Povrede informacione privatnosti građana Srbije najučestalije

U Srbiji se privatnost građana najčešće krši u domenu informacione privatnosti, odnosno u kontekstu ugrožavanja podataka o ličnosti usled nezakonitog prikupljanja ili obrade, pokazuju nalazi civilnog sektora. 

Grupa šest organizacija – SHARE Fondacija, Partneri Srbija, Inicijativa A11, Da se zna, Atina i Beogradska otvorena škola – pokrenula je monitoring povreda prava na privatnost u Srbiji, sa posebnim fokusom na marginalizovane i ugrožene društvene grupe. Zabeleženi slučajevi povreda privatnosti su od 3. decembra dostupni u onlajn bazi na adresi monitoring.mojipodaci.rs, koja će predstavljati otvoreni javni resurs za buduća istraživanja i praćenje trendova. 

Četiri opšte kategorije povreda koje se prate obuhvataju informacionu privatnost, fizički i psihički integritet, privatnost komunikacija i teritorijalnu privatnost, tj. incidente koji se odnose na povredu privatnog prostora, na primer stana, i radnog prostora, što uključuje i nadzor na radnom mestu i kontrolu pristupa.

Povrede privatnosti česte su u oblastima zdravstva i javne uprave, što je posebno problematično tokom krize javnog zdravlja kakva je pandemija COVID-19, ali i u radno-pravnim odnosima, medijskom izveštavanju i sektoru bezbednosti, odnosno radu policije i bezbednosnih službi. Akteri koji su prema inicijalno prikupljenim podacima (69 slučajeva u periodu od septembra 2019. do novembra 2020) najčešće odgovorni za narušavanje privatnosti jesu državni organi i privatne kompanije. Od svih aktera, a posebno onih iz javnog sektora, kao i od velikih kompanija, očekuje se najviši stepen poštovanja zakona, budući da obrađuju velike količine podataka građana.

Kada je reč o najčešćim žrtvama narušavanja privatnosti, preliminarna analiza pokazuje da su se građani kao privatna lica u najvećem broju slučajeva najviše nalazili na udaru, dok se od specifičnijih slučajeva povreda mogu istaći zaposleni i maloletnici. Povrede se najčešće vrše bez posredstva medija – njih 57 posto – iako povrede putem društvenih mreža takođe imaju visok udeo od 15 odsto od ukupnog broja povreda.

Kontinuirano praćenje povreda privatnosti i nezakonite obrade ličnih podataka važno je iz više razloga. Ono najpre daje uvid u trenutno stanje ili smenjivanje određenih trendova, što omogućava uvid u rizične situacije kojima je potrebno posvetiti pažnju. Takođe može biti izvor raznih vrsta istraživanja koje određene teme mogu produbiti i detaljnije obraditi. Najzad, u slučajevima ozbiljnih ili važnih povreda, informacije prikupljene na ovaj način mogu inspirisati ili olakšati vođenje strateških parnica u oblasti zaštite podataka o ličnosti.

Baza povreda privatnosti kreirana je u okviru projekta “Zaštiti privatnost – odupri se pritisku” koji podržava Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji.