Delimično slobodna Srbija

Ovogodišnji izveštaj međunarodne organizacije Freedom House o slobodi na internetu značajan je za našu zemlju iz više razloga. Prvo, usled izvršnih naredbi aktuelne američke administracije, USAID je povukao veliki deo svojih sredstava iz organizacija kao što je Freedom House i samim tim znatno umanjio njihov budžet za kontinuirani rad, uključujući i godišnji izveštaj Sloboda na Internetu (Freedom on the Net). Drugo, Srbija je ove godine po prvi put izgubila status slobodne zemlje i prešla u kategoriju delimično slobodnih zemalja. 

Uprkos smanjenom kapacitetu, kvalitet izveštaja je ostao na istom nivou i zabeležio sve promene u posmatranom periodu. Od prošlogodišnjih 70 bodova, što je već bilo na granici (od 69 počinju delimično slobodne zemlje), Srbija je ove godine pala na 67. Period obuhvaćen izveštajem počeo je pet meseci pre pada nadstrešnice u Novom Sadu i masovnih studentskih i građanskih protesta širom zemlje, koji su pokrenuli lavinu represivnih reakcija vlasti uključujući zastrašivanje, ućutkivanje, pretnje, diskriminaciju, hapšenje i isključivanje. 

U izveštaju se navodi da su tekući protesti protiv korupcije i režima na vlasti ključan događaj koji je pokrenuo proces strmoglavog pada građanskih sloboda u zemlji. Među glavnim razlozima za promenu statusa našli su se državno korišćenje tehnologija za nadzor nad aktivistkinjama/ima, studentkinjama/ima i novinarkama/ima, zastrašivanje i odmazda za iznete stavove kroz hapšenja, otkaze i pretnje, kao i fizički napadi na novinarke i novinare zbog njihovog izveštavanja. 

U decembru prošle godine, Amnesty International je objavio izveštaj u kojem opisuje na koji način su srpske službe bezbednosti koristile špijunske softvere i alate kako bi prisluškivale građanke i građane koji su privođeni ili pozivani na informativne razgovore. Ovi nalazi su značajno odjeknuli u međunarodnoj zajednici, posebno usled navoda o zloupotrebi forenzičkog alata izraelske kompanije Cellebrite, koji je MUP Srbije dobio kao donaciju norveškog Ministarstva spoljnih poslova. Nekoliko meseci nakon saopštenja kompanije o prekidu saradnje sa klijentima u Srbiji ‘u skladu sa korporativnim politikama etike i intergriteta’, novinari su otkrili da je 2025. produžena licenca pripadnicima MUP-a za korišćenje ovog alata. Broj oduzetih i zaraženih telefona nastavlja da raste, ali MUP, BIA i Vlada se brane ćutanjem. Napadi špijunskim softverima i nadzor građana predstavlja sve češću pojavu u Srbiji, pogotovo u trenucima duboke političke nestabilnosti i povišenih tenzija.

Pored nezakonitog prisluškivanja i nadziranja, padu statusa doprineo je značajan porast zabeleženih pretnji, napada i slučajeva odmazde prema novinarkama i novinarima u digitalnom okruženju. Do sredine novembra ove godine zabeleženo je preko 100 napada na novinare sa oko 70 slučajeva pritisaka i oko 30 pretnji. Većina ovih slučajeva prolazi nekažnjeno ili uz simbolično evidentirane prijave tužilaštvu, što šalje jasnu poruku – pronalaženje i sankcionisanje onih koji prete i napadaju medijsku zajednicu ne prepoznaje se kao prioritet, štaviše zabeleženi su slučajevi u kojima predstavnici vlasti otvoreno podstiču nasilje. Usled permisivnog odnosa nadležnih, pretnje i napadi u digitalnom prostoru često se prelivaju u fizičko nasilje na ulicama, vandalizovanje imovine, verbalne napade na repoterke i reportere i druge oblike nasilja. Nezavisni istraživački mediji koji prate tokove novca, kriminal i korupciju u zemlji, sve češće su na meti SLAPP tužbi, odnosno strateških parnica koje iscrpljuju resursa i uvlače medije u skupe i duge sudske procese koji se često završavaju presudom u korist biznismena ili kriminalaca bliskih vladajućoj strukturi. Cilj ovih parnica jeste diskreditovanje novinara i medija, njihovo ometanje i odvraćanje od istraživanja određenih pojedinaca i njihovog poslovanja, uz finansijsku devastaciju medijskih organizacija koje već svakako imaju poteškoća sa održivim finansiranjem. 

Takođe se beleže slučajevi u kojima pojedine građanke i građani za svoju podršku studentskom pokretu i protestima plaćaju visoku cenu: svoje zaposlenje. Oni koji su bili zaposleni u javnim preduzećima brzo su razrešeni, ponekad bez mnogo objašnjenja, a u pojedinim slučajevima sa šturim sugestijama da je razlog otpuštanja podrška studentima. Često se do saznanja o podršci dolazilo preko njihovih privatnih profila na društvenim mrežama, pa čak i kada su na njima koristili pseudonime a ne svoja imena. 

Ishod ovakvih događaja ne može da bude iznenađenje: Srbija više nije država sa slobodnim internetom već je spuštena u kategoriju delimično slobodnih. Zebnju dodatno podstiče pregled globalnih trendova, s obzirom na to da je 2025.  još jedna uzastopna godina neprekidnog opadanja sloboda na internetu na svetskom nivou. Od prvog izveštaja za Srbiju 2021. godine, naša zemlja se nalazila na granici između slobodne i delimično slobodne. Za četiri godine, dokazala je da je trend kojim bira da se kreće – silazni.

Mila Bajić je glavna istraživačica SHARE Fondacije sa fokusom na odnos novih medija, tehnologije i privatnosti.