Novi slučajevi špijunskog softvera: na meti rektor Đokić i Tužilaštvo

Novi slučajevi upotrebe spajvera protiv predstavnika univerziteta i tužilaštva otvaraju ozbiljna pitanja o rasprostranjenosti digitalnog nadzora i zaštiti nezavisnosti institucija u Srbiji.

Organizacija Citizen Lab, u saradnji sa SHARE Fondacijom, potvrdila je dva nova slučaja targetiranja naprednim špijunskim softverom. Ovog puta mete su profesor Vladan Đokić, rektor Univerziteta u Beogradu, i viši tužilački saradnik Rade Bajić iz Javnog tužilaštva za organizovani kriminal.

Forenzičkom analizom je potvrđeno da je tokom 2026. godine telefon profesora Đokića zaražen špijunskim softverom Pegasus izraelske kompanije NSO Group, korišćenjem „0-click“ napada. Rektor Đokić je široj javnosti poznat po zalaganju za očuvanje autonomije univerziteta i podršci studentskim protestima uprkos sve većim pritiscima.  

U avgustu 2026. godine, Rade Bajić, viši tužilački saradnik koji je radio na predmetu „Generalštab“ u kom je tužilaštvo otvorilo pitanje krivične odgovornosti državnih funkcionera, primio je zvanično obaveštenje od kompanije Apple koje ukazuje na to da je, sa visokim stepenom pouzdanosti, bio meta napada tzv. plaćeničkim špijunskim softverom (mercenary spyware).  

Širenje nadzora bez institucionalne odgovornosti

SHARE Fondacija je 2. septembra saopštila da je početkom 2026. najmanje 14 osoba u Srbiji targetirano različitim vrstama naprednog špijunskog softvera. Među metama su bili studenti, aktivisti, narodni poslanik i lokalni odbornik opozicije. Novi slučajevi šire ovaj obrazac na predstavnike univerziteta i tužilaštva.

Od targetiranja novinara, aktivista i pripadnika civilnog društva otkrivenog krajem 2024. godine, zabeleženi su slučajevi upotrebe špijunskog softvera protiv sve šireg kruga aktera, uključujući poljoprivrednike tokom 2025. godine, a potom i studente, aktiviste i opozicione političare tokom 2026. godine. Ovakav trend ukazuje na ekspanziju digitalnog nadzora na sve širi krug aktera, od civilnog društva, novinara i studentskog pokreta do političkih predstavnika i institucija koje imaju ključnu ulogu u zaštiti javnog interesa. Istovremeno, nekažnjivost i izostanak delotvornog postupanja po podnetim krivičnim prijavama stvaraju uslove za nastavak i širenje ovakve prakse.

Nadzor nad zaposlenima u pravosuđu i predstavnicima univerziteta direktno ugrožava nezavisnost institucija i njihovu sposobnost da deluju bez pritisaka. U pravosuđu, takva praksa može da ugrozi nezavisnost sudstva i tužilaštva i obeshrabri postupanje u javnom interesu, dok na univerzitetima podriva akademsku autonomiju i slobodu izražavanja. Kada institucije koje treba da štite javni interes postanu mete nadzora, posledice ne trpe samo pojedinci, već i celo društvo. 

Ovi trendovi posebno zabrinjavaju uoči parlamentarnih izbora 25. oktobra, kada je zaštita slobode izražavanja, političkog delovanja i privatnosti od ključnog značaja. Bez delotvorne istrage, utvrđivanja odgovornosti i jasne poruke da je nezakoniti nadzor neprihvatljiv, postoji ozbiljan rizik da se praksa digitalne represije nastavi i dodatno proširi na sve slojeve društva i kritičke glasove. 

Po svojim funkcijama i nameni, špijunski softver se može klasifikovati kao računarski virus, odnosno program ili skup naredbi koji deluju na druge programe ili podatke u računaru ili računarskoj mreži, čija upotreba predstavlja krivično delo prema Krivičnom zakoniku Republike Srbije. Upotreba spajvera podrazumeva neovlašćeni pristup svim podacima na uređaju, čime se namerno nanosi šteta targetiranom korisniku, ali i svim drugim osobama čiji se podaci nalaze na tom uređaju.