji zlostavljanja ili omogući oglašavanje prodaje droge, oružja, ukradenih finansijskih podataka, usluga vršenja krivičnih dela i ostalog. Onlajn kriminal uglavnom se povezuje sa pojmom “mračne mreže” (dark web), koju čine sajtovi i sadržaji nedostupni konvencionalnim pregledanjem i pretraživanjem interneta.
Anonimnost do tamne strane
Za pristup dark vebu obično se koristi Tor mreža, odnosno mreža koja omogućava anonimnost aktera i enkripciju razmenjenog protoka informacija, tj. saobraćaja, a koju održavaju volonteri širom sveta. Kada se korisnik poveže na Tor, njegov saobraćaj se preusmerava kroz tri nasumične tačke, tako da svaka naredna tačka nema informaciju odakle je saobraćaj došao do nje. IP adresa koju uobičajeni sajtovi vide kada im korisnik pristupi, dodeljuje se nasumično i predstavlja krajnju tačku Tor mreže, tzv. exit node.
Virtuelna privatna mreža (VPN) takođe služi da zaštiti internet saobraćaj i pravu IP adresu, ali se korisnici povezuju na servere VPN provajdera, najčešće privatnih kompanija koje mogu imati problematične politike informacione bezbednosti, obrade podataka korisnika i pristupa podacima koje ostvaruju državni organi.
Tor omogućava dvostruku zaštitu anonimnosti jer anonimizuje onlajn identitete i korisnika i entiteta koji upravlja sajtom kojem korisnik pristupa. Sadržaji na Tor mreži imaju drugačije adrese, koje se sastoje iz dugog niza nasumičnih brojeva i slova i završavaju .onion nastavkom, pa svako sa dovoljno tehničkog znanja može napraviti Tor instancu svog sajta. Brojni popularni sajtovi imaju svoje Tor verzije, na primer BBC, Fejsbuk i Dojče vele.
Najpogodnija opcija za pristupanje Tor mreži je Tor Browser, modifikovana verzija Mozilla Firefox brauzera koji je podešen da se automatski povezuje na Tor bez prevelikih tehničkih intervencija korisnika. Pored specijalizovanog brauzera, postoji i Tor2web, softver razvijen sa namerom da se .onion sajtovima pristupa iz bilo kog konvencionalnog brauzera, ali to znači da korisnici nemaju prednosti koje nudi Tor Browser.
CENZURISANO
Ono što takođe daje veliku prednost Toru jeste relativno dobra otpornost na cenzuru, odnosno na filtriranje i blokiranje internet sadržaja. Države kao što su Iran, Rusija i Kina tehničkim metodama ograničavaju pristup velikom broju sajtova sa sadržajima koji su označeni kao problematični, a obično se tiču političkih ili verskih pitanja, kao i pornografije. Međutim, u svetlu ratova i konfliktnih situacija u društvu, države se sve češće odlučuju da blokiraju sajtove “nepodobnih” medija, društvene mreže i čet aplikacije.
Tor infrastruktura omogućava korisnicima da zaobiđu državne digitalne blokade, ali i da pristupe stranim sajtovima koji blokiraju pristup IP adresama iz njihove države. Interesantno je da Kina kao država sa visokim nivoom kontrole interneta blokira Tor saobraćaj, ali da su vremenom razvijene metode zaobilaženja i ovog sofisticiranog nivoa cenzure. U uslovima široko rasprostranjene internet cenzure, korisnici za povezivanje mogu da koriste Tor tačke koje nisu izlistane u javnim direktorijumima, tzv. Tor mostove (bridges), što cenzorima otežava blokiranje. Alati već ugrađeni u Tor Browser služe da zavaraju napredne tehničke metode detekcije maskiranjem Tor saobraćaja tako da nadziračima izgleda kao da korisnik pristupa sadržaju popularnih sajtova koji ne izazivaju sumnju.
Pristup .onion servisima nije jednostavno onemogućiti upravo zbog tehničkih karakteristika Tor mreže i stalnim naporima zajednice koja razvija alate za zaobilaženje cenzure Tora, ali i usled same infrastrukture interneta na nacionalnom nivou. U Srbiji je ta infrastruktura takođe građena u skladu sa načelima slobodne razmene i odsustva cenzure. Nasuprot tome, u Iranu postoji “domaći internet” ili Nacionalna informaciona mreža (NIN), koja omogućava da kritična infrastruktura (državni servisi, e-bankarstvo i slično) ostane dostupna dok se blokira pristup inostranim sajtovima, u slučaju društvenih potresa koji mogu dovesti do “gašenja” interneta (internet shutdowns). Ono što takođe karakteriše internet u Iranu jeste da je svih pet tačaka preko kojih su domaći internet provajderi povezani sa globalnom mrežom pod kontrolom dve državne institucije, što predstavlja vrlo centralizovanu infrastrukturu.
Nije svaki mračni ili duboki prostor interneta po sebi opasan, niti je tehnički lako razdvojiti motive onih koji svoj onlajn saobraćaj sklanjaju od javnosti. Umesto preventivne cenzure, koja bi imala teške posledice po prava i slobode svih građana, neophodno je da kroz edukaciju i informisanje demistifikujemo tehničke ali i društvene pojave, koje usled neznanja i moralne panike maskiraju prave izvore problema.
Bojan Perkov je istraživač SHARE Fondacije. Teme kojima se bavi su ljudska prava i slobode u tehnološkom kontekstu, digitalna bezbednost aktera u javnom interesu, kao i druga pitanja na preseku društva i tehnologije, kao što su zaobilaženje onlajn cenzure, zaštita podataka o ličnosti i uticaj nadzora na ljudska prava.
Čitaj još: