Baza povreda privatnosti: Praćenje kršenja prava građana

U cilju pružanja podrške braniteljima ljudskih prava, organizacijama civilnog društva i ranjivim grupama u zaštiti prava na privatnost kao alata u borbi protiv opresije sistema, grupa šest organizacija – SHARE Fondacija, Partneri Srbija, Inicijativa A11, Da se zna, Atina i Beogradska otvorena škola – pokrenula je monitoring povreda prava na privatnost u Srbiji. Do sada zabeleženi slučajevi povreda privatnosti dostupni su u onlajn bazi na adresi monitoring.mojipodaci.rs, a baza predstavlja otvoreni javni resurs za buduća istraživanja i praćenje trendova. 

Baza povreda privatnosti beleži četiri kategorije podložne povredi:

– Informacionu privatnost, pod kojom se podrazumeva zaštita podataka o ličnosti u užem smislu;
– Fizički i psihički integritet, u šta spada povreda telesnog integriteta i iznošenje ličnih i porodičnih prilika, a podrazumeva i povredu dostojanstva i/ili ugleda i reviktimizaciju;
– Privatnost komunikacija, povredu tajnosti i bezbednosti elektronskih komunikacija, povredu pisama ili druge ne-elektronske prepiske; i
– Teritorijalnu privatnost, odnosno povredu privatnog i radnog prostora, gde spada i nadzor na radnom mestu i kontrola pristupa. 

Od navedene četiri kategorije povreda, do sada najviše zabeleženih slučajeva jeste iz kategorije informacione privatnosti – 67 od ukupno 93 povreda u 83 slučaja. Povrede informacione privatnosti česte su u oblastima zdravstva i javne uprave, što je posebno problematično tokom krize javnog zdravlja kakva je pandemija COVID-19, ali i u radno-pravnim odnosima, medijskom izveštavanju i sektoru bezbednosti, odnosno radu policije i bezbednosnih službi. 

U bazi su zabeležene i česte povrede fizičkog i psihičkog integriteta, čak 25 puta. Jedan od upečatljivijih slučajeva iz ove kategorije svakako je kačenje fotografija žena iz privremenih kovid bolnica, koje su se presvlačile u svojim “kockama” na Tviteru i raznim Telegram grupama. Ubrzo su mediji počeli da pišu i o identitetu jedne od pacijentkinja kojima je ugrožena privatnost ne samo jednom, kada su fotografisane bez pristanka, već i ponovo kada su slike osvanule na portalima. Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti podneo je krivičnu prijavu povodom ovog slučaja, nakon utvrđivanja da je snimak nastao sa privatnog uređaja, to jest da fotografija nije zabeležena od strane sistema video nadzora “Štark arene” kao privremene kovid bolnice. 

Još jedan slučaj povreda fizičkog i psihičkog identiteta jesu i nedavno otkrivene čet grupe na aplikaciji Telegram, koje su sadržale eksplicitne fotografije i video-snimke žena i traženje seksualnih usluga. Neke od grupa nazivane su po gradovima u Srbiji, što je dodatno identifikovalo žrtve. Ubrzo po otkrivanju, podneta je krivična prijava Tužilaštvu za visoko tehnološki kriminal, a građanin Niša osumnjičen da je vodio jednu od spomenutih grupa priveden je 11. marta 2021.

Pored četiri spomenute kategorije, baza povreda privatnosti kao bitne stavke prati izvršioce povreda i žrtve napada. Od svih aktera, a posebno onih iz javnog sektora, kao i od velikih kompanija, očekuje se najviši stepen poštovanja zakona, budući da obrađuju velike količine podataka građana. Međutim, upravo su oni ti koji su najviše narušavali privatnost: državni organi povredili su prava  34 puta, a privatne kompanije 25 puta. 

Kada je reč o žrtvama narušavanja privatnosti, građani kao privatna lica prednjače: u 54 od 83 zabeleženih slučajeva našli su se na udaru. Nisu samo građani kao pojedinci bili žrtve, u pojedinim slučajevima povređena su prava velikog broja ljudi, kao kada su u maju 2020. godine na adrese penzionera u Srbiji stigla pisma političke stranke SNS u okviru predizborne kamapanje, a u vezi sa pomoći koju su primili zbog pandemije korona virusa. Nije poznato na koji način je SNS došao do podataka o penzionerima i njihovim adresama. 

Još jedan primer kršenja privatnosti velikog broja građana jeste i dostupnost kredencijala za informacioni sistem za pandemiju, koji su u aprilu 2020. godine bili osam dana dostupni onlajn na sajtu jedne zdravstvene ustanove. Ovaj slučaj specifičan je jer se pored kršenja prava velikog broja građana radi o posebno osetljivim podacima o zdravlju građana. Poverenik je zbog incidenta izrekao opomenu Institutu Batut kao rukovaocu, zbog niza propusta u upravljanju Informacionim sistemom Covid-19. Batut nije ispunio obaveze predviđene Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti pre uspostavljanja sistema, dok neke od ovih obaveza nisu do kraja ispunjene ni nakon opomene Poverenika. 

Među specifičnijim slučajevima povreda, mogu se istaći zaposleni, koji su bili žrtve u 18 slučajeva, maloletna lica u 5 zabeleženih slučajeva i LGBT grupe koje su bile napadnute u 4 zabeležene povrede privatnosti. 

Kada se radi o načinima na koji se povrede privatnosti vrše, one se događaju u fizičkom svetu, odnosno bez posredstva medija, uz posredstvo tradicionalnih medija i u digitalnom svetu, tj. posredstvom online medija, zvaničnih sajtova ili društvenih mreža/sajtova bez uređivačke politike. Najčešće zabeležene su povrede bez posredstva medija – njih 58 posto – iako povrede putem društvenih mreža takođe imaju visok udeo – 17 odsto od ukupnog broja povreda. 

Što se tiče lokacije- kriterijuma koji se odnosi na mesto gde je nastupila povreda, ona se može izvršti u onlajn prostoru, na nacionalnom nivou i na lokalnom nivou, a može da obuvata i više od jednog kriterijuma. Najmanje povreda zabeleženo je na nacionalnom nivou, a nešto više povreda bilo je u onlajn prostoru. Povrede su se najviše dešavale na lokalnom nivou, čak 46 puta, od čega se 25 njih desilo na teritoriji Beograda, a po četiri povrede zabeležene su u Nišu i Novom Sadu. 

Kontinuirano praćenje povreda privatnosti i nezakonite obrade ličnih podataka važno je iz više razloga. Ono najpre daje uvid u trenutno stanje ili smenjivanje određenih trendova, što omogućava uvid u rizične situacije kojima je potrebno posvetiti pažnju. Takođe može biti izvor raznih vrsta istraživanja koje određene teme mogu produbiti i detaljnije obraditi. Najzad, u slučajevima ozbiljnih ili važnih povreda, informacije prikupljene na ovaj način mogu inspirisati ili olakšati vođenje strateških parnica u oblasti zaštite podataka o ličnosti.

Iz svega prethodno navedenog, uočava se da je stanje privatnosti u nezavidnom položaju. Nema naznaka da će ovakav status prava biti promenjen, budući da mnogi faktori u značajnoj meri utiču na građanska prava i slobode. Neki od tih faktora su svakako mediji koji se ne ponašaju profesionalno, ne poštuju Kodeks novinara Srbije i ignorišu dostojanstvo i privatnost građana zarad profita. Takođe, povrede na lokalnom nivou verovatno će ostati brojna kategorija, budući da u malim lokalnim sredinama nedostaju znanje i kapaciteti za sprovođenje zakona u oblasti privatnosti. Pored toga,  povrede putem društvenih mreža, koje su i do sada bile česte, verovatno će nastaviti da se dešavaju u još većem broju, kada se uzme u obzir da se sadržaj na mrežama retko kontroliše. Ovo dodatno komplikuje činjenica da velike internet kompanije nemaju predstavnike u Srbiji, te građani teško ili uglavnom nikako ne mogu da ostvare svoja prava. 

Baza povreda privatnosti kreirana je u okviru projekta “Zaštiti privatnost – odupri se pritisku” koji podržava Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji.