Covid-19 aplikacije: Novo otvaranje Pandorine kutije

Epidemija Covid-19 nije bila samo test za javne zdravstvene sisteme širom sveta, već i za donosioce odluka u polju informacionog društva i zaštite podataka o ličnosti. Test je bio jednostavan: «Da li smo bilo šta naučili iz naših pređašnjih grešaka, kada smo pokušavali da odlučimo između lične bezbednosti i privatnosti, ili ćemo opet da napravimo istu grešku?»

Kratak odgovor: «Idemo ispočetka!»

Covid-19 aplikacije bile su jedna od ključnih karakteristika prvog talasa korona virusa. «Imamo aplikaciju za to!», uzviknula je industrija, dok su različite države bile zauzete implementacijom mobilnih aplikacija kao poslednjom linijom odbrane od virusa koji se globalno širio. Ali uprkos tome što uopšte nije bilo dokaza da aplikacije zaista sprečavaju širenje korona virusa ili da su sigurne po privatnost i uz sve veći broj dokaza koji govori upravo suprotno, nekoliko država bilo je spremno da krene sa upotrebom mobinih aplikacija koje su tvrdile nemoguće – da će zaštiti ljude, ograničiti izloženost virusu i sprečiti njegovo širenje. 

Slovenija nije bila jedna od tih država. U prvom talasu korona virusa, bili smo previše zauzeti formiranjem desničarske vlade i omogućavanjem višemilionske pljačke javnog novca kroz čudan lanac poslovnih transakcija u vezi sa javnim nabavkama hirurških maski da bismo se usredsredili na formiranje države digitalnog nadzora. To smo rezervisali za drugi talas korona virusa. 

Uprkos brojnim pozivima Poverenika za informacije, pravnika, organizacija civilnog društva koje se bave privatnošću i zabrinutih pojedinaca, Vlada je zakonski okvir za obaveznu korona aplikaciju unela u ogroman zakon koji se svime bavio, od subvencija za nezaposlene, do državne naknade za preduzeća koja su pogođena korona virusom. Zakon je praktično onemogućio odbacivanje obavezne aplikacije za praćenje virusa, a da se tako ne ukine i pomoć vlade ekonomiji i građanima. 

Debata u parlamentu pokazala je dokle je desničarska koalicija spremna da ide da bi opravdala aplikaciju za praćenje virusa koja je postala obavezna za svaku zaraženu osobu i svaku osobu kojoj je država odredila karantin. 

Svi argumenti o nedelotvornosti korona aplikacije, bazirani na izveštajima iz Nemačke, Islanda, Izraela i drugih zemalja koje su već implementirale takvo tehnkokratsko rešenje za socijalni problem, zatim argumenti o problematičnom digitalnom jazu koji će kočiti napore, budući da neće svi imatu neophodnu opremu ili digitalne veštine da koriste aplikaciju, te argumenti da aplikacija stvara lažni osećaj sigurnosti – odbačeni su. 

U isto vreme, koalicija je iskoristila nekoliko faličnih argumenata da bi ubedila javnost, a i sebe, da nam je aplikacija za praćenje korona virusa apsolutno potrebna. Među argumentima je bio i novonastali, ali skroz pogrešan argument, da naše lične podatke Fejsbuk, Gugl i ostali internet giganti već koriste i da uopšte nema razloga da država nema istu privilegiju. Zagovornici zakona o korona virusu takođe su tvrdili da će aplikacija spasiti hiljade života (još jedan tipično pogrešan argument da je privatnost suprotstavljena bezbednosti) i čak su otišli tako daleko da su izmislili potpuno lažnu tvrdnju o tome da slovenačka policija nadgleda pojedine poslanike, u nekim slučajevima čak i pred ponoćnu misu (tvrdnja koja je razotkrivena kao potpuna laž NAKON završetka glasanja) kako bi pokazali da je privatnost mrtva, da svako špijunira svakoga, i da aktivisti i građani koji su svesni svoje privatnosti nemaju pravo da se protive legalizaciji aplikacije koja se bazira na tim principima.

Reakcija šire javnosti, već nezadovoljne desničarskom vladom koja je iskoristila prvi talas korona virusa da neovlašćeno iskoristi javna sredstva za kupovinu zaštitne opreme, bila je oštra i dan nakon glasanja, ministar za državnu upravu objasnio je da se u praksi neće primenjivati odredbe zakona koje navode da će aplikacija biti obavezna. Aplikacija za praćenje korona virusa biće stoga potpuno dobrovoljna. Vlada će, kako je ministar dodao, zadržati pravo na upotrebu obavezujuće odredbe «ako to smatra neophodnim».

Pitanje koje ostaje – koju aplikaciju će država koristiti? Javni poziv za razvoj aplikacije objavljen je u nedelju, a rok za podnošenje aplikacije bio je samo tri dana, što je podstaklo pretpostavke da Vlada već ima razvijenu aplikaciju i da joj je potreban zakon da bi je implementirala. Konačno, odlučeno je da se slovenačka aplikacija za praćenje virusa bazira na poznatoj nemačkoj aplikaciji otvorenog koda Corona-Warn-App, koja će biti prevedena na slovenački jezik i prilagođena kako bi slovenački organi vlasti mogli da je koriste. Cena projekta? 4000 evra. 

Ali ako je korišćenje aplikacije potpuno dobrovoljno, zašto su se onda uopšte trudili da je legalizuju? Za sada ne znamo. Sve što znamo je da Vlada poseduje veoma jak mehanizam za finansijsko kažnjavanje, pa čak i hapšenje ljudi koji su zaraženi korona virusom ili koji krše karantin i ne koriste propisanu mobilnu aplikaciju. 

Tužno je da to nije najveći problem. Problem koji očigledno ne želi da nestane je činjenica da nas vode javni funkcioneri koji su ubeđeni da će digitalna tehnologija biti odgovor na društvene probleme, da se država nadzora opravdava lažima i izazivanjem straha i da političari ignorišu epidemiologe, eksperte za privatnost i širu javnost, a sve u cilju da se progura represivni pravni okvir koji čak i nije potreban za postizanje navedenog cilja. Ali avaj, ne postoji aplikacija za to.