Usvojeni nacrt Direktive o autorskim pravima predviđa “aploud filtere”

Evropski parlament je 12. septembra usvojio izmene nacrta Direktive o autorskim pravima, što predstavlja veliki obrt u odnosu na prethodnu poziciju Parlamenta prema tekstu koji nije usvojen na glasanju u julu. Slede pregovori Parlamenta i Saveta Evropske unije, uz medijaciju Evropske komisije, a finalna faza je glasanje o usaglašenom tekstu Direktive u Evropskom parlamentu koje se očekuje u januaru sledeće godine.

U sadašnjem tekstu nacrta Direktive ostali su članovi 11 i 13, kojima bi se uveli “porez na linkove” i filtriranje internet sadržaja (upload filters). Ako se Direktiva konačno usvoji u trenutnom obliku, na osnovu člana 13 bi internet platforme, osim onih najmanjih, praktično postale odgovorne za kršenje autorskih prava u sadržajima koje njihovi korisnici postavljaju. U praksi, ove kompanije bi bile prinuđene da instaliraju tehničke mehanizme za filtriranje, koji često označe sadržaj koji je u skladu sa zakonom (parodija, satira) kao nešto što krši autorska prava, navodi Julija Reda, poslanica Piratske partije Nemačke u Evropskom parlamentu.

“Počeće pregovori Parlamenta i Saveta EU između verzije nacrta koji primorava internet kompanije da nadgledaju, filtriraju i blokiraju sadržaj koji želimo da aploudujemo na internet i verzije koja eksplicitno tera kompanje da nadgledaju, filtriraju i blokiraju naše aploude. Rezultat će biti mešavina obe, koja će se staviti na finalno glasanje tek nekoliko meseci pred izbore za Evropski parlament 2019. godine”, izjavio je Dijego Naranho, viši savetnik u Evropskoj koaliciji za digitalna prava (EDRi).

Kada govorimo o članu 11, osnovna svrha je da se “porezom na linkove” (link tax) doprinese ostvarivanju prihoda samih medija, kako bi oni ipak zadržali pravo na autorstvo u okviru kojeg bi na neki način samo oni imali pravo da monetizuju taj sadržaj, što sada nije slučaj. Član 11 bi dozvolio samo deljenje “pojedinačnih reči” tekstova medija bez naknade, čak i u hiperlinkovima. Ipak, o ovome treba dobro promisliti jer su mogući brojni izazovi u implementaciji. Kako objašnjava Julija Reda, u Nemačkoj je već usvojen sličan zakon, čiji efekti nisu doveli do veće zarade izdavača i medijskih organizacija, već su samo zakomplikovali situaciju i tumačenje zakona.

U Srbiji je prethodnih godina bilo pokušaja uvođenja filtriranja i blokiranja interneta, srećom neuspešnih. Kao mogući cenzor se pojavljivala Uprava za igre na sreću, najpre 2012. godine kada je poslala dopis internet provajderima da izvrše hitnu blokadu pristupa internet stranicama stranih priređivača igara na sreću koji nemaju odobrenje Uprave i upozorila da ukoliko ne blokiraju tražene internet stranice mogu snositi pravne sankcije, pre svega za krivično delo neovlašćeno organizovanje igara na sreću. Slična stvar se ponovila dve godine kasnije, kada je jedan internet provajder dobio dopis, ovog puta od Poreske uprave, kojim se takođe zahtevalo onemogućavanje pristupa stranim sajtovima za igre na sreću.

Najozbiljniji pokušaj zakonskog uvođenja filtriranja internet sadržaja dogodio se krajem 2014,  kada se u predlogu izmena i dopuna Zakona o igrama na sreću našla odredba koja bi u slučaju usvajanja prinudila sve internet provajdere u Srbiji da blokiraju pristup stranim sajtovima za igre na sreću koji nemaju odobrenja ili saglasnosti Uprave za igre na sreću. Nakon protesta SHARE Fondacije i civilnog društva, sporni predlog zakona povučen je iz procedure usvajanja.

Kako bismo ukazali na značaj autorskih prava u digitalnom dobu, SHARE Fondacija je pripremila edukativni video.