Privatnost kao plaćena privilegija
Posle kraćeg zatišja, bizarne odluke novog vlasnika najpopularnije mikroblog platforme vratile su Tviter u fokus globalnih medija. Korisnici su početkom aprila primetili da je zaštitni znak Tvitera, plavu pticu, zamenila maskota jedne kriptovalute – kojoj je smesta skočila vrednost. Analitičari su zaključili da vlasnik Tvitera samo troluje investitore, koji su ga tužili upravo zbog pumpanja vrednosti „satirične“ valute na tržištu, sa zahtevom za odštetu u visini od 258 milijardi dolara.
U pozadini trolovanja, međutim, odvija se realna finansijska drama: mediji su došli do internog mejla u kom Ilon Mask kaže da je vrednost kompanije prepolovljena i da ovaj „obrnuti startap“ očekuje težak put oporavka. Izgleda da nije bilo dovoljno otpustiti skoro dve trećine zaposlenih, ni komercijalizovati sistem verifikacije naloga.
Procene kažu da Twitter Blue servis ni izbliza ne ispunjava očekivanja sa manje od 1% mesečnih korisnika koji su pristali da plate ovu uslugu.
Nekad znak prestiža, plavi čekmark pretvara se u simbol ideološkog cinizma epohe. Zlatna oznaka za naloge organizacija košta 1000 dolara mesečno, dok je plavi znak za individualne naloge moguće kupiti po ceni od 8 dolara mesečno, s popustom za godišnju pretplatu. Jedan od najuticajnijih globalnih medija, The New York Times, već je ostao bez ovog znaka, a odluku da neće plaćati mesečnu pretplatu saopštila je i Bela kuća.
Pošto je sistem potvrde identiteta obesmišljen, na red je došla i rubrika za opis naloga povezanih sa državom, koja je po starim politikama Tvitera služila za identifikaciju krupnih propagandnih aktera širom sveta. Naime, etiketa medija koji sarađuje sa vladom SAD osvanula je na profilu američke neprofitne medijske organizacije NPR, koja je do samo par sati ranije služila kao primer uredničke nezavisnosti u obrazloženju politike Tvitera o izuzeću od primene ove etikete.
Najveću zabrinutost, ipak, izazvala je odluka Tvitera da korisnicima koji ne plaćaju pretplatu ukine uslugu dvostepene autentifikacije (2FA) zasnovane na SMS porukama. Najavljeno sredinom februara, uz pretnju da će korisnici koji ne isključe ovu opciju izgubiti pristup svom nalogu, novo pravilo je stupilo na snagu 20. marta i pokrenulo lavinu diskusija, ne samo o hirovima Ilona Maska.
Dvostepena, dvostruka ili dvofaktorska autentifikacija (2FA) je metod provere identiteta korisnika prilikom logovanja na servis. Pored osnovnog nivoa, korisničkog imena i lozinke, drugi faktor može biti čip, token, otisak prsta, PIN kod – ili kod koji se generiše kao posebna usluga, najčešće preko posebne aplikacije, dok je stariji metod usluga zasnovana na SMS poruci. Kada je aktiviran servis 2FA na društvenoj mreži, na primer, korisnik je nalog vezao za svoj broj telefona: tako će mu stići SMS poruka sa generisanim kodom za pristup.
Navodno, kompanija je žrtva skupih prevara telekomunikacionih kompanija koje su preplavile Tviter bot-nalozima preko kojih naplaćuju SMS usluge za 2FA – mada Tviter u prošlogodišnjem izveštaju navodi da usluge dvofaktorske autentifikacije koristi zanemarljiv procenat baze od oko dve milijarde Tviteraša. Takođe, jak argument iznele su pristalice kompleksnijih metoda za zaštitu privatnosti onlajn, koje kažu da je SMS-based 2FA prilično porozna metoda jer je, uz malo drskosti i društvenog inženjeringa, relativno lako navesti službenike kol-centra telekoma da promene SIM s kojim je povezan konkretan broj telefona.
Na ovaj argument kritičari su uzvratili logičnim pitanjem: ako je 2FA preko SMS-a tako loš, zbog čega sad postaje plaćena usluga?! Takođe, od samo 2,6% korisnika Tvitera kojima je dosad bila aktivirana neka vrsta 2FA, blizu 75% njih koristilo je upravo SMS metodu (što verovatno pre svega govori o opštem nivou razumevanja i znanja o zaštiti privatnosti onlajn, ali to je druga priča).
Poznavaoci, međutim, upozoravaju da je Maskov pokušaj da nekako unovči nekad prestižni plavi čekmark, signal nove kulture u biznisu. Naime, na sličan korak odlučila se i Meta, koja će monetizovati sistem potvrde identiteta korisnika Fejsbuka i Instagrama za usluge veće vidljivosti, prioriteta korisničke podrške i – veće bezbednosti naloga. Kombinacija premijum usluga i elementarne zaštite koju bi svaki korisnik društvenih medija trebalo da uživa, mogla bi da ima nesagledive posledice na „zdravlje ekosistema“ gigantskih mreža, čiji je društveni i politički uticaj na lokalne zajednice i globalne tokove već godinama tema crnih hronika, etičkih komiteta i teorija zavera, podjednako.
Rizicima su posebno izložene ranjive zajednice, poput LGBTQ+ ljudi na platformi Grindr koja, i pored niza skandala i visokih kazni, veću zaštitu privatnosti korisnika tretira kao premijum uslugu. Aktivisti posebno osporavaju politike ove platforme vezane za fotografije koje korisnici među sobom razmenjuju, a nad kojima kontrolu zadržavaju samo pretplatnici.
Na meti kritika nalazi se još jedna popularna onlajn platforma za upoznavanje, Tinder, namenjena opštoj populaciji. Naime, kontrolu nad deljenjem ličnih podataka imaju samo korisnici plaćenih servisa na ovoj mreži, Plus, Gold i Platinum.
Na upite medija o masovnim otpuštanjima, čekmarkovima i etiketama ili zaštiti korisnika, Tviter odnedavno uzvraća automatskim odgovorom sa emotikonom govanceta. Do sledećeg fascinantnog udesa s kog nećemo moći da skrenemo pogled, ostaje nam da probamo ili bolju zaštitu – ili bolju mrežu?
Milica Jovanović je samostalna novinarka i urednica.
Čitaj još: