Burno leto u susret godišnjici tragedije

U novom preseku monitoringa koji SHARE Fondacija sprovodi u Srbiji, od jula do kraja septembra 2025. godine zabeleženo je ukupno 58 povreda ljudskih prava u digitalnom okruženju. Kategorija prevara, pretnji i manipulacija ponovo je bila najbrojnija sa 48 povrede. U ostale dve kategorije povreda je bilo znatno manje – osam sajber incidenta i dva slučaja koji su se odnosili na ugrožavanje privatnosti i podataka o ličnosti. Značajan deo povreda zabeleženih u trećem tromesečju 2025. godine ponovo je povezano sa protestima i političkom tenzijom.

Eskalacija političkog nasilja

Jedanaest meseci od tragedije na železničkoj stanici u Novom Sadu obeleženo je 1. oktobra, a sledeći veliki skup najavljen je za godišnjicu 1. novembra. Tokom sredine avgusta, prvi put od protesta protiv anti-kovid mera u leto 2020. godine, primetna je bila otvorena policijska brutalnost praćena velikim brojem privedenih građana. U posmatranom periodu nastavio se trend targetiranja i onlajn kampanja protiv studenata, profesora, aktivista i građana koji podržavaju proteste. Konstantne pretnje pojedinačnim novinarima i čitavim redakcijama, kao na primer TV N1, takođe su deo ovog trenda koji se povezuje sa izveštavanjem o raznim protestima širom Srbije. 

Profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Jovo Bakić našao se na meti višestrukih napada zbog podrške studentima i protestima, pa su tako na društvenim mrežama objavljeni njegova adresa i broj telefona. Prema Bakićevim rečima podatke su objavili lokalni funkcioneri SNS, nakon čega je počeo da dobija pretnje. Pored Bakića, adrese novinara Žarka Bogosavljevića i profesora i novinara Dinka Gruhonjića objavljene su na X i putem Telegrama, a portali NS uživo i Vojvodina uživo su preneli objave koje su sadržale podatke. 

Naročito je problematičan slučaj privođenja urednika Jutjub kanala “Slavija info” Ljubomira Stefanovića zbog objave na njegovom X nalogu. Naime, Stefanović je objavio fotografiju dokumenta koji navodno predstavlja akt o pomilovanju svih članova porodice Vučić. Stefanoviću je najpre određeno policijsko zadržavanje do 48 sati, ali je nakon žalbe njegovog advokata sud naložio da bude pušten.

Prema nalazima mehanizma za praćenje stanja medijskih sloboda MFRR – Media Freedom Rapid Response, Srbija je ubedljivo prva u Evropi po broju napada na novinare u prvih 6 meseci 2025. godine. U izveštaju MFRR, koji redovno prati napade na novinare širom Evrope, istaknuto je 96 incidenata u Srbiji, što je znatno više od uporedivih zemalja kao što su Gruzija (72 incidenta) i Mađarska (28 incidenata). Prema MFRR statistici, Srbija se po slučajevima kršenja medijskih sloboda našla iznad ratom zahvaćene Ukrajine i Turske u kojoj je veliki broj novinara u zatvorima.  

Rodno zasnovano targetiranje

Protesti koji su sredinom avgusta zahvatili gradove širom Srbije izazivali su burne reakcije građana na koje je policija uzvratila brutalnošću i privođenjima. Studentkinja Fakulteta političkih nauka Nikolina Sinđelić je javnost upoznala sa detaljima brutalnog tretmana policije kada je sa nekolicinom građana jedne protestne večeri zadržana u zgradi Vlade Srbije, gde je prema iskazu koji je dala u tužilaštvu zlostavljana i prećeno joj je silovanjem. Nedugo zatim, na nju se obrušila propagandna mašinerija sa ciljem da je dodatno ponizi i diskredituje njeno svedočenje. 

Napadi na Nikolinu predstavljaju jedan od najtežih slučajeva rodno zasnovanog onlajn nasilja i kampanje targetiranja u kontekstu studentskih protesta. Na društvenim mrežama širile su se intimne fotografije na kojima se nalazila Nikolina dok je bila maloletna, povodom čega su reagovale i njene kolege sa FPN i fotografije su brzo uklonjene sa platforme. Fotografije je podelila Dijana Hrkalović, bivša državna sekretarka u MUP-u Srbije, iako je nepoznato odakle njoj uopšte ove fotografije. U programu uživo na televiziji Informer, glavni i odgovorni urednik ovog tabloida Dragan J. Vučićević je na telefonu pokazivao Nikolinine intimne fotografije uz uvredljive komentare. Predsednik pokreta Levijatan Pavle Bihali je u video-obraćanju na mreži X tvrdio da poseduje eksplicitne snimke Nikoline i opozicionog narodnog poslanika koje će navodno podeliti na Telegram grupi. Do sada, niko nije sankcionisan zbog prikazivanja ovih fotografija, što je posebno uznemirujuće imajući u vidu da je u pitanju krivično delo “Prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju” koje se goni po službenoj dužnosti.

Takođe, mediji su početkom septembra izveštavali o pismu koje je predsednik Srbije Aleksandar Vučić 21. avgusta poslao predsednici Evropske komisije Ursuli von der Lajen. Vučić je između ostalog u pismu naveo da je Nikolina bez ikakvih dokaza optužila visokog oficira policije. Takođe, kao odgovor na kontinuiranu medijsku hajku protiv nje, Nikolina je podnela 4 tužbe protiv Informera.

Združene javne rasprave o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika i Zakonika o krivičnom postupku, kao i Nacrtu zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i zaštiti maloletnih lica u krivičnom postupku formalno su završene 1. oktobra. U okviru izmena Krivičnog zakonika predloženo je novo krivično delo kojim bi se kriminalizovala zloupotreba intimnih sadržaja, što je propušteno u prethodnom predlogu iz 2024. godine. Delovalo je da je država konačno odlučila da preduzme mere ka kriminalizaciji ovog problema koji je dugo bio prećutkivan. Međutim, imajući u vidu brojne druge problematične predloge izmena koji bi otvorili prostor za represiju, potkopavali zaštitu žrtava i narušili pravnu sigurnost, 18 organizacija civilnog društva je pozvalo Ministarstvo pravde da hitno povuče predloge propisa i raspiše novu, inkluzivniju javnu raspravu sa dovoljno vremena. 

Sajber napadi na medije

U atmosferi linča kojoj su novinari u Srbiji kontinuirano izloženi, sajber napadi na infrastrukturu medija duže vreme nisu bili česta pojava – u fokusu su bili drugi rizici po digitalnu bezbednost poput spajvera. Tokom proteklog perioda monitoringa izdvajamo slučajeve koji upućuju na značaj preventivnih mera informacione bezbednosti i ukazuju na to da mediji mogu da trpe ozbiljne posledice sajber napada.  

Dnevni evropski servis, sajt novinske agencije Beta, pretrpeo je početkom avgusta ransomver napad koji je trajno uništen nakon što je njegova baza “zaključana”. Prema rečima urednice Zlate Kureš, agencija Beta nije platila otkup koji su napadači tražili jer ne postoje garancije da bi na taj način agencija povratila pristup bazi sajta. Produkcija servisa je nastavljena preko glavnog sajta Bete, a domen dnevnievropskiservis[.]rs na kome se sajt nalazio sada prilikom pristupa prijavljuje grešku. Ovo je prvi javno poznati slučaj da je jedan medijski sajt trajno onesposobljen ransomver napadom. Raniji incidenti izazvani ransomverom su se uglavnom vezivali za javni sektor, gde su poslednjih godina napadnuti JKP “Informatika” iz Novog Sada, Republički geodetski zavod i EPS.   

Jutjub kanal “Dobar, loš, zao”, koji vode novinari Nenad Kulačin i Marko Vidojković, preuzet je kompromitacijom Gugl naloga i na njega su postavljeni videi koji nemaju nikakve veze sa njihovim radom. Tokom snimanja emisije voditeljima su stizale notifikacije o izmeni lozinke, rezervne mejl adrese i brojeva telefona koji su povezani sa nalogom. Na koji način su napadači došli do kredencijala naloga za sada nije poznato, a dodatni problem je što je kompromitovana mejl adresa povezana sa Pejpal nalogom novinara koji se koristi za donacije gledalaca.

Još jedan slučaj koji izdvajamo jeste napad na Epicentar press, portal koji izveštava sa područja Čačka, Gornjeg Milanovca, Ivanjice i Lučana. Sadržaj portala 24 sata nije bio dostupan, a podrška hosting provajdera je utvrdila da je nalog Epicentra sadržao maliciozne fajlove zbog čega su im iz preventivnih razloga delimično suspendovali nalog kako bi se sprečile dalje zloupotebe.

Zaštita infrastrukture medija je od ključnog značaja za informisanje građana, naročito u manjim sredinama gde je medijska ponuda daleko manja a profesionalno obavljanje novinarskog posla teže zbog ekonomskih i političkih pritisaka. Ipak, usled manjka resursa i kapaciteta, redakcije često ne prioritizuju informacionu bezbednost, a to ih izlaže visokim rizicima po redovno funkcionisanje.