Tehnološke kompanije u post-korona svetu

“Postepeno, a onda odjednom,” odgovorio je Hemingvejev lik u romanu Sunce se ponovo rađa na pitanje kako je bankrotirao. Ovo dobro opisuje i pandemiju koja nas je zadesila, naizgled, odjednom. Pre dvanaest godina, naučnici sa Univerziteta u Hong Kongu napisali su u jednom radu da je rezervoar SARS-Cov virusa u životinjskom svetu “vremenska bomba” koja svakog časa može da eksplodira među ljudima. I pored svih naznaka da pandemija ne gine našem visoko-povezanom svetu koji se urbanizuje vrtoglavom brzinom, države i organizacije su pale test spremnosti. Postepeno, a onda odjednom nam se izoštrava i pejzaž tranzicije u kojoj se nalazimo: od industrijskog doba ka onome što je moj kolega Azim Azar nazvao eksponencijalnim dobom. Od ere koja nam je tokom dva veka donela infrastrukturu za telekomunikacije, smanjivanje fizičkih razdaljina, pokretanje velikih industrijskih pogona i političke ekonomije na kojoj se zasniva svet kakav poznajemo, idemo ka novim paradigmama.

Od ranih 70-ih godina prošlog veka kada je komercijalizovan prvi mikroprocesor, Intel 4004, infrastruktura eksponencijalnog doba ubrzano se razvija. Tu infrastrukturu danas čine tehnološke platforme poput veštačke inteligencije, robotike, energetskih skladišta, genetskog inženjeringa, a njihova prava moć je u međusobnom kombinovanju.

Koristeći napredno mašinsko učenje i tehnologije sekvenciranja, naučnici su uspeli da sekvenciaju novi korona virus za nekoliko dana. Kada je SARS izbio u Aziji 2002/03, za isto to je bilo potrebno nekoliko meseci. Ovo je moć eksponencijalnog doba. Sa ovom moći dolaze i značajne pretnje, čime se SHARE Fondacija naširoko bavi, te se na njih u ovom tekstu neću osvrtati.

Nestabilnost kao ključ

Ekvilibrijum je ideja koja je bila bitna za industrijsko doba. Izlazak iz stanja ekvilibrijuma po toj paradigmi je problem koji zahteva rešenje. Međutim, mi danas živimo u dobi stalne nestabilnosti. Zbog klimatskih promena, život na planeti visi o vrlo tankom koncu. Menjanje klime već pokreće talase migracija, političke nestabilnosti i rast zaraznih bolesti. Nijedna generacija pre naše nije se susrela sa globalnim problemom ovih razmera. Nestabilnost je ono sa čim moramo da naučimo da živimo, a biznisi koji uspeju u ovom veku biće oni koji su spremni da se usmere na ublažavanje nestabilnosti.

U ovom okviru, antifragilnost treba da bude zvezda vodilja. Ovo je koncept kojim pisac i statističar Nasim Nikolas Taleb opisuje stanje potrebe za nestabilnošću, stanje u kome nestabilnost shvatamo kao korisnu informaciju iz koje učimo. Kao što uz adaptivni imunitet telo može da nauči da se izbori sa stresorima, tako i organizacije koje usvoje antifragilnost koriste svaki poremećaj kao informaciju kako da grade dalje.

Kriza u zamahu pokazuje nedostatak antifragilnosti na nekoliko načina. Biznisi koji nisu prethodno uložili u tranziciju ka novim tehonološkim platformama, neće se oporaviti. Ovde veličina i kompleksnost organizacije nije glavni pokazatelj toga kako i da li će neka firma uspeti.

Osam najvećih proizvođača automobila na svetu ima likvidnost između tri meseca i dvanaest meseci u slučaju zastoja proizvodnje; ovo nije mnogo bolje od nekih startapa, s tim da startapi imaju više agilnosti da promene smer i prilagode se novim okolnostima. Proizvođači automobila koji sada nisu spremni da u narednih pet godina pređu na proizvodnju električnih vozila teško će rasti nakon krize kada ukupni trošak posedovanja električnog auta bude još niži u odnosu na ne-elektrike.

U finansijama, vidimo da igrači koji nisu zakoračili ka digitalnom sektoru pre krize sada imaju više problema. Prošle nedelje je Kraljevska banka Škotske ubila svoju digitalnu banku, Bó. Francuski gigant Danone je na drugoj strani medalje i igra vrlo bitnu ulogu u održavanju globalnog lanca nabavke hrane: koriste veštačku inteligenciju da usmere raspodelu namirnica u skladu sa iznenadnim promenama. Automatski preusmeravaju ka radnjama sve porudžbine namenjene restoranima, avionskim kompanijama i ostalim industrijama koje su na pauzi tokom pandemije. Druga instanca je osetljivost biznis modela. Možda deluje paradoksalno, ali ni neki od nosilaca mantre platformske ekonomije, kao što su Uber, Lyft, pa ni Airbnb, neće proći kroz krizu neokrznuti. Uber bi mogao otpustiti 20% zaposlenih, više od 5000 ljudi, među kojima se ne računaju vozači koji nisu stalno zaposleni. Airbnb se uz značajne gubitke, otpuštanja i odlaganje IPO-a vraća osnovama i gasi dodatne programe koji su bili planirani (luksuzni stanovi, transport, dodavanje hotela na platformu). Slavljeni britanski startap za dostavu hrane, Deliveroo, iznenadio je sve prošle nedelje najavom o velikim otpuštanjima uprkos rastućoj potrebi za njihovim uslugama. Pretnja za ove biznise nije virus, već sam biznis model na kome su zasnovani, i na kome je čitava jedna generacija internet preduzetnika gradila vrednost: pričaj priču na krilima lakog kapitala sa gotovo ništa profita dok ti vrednost ne ode u nebesa gde konačno možeš zaraditi jednom kada firma izađe na javno tržište. Ovaj model je vrlo osetljiv, i kriza to naglašava.

Kuda dalje?

Kriza će nam na surov način pokazati da su institucije i organizacije koje nose naša društva suviše štura za ovo novo doba. U ovom jazu, potrebna nam je hrabrost i mašta da izrezbarimo drugačiji put napred. Kako mnogo toga još uvek ne znamo o virusu, teško je predvideti kojim smerom će ići oporavak i koliko brzo. Kako smo i mi pisali ranije prošlog meseca, mnogi analitičari ne obraćaju pažnju na jednu bitnu dimenziju oporavka: duboke strukturalne promene koje su već u toku. Ponašanje potrošača se već značajno menja, a kako vakcina neće biti dostupna bar još godinu dana, možemo očekivati da promene postanu stalno stanje. Kriva oporavka je nepoznanica, ali ono što nas više zanima je: šta je u trećoj dimenziji te krive kakva god da je ona. U trećoj dimenziji je pitanje: da li će moj biznis biti relevantan u ovom izmenjenom svetu? Suočavanje sa ovim pitanjem je suočavanje sa nestabilnošću i tu je ključ oporavka za male i velike igrače.