Monitoring, Vesti
Podele i pritisci, dobro uigrana propaganda
U novom preseku monitoringa SHARE Fondacije u Srbiji od jula do kraja septembra 2024. zabeleženo je 30 povreda ljudskih prava u digitalnom okruženju. Kategorija prevara, pretnji i manipulacija ponovo je bila najbrojnija sa 27 povreda, dok je ostalih povreda bilo znatno manje – jedan sajber incident i dva slučaja koja su se odnosila na ugrožavanje privatnosti i podataka o ličnosti. Kada je reč o rodno zasnovanom onlajn nasilju, naročito problematičan bio je slučaj alžirske bokserke Iman Helif tokom Olimpijskih igara u Parizu.
Duboke podele
Od kada je najavljeno, moguće otvaranje rudnika litijuma kompanije Rio Tinto u dolini reke Jadar izaziva tenzije, duboke društvene podele i proteste. Krajem 2021. godine dogodile su se blokade saobraćajnica i veliki ekološki protesti, nakon kojih su predstavnici vlasti obavestili javnost da se projekat Jadar zaustavlja. Međutim, Ustavni sud je u julu ove godine ukinuo odluku Vlade Srbije o navodnom zaustavljaju projekta, što je pokrenulo nove talase protesta u gradovima širom Srbije, ali i društvenih tenzija u vidu verbalnih političkih sukoba, kao i pritisaka na aktiviste i stručnjake koji se protive rudarenju litijuma. Takav razvoj događaja nesumnjivo je ostavio trag i na digitalno okruženje tokom leta.
Već po donošenju odluke Ustavnog suda počelo je da buja nezadovoljstvo među građanima, pa je tako aktivista Nikola Ristić bio saslušavan u policiji zbog objave na mreži X. Naime, Ristić je 11. jula objavio da je Ustavni sud “prelomio i odlučio da pokrene građanski rat u Srbiji”. Na adresi njegovih roditelja pojavili su se pripadnici policije u punoj opremi, a kako ga nisu zatekli tamo, u telefonskom razgovoru je pristao da sam ode u policiju sa advokatom. U službenoj belešci koju je podelio na društvenim mrežama navodi se da je Ristić pozvan na razgovor u vezi sa krivičnim delom pozivanja na nasilnu promenu ustavnog uređenja. U avgustu, Ristić i još jedan omladinski aktivista Ivan Bjelić našli su se na udaru Informera, koji ih je vređao i optužio za uzimanje novca od države kroz njihovo članstvo u Savetu za mlade, iako je reč o neplaćenim pozicijama.
U drugoj polovini avgusta i početkom septembra, društvene tenzije su kulminirale privođenjem više aktivista širom Srbije zbog ekoloških protesta. Na primer, Zorana Crnojević i Predrag Žunić su kao administratori Fejsbuk grupa namenjenih informisanju o protestima protiv rudarenja litijuma, pozvani na informativne razgovore. Zbog navodne sumnje na krivična dela koja se tiču rušenja ustavnog poretka Republike Srbije aktivistima su pretresani stanovi, a nekima oduzimani i telefoni. Aktivistkinju iz Novog Sada Milicu Ranđelović su pripadnici policije priveli na informativni razgovor na aerodromu “Nikola Tesla” kada je pošla na godišnji odmor. Istom prilikom joj je pretresan stan i oduzet telefon.
Naučni saradnik Instituta ekonomskih nauka Aleksandar Matković objavio je u avgustu tekst na portalu Danasa u kome je kritikovao iskopavanje litijuma u Srbiji i kompaniju Rio Tinto. Nakon toga, počeo je da dobija pretnje smrću, kojima su targetirani i članove njegove porodice. Još jedan ekstreman slučaj u kontekstu diskursa o eksploataciji litijuma je takozvani “registar ekoloških terorista” koji je objavio pokret nepoznatog porekla i članstva “Kopaćemo”, a koji se javno zalaže za realizaciju projekta Jadar u Srbiji. Na sajtu pokreta objavljen je spisak sa fotografijama brojnih ekoloških aktivista i ličnosti iz javnog života, povodom čega su najavljene krivične prijave i tužbe.
Targetiranje i pritisci: dobro uigrana mašinerija
Tabloidno manipulisanje sadržajima za potrebe kampanja blaćenja u onlajn prostoru dostiglo je nove granice. Nagrađivana novinarka Tamara Skrozza našla se na meti brojnih prorežimskih medija, koji su joj imputirali da je izjavom o 5. oktobru pozivala na ubistvo predsednika Srbije Aleksandra Vučića, iako ga ona nije ni spomenula. Skrozza je objasnila da kampanja ostavlja posledice i na njenu porodicu, kao i da će podneti tužbe.
Nova propagandna tehnika targetira ljude koji izražavaju kritički stav prema postupcima vladajuće koalicije, i predstavlja sugestivne montaže njihovih izjava koje se potom dele putem onlajn kanala. Kao primer mogu se izdvojiti TV gostovanja novinarke nedeljnika Radar Sandre Petrušić na N1 i autora sa Peščanika Dejana Ilića na Novoj S, koje su tabloidni portali predstavili kao “pozive na krvoproliće” i pretnje “novim Petim oktobrom”.
Pored prorežimskih medija koji su redovno sredstvo onlajn obračuna sa medijima, civilnim društvom i opozicijom, u ovom periodu aktivniju ulogu imali su i javni funkcioneri na mreži X. Narodni poslanik SNS i advokat Vladimir Đukanović vređao je na nacionalnoj osnovi novinarku sa Kosova Unu Hajdari, koja je objavila tekst na portalu Politiko o anti-litijumskim protestima i njihovom uticaju na vlast predsednika Vučića. U kontekstu tenzija sa Kosovom, a uoči godišnjice incidenta u Banjskoj, predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić optužila je opozicione političare i medije iz Junajted grupe da zastupaju kosovske interese. Izvršna grana vlasti nije zaostajala, pa je tako premijer Miloš Vučević targetirao studentkinju i aktivistkinju Inicijative mladih za ljudska prava Milu Pajić uvredljivim kvalifikacijama.
U društvenom narativu je ponovo aktuelizovan povratak obaveznog služenja vojnog roka, ovog puta sa konkretnim koracima nadležnih organa za sprovođenje takve odluke. Zbog komentara koji je napisao o mogućem povratku obaveznog služenja vojske, novinaru portala Bujanovačke Nikoli Laziću upućene su otvorene pretnje nasiljem na Fejsbuku.
SLAPP tužbe ne jenjavaju, pa je tako fondaciji “Slavko Ćuruvija” stigla treća tužba zbog saopštenja u kom je izraženo neslaganje sa presudom Apelacionog suda u postupku za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije. Novinarku portala Nova Jelenu Bulajić tužio je brat predsednika Srbije Andrej Vučić zbog kolumne u kojoj je navela da se njegovo ime spominje u presretnutoj komunikaciji putem aplikacije Skaj.
(Ne)komercijalne manipulacije
Manipulacije i tendenciozno izveštavanje o Olimpijskim igrama u Parizu nije zaobišlo Srbiju, naročito kada je reč o pitanjima roda koja su se našla u fokusu tokom jednog ženskog duela u boksu. Brojni mediji u Srbiji i regionu su početkom avgusta preneli neproverene navode o alžirskoj bokserki Iman Helif nakon njenog meča protiv Italijanke Anđele Karini, optužujući Helif da je “biološki muškarac”. Senzacionalistički i manipulativni tekstovi o Helif izazvali su talas mizoginije i transfobije u domaćem onlajn prostoru.
Takođe, prorežimski mediji naseli su na satiričnu X objavu o biznismenu Draganu Šolaku i nastavili sa propagandnim delovanjem. Naime, nalog “Mirko Topalovic official” koji često deli parodiju i satiru u domaćem društveno-političkom kontekstu, objavio je kako je Šolak “jedini čovek koji zaslužuje mesto predsednika Srbije”. Nedugo zatim, po portalima su počeli da se pojavljuju (dez)informativni tekstovi o tome da se protesti protiv rudarenja litijuma navodno koriste kao deo plana da Šolak preuzme vlast od Vučića, pozivajući se na satiričnu objavu.
Zabeleženi su i slučajevi komercijalnih prevara koji, po svemu sudeći, nastavljaju trend zloupotrebe imena i lika javnih ličnosti za finansijsku dobit. Tako je biznismen Miroslav Mišković predstavljen kao promoter platforme za trgovinu kriptovalutama. Za navodnu promociju je iskorišćen sajt koji oponaša vizuelni identitet medijskog portala N1, sa pozivom građanima da investiraju u platformu. Još jedna slična prevara primećena je na Fejsbuku, gde su kroz sponzorisane objave na lažnoj stranici Beogradskog aerodroma plasirane informacije da aerodrom prodaje izgubljeni prtljag po niskim cenama. Detaljnija analiza korisnika foruma Bezbedan Balkan pokazala je da je reč o prevari čiji je cilj da preuzme podatke sa platnih kartica građana radi dalje zloupotrebe.
Internet slobode na “klackalici”
Nedavno je Fridom Haus objavio novi godišnji izveštaj o stanju internet sloboda u svetu “Freedom on the Net”, u saradnji sa timom SHARE Fondacije koji je radio na izveštaju za Srbiju. Fridom haus je internet u Srbiji ocenio kao slobodan, iako nas 70 od 100 mogućih bodova ostvarenih u 2024. godini stavljaju na ivicu grupe zemalja sa delimično slobodnim internetom, čija je granica utvrđena na 69 ostvarenih bodova prema istraživačkoj metodologiji koja se primenjuje globalno.
Ove godine zabeležen je najslabiji rezultat od kako se Fridom haus izveštaj o internet slobodama radi za Srbiju, tj. od 2021. godine. Međutim, ono što ostaje kao konstanta tokom godina jeste to da je u prvoj grupi parametara kojima se ocenjuje pristupačnost internet pristupa, Srbija dobro kotirana sa 21 od 25 bodova, dok su daleko problematičnije sfere ograničavanja informisanja i sadržaja i kršenja prava korisnika.
Za razliku od mnogih delova sveta, u Srbiji se ne vrši opsežno filtriranje i blokiranje internet sadržaja i servisa, ali se novinari, aktivisti i građani koji izražavaju kritičko mišljenje o društvenim problemima ili postupcima vlasti suočavaju sa sve češćim i intenzivnijim pritiscima. Situaciju je dodatno složenom učinilo targetiranje predstavnika domaćeg civilnog sektora špijunskim softverom, koje je SHARE Fondacija sa partnerima otkrila krajem 2023. godine.
Čitaj još: