Zadržani podaci o komunikacijama u 2020. godini: formalnost umesto kontrole

Prema evidencijama o pristupu zadržanim podacima o komunikacijama, koje je SHARE Fondacija dobila od Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, operatori koji zadržavaju podatke i državne službe koje im pristupaju dostavljaju sve manje podataka. Trend se nastavlja i u 2020. godini, te se obaveza dostavljanja evidencija koja proističe iz Zakona o elektronskim komunikacijama svodi na puku formalnost umesto da bude mehanizam kontrole. I dalje ne postoje informacije o direktnom pristupu bazama zadržanih podataka, koji ostvaruju policija i službe bezbednosti. Telenor, kao jedini operator koji je beležio direktne pristupe, prestao je da ih dostavlja Povereniku još 2018. godine. 

Najveći broj zahteva, od tri najveća operatora mobilne telefonije, upućen je kompaniji Telekom Srbija, koja je poslala najoskudniju evidenciju zahteva. Telenor i Vip, koji je ove godine promenio ime u A1, poslali su tabelarno strukturirane podatke uz tekstualne izveštaje, s tim da izveštaj Telenora i dalje sadrži najviše informacija. Broj zahteva upućenih internet operatorima ove godine se udvostručio i najveći broj zahteva upućen je kompaniji SBB. Ni internet operatori u svojim izveštajima ne navode sve potrebne podatke. Kada su državni organi i službe bezbednosti u pitanju najviše zahteva upućuje MUP, dok jedino VBA u svojim izveštajima navodi da je preko pristupnih aplikacija podnosila zahteve za pristup zadržanim podacima i to kod sva tri mobilna operatora u Srbiji – Vip, Telekom i Telenor, ali ne navodi broj tih zahteva, pravni osnov, da li su ispunjeni ili odbijeni, dakle ne zna se da li je ostvarila uvid u podatke ili nije, niti tačno u koje. 

Pored značajnog pada transparentnosti izveštavanja operatora i nadležnih organa kada je reč o njihovim praksama pristupa zadržanim podacima, što se najviše ogleda u propuštanju da se dostave informacije o samostalnom pristupu podacima, problem takođe predstavljaju vidljive razlike u izveštajima. S obzirom da samo Telenor u svom izveštaju detaljno navodi koji državni organ je zahtevao pristup zadržanim podacima, ne može se proveriti da li broj koji navodi državni organi i službe bezbednosti odgovara brojevima koje su naveli operatori. Ali iz podataka koje su naveli može se zaključiti da postoje velika odstupanja i nepodudaranja. Naime, Telenoru su stigla ukupno 422 zahteva, Telekomu 1.417 zahteva, a A1 je dobio 122 zahteva, svim internet operatorima je stiglo ukupno 519 zahteva. Ukupno je na adresu provajdera usluga mobilne, fiksne telefonije i interneta u Srbiji stiglo 2.480 zahteva. Prema izveštajima koje su podneli MUP, BIA i VBA, ova tri organa ukupno su uputila 114.858 zahteva, od toga 110.305 MUP, BIA 1.073 i VBA 3.480 zahteva. Kada se uporede ukupan broj zahteva koje su operatori primili i ukupan broj zahteva koja su ova tri organa poslala vidi se ogroman nesklad.

Analizom svih izveštaja primetno je da se broj zahteva povećava iz godine u godinu, dok operatori i državni organi u evidencijama o pristupima zadržanim podacima, koje dostavljaju Povereniku, navode sve manje informacija. Takođe je primetno i da je broj izvršenih zahteva veliki. Trenutne prakse operatora i nadležnih organa više predstavljaju formalno ispunjenje obaveze nego suštinsku intenciju zakona da propiše mehanizam transparentnosti zadržavanja podataka o elektronskim komunikacijama i pristupanja tim podacima. Nedostatak faktičke kontrole nad pristupom zadržanim metapodacima dovodi nas do pitanja opasnosti narastajuće državne infrastrukture nadzora, o kojoj građani nemaju jasan i otvoren uvid.

Kompletan izveštaj (.pdf)