Uvedeno filtriranje interneta u Srbiji
Srbija bi mogla da izgubi status zemlje sa slobodnim i otvorenim internetom.
Šta se desilo?
Od 15. oktobra korisnici mreže VIP ne mogu da pristupe nekim popularnim sajtovima za igre na sreću i klađenje kao što su bet365.com i bwin.com.
Umesto zahtevanih stranica, na ekranu se prikazuje obaveštenje u kom blokiranje pristupa provajder pravda pozivanjem na Zakon o igrama na sreću. Kako se navodi, reč je o odredbi kojom se zabranjuje “učestvovanje u igrama na sreću koje se priređuju u inostranstvu, a za koje se ulozi plaćaju na teritoriji Republike Srbije”.
Na više ponovljenih zahteva, kompanija VIP je sa svog zvaničnog naloga na Tviteru objasnila da je, pod pretnjom prekršajne odgovornosti, morala da blokira pristup stranicama koje su na spisku Uprave za igre na sreću, jer je to jedini način da se onemogući priređivanje igara na sreću licima koja nemaju odobrenje Uprave.
Analiza pristupa spornim sajtovima sa infrastrukture drugih operatora (SBB, Telenor, Telekom / MTS), pokazala je da je do 28. oktobra jedino VIP svojim korisnicima blokirao pristup ovim servisima, bez obzira na to da li žele da se informišu o sportskim rezultatima, ili i da učestvuju u igrama na sreću.
Da li je ovakvo postupanje zakonito?
Mada se VIP poziva na konkretne odredbe Zakona, pravni osnov za postupanje kompanije nije jasan. Novi Zakon o igrama na sreću počeo je da se primenjuje 11. aprila ove godine, dok su jedine relevantne odredbe identične onim u prethodnom zakonu iz 2011. godine. Po tim odredbama zabranjeno je:
- omogućavanje priređivanja igara na sreću preko sredstava elektronske komunikacije licu koje ne poseduje odobrenje;
- omogućavanje učestvovanja u igrama na sreću preko sredstava elektronske komunikacije koje organizuje lice koje ne poseduje odobrenje.
Odredbe, dakle, nisu nove ali je novo tumačenje po kome operatori internet usluga omogućavaju priređivanje i učestvovanje u igrama na sreću, za šta mogu biti odgovorni. Na taj način bi se i drugi akteri mogli podvesti pod ovu normu, kao što su prodavci računara i telefona, ili banke koje omogućavaju transfer novca. S druge strane, takvo tumačenje bi moglo učiniti operatore odgovornim za omogućavanje i svih drugih nedozvoljenih radnji i sadržaja do kojih građani mogu doći na internetu.
Po našim saznanjima, postupanje kompanije VIP podstaknuto je dopisom Uprave za igre na sreću koji je upućen na adrese više operatora. Zvaničan sadržaj dopisa čekamo od Uprave kojoj smo uputili zahtev za pristup informacijama od javnog značaja.
Sloboda informisanja, odnosno sloboda medija zagarantovana je Ustavom koji u članu 50, stav 3, predviđa: “U Republici Srbiji nema cenzure. Nadležni sud može sprečiti širenje informacija i ideja putem sredstava javnog obaveštavanja…” Dodatno, Zakonom o javnom informisanju (čl. 2. st. 3. i 5) predviđeno je da niko ne sme, ni na posredan način, da ograničava slobodu javnog informisanja, naročito zloupotrebom državnih ovlašćenja. O ograničenjima slobode javnog informisanja odlučuje sud, po hitnom postupku.
Takođe je važno istaći da je ovakvo postupanje ne samo u suprotnosti sa odredbom Ustava koja garantuje slobodu medija, već i sa članom 46, stav 2, koji predviđa da se sloboda izražavanja može ograničiti zakonom “ako je to neophodno radi zaštite prava i ugleda drugih, čuvanja autoriteta i nepristrasnosti suda i zaštite javnog zdravlja, morala demokratskog društva i nacionalne bezbednosti Republike Srbije”.
Ovakva praksa je i u suprotnosti sa članom 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima, kojim se garantuje pravo na slobodu izražavanja, što uključuje “slobodu posedovanja sopstvenog mišljenja, primanje i saopštavanje informacija i ideja bez mešanja javne vlasti i bez obzira na granice”. Jasno je da uslovi iz člana 10, stav 2 EKLJP pod kojima se sloboda izražavanja može ograničiti nisu ispunjeni u ovom slučaju. Posebno treba imati u vidu član 16, stav 1, Zаkоnа о еlеktrоnskој trgovini: “Pružаlаc uslugа kојi prеnоsi еlеktrоnskе pоrukе kоје mu је prеdао kоrisnik uslugа, niје оdgоvоrаn zа sаdržај pоslаtе pоrukе i njеnо upućivаnjе, аkо niје: 1) inicirао prеnоs; 2) izvršiо оdаbir pоdаtаkа ili dоkumеnаtа kојi sе prеnоsе; 3) izuzео ili izmеniо pоdаtkе u sаdržајu pоrukе ili dоkumеnаtа; 4) оdаbrао primаоcа prеnоsа.”
Novo doba za internet u Srbiji?
Do ovog slučaja, u Srbiji nije bilo filtriranja interneta, što znači da su naši građani mogli slobodno da pristupaju svim onlajn sadržajima i uslugama. Ukoliko se dopis Uprave za igre na sreću prihvati kao jači od Ustava, to može predstavljati zaokret koji će Srbiju približiti državama bez slobodnog interneta, poput Turske i Rusije.
Posebno je problematično što se filtriranje uvodi na nivou posrednika, odnosno provajdera, onoga ko pruža internet usluge, i to nakon dopisa jednog nižeg državnog organa. To bi moglo pokrenuti praksu diskrecionih odluka o blokiranju pristupa raznim sadržajima i servisima građanima Srbije.
Prava i slobode građana nisu apsolutne, ali je njihovo ograničavanje precizno definisano Ustavom i zakonima. Takve procedure su možda suvoparne ili duge, ali su neophodne u svakom demokratskom društvu, kako se ne bi desilo da državne službe bez stvarnih ovlašćenja počnu po volji da procenjuju šta nam od naših prava treba, a šta ne.
Kako funkcioniše filtriranje?
Filtriranje internet saobraćaja predstavlja ograničavanje pristupa određenim domenima interneta. Praktično, to znači da se internet paketi usmereni ka određenom serveru ili sajtu, detektuju i zaustavljaju na putu do destinacije koja je na nekoj filter listi, dok se korisniku može prikazati poruka da mu pristup određenom sajtu nije dozvoljen ili mu se sajt naprosto ne učita, bez objašnjenja.
Ograničavanje pristupa može da se sprovodi na različitim nivoima, od samog uređaja, kao kad roditelji kontrolišu onlajn kretanje svoje dece, ili poslodavci ponašanje svojih zaposlenih na radnom mestu. Ova vrsta filtriranja se ne izvršava na nivou infrastrukture operatora, već na pojedinačnom uređaju ili internoj mreži.
U slučaju kada se svim korisnicima operatora onemogućava pristup nekim sajtovima ili servisima, govorimo o filtriranju internet saobraćaja na nivou infrastrukture, što je u tehničkom smislu dosta kompleksnija operacija i zahteva veće resurse. Razlog za to je činjenica da je sama arhitektura interneta postavljena tako da svaki internet paket pokušava da dođe do destinacije koja mu je zadata, te će se truditi da dođe do nje kroz svaku moguću putanju i vezu koju može da pronađe. Zadatak filtriranja je da ga u toj misiji spreči, tako što će se svaka od izlaznih tačaka operatora konfigurisati tako da se put paketa ka destinaciji zaustavi.
Kuda ide paket?
U ovom konkretnom slučaju, operator VIP je tehnički onemogućio pristup određenom broju sajtova kroz filtriranje njihovih adresa. Kako bismo istražili način na koji je filtriranje implementirano, uporedno smo pokušali da ispratimo putanju kroz koji jedan internet paket prolazi od našeg uređaja, do sajta za koji smo znali da je blokiran. U pitanju je sajt bwin.com i test smo sproveli preko infrastrukture kompanija SBB i VIP.
(SLIKA 1 – SBB) Paket od lokalnog uređaja koji je označen sa [192.168.0.1], kroz 13 koraka dolazi do finalne destinacije bwin.com koji je označena sa [195.72.134.91].
(SLIKA 2 – VIP) Nakon toga, pokušali smo da istu metodu sprovedemo i kroz infrastrukturu VIP-a, pomoću hotspota na mobilnom telefonu. Inicirali smo paket, označen sa [194.182.172.92], ka istom sajtu. Međutim, paket nije uspeo da stigne do zadate destinacije, odnosno do servera na kom je sajt bwin.com hostovan. Posle 12 koraka, paket više ne šalje povratne informacije našem uređaju, što nas navodi da zaključimo da se tu njegov put prekida.
Kako bismo istražili kako izgleda tehnička implementacija filtriranja internet saobraćaja u Srbiji koristili smo listu sajtova koju je početkom 2014. godine Poreska uprava dostavila operatorima. Od Uprave za igre na sreću smo tražili da nam dostavi ažuriranu listu za koju smo razumeli da je poslata uz dopis ovog leta.
Pratili smo putanju za svaki od 64 sajta koji se nalaze na listi i utvrdili da se u najvećem broju slučajeva ta putanja završi na IP adresi [194.182.172.92]. Ova IP adresa na infrastrukturi Telekom Austrije (A1) praktično je velika crna rupa iz koje paketi ne mogu da nastave dalje svoj put, već ostaju zarobljeni, a korisnici koji su pokušali da uplate tiket na nekom stranom sajtu dobijaju retoričko pitanje Ne možeš da pristupiš stranici? i citat nekog pravnog akta.
Postoje paketi koji stignu do svog cilja, ali ih onda destinacijski server razočara i korisnicima prikaže sličnu poruku. U ovim slučajevima su internet kladionice same preduzele mere da ograniče pristup svojim uslugama klijentima iz Srbije koji posećuju sajt. Ovo rešenje, bar što se tiče neutralnosti i slobode interneta svakako je bolje u odnosu na situaciju u kojoj Uprava bez zakonskih ovlašćenja, arbitarno sastavlja listu blokiranih sajtova i šalje ih operatorima, koji pod pretnjom prekršajne odgovornosti uvode tehničke mehanizme analize i filtriranja internet saobraćaja.
Slični pokušaji (CarGo)
Mediji su tokom avgusta izveštavali o veoma sličnoj situaciji, kada je Gradska inspekcija u Beogradu od operatora zatražila blokiranje aplikacije CarGo. Naime, inspekcija je operatorima poslala “izvršno rešenje” kojim je traženo “da sa internet domena kompanije CarGo tehnolodžis iz Beograda uklone aplikaciju ove kompanije”, inače će snositi “zakonske posledice”.
Ovaj slučaj pokazuje koliko zapravo donosioci odluka ne razumeju ne samo tehnološke mogućnosti i način na koji funkcioniše digitalno okruženje, već ni sopstvena zakonska ovlašćenja kada je reč o internet sadržaju. Aplikacija CarGo, naravno, nije uklonjena po zahtevu gradske inspekcije Beograda, jer operatori u Srbiji ne mogu da onemoguće korisnicima da sa Google ili Apple prodavnica preuzmu aplikaciju i instaliraju je na svoje uređaje.
Globalni trendovi
Organizacija Fridom haus, koja svake godine objavljuje pregled stanja sloboda na internetu, u najnovijem izveštaju navodi da se desetu godinu zaredom širom sveta beleži pad prava korisnika interneta, što podstiče globalnu krizu demokratije, a pandemija Covid-19 samo ubrzava taj negativan trend.
U preporukama za privatne kompanije koje pružaju razne usluge informacionog društva, Fridom haus poziva da se odupru naredbama državnih organa da gase pristup internetu ili zabranjuju digitalne usluge.
Pružaoci usluga bi trebalo da koriste sve pravne mehanizme koje imaju na raspolaganju kako bi se odbranili od takvih zahteva, bez obzira da li su zvanični ili ne. Ukoliko kompanije ne mogu da se odupru zahtevima, neophodno je da se pobrinu da prekidi usluga budu ograničeni što je više moguće u pogledu trajanja, lokacije i vrste sadržaja.
Fridom haus dodatno ističe da bi kompanije trebalo da detaljno dokumentuju državne zahteve i obaveštavaju korisnike zbog čega će pristup internetu ili sadržajima biti onemogućen, naročito u zemljama gde postupci državnih organa nisu transparentni.
Dugogodišnja borba protiv inostranih sajtova za igre na sreću
Do sada smo nekoliko puta svedočili pokušajima blokiranja sajtova za igre na sreću, po sličnom principu – državni organ šalje dopise operatorima interneta da korisnicima blokiraju pristup internet adresama sa priloženog spiska.
Verovatno prvi ovakav slučaj zabeležen je 2012. godine, kada je operatorima prećeno čak i krivičnom odgovornošću za neovlašćeno organizovanje igara na sreću. Zatim je u martu 2014. godine Poreska uprava poslala slično obaveštenje, tražeći preduzimanje “hitnih mera” iz delokruga rada operatora interneta.
Najzad, krajem 2014. godine pojavio se Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o igrama na sreću, koji je predviđao zabranu omogućavanja pristupa sajtovima od strane domaćih operatora usluga na elektronskim komunikacionim mrežama, pravnim ili fizičkim licima koja organizuju igre na sreću bez odobrenja ili saglasnosti Uprave. SHARE Fondacija je tim povodom objavila detaljnu tehničku i pravnu analizu posledica uvođenja filtriranja interneta u Srbiji, a Predlog zakona je ubrzo povučen iz procedure.
Čitaj još: