Mreže kao izvor: od objave do vesti i nazad

Nalog @Silvana71376830 na mreži X nema ime, lice ni istoriju objava. Ipak, kada nešto objavi, portal Pink to po pravilu pretvori u vest za svega dva i po minuta. U 16 slučajeva Pink je objavio članak u kom se „citira“ tvit sa ovog naloga čak i pre nego što se tvit uopšte pojavio. 

To je jedan od najupečatljivijih nalaza studije slučaja koju je sprovela SHARE fondacija, prateći kako onlajn mediji u Srbiji koriste objave sa društvenih mreža od početka predizborne kampanje 10. septembra, do 11. oktobra 2026 – koliko ih često ugrađuju u tekstove, koliko brzo objava postaje vest i šta se od tih vesti vraća nazad na mreže. 

Studija sugeriše da su tabloidi uključili društvene mreže u redakcijske rutine, dok su objave anonimnih naloga uvedene u status novinarskog izvora koji niko dalje ne proverava. Umesto da drže mikrofon sagovornicima, tabloidi su postali prepisivači tvitova.

Analiza pokazuje kako funkcioniše lanac širenja (dez)informacija, odnosno propagande, barem kada su u pitanju botovi na mrežama: anonimni nalog objavi nešto na društvenoj mreži, redakcija to obradi i plasira kao vest na svom portalu, da bi se sadržaj zatim vratio nazad u fid na mrežama gde ga anonimni nalozi dele ne kao link ka članku, već kao sliku. Razlog je jednostavan: algoritmi na mrežama potiskuju linkove, a favorizuju vizuale.

Pojedini tabloidi kojima ne manjka političkog sadržaja, kao što su Alo ili Kurir, prenose informacije sa društvenih mreža bez navođenja izvora ili ugrađivanja konkretne objave, uz bezobalne formulacije poput „kruži po mrežama“.

Iz studije se ponešto može saznati i o tome kako se zvanični Kremlj infiltrira u srpski informacioni prostor: ne preko botova, kako se to često pretpostavlja, koji se napajaju u ruskim data centrima, već preko domaćih redakcija.

Polarizovana ugradnja

Od 19.768 političkih članaka objavljenih na 25 praćenih portala, 3.804 (19,2 odsto) sadrži bar jednu ugrađenu objavu sa društvenih mreža. U 3.174 članka (16,1 odsto) ta objava je i jedini izvor – drugi imenovani izvor ne postoji.

Taj prosek, međutim, krije velike razlike. Portale smo u studiji podelili u dve grupe: prorežimske, među kojima su Pink, B92, Informer, Republika i Novosti, i nezavisne, kao što su N1, Danas, Insajder ili 021. Prorežimski portali od objava na mrežama prave vesti, dok nezavisni to čine retko.

Pink prednjači. Od 1.004 političkih članaka objavljenih na ovom sajtu u posmatranom periodu, čak 617 (61,5 odsto) ima ugrađenu objavu sa mreža, a u 596 (59,4 odsto) takva objava je i jedini izvor. Drugim rečima, više od polovine Pinkovih političkih vesti zasniva se isključivo na nečijoj objavi na mrežama.

Iza Pinka je B92 – 44 odsto političkih članaka sa ugradnjom i 40,5 odsto u kojima je ugradnja jedini izvor. Slede Informer (40,8 i 36,8 odsto), Republika (32,5 i 27,7 odsto) i Novosti (31,3 i 24 odsto).

Nezavisni portali mreže koriste znatno ređe. Najviše ih koristi Danas, doduše pet puta ređe od Pinka: od 1.651 političkog članka na ovom sajtu u posmatranom periodu, 192 (11,6 odsto) ima ugradnju, a u 111 (6,7 odsto) ona je jedini izvor. Sledi N1, sa ugradnjom u 116 od 1.789 članaka (6,5 odsto) i 67 članaka (3,7 odsto) bez drugog izvora.

Udeo članaka sa ugradnjom menjao se iz dana u dan i kretao se između 15 i 25 odsto. Vrhunac je zabeležen između 19. i 26. septembra, u periodu kada su predavane izborne liste i kada se dogodilo nekoliko incidenata.

Čije objave postaju vesti? Najčešće su to objave upućene sa zvaničnih naloga vlasti – političara, stranaka i državnih institucija – koji su u političkim člancima ugrađeni ukupno 2.070 puta. Najčešće je to slučaj sa Aleksandrom Vučićem: njegova dva naloga, @avucic i @buducnostsrbijeav, pojavljuju se u 1.032 članka. Slede funkcioneri Srpske napredne stranke Ana Brnabić (209), Miloš Vučević (180) i Siniša Mali (169).

Anonimni nalozi ugrađeni su 644 puta, najviše u Informeru (343), zatim u B92 (93), Novostima (68), Politici (43), Pinku (40) i Republici (28).

I opozicioni nalozi završavaju u vestima – na portalima Nova (178), Danas (78) i N1 (56) – ali uz jednu ključnu razliku: to su nalozi koji nastupaju pod sopstvenim imenom.

Društvene mreže kao platforma za propagandu

Koliko će brzo neka objava na mreži postati vest zavisi od toga ko ju je objavio. Razlike su velike – od manje od sat vremena do više od pola dana. Najbrže do portala stižu objave zvaničnih naloga vlasti: za objave Vučića, funkcionera i naloga SNS-a medijana vremena iznosi 47 minuta. Da bi im objave stigle u vesti, anonimnim provladinim nalozima potrebno je oko dva i po sata, a studentskim nalozima tri sata i 49 minuta. Objave anonimnih antistudentskih naloga čekaju gotovo šest sati, dok antivladini nalozi do vesti stižu tek nakon 12 sati i 46 minuta. (Sve navedene vrednosti su medijane.)

Najbrže se, dakle, prenose poruke vlasti. Od ukupnog broja članaka u kojima je ugrađena objava zvaničnog naloga SNS-a, 14 odsto objavljeno je u prvih 15 minuta. Najbrže reaguje Pink.

Ovakve brojke ukazuju na to da vlast svoje poruke ne šalje zvaničnim saopštenjima ili ličnim obraćanjem, već ih objavljuje direktno na mrežama. Tvit zvaničnika tako u praksi funkcioniše kao saopštenje za javnost: kada Vučić nešto objavi, prenose ga prorežimski portali, ali i ostali mediji.

Kod anonimnih naloga slika je složenija, a medijana od dva i po sata krije velike razlike. Kada nalog „otkriva” nešto novo, odnosno prvi objavljuje neku informaciju, portali to prenose brzo – ponekad za svega nekoliko minuta, kao što pokazuje primer naloga @Silvana71376830 koji ćemo razmotriti u nastavku. Kada isti nalozi recikliraju već poznate informacije, ugradnja ide sporije.

Antirežimske objave do vesti stižu najsporije, sa zakašnjenjem većim od pola dana.

Razlog? Ukoliko bi režimski portali napali određeni nalog zbog objave usmerene protiv režima, taj napad mora da se osmisli, odnosno da bude napisan, ali ko ga piše – urednik, novinar ili neko iz partije, otvoreno je pitanje.

Usual suspects

Studija je izdvojila ukupno jedanaest anonimnih naloga na mreži X koje tabloidi najčešće ugrađuju. Ukupno su ugrađeni 791 put. To su, redom: @Silvana71376830, @LaziDetektor, @UkiPiper74, @Bogdan27340, @Marija64729972, @X_Fokus_, @nismoistiX, @firgaponovojase, @katarina1359820, @SILAnevidljiva, @DrugaSrbijaBis.

Svaki od njih ima svoj „matični“ portal, onaj koji najčešće ugrađuje objave takvog naloga. Ali nemaju svi istu ulogu: neki služe kao izvor vesti, a drugi kao rezervoar snimaka i citata.

Najupečatljiviji primer prve vrste je @Silvana71376830 – nalog bez imena, bez lica i bez istorije objava. Pink ga je ugradio 360 puta, a u 294 članka on je bio jedini izvor. Medijana vremena od tvita do vesti na Pinku iznosi svega dva i po minuta.

Tako brza reakcija mogla bi da znači da u redakciji Pinka neko ima zadatak da prati baš ovaj nalog. Podaci, međutim, pokazuju nešto još neobičnije: u 16 slučajeva Pink je na sajtu objavio članak pre nego što se tvit na koji se poziva uopšte pojavio na X-u. Takvi su, na primer, tekst „Skaj prepiske potvrđuju da je Srdanović čovek od najvećeg poverenja Mila Đukanovića“, objavljen 17. septembra, i članak „Hrvati u kampanji za Srdanovića“, objavljen dan kasnije.

Kako je to moguće? Jedno objašnjenje bilo bi da nalog vodi neko iz redakcije Pinka, drugo da redakcija dobija sadržaj tvitova pre nego što budu objavljeni. Na osnovu podataka nije moguće utvrditi šta se zapravo dešava iza kulisa.

Isti obrazac, u manjem obimu, imaju još dva naloga koje takođe ugrađuje Pink. Objave naloga @katarina1359820 postaju vest za 1,4 minuta (medijana), a identifikovana su tri članka objavljena pre konkretnog tvita. Kod naloga @Marija64729972 medijana iznosi 15 minuta, a jedan tekst prethodio je objavi na X-u na koju se poziva.

Drugu vrstu predstavlja @LaziDetektor, miljenik Informera. Ugrađen je 296 puta, ali njegove objave do vesti stižu tek nakon nešto više od šest i po sati (medijana), i nijedan članak nije objavljen pre tvita. Informer i B92 ga ne koriste kao izvor vesti, već kao rezervoar snimaka i citata koje ubacuju u tekstove o temama koje već pokrivaju. Svrha ovog naloga, dakle, nije da proizvede „ekskluzivu“, već da tabloidima obezbedi ilustraciju.

Analiza je pokazala i kako se stvara lanac ugrađivanja pojedinih naloga.

Nalog @UkiPiper74 ima ulogu čvorišta (hub). Njegovu objavu od 12. septembra u 7.29 časova na X-u redom prenose Novosti, Politika, Informer i, poslednji, Pink u 11.01. U sličnoj kaskadi, nalog @Bogdan27340 tvituje 14. septembra u 19.11 časova, a objavu kao po komandi uzimaju Novosti, Informer i Republika. 

Treći lanac otkriva nešto drugačiju sliku, ali su drugačiji i činioci. Tokom skupa Srpske napredne stranke u Areni 3. oktobra, Informer u jednom članku ugrađuje 11 objava zvaničnih naloga, uz nekoliko objava anonimnih naloga. U naredna 48 sata sličan tekst sa gotovo identičnim ugradnjama pojavljuje se na još 14 portala, a na šest se javljaju doslovne kopije. 

Arena je, ipak, izuzetak. Objave zvaničnih i anonimnih naloga našle su se u istom članku u svega 25 od 13.764 svih članaka sa ugradnjom. Portali, po pravilu, ne stavljaju političare vlasti i anonimne naloge u isti tekst.

Totalno drukčiji od drugih

Postoji i treći način da se mreže koriste kao izvor – bez ikakvog traga. U 157 članaka na portalu Alo i 115 na Kuriru navodi se da je nešto „objavljeno na mrežama“ ili da „kruži mrežama“, ali bez ijedne ugradnje. U 95 odsto tih članaka nema ni drugog izvora.

Čitalac tako ne može da proveri ni ko je nešto objavio, ni šta je tačno objavljeno. „Kruži mrežama“ postaje srpska tabloidna verzija fraze trust me, bro.

Paradoksalno, upravo zato ovi portali u merenju ugradnji izgledaju čisto: pošto ništa ne ugrađuju, ne pojavljuju se među portalima koji se najviše oslanjaju na mreže – iako to čine, samo bez tragova.

Bez obzira na nameru, posledice su iste. Izvor ostaje skriven, pa čitalac ne može da zna da li je reč o zvaničniku, običnom korisniku ili anonimnom nalogu. A tvrdnja ostaje neproverljiva.

Ugradnja kao jedini izvor, oslanjanje na anonimne naloge i prepričavanje bez izvora tri su različite prakse sa istim ishodom: čitalac dobija vest čije poreklo ne može da proveri. Ali put objave ne završava se na portalu. Vest se zatim vraća tamo odakle je došla, na mreže.

Povratak na mesto zločina

Poslednja karika u lancu govori o tome šta se od objavljenih vesti vraća na društvene mreže i ko ih tamo deli. To smo pratili kroz fidove deset simuliranih korisnika društvenih mreža.

Najveći deo linkova ka člancima dele sami mediji: čim tekst izađe na portalu, redakcija ga objavi i na svojim nalozima na mrežama. Tako rade i nezavisni i provladini mediji.

Tekstove nezavisnih portala, pored toga, dele i antirežimski nalozi i opozicioni funkcioneri – ukupno 800 puta. Anonimni nalozi, s druge strane, u posmatranom periodu podelili su linkove ka člancima na X-u svega 206 puta.

Drugim rečima, anonimni nalozi retko dele linkove ka tabloidnim tekstovima, iako su sadržaj za mnoge od njih sami obezbedili. To ne znači da se tabloidne vesti ne vraćaju u fid – vraćaju se, ali u drugom obliku. Umesto linka, anonimni nalozi dele sliku naslova ili snimak ekrana članka. Po pravilu algoritmi na mrežama takav sadržan bolje plasiraju od linkova, koji korisnika odvode sa platforme.

Krug se tako zatvara: anonimni nalog obezbedi materijal, tabloid ga pretvori u vest, a vest se u fid vraća kao slika.

To ima važnu posledicu za merenje uticaja. Ako se uticaj tabloida na mrežama meri brojem podeljenih linkova, on će biti potcenjen – kao što su, iz sličnog razloga, Alo i Kurir „nevidljivi“ u merenju ugradnji. Pravu meru daje tek podatak o tome koliko se naslova tabloida u fidu pojavljuje kao slika.

Krokodili dolaze

Ostali portali ove izvore koriste drugačije. Kurir, Blic, B92 i agencija Tanjug koriste srpsku verziju Sputnjika uglavnom kao foto-servis i izvor agencijskih vesti. Nezavisni portali pominju RT i Sputnjik uglavnom onda kada o njima izveštavaju.

Fidovi na društvenim mrežama otkrivaju drugačiju sliku. 

Od 635 objava sa linkom ka Vaseljenskoj (496 na Instagramu, 139 na X), čak 629 su objave sa njena dva naloga, @vaseljenska_rs na Instagramu i @VaseljenskaTV na X-u. Anonimni nalozi su je u posmatranom periodu podelili svega sedam puta. 

Slično je i sa portalom RT Balkan: od 1.017 objava, 1.014 potiče sa zvaničnog naloga @rtbalkan. Srbin.info, nacionalistički i proruski portal koji je kritičan prema vlasti sa desne strane, ima 185 objava, od čega 171 sa sopstvenog naloga @srbininfo, dok je ostalih 14 objava raspoređeno između opozicionog i pro-SNS tabora. 

Drugim rečima, ono što korisnik na mrežama vidi od ruskih i proruskih medija rezultat je algoritamskih preporuka njihovih zvaničnih naloga na Instagramu i X-u. 

Botovi sa tim nemaju nikakve veze. 

Metod

Za potrebe ove studije slučaja, analizirali smo 19.768 političkih članaka objavljenih od 10. septembra do 11. oktobra 2026. na 25 onlajn medija u Srbiji. Politički članci su tekstovi o izborima, politici, protestima i medijima.

„Ugradnjom“ zovemo objavu sa društvene mreže koja je ugrađena (embedovana) u članak ili na koju članak direktno referiše linkom. Kada kažemo da je ugradnja jedini izvor, to znači da u članku nije pronađen nijedan drugi imenovani izvor informacija.

Vreme od objave do vesti računato je kao razlika između trenutka kada je objava postavljena na mreži i trenutka kada je članak objavljen. Tamo gde navodimo jedno vreme, to je medijana: polovina članaka objavljena je brže, a polovina sporije. Medijanu koristimo umesto proseka jer nekoliko članaka objavljenih danima kasnije ne može da je iskrivi.

Nalozi su razvrstani u kategorije: zvanični nalozi vlasti (političari, stranke, državne institucije), anonimni provladini nalozi, studentski nalozi, anonimni antistudentski nalozi i antivladini nalozi. Anonimnim (bot) nalogom smatramo nalog koji, na primer, nema ime iz prirodnog registra i fotografiju, objavljuje u obrascima tipičnim za koordinisano ponašanje, nastao je u određenom periodu i slično.

Šta se vraća na mreže prati se kroz fidove deset simuliranih profila, što nam omogućava da vidimo kakav sadržaj stiže do prosečnog korisnika.

Napomena o korišćenju AI alata: Ovaj izveštaj sastavljen je uz pomoć AI četbota za obradu podataka i jezičko uređivanje teksta. Autori i urednici snose punu odgovornost za istraživanje, analizu, nalaze i zaključke izveštaja.