Srebrni lav za Jolera i Crawford na Bijenalu arhitekture: Nagrada posvećena studentima i profesorima u Srbiji

Vladan Joler, osnivač SHARE Fondacije i profesor Akademije umetnosti Univerziteta u Novom Sadu, osvojio je Srebrnog lava, prestižnu nagradu na Venecijanskom bijenalu arhitekture, kao koautor dela Calculating Empires: A Genealogy of Technology and Power Since 1500 zajedno sa profesorkom i istraživačicom Kate Crawford. Nagrade su proglašene u subotu, 10. maja, u okviru svečanog otvaranja 19. Međunarodne izložbe arhitekture u Veneciji. Rad Calculating Empires: A Genealogy of Technology and Power Since 1500 deo je glavne izložbe u venecijanskom Arsenalu pod kustoskim vođstvom Carla Rattija.

Zahvaljujući se na priznanju, profesor Joler je naglasio da nagradu posvećuje svojim kolegama, studentima i profesorima Univerziteta u Novom Sadu koji su ustali protiv korumpiranog i kriminalnog režima u Srbiji. „Posvećujem je svim studentima i aktivistima koji su trenutno u zatvoru u Srbiji ili u prinudnom egzilu. Svim studentima, profesorima i građanima koji su žrtve policijske brutalnosti, fizičkog i psihološkog zlostavljanja, targetiranog nadzora, zastrašivanja i kampanje blaćenja, koje organizuje režim. Konačno, posvećujem je ljudima koji su izgubili život pod nadstrešnicom renovirane železničke stanice u Novom Sadu, događaju koji je pokrenuo masovne antivladine proteste.“ Joler je pozvao sve arhitekte, inženjere, urbaniste, umetnike i članove akademske zajednice da ne sarađuju sa nepravednim i korumpiranim režimima u svetu, niti sa političarima i kompanijama koji učestvuju u praksama eksploatacije zarad profita, moći i kontrole. „Ovo nije samo poziv na bojkot, već otvoreni poziv da se ponovo promisle i ponovo zamisle novi društveni, politički i ekonomski sistemi“, zaključio je Vladan Joler.

Calculating Empires čini vidljivom inače nevidiljivu genealogiju i zajedničku evoluciju tehnologije i vlasti, ne samo u prostoru već i u vremenu, rekao je predsednik žirija Hans Ulrich Obrist. „Danas je više nego ikada važno razumevanje isprepletenosti moći i tehnologije, kolonijalizma i automatizacije. Ovaj izvanredni dijagram pomaže nam da bolje razumemo našu sadašnjost i izgradimo alternativnu budućnost.“

Calculating Empires je vizuelni manifest dug 24 metra, koji prati 500 godina razvoja sistema kontrole potpomognutih tehnologijom – od imperijalne dominacije, do savremene veštačke inteligencije. Ova monumentalna vizualizacija istraživanja i dizajna otkriva kako su sistemi merenja, računanja i arhitekture vekovima korišćeni za oblikovanje i upravljanje telima, granicama, obrazovanjem, energijom i biosferom. Postavljajući spektakl savremenog razvoja veštačke inteligencije u kontekst viševekovne istorije, Calculating Empires pokazuje kako su imperije koristile tehnologiju za centralizaciju moći. Kroz stotine precizno ručno izrađenih ilustracija i tekstova, Calculating Empires mapira evoluciju uređaja, infrastruktura i računarskih arhitektura, otkrivajući duboku povezanost tehničkih i društvenih sistema. Delo poziva publiku da iznova razmisli o sveprisutnoj moći veštačke inteligencije danas, razumevajući istorijske tokove koji su doveli do njenog uspona – i strukturne sile koje i dalje oblikuju naš svet.

Inovativan pristup projekta Calculating Empires u ispitivanju odnosa između tehnologije i moći tokom poslednjih pet vekova, do sada je nagrađen Velikom nagradom Evropske komisije za umetničko istraživanje u oblasti nauke, tehnologije i umetnosti (S+T+ARTS Prize) za 2024. godinu. Calculating Empires je 2024. godine takođe osvojio Međunarodnu nagradu Fondacije Boghossian, koja odaje priznanje umetnicima čiji rad doprinosi boljem razumevanju među kulturama. Delo je prikazano i u Fondaciji Prada u Milanu od novembra 2023. do januara 2024. godine, gde je naišlo na izuzetne kritike zbog dubinskog istraživanja istorijskih korena savremenih tehnoloških sistema.

Ovogodišnje Bijenale arhitekture u Veneciji otvoreno je 10. maja proglašenjem glavnih nagrada, i traje do 23. novembra. Tema – Inteligencije. Prirodna. Veštačka. Kolektivna. – okupila je više od 750 učesnika koji istražuju ulogu i odnos arhitekture prema klimatskim promenama, migracijama i veštačkim oblicima inteligencije.

Kustos 19. Međunarodne izložbe arhitekture La Biennale di Venezia je Carlo Ratti, italijanski arhitekta i profesor na MIT-u, poznat po istraživanju spoja tehnologije, prostora i društva. Međunarodni žiri čine Hans Ulrich Obrist (predsednik), švajcarski kustos, kritičar i istoričar umetnosti, umetnički direktor Serpentine galerije u Londonu; Paola Antonelli, viša kustoskinja Odeljenja za arhitekturu i dizajn i direktorka sektora za istraživanje i razvoj u Muzeju moderne umetnosti (MoMA) u Njujorku; i Mpho Matsipa, južnoafrička arhitektkinja, predavačica i kustoskinja.

Nagradu Zlatni lav dobili su američki studio Diller Scofidio + Renfro za projekat Canal Cafe, i nacionalni paviljon Bahreina.

Vladan Joler je univerzitetski profesor, istraživač i umetnik čije su aktivnosti usmerene na presek digitalnih prava, kritičke kartografije i forenzičkog mapiranja savremenih tehnoloških sistema. Kao profesor na Odeljenju za nove medije Univerziteta u Novom Sadu i suosnivač SHARE Fondacije, predvodi SHARE Lab, laboratoriju posvećenu istraživanju algoritamske transparentnosti, digitalnog rada i nevidljivih tehnoloških infrastruktura. Njegova dela, poput Anatomy of an AI System (2018) i Facebook Algorithmic Factory (2016), razotkrivaju složene mreže eksploatacije koje se nalaze u osnovi tehnologija u svakodnevnoj upotrebi. U saradnji sa profesorkom Kate Crawford, kreirao je i Calculating Empires, monumentalnu vizuelizaciju istorije tehnologije i moći, izloženu u Fondaciji Prada. Njegovi radovi nalaze se u stalnim postavkama muzeja kao što su MoMA i Victoria & Albert Museum, a nedavno je objavio i knjigu Black Box Cartography, u kojoj sabira svoja istraživanja o nevidljivim strukturama savremenog digitalnog sveta.