Nova godina, stare taktike

U novom preseku monitoringa koji SHARE Fondacija sprovodi u Srbiji, od januara do kraja marta 2025. zabeleženo je ukupno 65 povreda ljudskih prava u digitalnom okruženju. Kategorija prevara, pretnji i manipulacija ponovo je bila najbrojnija sa 53 povrede, dok je ostalih povreda bilo znatno manje – sedam sajber incidenta i pet slučajeva koji su se odnosili na ugrožavanje privatnosti i podataka o ličnosti. Većina povreda zabeleženih u prvom tromesečju 2025. godine ponovo bila je povezana sa studentskim protestima i generalnom političkom nestabilnošću u zemlji.

Višestruki napadi na studente i prosvetne radnike

Samo par dana od početka 2025. godine u koju je celo društvo ušlo sa još uvek visokim tenzijama i neizvesnošću, režimski mediji vratili su se starim a proverenim trikovima. Naime, gotovo od samog početka blokada provladini mediji insistiraju da iza protesta stoje stranci kao i da su oni studenti koji u učestvuju u blokadama strani plaćenici ili “još gore” – da su i sami stranci. Tako su 3. januara u tabloidu Alo osvanule fotografije pasoša dvojice studenata FON-a koji imaju hrvatsko državljanstvo. Osim očigledne zloupotrebe ličnih podataka i kršenja Etičkog kodeksa, nameće se sasvim smisleno pitanje – odakle tabloidu fotografije ličnih dokumenata studenata? 

To nije prvi put da se tabloidi na ovaj način obračunavaju sa neistomišljenicima, ali je naročito zloćudno kada su im na meti mladi ljudi koji se bore za promene u državi. Nakon izbora u decembru 2023. godine, fotografije studenata i aktivista koji su protestovali ispred Republičke izborne komisije takođe su se našle na stranicama portala Alo. Posebno je privuklo pažnju to što su iskorišćene fotografije bile preuzete iz ličnih dokumenata, pa se ponovo postavilo pitanje odakle tabloidu pristup bazama ličnih podataka koje imaju državni organi kao što je policija?

Studenti Fakulteta tehničkih nauka (FTN) u Novom Sadu našli su se na udaru kada su na društvenim mrežama objavljeni njihovi privatni podaci i fotografije – reč je o 11 studenata označenih kao navodni organizatori blokade na tom fakultetu. Takođe, studenti FTN su putem X naloga “FTN se budi” upozorili na lažne naloge koji su putem društvenih mreža delili neistine, ideje koje nisu u skladu sa vrednostima blokade i govor mržnje. Incident koji je uzburkao javnost bio je tekst mitropolita Davida objavljen na sajtu kruševačke Eparhije u kom je vređao i diskriminisao studente koji učestvuju u protestima i blokadama širom Srbije. Tekst je podržavao tezu predstavnika vlasti da su studentski protesti “obojena revolucija”.

Profesori i prosvetni radnici koji su podržali studente i sami uzeli učešće u protestima, takođe su se našli na meti kampanje javnog progona. Pokret “Kopaćemo”, koji se zalaže za eksploataciju litijuma u Srbiji, objavio je spisak “stranačkih profesora”. Spisak su činilefotografije, imena, prezimena, članstvo u političkim partijama i pokretima, kao i podaci o zaposlenju tridesetak profesora univerziteta i srednjih škola širom Srbije. Profesor FPN Filip Ejdus bio je tema klevetničkog videa koji se širio mrežama X i Tiktok, sa brojnim optužbama i diskriminatornim komentarima u vezi sa njegovim poreklom.

Pred sam kraj posmatranog perioda, studenti i građani bili su na udaru anonimnog teksta sa portala tabloida Kurir, u kom su iznete eksplicitne pretnje studentima i građanima koji učestvuju u blokadama i protestima. Tekst se pojavio kao reakcija na protestno blokiranje Brankovog mosta održano 26. marta.

Ofanziva sa javne funkcije

Širom Srbije izbijali su protesti građana nezadovoljnih lokalnim vlastima, naročito prilikom održavanja sednica lokalnih skupština koje su se pretvorile u zasipanje predstavnika vlasti jajima i okršaje sa policijom, koja je u pojedinim slučajevima sprečavala da odbornici opozicije prisustvuju sednicama. U posmatranom periodu, funkcioneri vladajuće koalicije na različitim nivoima su targetirali studente, građane i medije koristeći društvene mreže. 

Gradonačelnik Kraljeva Predrag Terzić (SNS) je sredinom januara na svom zvaničnom Instagram profilu optuživao i vređao aktiviste i studente, direktno označivši neke od njih kao organizatore blokada. Drugi Terzićev napad usledio je na Fejsbuk stranici gradonačelnika, ovoga puta na nastavnicu Marinu Panić, čije je izjave na protestu prosvetnih radnika u Kraljevu izvukao iz konteksta i u videu je uporedio sa govorom ukrajinskih političara.  Zamenica predsednika Skupštine grada Kragujevca, Anđelka Stojković, targetirala je na Fejsbuku portal Glas Šumadije. Na ovom portalu je prethodno objavljen tekst o protestima u Beogradu i Novom Sadu i mogućem protestu u Kragujevcu na Sretenje, koji je Anđelković okarakterisala kao “jasnu pretnju ustavnosti i državnosti Srbije”, a povodom čega je reagovao NUNS.

U prethodnim monitoring izveštajima detaljnije su obrađene neke od već uobičajenih SLAPP tužbi protiv medija i civilnog sektora, ali nove tužbe bivše v.d. direktorke Infrastruktura železnice Srbije Jelene Tanasković svakako spadaju u red bizarnijih. Tanasković je posle tužbe protiv novinara istraživačkog portala KRIK, koju je podnela u januaru zbog teksta iz decembra 2024, već u februaru podnela novu tužbu, ovog puta zbog vesti koju je KRIK objavio o januarskoj tužbi. Tanasković je jedna od optuženih u slučaju pada nadstrešnice u Novom Sadu 1. novembra, kada je poginulo 16 ljudi. Njen partijski kolega Bratislav Gašić, bivši direktor BIA i ministar, pravosnažno je dobio presudu protiv novinara KRIK-a zbog teksta u kome su preneli informaciju sa suđenja na kom je pomenut Gašić. Prema rečima advokatice Krune Savović, koja zastupa KRIK u ovom slučaju, presuda šalje opasnu poruku. KRIK će preduzeti preostale pravne korake i tražiti reviziju presude pred Vrhovnim sudom, a Ustavnom sudu podneti žalbu. 

U okviru kampanja blaćenja, dipfejkovi su već postali sastavni deo političkog folklora u Srbiji, bez obzira da li je u toku izborni ciklus ili ne. Meta novog političkog dipfejka bio je opozicioni političar Dragan Đilas. Narodna poslanica SNS Sandra Božić je na mreži X podelila dipfejk audio-snimak navodnog telefonskog razgovora predsednika Stranke slobode i pravde Đilasa sa članicom njegove stranke.  

Novi dometi tehnološke represije

Kraj prošle godine obeležio je izveštaj organizacije Amnesty International (AI) o nezakonitom nadzoru novinara i aktivista u Srbiji, u kom se pored ostalog ističe zloupotreba alata za digitalnu forenziku kompanije Cellebrite. Prema navodima AI, Cellebrite alat je korišćen za otključavanje Android telefona kako bi se na njih instalirala maliciozna aplikacija nazvana NoviSpy, koja ima mogućnost da sa telefona šalje skrinšotove na server pod kontrolom BIA. 

Kompanija Cellebrite se oglasila 25. februara i saopštila da nakon sprovedene istrage povlači licence korisnicima iz Srbije. Cellebrite proizvodi su razvijeni za potrebe državnih istražnih organa i omogućavaju ekstrakciju podataka sa mobilnih uređaja, čak i bez pristupa lozinkama. Ministarstvo spoljnih poslova Norveške je doniralo ovaj alat za digitalnu forenziku MUP-u Srbije posredstvom Kancelarije Ujedinjenih nacija za projektne usluge (UNOPS). Šta konkretno znači povlačenje Cellebrite licenci i da li se to odnosi na čitave državne organe ili na pojedinačne rukovaoce uređajima i softverom te kompanije za sada ostaje nerazjašnjeno.

Dan nakon objave kompanije Cellebrite, Laboratorija za digitalnu bezbednost AI otkrila je još jedan slučaj zloupotrebe alata za digitalnu forenziku, ovog puta na telefonu studentskog aktiviste koji je 25. decembra pokušao da prisustvuje tribini predsednika Srbije Aleksandra Vučića u Sava centru. Student je tom prilikom priveden, a naknadnom forenzičkom analizom njegovog telefona utvrđeni su tragovi korišćenja alata Cellebrite i pokušaji instalacije nepoznate aplikacije. “Videli su kompletan moj život u prethodnih pet godina. Neminovno su naišli na nešto veoma privatno, nešto što nikada ne bih želeo da iko vidi – a kamoli BIA”, izjavio je student za BIRN. Ove informacije ukazuju da su se zloupotrebe tehnologije za nezakonit nadzor nastavile čak i posle objave izveštaja AI, koji je privukao veliku pažnju u domaćim i stranim medijima i diplomatskim krugovima. 

Dve istraživačke novinarke portala BIRN Srbija bile su targetirane špijunskim softverom Pegasus. Jelena Veljković i novinarka koja je želela da ostane anonimna dobile su 14. februara poruke putem Vajbera sa njima nepoznatog broja. Poruke su sadržale sumnjiv link pa su se novinarke obratile Laboratoriji za digitalnu bezbednost AI. Ispostavilo se da je, prema saznanjima AI, domen sa linka koji su dobile ranije već dovođen u vezu sa Pegasusom, te je bilo neophodno da se telefoni novinarki forenzički analiziraju. Iako nisu pronađeni tragovi infekcije, pokušaji da se novinarkama naprednim špijunskim softverom zaraze telefoni ne samo da su krivična dela, već i novi pritisci na slobodu medija i novinarsku profesiju.

U atmosferi protesta, blokada i drugih vidova građanskog izražavanja nezadovoljstva i neposlušnosti koji traju već mesecima, pala je Vlada premijera Miloša Vučevića i usledio je niz velikih skupova u Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu. Kulminacija se dogodila 15. marta u Beogradu, gde se okupilo više stotina hiljada ljudi iz cele Srbije. Za vreme odavanja počasti poginulima na Železničkoj stanici u Novom Sadu, u Ulici Kralja Milana dogodio se zasad neobjašnjiv zvučni incident koji je izazvao paniku među okupljenim građanima. Mnogi od njih su se obratili zdravstvenim ustanovama gde su im konstatovane fizičke povrede, dok su o pretrpljenom stresu takođe svedočili na poziv organizacija civilnog društva. Indicije da je reč o “zvučnom topu” (LRAD) ili vazdušnom vorteks oružju, kao i kontradiktorne tvrdnje nadležnih o tome šta se dogodilo 15. marta za vreme protestne tišine, predstavljaju novo poglavlje u upotrebi tehnologije za represiju nad građanima Srbije.