Dvadeset četiri sata jednog udarca

Studija slučaja o medijskom izveštavanju i algoritamskoj distribuciji

Period posmatranja: 28. septembar 2026, 18.00  – 30. septembar 2026, 00.00

Uveče 28. septembra 2026. na Instagram nalogu pokreta Kreni-Promeni objavljena je informacija da je Aleksandar Šapić, gradonačelnik Beograda, fizički napao Tatjanu Mićić, odbornicu tog pokreta, na Bežanijskoj kosi. Informaciju je pratio snimak sa izjavom odbornice okrvavljenog lica, kao i tvrdnja da joj je na lekarskom pregledu utvrđen prelom leve nosne kosti i dela gornje vilice. Narednog dana oglasilo se Treće osnovno javno tužilaštvo saopštenjem u kom se navodi da su oštećenima konstatovane lake telesne povrede, ali i da je Mićić upućena na pregled kod maksilofacijalnog hirurga radi utvrđivanja stepena povreda. Šapić je negirao da je udario odbornicu, tvrdeći da ju je samo odgurnuo u odbrani od njenog supruga.

Ova analiza prati život vesti o tom događaju – od prve objave do kraja posmatranog perioda – kroz 181 tekst na 22 portala i sadržaje koji su stizali na društvenim mrežama (X, Instagram i TikTok). Predmet analize su selekcija, oblikovanje i tok informacija o događaju pod uticajem različitih izvora, reakcija i uredničkih odluka.

Glavni nalaz ukazuje na ključni zaokret u medijskom narativu dan nakon događaja. On se nije zasnivao na naknadnim izmenama objavljenih tekstova – kojih je bilo neuobičajeno mnogo, većinom bez napomene čitaocima – niti na izjavama samih aktera događaja, već prvenstveno na javnim istupima tužilaštva i nosioca izborne liste Srpske napredne stranke Aleksandra Vučića.

Devet od 22 portala Tatjanu Mićić nije citiralo nijednom, a osam nije imenovalo njene povrede. Suprug, na čijoj se navodnoj ulozi u događaju zasniva Šapićeva odbrana, pominje se u 44 zapisa na 17 portala, ali nije citiran ni u jednom.

Analiza prati četiri povezana pitanja: kojim tempom je vest stizala do različitih redakcija; kojim se rečima opisivao isti događaj; ko je imao priliku da govori i bude citiran; i kako su se sadržaj i okvir tumačenja događaja menjali tokom dana. Pored portala, analizirani su i sadržaji koji su se pojavljivali na društvenim mrežama, kako bi se videlo da li su korisnici dobijali istu osnovnu informaciju ili njene političke interpretacije. Nalazi ne predstavljaju dokaz o delovanju pojedinačnih algoritama, već beleže isporučeni sadržaj u posmatranim sesijama.

Tok medijskog izveštavanja

Nova je prvi tekst objavila u 22.10, N1 u 22.27, Insajder u 22.39, Blic u 22.40, 021 u 22.43, a Vreme u 22.57. Ti prvi tekstovi govorili su o napadu i polomljenom nosu. Pošto se Šapić oglasio, provladini portali su prve tekstove objavili između 23.25 i 23.41, uglavnom samo prenoseći njegovu verziju o odguravanju i samoodbrani.

Najveća medijska produkcija zabeležena je sledećeg prepodneva, 29. septembra između 10 i 11 sati: objavljeno je 39 tekstova. U razmaku od oko jednog sata, iz redakcija do šire javnosti stižu Vučićeva izjava i saopštenje tužilaštva. To je i jedini sat kada je reč „incident“ u naslovima potisnula „napad“, dok se „provokacija“ i „sukob“ prvi put pojavljuju u naslovima.

Šapić je tokom dana negirao udarac, najavio tužbe i odbio zahtev za ostavkom. Kreni-Promeni je potom na mrežama objavio sliku lekarskog nalaza, a opozicione stranke, organizacije civilnog društva i feminističke organizacije zatražile su Šapićevu smenu. Večernji skup podrške odbornici Mićić pokrivali su Nova, Insajder i Danas, ali nijedan provladin portal.

Obim nije pitanje kapaciteta

Nova je objavila 26 tekstova, N1 24, Danas 21, 021 dvanaest, a Informer i Insajder po deset. Novosti, Telegraf, Politika i Pink objavili su dva ili tri teksta. Izostanak ranijeg izveštavanja ne može se objasniti neaktivnošću redakcija: Novosti su te večeri između 18.53 i 22.37 objavile 11 drugih tekstova, dok su prvi tekst o slučaju objavile tek u 9.43 narednog jutra.

Razlika između nezavisnih i provladinih portala nije bila prvenstveno u vremenu prve objave – iznosila je približno sat – već u tome šta je objavljeno. Kurir je, na primer, u 23.28 prvo objavio Šapićev demanti, dok je povredu prvi put imenovao tek narednog dana u 14.57.

Redosled kojim su čitaoci dobijali osnovne informacije dodatno se razlikovao. Kod Kurira je između prve objave demantija i prvog imenovanja povrede prošlo 15 i po sati; sličan obrazac beleže RTS, sa razmakom od 14 sati, i 021, sa devet i po. Kod Nove, N1, Danasa i Vremena redosled je obrnut: najpre su objavljeni navodi o napadu i povredama, a tek posle devet do deset sati Šapićeva verzija događaja.

Kako je događaj imenovan

Izbor reči određuje razumevanje odgovornosti za događaj. „Napad“ pretpostavlja počinioca; „incident“ ga uklanja; „sukob“ stavlja dve strane u ravnopravan odnos; „nasilje“ događaj svrstava u širu kategoriju. Nazivi koje je Šapić koristio – „koškanje“ i „nameštaljka“ – nisu se pojavili ni u jednom naslovu. Ni „prebijanje“ nije ušlo u naslove.

„Napad“ je najčešća reč, u ukupno 57 naslova. U 16 slučajeva, međutim, Šapić je predstavljen kao onaj koji je napadnut. „Incident“ je bio standardna formulacija Kurira i Pinka, dok se „sukob“ pojavljuje u osam naslova, isključivo kod B92, RTS-a, Novosti, Monda i Srbije danas. „Nasilje“ se pojavljuje u samo pet naslova, sva kod Nove, N1 i Insajdera.

Promena rečnika ima jasnu vremensku tačku. „Provokacija“ se ne pojavljuje u naslovima pre devet sati ujutru 29. septembra, kao ni „sukob“. Obe reči dostižu vrhunac u deset sati, kada „incident“ ulazi u 15 naslova i prvi put nadmašuje „napad“. U tom satu objavljena je Vučićeva izjava da je nesporno reč o provokaciji; Informer ima tri naslova sa tom reči, a Novosti jedan. Izbor reči menja se uporedo sa promenom izvora koji određuje ritam priče.

Ko ima priliku da govori

Šapić je bio subjekat u gotovo svakom tekstu u kojem se pominje. Alo i Republika citirali su ga u svakom takvom tekstu; Nova u polovini, a N1 u trećini. Tatjana Mićić, s druge strane, nije citirana nijednom kod Informera, Kurira, Republike, Alo, B92, Srbije danas, Novosti, Pinka i Telegrafa. Kod N1 je citirana u 13 tekstova, kod Nove u deset, a kod Danasa u osam.

Ovaj raskorak dobija posebnu težinu sa verzijom po kojoj je Mićić odgurnuta dok se Šapić branio od njenog supruga. Iako fizički povređena, žena je u toj verziji tek sekundarni akter pravog događaja, sukoba dvojice muškaraca. Za razliku od Šapića, drugi muškarac nije dobio priliku da govori u medijima. U približno polovini analiziranih tekstova, slučaj ima dvoje sagovornika – Šapića i Mićić; u drugoj polovini reč u prvom licu ima samo Šapić, dok se Mićić pominje i prepričava.

Savo Manojlović je citiran gotovo u svim tekstovima u kojima se javlja, samo na nezavisnim portalima; provladini ga ne prenose. Tako raspodela izvora nije samo razlika u tonu, već i u tome kome se dopušta da definiše činjenice i politički smisao događaja. Šapićev glas je prisutan na svim portalima, dok su glasovi Mićić, njenog supruga i predstavnika pokreta vidljivi selektivno.

Izmene i promena okvira

Tokom dana nakon događaja, 29. septembra, redakcije su menjale svaki treći posmatrani tekst i svaki šesti naslov. U uporednoj nedelji pre događaja, naslov je menjan kod svakog pedesetog teksta. Izmene su najvećim delom služile da se nezavisni i opozicioni mediji ograde od inicijalnog izveštavanja, dopune stavom tužilaštva ili Šapićevim demantijem i ublaže. Napomena čitaocima da je došlo do izmene izvornog teksta, kada i zašto, nije se ustalilo kao praksa.

Vreme je, na primer, iz kasnije verzije uklonilo navod o prelomu vilice i zahtevu za pritvor, a tvrdnju o povredama preoblikovalo u atribuiranu izjavu, uz dodatak stava tužilaštva i demantija. Danas je zadržao opis povreda, ali je iz aktuelne verzije nestalo ime onog ko ih je naneo. Nasuprot tome, provladini portali koji su vest o događaju objavljivali znatno kasnije već su imali gotov odbrambeni okvir, pa nisu imali razlog za naknadne korekcije.

Nova je izmenila prvu vest tako što je navod iz saopštenja Kreni-Promeni prešao iz atribuiranog u glas redakcije, dok je N1 atribuciju zamenio direktnim citatom oštećene. Portal Direktno je iz izveštaja sa Šapićeve konferencije uklonio njegov citat da ženu nije udario već odgurnuo, a dodao informaciju da tužilaštvo tokom noći nije uspelo da stupi u kontakt sa oštećenima. Izmene nisu imale jedinstven smer, ali pokazuju da su se redakcije prilagođavale novim institucionalnim i političkim informacijama.

U prvim satima nakon događaja Vučić se pominje u političkom kontekstu u pretežno opozicionim reakcijama koje su incident povezivale sa atmosferom nekažnjivosti vlasti. Narednog jutra Vučić stupa u narativ kao delatni akter: njegova izjava između 10 i 11 sati 29. septembra prošla je kroz 14 portala za 70 minuta, što je najsinhronizovaniji trenutak u korpusu. Nezavisni portali u naslovima izdvajaju delove Vučićeve izjave da za Šapićev postupak nema opravdanja, da je odgovornost isključivo njegova i da je morao da se skloni. Provladini naglašavaju da je reč o provokaciji i da „pametniji popušta“.

Popodne je ton dodatno pomeren. Vučić je tada rekao da je „tačno“ sve što je Šapić rekao na svojoj konferenciji za medije, i naglasio da nije smeo da dozvoli da bude isprovociran. Razlika između jutarnje osude i popodnevne potvrde prošla je bez vidljive medijske obrade promene stava. U isto vreme, reč „blokaderi“ ulazi u naslove na portalima Novosti, B92 i Informera. 

Do kraja dana, slučaj se na N1 i u Vremenu pojavljuje i kao pitanje političke štete za vlast u izbornoj kampanji, čime se težište dodatno udaljava od same oštećene i toka postupka.

Rodni i politički okviri

U korpusu se izdvajaju četiri narativna okvira: rodno nasilje, koje postavljaju pokret Kreni-Promeni, studenti i feminističke organizacije; političko nasilje i nekažnjivost funkcionera, koje postavlja opozicija; provokacija i politička namera, koje postavljaju Šapić i Vučić; te procesni okvir tužilaštva, koji deo provladinih portala koristi da objasni zašto Šapić nije zadržan.

Rodna komponenta je vidljiva u jeziku, citiranju i izostavljanju informacija. Nijedan provladin portal nije događaj nazvao nasiljem. Osam portala nije imenovalo povrede; među njima je Informer, koji je lekarski nalaz objavio kao fotografiju i predstavio ga kao dokaz, ali u tekstu nije naveo njegov sadržaj. Šapićeva odbrana, a zatim i Vučićeve izjave, premeštaju fokus sa pitanja da li je žena povređena na navodni sukob sa njenim mužem, kao i na spekulacije o Šapićevom karakteru.

Algoritamska distribucija

Usled završetka sesija na društvenim mrežama pre samog događaja, nijedna simulirana persona nije videla objavu te noći. Prve objave pojavile su se 29. septembra između 9.21 i 11.29; to je ograničenje prikupljanja, ne nalaz o algoritmima.

Provladina persona prva je videla Šapićevu verziju, na X-u u 9.21, kroz objavu da su ga napali verbalno i fizički. Prostudentska persona je u 9.33 videla objavu da je gradonačelnik udario odbornicu, a druga persona je u 9.45 dobila lekarski nalaz. TikTok je isporučio samo četiri od 285 objava koje opisuju sam događaj; rezultat treba tumačiti oprezno jer se pretraga zasniva na tekstu opisa, dok je na toj mreži poruka u samom videu.

Samo svaka četvrta objava koja je stigla do persona opisivala je šta se dogodilo; tri četvrtine bile su reakcije, zahtevi za ostavku, poruke o tužilaštvu ili prenošenje Vučićevih izjava. Provladinim personama slučaj je stizao gotovo isključivo kroz reakcije i kontranarative. Izvori su se oštro razilazili: kod prostudentskih persona dominirali su Savo Manojlović, Danas, N1 i Insajder, a kod provladinih Tanjug, Informer i nistv.rs. Jedini nalog koji se pojavio kod svih deset persona bio je nalog Kreni-Promeni.

Kod jedne prostudentske persone na X-u zabeležene su 23 objave koje opisuju događaj i 100 reakcija; kod provladine dve objave o događaju i 37 reakcija. Na Instagramu je kod jedne osobe odnos bio 31 prema 46, a kod druge 15 prema 13. Iako se raspodela po mrežama razlikuje, zajednički obrazac je da se u fidu vrlo brzo gubi osnovna vest, a slučaj postaje materijal za već formirane političke poruke.

Ovaj nalaz treba čitati zajedno sa ograničenjem uzorka: persona ne predstavlja prosečnog korisnika, a sesije ne obuhvataju svu aktivnost na platformama. Ipak, razlike u vidljivim izvorima i redosledu prvih objava pokazuju da početni susret sa slučajem nije bio jednak. Dok je jedna persona prvo dobila Šapićev demanti, druga je najpre videla opis napada, a treća lekarski nalaz. Zajednički sadržaj pokreta Kreni-Promeni bio je retka tačka preklapanja.

Ključni nalazi

• Preokret u izveštavanju nastao je selektivnim izborom iz iste Vučićeve izjave, a ne samo naknadnim prepravljanjem tekstova.
• Nezavisni mediji prvi su objavili tvrdnje o napadu i povredama, a zatim ih ublažavali kroz izmene; provladini su kasnije ušli u priču sa već postavljenim odbrambenim okvirom.
• Nazivi „napad“, „incident“ i „sukob“ nisu bili stilske varijacije, već različiti načini raspodele odgovornosti.
• Devet portala nije citiralo Tatjanu Mićić, osam nije imenovalo njene povrede, a njen suprug nije citiran nijednom.
• Na društvenim mrežama slučaj se brzo pretvorio iz vesti u povod za političke reakcije, uz oštro razdvojene informacione repertoare.