Protiv legalizacije masovnog biometrijskog nadzora

Javnom raspravom o Nacrtu zakona o unutrašnjim poslovima, u zvaničnu proceduru ušla je regulativa masovnog biometrijskog nadzora javnih prostora, naprednih tehnologija koje omogućavaju prikupljanje i obradu velikih količina podataka o ličnosti u realnom vremenu, sa softverskim alatima za prepoznavanje lika. 

Ukoliko usvoji odredbe o masovnom biometrijskom nadzoru, Srbija će postati prva zemlja u Evropi koja sprovodi stalni, neselektivni nadzor građana u javnom prostoru. Tehnologije koje bi se na taj način stavile na raspolaganje policiji, izuzetno su intruzivne po privatnost, sa potencijalno drastičnim posledicama po prava i slobode ljudi i nesagledivim uticajem na demokratsko društvo. Zbog toga su Ujedinjene nacije i Evropska unija već zauzele stav protiv primene masovnog biometrijskog nadzora u radu policije i drugih bezbednosnih službi država.

Na upravo okončanu raspravu o Nacrtu zakona o unutrašnjim poslovima, SHARE Fondacija je dostavila pravne komentare na odredbe kojima se reguliše masovni biometrijski nadzor u javnom prostoru i od nadležnih zatražila da bez odlaganja proglase moratorijum na upotrebu ovakvih tehnologija i sistema na teritoriji Srbije.

Iako skromno najavljena, sa predviđenim rokom od 20 dana, javna rasprava o spornom Nacrtu okupila je domaće i međunarodne organizacije u zajednički front protiv upotrebe savremenih tehnologija na štetu ljudskog društva. Između ostalih, reagovala je i evropska mreža EDRi koja okuplja 45 organizacija i brojne eksperte za digitalna prava. U zvaničnom pismu upućenom Vladi Srbije i ministarstvima unutrašnjih poslova i pravde, navodi se da su odredbe kojima je predviđeno uspostavljanje sistema za masovno prikupljanje, obradu i automatsku analizu biometrijskih i drugih osetljivih podataka o ličnosti, nespojive sa garancijama iz Evropske konvencije o ljudskim pravima, koju je Srbija ratifikovala 2004.

„Predlog novog zakona o unutrašnjim poslovima vlade Srbije, predstavlja pokušaj da se prakse masovnog biometrijskog nadzora ozakone, čime bi se omogućio prodor u privatne živote građana i posetilaca Srbije u razmerama bez presedana. Dok organizacije i agencije za ljudska prava i zaštitu ličnih podataka širom EU i sveta pozivaju na zaštitu ljudi od štetnih upotreba tehnologije, Srbija se kreće u opasnom, suprotnom smeru“.Dijego Naranho, EDRi

Gvendolin Delbo-Korfild, francuska poslanica Evropskog parlamenta iz redova Zelenih, upozorila je da bi primena ovih intruzivnih tehnologija dodatno ograničila prava svih ljudi koji žive u Srbiji, i dodala da ove tehnologije uvećavaju diskriminaciju kojoj su marginalizovane grupe već izložene u svakodnevnom životu. „Protivimo se nacrtu zakona koji bi ovlastio policiju da koristi masovni biometrijski nadzor u Srbiji. To je ogromna pretnja svim fundamentalnim pravima i pravu na privatnost“, naglasila je Delbo-Korfild.

„Sumnjamo da je u Srbiji, zemlji koju je organizacija Freedom House označila kao tek ‘delimično slobodnu’, vlada već započela proces uvođenja kamera visoke rezolucije proizvođača Huawei, opremljenih tehnologijom za prepoznavanje lika, na ulice Beograda. Ako ovaj nacrt zakona uđe u primenu, vlada bi imala pravni osnov za upotrebu masovnog biometrijskog nadzora i ovih kamera. Srbija je sada u riziku da postane prva evropska zemlja pokrivena sistemom za masovni biometrijski nadzor. Pozivamo vladu Srbije da odmah povuče odredbe iz nacrta kojima se reguliše masovni biometrijski nadzor.“Gvendolin Delbo-Korfild, evroposlanica Zelenih

Spornim odredbama predviđeno je uspostavljanje sistema masovnog biometrijskog nadzora širom Srbije, a da nije utvrđena neophodnost predložene mere da se svi građani Srbije stalno tretiraju kao potencijalni kriminalci nesrazmernim zadiranjem u privatnost njihovih života. Posebno zabrinjava izostanak detaljne procene uticaja koju primena totalnog biometrijskog nadzora može imati na ranjive društvene grupe, ali i na novinare, građanske aktiviste i druge aktere demokratskog društva.

Komentari SHARE Fondacije na Nacrt zakona o unutrašnjim poslovima