Share Fondacija

#izbori2020/Kampanja u samoizolaciji

SHARE Fondacija je u periodu od 4. maja do 18. juna pratila aktivnosti političkih stranaka i lidera u onlajn medijima i na društvenim mrežama. Predstavljamo najvažnije nalaze monitoringa predizborne kampanje.

Sudeći po izjavama predstavnika vlasti, ovom prinudnom odlaganju zapravo je prethodilo još jedno – kao ustupak opoziciji, navodno isplaniran tokom međupartijskog dijaloga čijih je nekoliko sesija održano krajem 2019. pod pokroviteljstvom Evropskog parlamenta, u pokušaju da se stranke opozicije odvrate od bojkota. Kao neposredan rezultat dijaloga, predstavnici vlasti isticali su upravo „maksimalno odlaganje“ izbora.

Prvo raspisivanje izbora obeležila je tehnička greška u živom prenosu obraćanja predsednika Srbije. Prizori masovnih okupljanja za potpisivanje i predaju izbornih lista, praćeni vestima o rapidnom širenju zaraze u Evropi, činili su se kao najava političke greške koja bi mogla skupo da nas košta. Mogućnost da se brojne predizborne aktivnosti presele sa ulica u onlajn okruženje izgledala je kao dobro rešenje, uz ohrabrujuću najavu iz kompanije Fejsbuk da će sistem transparentnosti i potvrde autentičnosti izbornih i političkih oglasa na najvećoj društvenoj mreži konačno uključiti i Srbiju.

Nakon što je vladajuća stranka predala potpise za svoju listu, objavljeno je da je registrovan prvi zaraženi u Srbiji. Nedelju dana kasnije proglašeno je vanredno stanje, a izborne radnje su prekinute.

U senci korone

Prekid kampanje najmanje se osetio u medijskoj zastupljenosti predstavnika vlasti: predizborne aktivnosti zamenjene su redovnim konferencijama za štampu i reportažama o zaslugama vlasti za nabavku opreme i upravljanje krizom.

Dnevno obraćanje članova republičke vlade i kriznog štaba, pustili su u etar neprijatna pitanja novinara o izvorima zaraze, stvarnom početku epidemije u Srbiji, funkcionerskoj kampanji i sličnim. Problem je uskoro rešen uklanjanjem novinara sa konferencija.

Iako je fizičko odsustvo novinara iz prostorije u kojoj se nalaze predstavnici vlasti i/ili zdravstvenih institucija, mera kojoj su pribegle i druge zemlje, u Srbiji ove konferencije nisu realizovane uz pomoć živog video strima, koji omogućava novinarima da lično propituju odgovorne, već su sa parčeta hartije čitana unapred dostavljena pitanja.

Za razliku od školske nastave ili kupovine, političkim aktivnostima nije omogućena puna tranzicija u digitalno okruženje. Internet se i dalje koristi ili kao surogat tradicionalnih medija, preko kog se emituju jednosmerne poruke, ili kao siva zona u kojoj je dozvoljeno sve ono što je u konvencionalnom medijskom prostoru zabranjeno.

Mada su održani u prestupnoj godini, i to na dan pomračenja Sunca, parlamentarni, pokrajinski i lokalni izbori u Srbiji protekli su bez podgrevanja paranormalne atmosfere. Nije to poen za racionalnost, već govori u prilog popriličnoj apatiji u društvu: pažnju publike nisu razbudila ni praktična pitanja poput pretnje kovida-19 ili kampanje za bojkot, pa ni niz bizarnih aktivnosti u prvim danima kampanje. Od mnogih redovnih i vanrednih izbora koji su se proteklih decenija odvijali u različitim okolnostima – ovi su, čini se, dočekani kao najmanje istorijski i nimalo presudni.

Nisu čak ni prvi u Evropi od početka pandemije, kako su to javili pojedini mediji. U Francuskoj i nemačkoj saveznoj državi Bavarskoj lokalni izbori održani su 15. marta, četiri dana nakon zvaničnog proglašenja pandemije, dok su početkom juna u okrugu Teplice u Češkoj održani vanredni izbori za mesto u Senatu, gornjem domu parlamenta.

U regionu će uskoro biti održani parlamentarni izbori u Hrvatskoj (5. juli) i Severnoj Makedoniji (15. juli). Parlamentarni i lokalni izbori u Crnoj Gori zakazani su za 30. avgust. 

Uprkos prividu redovnog stanja, svaki od ovih izbornih procesa odvija se u senci globalne zaraze koja je do sada odnela gotovo pola miliona života. 

Ispraćaj botova

Kompanija Tviter saopštila je 2. aprila da je krajem 2019. identifikovano više klastera naloga angažovanih na „neautentičnoj“ koordinisanoj akciji promocije vladajuće stranke i njenog lidera u Srbiji, nakon čega je sa platforme uklonjeno 8,558 naloga.

Analiza koju je „Internet opservatorija“ američkog Stanford univerziteta objavila ubrzo zatim, pokazala je da se sa ovih naloga za par godina proizvelo ili umnožavalo više desetina miliona tvitova, dok je apsolutna većina imala zanemariv broj pratilaca sa praktično nepostojećim interakcijama. Njihova uloga je u preko 95% slučajeva bila da spamuju mrežu hvalospevima vladajućoj stranci, posebno njenom lideru, i podignu rejting zvaničnim nalozima na Tviteru. Iako su mnogi kreirani ranije, zenit aktivnosti ovih naloga počinje sredinom 2018. i kulminira tokom 2019, u vreme protesta „1 od 5 miliona“.

Onih nekoliko procenata koji nisu služili za puko širenje odjeka, tiču se vođa trolova (poput naloga dobro poznatih zajednici @belilav11 i @1kujovic) koji su bili zaduženi za diseminaciju sadržaja i koordinisanje napada pre svega na predstavnike opozicije, ali i kritičare vlasti uopšte. Seča tzv. botova izvesno nije zaustavila prakse astroturfinga u političkom životu Srbije, izbrisani su zamenjeni novim, ali bila je ovo jedna od retkih potvrda sa strane da se onlajn prostor u Srbiji strateški zatrpava hvalospevima vladajućoj administraciji.

Tvrdnje da se takve akcije plaćaju iz budžeta ili radnim mestom u javnoj upravi, ipak neće moći da potvrde istraživači sa američkog univerziteta. Domaće tužilaštvo, nažalost, nije zainteresovano za proveru takvih navoda.

Inovacije u duhu tradicije

Akteri na političkoj sceni Srbije pretežno su opredeljeni za tradicionalni pristup javnoj promociji. Digitalne platforme koje omogućavaju široki zahvat, masovno uključivanje građana bez obzira na prostornu i vremensku dimenziju, uglavnom se i dalje koriste za jednosmerno saopštavanje poruka.

Ni vizuelni jezik, ni rečnik ovih poruka najčešće nije prilagođen osećanju neposredne razmene na internetu; opterećeni arhaičnim frazama formalne komunikacije i ograničenjima jednosmernih medija iz prošlog veka, zvuče kao opšta mesta koje međusobno razlikuje samo logo stranke.

Svega je nekoliko inovativnih rešenja zapaženo tokom predizborne kampanje, ali su i ona nužno bila usklađena s ovdašnjom političkom kulturom na liniji lider – pasivni elektorat.

Crno ogledalo

Jedan od najupečatljivjih događaja predizborne kampanje na internetu bio je prvi onlajn skup Srpske napredne stranke tokom koga je predsednik Srbije Aleksandar Vučić govorio pred više desetina ekrana preko kojih su ga pristalice pratile iz svojih domova.

Ovaj virtuelni stranački miting prvi put je organizovan u subotu 16. maja kao alternativa masovnim skupovima širom zemlje kojih, zbog zabrane javnog okupljanja, u ovoj predizbornoj kampanji gotovo da nije ni bilo. 

SNS je na ovaj način započela svoju predizbornu kampanju pod nazivom „Za našu decu“. Pristalice naprednjaka su mogle uživo da prisustvuju događaju putem veb aplikacije Zoom, a skup je prenošen i na Fejsbuku, Instagramu i Jutjubu. Okružen ekranima, Vučić je oko 20 minuta iz studija govorio o zdravstvu, privredi, obrazovanju, investicijama, dok su dve kamere snimale njegov govor i reakcije virtuelne publike.

Na Fejsbuku je snimak skupa lajkovalo 5,6 hiljada ljudi, komentarisalo 2,5 hiljada i šerovalo 2,4 hiljade.

SNS je nedelju dana kasnije, u ponedeljak 25. maja, organizovala još jedan onlajn virtuelni miting koji je izgledao isto kao prvi, s tim što je ovog puta Vučić bio okružen većim brojem ekrana.

Ovaj skup ubrzo je postao tema na Tviteru gde je prozvan četvrtim nastavkom filma Matrix i distopijom. Austrijski Der Standard uporedio je događaj sa scenom iz serije Black Mirror, uz komentar: „Ovako izgledaju mitinzi u vreme korone“.

Za razliku od prvog virtuelnog „mitinga“ američkog predsedničkog kandidata Džoa Bajdena, koji je 7. maja realizovan kao klasičan politički skup sa različitim govornicima pred glavni nastup – ali u kućnom ambijentu, sa puno tehničkih problema – ili serije virtuelnih skupova indijskih političara koji nalikuju televizijskom prenosu, Vučićev tehnološki iskorak bio je visoko stilizovana realizacija.

Ekrani sa licima pristalica izgledali su kao studijski dekor rijaliti programa, dok je utisak režiranosti vešto narušen tonski: predsednikov govor odjekivao je iz zvučnika posmatrača, oponašajući razleganje glasa gradskim trgom. Mada su posmatrači bili uključeni u nastup iz svojih domova, u raznovrsnim kadrovima svakodnevice, prizor suverenih građana koji imaju mogućnost da se u bilo kom trenutku umešaju nekim pitanjem ili zahtevom, ipak je samo vizuelni rekvizit.

Njihov zadatak bio je da usaglašeno aplaudiraju. Bila je to premijera virtuelnog političkog mitinga u Srbiji. Digitalne tehnologije, doduše, nude i druga rešenja koja zasad nismo isprobali. Recimo, poput onog iz predsedničke kampanje u Francuskoj 2017. godine, kada je kandidat Žan Luk Melenšon koristio sopstveni hologram kako bi bio na sedam različitih mitinga u isto vreme.

Opozicija (u)živo

Pokušaj da se nemogućnost fizičkog susreta nadomesti u onlajn sferi, primećen je i u opozicionim redovima – doduše, za užu publiku i izvan zvanične kampanje.

Vuk Jeremić, lider Narodne stranke, krajem marta je pokrenuo niz Fejsbuk razgovora „Korona dijalozi“ u kojima su učestvovali različiti stručnjaci iz sveta. Razgovore je organizovala Jeremićeva nevladina organizacija Centar za međunarodne odnose i održivi razvoj (CIRSD), a među gostima su bili Džefri Saks, Martin Varsavski, Ijan Bremer, Nil Ferguson i drugi.

Otkud partiji moj broj?

Tokom kampanje kao i za vreme izborne tišine, mnogi građani su protiv svoje volje bili na meti stranačkih kol-centara. Neželjeni pozivi na privatne brojeve telefona i SMS poruke u cilju oglašavanja predstavljaju još jednu nedovoljno regulisanu oblast, koja tokom predizborne kampanje ozbiljno zadire i u sferu zaštite privatnosti i ličnih podataka građana. Jednom Nebojši iz Beograda, čiji smo slučaj posebno obradili, na kraju je prekipelo pa je pokušao da sazna na koji način su stranački „anketari“ došli do njegovih brojeva.

U pozivima je prednjačila vladajuća SNS, koja je na dan glasanja slala poruke da podseti građane da „zaokruže broj 1 na republičkom i lokalnom listiću“, što je redni broj liste „Aleksandar Vučić – Za našu decu“. Sličnoj taktici pribegavali su i neki iz opozicije u vreme predizborne tišine: Aleksandar Šapić je građanima Novog Beograda, gradske opštine čiji je predsednik, uputio apel da glasaju prema sopstvenoj savesti, dok je koalicija Ujedinjena demokratska Srbija pozivala građane da izađu na izbore i „jačaju demokratsku opoziciju“.

Domaći mobilni operatori su na društvenim mrežama tvrdili da podatke svojih korisnika nisu dali nijednoj stranci. Građanima za sada ostaje da odgovor na pitanje odakle njihovi brojevi u partijskim bazama, potraže od samih partija kroz mehanizme koje propisuje Zakon o zaštiti podataka o ličnosti.

Gde je i šta radi Fejsbuk…

Početkom godine, kompanija Fejsbuk je najavila da će od sredine marta uvesti obaveznu autorizaciju političkih oglasa u još 32 zemlje, među kojima je trebalo da bude i Srbija. Bio je to važan rezultat napora SHARE Fondacije i međunarodnih partnera da se političko oglašavanje aktera sa Zapadnog Balkana na internetu uvede u tokove koje je moguće kontrolisati, bar u onom delu koji se odnosi na najveći društveni medij.

Ova najava značila je mogućnost transparentnijeg praćenja tokova novca u izbornom procesu u Srbiji i sprečavanje potencijalnih manipulacija. Pretragom baze oglasa (Facebook Ad Library) javno bi bili dostupni podaci o ukupnim troškovima za oglašavanje, o broju oglasa, kao i podaci o konkretnim oglasima – koja demografija je targetirana oglasom, na kojoj teritoriji je oglas plasiran, i slično. 

Zbog proglašenja pandemije, Fejsbuk je 20. marta odlučio da odloži početak obavezne autorizacije političkog oglašavanja u Srbiji, uz naglasak da oglašivači koji žele da korisnicima Fejsbuka prikazuju izborne ili političke oglase moraju da se autorizuju. Međutim, 26. marta je stiglo novo saopštenje u kome je rečeno da oglašivači neće moći da prođu kroz proces autorizacije do daljeg zbog smanjenja radne snage i rada od kuće.

Izvinite, a ko to plaća?

SHARE Fondacija je tokom monitoringa pronašla podatke koji pokazuju da je Fejsbuk ipak počeo da objavljuje informacije o troškovima političkog oglašavanja, demografiji i teritoriji za koju je oglas plasiran, ali samo za jednu stranku, pa je ostalo nejasno po kojim kriterijumima su ovi podaci objavljeni.

Od 47 stranica stranaka i lidera na Fejsbuku koje su istraživači SHARE Fondacije posmatrali u predizbornom periodu, samo se za oglase Stranke moderne Srbije (SMS) mogu videti informacije o tome koliko je novca uloženo, koja ciljna grupa je targetirana i na kojoj teritoriji.

Ova stranica je pokrenuta u decembru 2018, a trenutno ima oko dve i po hiljade lajkova.

Iako je monitoring političkih oglasa pokazao da su sa ove stranice pokrenuta ukupno 132 oglasa u predizbornom periodu, u Ad Library se trenutno može videti da je SMS imala ukupno 84 oglasa, od kojih je 81 oglas bio u kategoriji političkih oglasa. Od ovog broja, 65 reklama je bilo fokusirano samo na Fejsbuk, 75 je išlo i na Fejsbukovu platformu Instagram, a 59 oglasa je potencijalno došlo do preko jednog miliona korisnika (Potential reach). U zavisnosti od reklame, targetirana publika je varirala po polu i godinama, a teritorijalna rasprostranjenost je takođe menjana u zavisnosti od sadržaja oglasa.

U 81 reklamu je uloženo približno po 100 evra, što je ukupno oko 8,000 evra.

Propaganda u dve kolone

Analizom smo obuhvatili zvanične stranice političkih stranaka i lidera koji su ušli trku za parlamentarne, pokrajinske i lokalne izbore, ali i stranaka koje su u septembru 2019. godine najavile da će ih bojkotovati ukoliko se izborni uslovi ne poboljšaju. Nakon nekoliko sastanaka na Fakultetu političkih nauka u Beogradu na kojima su stranke vladajuće većine i opozicija pokušali da izglade situaciju, deo opozicije okupljen oko Saveza za Srbiju (SZS) odlučio je da ipak ostane pri odluci o bojkotu.

S proglašenjem vanrednog stanja zbog pandemije, predizborne aktivnosti su suspendovane, da bi početkom maja kampanja ponovo krenula. U međuvremenu su neke od stranaka koje su najavile bojkot odlučile da ipak izađu na izbore, pre svega Pokret slobodnih građana (PSG) i grupa stranaka okupljena oko koalicije Ujedinjena demokratska Srbija (UDS), čiji članovi su od početka kritikovali ideju bojkota.

Mnoge velike stranke i lideri se uopšte nisu promovisali putem političkih oglasa na ovoj društvenoj mreži tokom predizbornog perioda. Tako na primer, zvanični nalozi Sergeja Trifunovića, Saše Radulovića i Ivice Dačića nisu imali nijedan oglas, kao ni stranice SZS, Srpske radikalne stranke, Liberalno-demokratske partije i više manjih stranaka. 

One stranke i lideri koji su odlučili da izdvoje novac za promociju na Fejsbuku, pokrenuli su ukupno 872 politička oglasa u prvom posmatranom periodu od 4. maja do 18. juna. 

Političko oglašavanje na Fejsbuku počelo je sporo, sa jedva nekoliko oglasa u prvoj nedelji predizborne kampanje od ukidanja vanrednog stanja. Iz nedelje u nedelju stranke su polako pojačavale oglašavanje koje je u junu, sa približavanjem dana izbora, postajalo intenzivnije. UDS je prva počela sa političkim oglasima već 4. maja, a sutradan je promociju započeo i Aleksandar Šapić. Najviše oglasa u jednom danu tokom posmatranog perioda imala je SMS (19), dok je pokret Dosta je bilo poslednjeg dana kampanje imao 11 aktivnih oglasa – od kojih su neki bili aktivni i tokom izborne tišine.

Za oko mesec i po dana oglašavanja na Fejsbuku najviše su se oglašavale opozicione stranke koje su odlučile da učestvuju na predstojećim izborima.

Najviše političkih oglasa imala je koalicija više opozicionih stranaka okupljenih oko UDS – Srbija 21, koalicija oko Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV) – Vojvođanski front (VF), SMS i Građanski demokratski forum (GDF), a na listi se našla i poslanica Demokratske stranke Gordana Čomić, dok je listu podržala i Nataša Vučković.

Ukupno 214 oglasa je u posmatranom periodu imala ova koalicija, ali se u promociji istakla zvanična Fejsbuk stranica SMS preko koje je iznela preko 60% reklama – ukupno 132. U kampanji je sa stranice UDS pokrenuto 67 oglasa, dok se u promociju u manjem procentu uključila i LSV sa 15 oglasa. UDS je imao i više oglasa koji su upućeni građanima na lokalu, kao što je Valjevo gde je na lokalnim izborima učestvovala lista „Vratimo osmeh Valjevu 7“ ili beogradska opština Zvezdara gde se kandidovala lista „Naša Zvezdara“. 

UDS je lista koja je prva počela sa političkim oglašavanjem na Fejsbuku, već 4. maja, a do kraja kampanje je bila konstantna u promocijii pre svega osoba koje su deo njene liste. Kampanja ove stranke nije bila liderska, kao što je to bio slučaj u većini drugih kampanja, jer se radi o koaliciji više stranaka. 

Dva lokalna lidera, Nebojša Zelenović i Aleksandar Šapić, imala su zapažene kampanje na Fejsbuku koje su sprovođene preko njihovih ličnih stranica.

Zelenović je kao gradonačelnik Šapca odlučio da izađe na izbore u gradu u kome SNS nije na vlasti već njegova stranka Zajedno za Srbiju (ZZS) i u cilju kampanje za lokalni parlament imao je 124 politička oglasa. Zelenović je krenuo sa oglašavanjem sredinom maja i do kraja predizborne kampanje gotovo je svakodnevno imao više aktivnih oglasa, da bi u poslednjoj nedelji pred izbore imao najviše šest oglasa u toku jednog dana. Iako je Zelenović kao gradonačelnik bio glavna ličnost kampanje, politički oglasi su s jedne strane promovisali ljude na listi za lokalne odbornike, a sa druge strane dosadašnje uspehe lokalne vlasti, kao što su 800 bunara u šabačkim selima ili planovi za obnovu škola u gradu.

Predsednik opštine Novi Beograd i lider Srpskog patriotskog saveza – SPAS, Aleksandar Šapić, takođe je lično vodio kampanju za parlamentarne izbore na koje je odlučio da izađe samostalno; za promociju je pokrenuo 104 oglasa. Šapićeva onlajn kampanja je bila liderskog karaktera, sa njim kao predsednikom stranke u fokusu promocije ideja za koje se zalaže. Tokom kampanje, Šapić je svoje nekadašnje uspehe u državnoj vaterpolo reprezentaciji koristio za promociju sebe kao lidera koji može da donese prave odluke za Srbiju. Snimci dok daje golove na reprezentativnim utakmicama bili su okosnica njegovih promotivnih videa. Iz analize političkih oglasa po danima, vidi se da je Šapićeva kampanja bila relativno konstantna od početka predizbornih aktivnosti, ali da je u junu pojačano političko oglašavanje sa više aktivnih oglasa u jednom danu.

Ostale stranke i lideri koji su odlučili da učestvuju na izborima imali su značajno manje oglasa.

Pokret Srpska desnica Miše Vacića nalazi se na četvrtom mestu po broju oglasa stranaka koje su učestvovale u kampanji – ukupno 61, od čega su 53 oglasa pokrenuta sa stranice stranke, a osam sa lične stranice Vacića.

Sledi nekoliko pokreta: PSG Sergeja Trifunovića sa 49 oglasa, pokret Dosta je bilo sa 31, kao i pokret Metla 2020, koji čine Demokratska stranka Srbije, Grupa za prosperitet Srbije, Udruženje starosedelaca iz Kraljeva, te Tim za život, koji je imao 29 oglasa. Studentski pokret 1 od 5 miliona, koji je u januaru odlučio da izađe na izbore jer su opozicione stranke, kako su rekli, odustale od „Dogovora sa narodom“, imao je 27 oglasa. Nova stranka i Zelena stranka, koje su potpisale koalicioni sporazum za zajednički nastup na izborima pod sloganom „Nek maske padnu“, imale su 16 oglasa.

Vladajuća SNS preko svoje stranice na Fejsbuku imala je samo 30 oglasa u posmatranom periodu, dok je stranica koja nosi ime predsednika SNS Aleksandra Vučića imala 10. U poređenju sa velikom dominacijom u nacionalnim elektronskim i štampanim medijima, SNS je imala skromnu kampanju na Fejsbuku. Glavna ličnost oko koje se kampanja vodila je bio Aleksandar Vučić, sa dva onlajn mitinga tokom kojih je predstavio glavne poruke SNS za budući period. Fejsbuk oglašavanje SNS izdvaja se po tome što je značajan prostor dalo promociji novih lica ove stranke. Istaknuti funkcioneri SNS koji su u ranijim kampanjama igrali važnu ulogu, u ovoj se gotovo nisu pojavljivali.

Međutim, mali broj oglasa sa zvanične stranice SNS nije bio jedini način za promociju naprednjaka, jer je ova stranka značajan deo političkih oglasa plasirala putem nezvanične stranice pod nazivom „150+ Borba za bolji život u Srbiji“.

Stranicu je pokrenula Informativna služba SNS u martu 2019. godine, ima oko 17,000 pratilaca, a tokom predizborne kampanje promovisala je nova lica SNS, dosadašnje uspehe Vlade Srbije kao i političke poruke predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Sa ove stranice SNS je pokrenula ukupno 76 oglasa tokom šest nedelja kampanje, dok je tokom izborne tišine bilo aktivno ukupno 92.

Koalicioni partner SNS u odlazećem sazivu Vlade, Socijalistička partija Srbije (SPS) imala je svega 13 oglasa, uz još 11 oglasa Dragana Markovića Palme čija je Jedinstvena Srbija na izbore izašla zajedno sa SPS-om. SPS je sa političkom promocijom krenula tek početkom juna sa tri oglasa i nije se oglašavala do poslednje nedelje kampanje, kada je u poslednja tri dana pred izbornu tišinu pokrenula osam oglasa.

Stranka demokratske akcije Sandžaka (SDA), koja je u Novom Pazaru na vlasti u koaliciji sa SNS, imala je devet oglasa, a parlamentarna stranka Savez vojvođanskih Mađara (SVM) imala je četiri oglasa.

Stranke koje su odlučile da bojkotuju parlamentarne izbore vodile su u određenoj meri kampanju za bojkot koju je predvodio SZS. Ovaj savez okuplja deset stranaka i pokreta koji su učestvovali u osnivanju: Demokratska stranka, Zajedno za Srbiju, Zdrava Srbija, Levica Srbije, Narodna stranka, Srpski pokret Dveri, Pokret za preokret, Pokret Otadžbina, Udruženi Sindikat Srbije Sloga i neformalna grupa građana bliska inicijatoru okupljanja, Draganu Đilasu. Kasnije se pokretu priključila stranka koju je osnovao sam Đilas, Stranka slobode i pravde, a iz SZS su isključene Zdrava Srbija i ZZS zbog odluke da učestvuju na lokalnim izborima. 

SZS, koji je kritikovao izborne uslove zbog zatvorenosti nacionalnih medija za opozicione lidere, nije u punoj meri iskoristio internet i Fejsbuk promociju kako bi do što većeg broja građana došla ideja o bojkotu izbora. Ovaj savez je ukupno imao 106 oglasa, što je značajno manje od opozicionih stranaka koje su odlučile da učestvuju na izborima.

Zvanična Fejsbuk stranica Stranke slobode i pravde imala je 39 političkih oglasa, dok je stranica Dragana Đilasa pokrenula 20. U promociji bojkota značajno je učestvovala i Demokratska stranka sa 28 oglasa i još 11 sa zvanične stranice predsednika DS Zorana Lutovca. Pokret Dveri, koji je u medijima bio aktivan zagovarač bojkota, doprineo je kampanji sa samo pet oglasa, dok su Narodna stranka i njen lider Vuk Jeremić imali svega tri.

Finansiranje političkih stranaka tokom izbora i način trošenja novca je važan aspekt izbornog procesa. Monitoring oglašavanja je pokazao da tokovi novca za Fejsbuk oglašavanje tokom ove kampanje, kao i ranijih godina, nisu bili transparentni. Jedini način da građani, novinari i istraživači saznaju koliko novca političke stranke troše za ovu vrstu promocije jesu izveštaji Agencije za borbu protiv korupcije, koji se ponekad objavljuju i šest meseci nakon izbora, kada sve stranke pošalju svoje izveštaje o troškovima kampanje. Čak i tada ne možemo znati koliko je tačno novca potrošeno, s obzirom na to da izveštaji Agencije grupišu troškove po kategorijama, pa Fejsbuk oglašavanje može postati deo ukupnog troška oglašavanja.

Ovaj način objavljivanja informacija o troškovima je problematičan i zbog toga što se u objavljenim izveštajima ne može proveriti da li su stranke prijavile sve troškove oglašavanja na Fejsbuku, što potencijalno može voditi zloupotrebama. Ovo je posebno značajno ako imamo u vidu da stranke mogu voditi kampanju i putem alternativnih stranica na Fejsbuku, koje nisu zvanično sredstvo komunikacije, što je tokom ovog monitoringa potvrđeno kao praksa.

Parapolitičke formacije

Zanimljiv dodatak onlajn kampanji bile su stranice na Fejsbuku koje su na posredan način promovisale izlazak na izbore, a u pojedinim slučajevima i vladajuću stranku. 

Stranica „Pristojna Srbija“, koja ima preko 13,000 pratilaca, promovisala je važnost izlaska na izbore tokom predizbornog perioda, ali i nekoliko fukcionera SNS i ministara u Vladi Srbije: na ovoj stranici našlo se mesta za kadrove premijerke Ane Brnabić tokom otvaranja mreže pametnih govornica, ili ministarki Zorane Mihajlović i Jadranke Joksimović u promociji projekta o rodnoj ravnopravnosti. Osnovana u martu 2019. stranica u svom opisu nema podatke o tome ko stoji iza nje; piše samo da su to „Ljudi koji žele čiste ulice. Ljudi koji żele uređenu državu.“

„Volimo srpsku opoziciju“ je još jedna stanica koje je bila aktivna tokom kampanje. Nju trenutno prati preko tri hiljade ljudi, a glavne poruke podsmevanje i parodija na račun opozicionih lidera Dragana Đilasa, Sergeja Trifunovića, Zorana Živkovića i drugih. U opisu stranice, koja je osnovana u aprilu 2019, nema podataka ko je zvanično vodi osim što piše: „Nema tu posebne ambicije osim da jebemo vođe opozicije što misle da smo živeli u pečurci i da smo izlapotine.“

Tokom predizborne kampanje, Fejsbuk stranica „Zavisni Novinari“ je pojedine novinare, medije i opozicione lidere označavala kao one koji ne rade u interesu Srbije, a neke od njih nazivala i „srbomrscima“. Među medijima koje ova stranica označava kao nepoželjne su TV N1, nedeljnik NIN, portal KRIK, agencija BETA i drugi. Stranica je otvorena tokom kampanje, 13. juna, i trenutno ima svega 140 pratilaca. U njenom opisu nalazi se sajt Breitbart.rs, bez potvrđenih veza sa američkim desničarskim portalom Brajtbart njuz.

Stranica „Zajedno za promene“ je mesto sa koga je vođena kampanja protiv bojkota izbora opozicionih stranaka, ali i sa koje se kritukuje vlast SNS. Predstavlja se kao glas naroda i promoviše snimke sa protesta koji je organizovao pokret 1 od 5 miliona. Pokrenuta u julu 2019, stranicu prati preko sedam hiljada ljudi, a u opisu stoji: „Zajedno do suštinskih promena, protiv tiranije i mraka koji se nadvio nad Srbijom!“

Stranica „Za Evropu“ je kroz niz video klipova i objava promovisala proevropske ideje u Srbiji kao što su EU integracije, investicije koje dolaze iz EU, načini na koje EU pomaže Srbiji u borbi za čistiju životnu sredinu, doprinosi razvoju sela, bezbednosti i tako dalje. Sa ove stranice građani su pozvani da izađu na izbore jer „ukoliko žele da budu građani Evrope“ treba da glasaju za evropsku budućnost Srbije; takođe su promovisani ekonomski uspesi Vlade Srbije, deljena su svečana otvaranja fabrika i drugih infrastrukturnih projekata predsednika Vučića tokom predizborne kampanje, kao i njegov intervju za Radio Slobodna Evropa. Osnovana je u julu 2019, a u opisu je objašnjeno da je „namenjena građanima Srbije koji žele da budu u toku sa novinama iz EU i koji podržavaju ulazak naše zemlje u Evropsku Uniju.“

Zatišje na Tviteru

Tviter se u Srbiji daleko ređe koristi nego Fejsbuk ili Instagram, ali sadržaji koji se objavljuju na toj mreži iz nekog razloga pobuđuju znatno veći interes u tradicionalnom javnom prostoru – „tviteraše“, anonimne i poznate podjednako, u različitim prilikama često pominju državni funkcioneri i politički analitičari, posvećuje im se značajan medijski prostor, pa čak i čitave televizijske emisije.

Za razliku od velikih društvenih medija, gde se izdvaja više novca za reklame, a nastupi su osmišljeni i planirani, Tviter je omiljeno poprište spontanih obračuna aktivista, pristalica i protivnika raznih opcija, čija smatranja neće završiti u beskrajnom nizu pratećih komentara ispisanih sitnim slovima. Tviter je, takođe, uobičajeni front trolova ili „botova“, astroturfinga i drugih oblika manipulacije. Uprkos ovim nanosima zagađenja, preglednost platforme i brzina razmene i dalje privlači obilje kvalitetnih sadržaja.

U prvoj, znatno opsežnijoj analizi predizborne kampanje u onlajn sferi koju smo radili uoči parlamentarnih izbora 2016. godine, Tviter je zauzeo skroman prostor, ali su podaci prikupljeni sa ove mreže pružali jasne indikatore političkih aktivnosti. Vizuali izvedeni iz tih podataka održavali su oštru polarizaciju učesnika predizborne trke: najveći broj tačaka (nodes) oko SNS napadao je Demokratsku stranku uz haštag #DsDno, dok su uredno retvitovali sve ono što su objavljivali stranački zvaničnici i aktivisti na višim nivoima.

Ove godine, međutim, vladajuća partija nije pokazala poseban interes za kampanju na Tviteru. O razlozima možemo samo da nagađamo: možda se delimično kriju u činjenici da je sa ove mreže uklonjeno 8,500 tzv. botovskih naloga koji su služili promociji stranke, što smo saznali proletos; ili je, naprosto, odlučeno da se na Tviteru, kao i na ostalim digitalnim platformama, ovog puta neće voditi agresivna kampanja.

Analizu socijalnih umrežavanja na Tviteru (Social Network Analysis, SNA) sproveli smo tako što smo izdvajali tvitove sa određenim haštagom – na primer #izbori2020 ili #bojkot.

Kvantitativna analiza prikupljenih podataka pokazala je da su tvitovi naloga @ZoranLutovac (predsednik DS), @Radoholicar (politički komentator Boban Stojanović) i @slavisa (funkcioner SNS Slaviša Mićanović Mićan), koji su sadržali praćene haštagove, bili najviše retvitovani i citirani tokom kampanje. Lutovac je promovisao bojkot, Mićanović je promovisao svoju stranku, dok se Stojanović bavio analizom predizbornih aktivnosti. Na mapi je vidljivo da su Stojanovićeve interakcije češće sa nalozima bližim DS, koji ga najviše retvituju i citiraju. Od javnih ličnosti van politike, po učestalosti tvitova sa haštagom #izbori2020 istakao se pevač Vlado Georgiev.

Iz dela zajednice koja je promovisala bojkot, kao uticajni (najčešće retvitovani) pojavljuju se nalozi @Demistifikator, @FantomiSRB, @ZeljkoKisa, @RadojevGoran, @draganarakich, @mantanja. Osim DS, u kampanji bojkota aktivan je bio i pokret Ne davimo Beograd (@nedavimobgd).

Značajan broj interakcija beleže i nalozi pojedinih medija kao što su CINS, Danas, Južne vesti i N1. Posebno je uočljivo gotovo potpuno odsustvo interakcija između tabora za bojkot i SNS dok su interakcije između bojkot-fronta i PSG koji je takođe učestvovao na izborima, značajno brojnije.

Uočljivo je i da tvitove dva naloga iz SNS-sfere, @slavisa i @JavnostSRB, u većoj meri retvituju aktivisti i nalozi gradskih odbora SNS-a. Zvaničan nalog vladajuće stranke nije koristio haštag #izbori2020, te se ne pojavljuje na ovoj mapi.

Na Tviteru je u periodu od 4. maja do 18. juna napisano skoro 15,000 tvitova o izborima korišćenjem haštagova #izbori2020 i #bojkot2020. Uz ova dva haštaga, analizirana je učestalost korišćenja haštaga #pukliSu, #Srbija i #SavezZaSRB koji su upotrebljeni preko 2300 puta.

Sa ukidanjem vanrednog stanja, tokom maja se intenzivirala rasprava o izborima na Tviteru koja je vrhunac dostigla 12. maja. Tog dana napisano je preko hiljadu tvitova, a među značajnijim događajima tog dana je bilo kontroverzno saopštenje UDS koja je predložila ukidanje Radio televizije Srbije zbog, kako su naveli, političke pristrasnosti. Pored toga, pokret Metla 2020 je predao svoju izbornu listu, a SPS je krenula u predizborne aktivnosti. Od sredine maja Tviter aktivnosti su imale određeni pad, ali je početkom juna zainteresovanost za temu izborne kampanje polako rasla. Tako je 8. juna napisano skoro hiljadu tvitova – tog dana su socijalisti održali veliki predizborni miting, lider Dveri pozvao je sve opozicione stranke u bojkot, a pokret 1 od 5 miliona pozvao je bojkotaše da učestvuju na izborima. U poslednjoj nedelji pred glasanje najviše se pisalo o izborima, pre svega 18. juna (oko 1400 tvitova), na dan kada je počela izborna tišina.

Objavljeni tvitovi su analizirani i prema najaktivnijim korisnicima, prema tome koji korisnici su najčešće bili pominjani, ko ih je najčešće pominjao kao i to koji su tvitovi bili najviše retvitovani.

Niški portal Južne vesti objavio je najviše tvitova (230) koristeći analizirane haštagove pre svega kroz objave o nizu debata pod nazivom „Do izborne ćutnje glasno o problemima Niša“ koje su emitovane uživo na Fejsbuk stranici Južnih vesti, a o kojima je sa Tviter naloga ovog medija intenzivno izveštavano. 

Nalog @demistifikator nalazi se na drugom mestu po broju tvitova (200 o izborima), a na trećem mestu je zvaničan nalog SMS (@sms_modernisti) sa 161 objavljenim tvitom. 

Među 25 najaktivnijih korisnika su i Tviter nalozi portala Danas, pokreta Ne davimo Beograd i narodne poslanice Tatjane Macure.

Objavljeni tvitovi su analizirani i prema tome koja pojedinačna objava je imala najviše deljenja. Na prvom mestu od 25 najuspešnijih objava nalazi se funkcioner SNS Slaviša Mićanović.

Tvit objavljen 10. maja retvitovan je 427 puta. Dinamične aktivnosti suspendovanja ili brisanja naloga, uslovila je da se na ovom tvitu sada prikazuje niža cifra, svega 333 retvita.

Dva dana nakon Mićanovićevog uticajnog tvita, predsednik DS Zoran Lutovac (@ZoranLutovac) napisao je da „Vučić pokušava da preuzme DS uz pomoć nekolicine svojih ljudi u stranci“. DS je u poslednjih nekoliko meseci prolazi kroz turbulentan period: pojedini članovi Glavnog odbora stranke dovode u pitanje aktuelno rukovodstvo i traže vanredne stranačke izbore. Za ovu objavu Lutovac je tokom monitoringa dobio 361 retvit, a trenutno ih ima ukupno 409.

Na trećem mestu našao se tvit sa naloga @ZeljkoKisa sa videom novinarke Tatjane Soldatović Manojlović u kome ona objašnjava kako se vlast plaši bojkota i zašto neće izaći na izbore. Ova objava dobila je 221 retvit od 13. juna kada je objavljena do kraja monitoringa, ali sada je broj retvitova spao na 196.

Zanimljivo je i da se tri tvita analitičara Bobana Stojanovića nalaze u 10 najretvitovanijh objava tokom posmatranog perioda.

Najčešće citirani tviteraši bili su predsednik DS Zoran Lutovac (1212), politički analitičar Boban Stojanović @radoholicar (1011) i nalog pod nazivom @JavnostSrb (897). 

Lutovac je najčešće citiran zbog tvita iz sredine maja u kome govori kako „Vučić pokušava da preuzme DS uz pomoć nekolicine svojih ljudi u stranci“, a najviše interakcije je imao sa Tviter nalogom @demokrate i stranačkim kolegom Goranom Radojevim.

Boban Stojanović je najviše reakcija tviteraša dobio za sledeću objavu:

Ovaj tvit se naslanja na raniju objavu Stojanovića u kojoj je obavestio javnost da je poslao zahtev za pristup informacijama od javnog značaja Republičkoj izbornoj komisiji kako bi dobio podatke o tome na koji način su stranke skupljale potpise za kandidaturu. Nalog sa kojim je Stojanović najčešće komunicirao je @draganarakic953.

Tviteraš Javnost SRB je najviše interakcija imao sa nalogom @Predrag_Ma, a objava za koju je dobio najviše reakcija jeste video snimak koji kritikuje Miroslava Parovića, kao navodnog opozicionara koji zapravo radi kao direktor u EPS-u.

Dobri, stari onlajn mediji

Vladajuća SNS bila je dominantna politička stranka u onlajn medijima tokom predizborne kampanje, dok se o bojkotu izbora, korona virusu i Evropi najčešće izveštavalo, pokazuju podaci monitoringa devet nacionalnih onlajn medija u periodu od 4. maja do 18. juna. 

Analiza je obuhvatila sledeće portale: B92, Blic, Danas, Kurir, Mondo, N1, Nova S, RTS i Telegraf. Monitoring je pratio izveštavanje o glavnim političkim akterima, 59 stranaka i 33 lidera, kao i spisak od 18 tema. 

Sa odabranih portala prikupljani su tekstovi iz rubrika „Izbori 2020“ ili „Politika“, u zavisnosti od toga kako su na sajtovima bile klasifikovane vesti o kampanji. Zatim je vršena analiza koliko su se puta ključne reči, tj. partije, lideri i teme, spominjale u prikupljenim tekstovima.

Svih devet nacionalnih onlajn medija koji su analizirani najviše medijskog prostora su posvetili izveštavanju o SNS. Na drugom mestu se našao opozicioni SZS koji je bojkotovao izbore, a na trećem koalicioni partner SNS u odlazećoj Vladi, SPS. Najmanje se izveštavalo o stranci Albanska demokratska alternativa – Ujedinjena dolina, pokretu Ne davimo Beograd, Ruskoj stranci i stranci ZZS.

Ukupno gledano, reči „SNS“, „Aleksandar Vučić“ kao i imena drugih funkcionera naprednjaka, pojavile su se skoro osam hiljada puta u vestima na domaćim portalima. Podaci pokazuju da su naprednjaci bili toliko dominantna tema da su svi ostali politički akteri zajedno bili više nego duplo manje zastupljeni. Najviše vesti u kojima se spominje SNS objavljeno je na sajtu Blica i Nova S, a najmanje na sajtu RTS-a.

Portali RTS, B92 i Telegraf, pored SNS, SZS i SPS, dali su više prostora vestima o UDS; na sajtovima N1 i Mondo su vesti o radikalima bile učestalije, a Stranka pravde i pomirenja, nekada poznata kao Bošnjačka demokratska zajednica Sandžak, dobila je značajno pokrivanje u Kuriru.

Iako je korona virus već mesecima dominantna tema u svetskim medijima, monitoring zastupljenosti tema u onlajn medijima pokazuje da se ključna reč „Evropa“ ili „EU“ najčešće pojavljivala u vestima na internetu. Na drugom mestu je tema bojkota izbora, a izveštavanje o korona virusu se našlo na trećem mestu.

Portal Nova S, koji je najmlađi nacionalni onlajn medij pokrenut krajem februara, imao je najveću produkciju vesti o temama koje su bile deo monitoringa. Ovaj medij je najviše izveštavao o bojkotu opozicije pa se reč bojkot na portalu Nova S pojavila oko 1200 puta u vestima, reč EU preko 900 puta, a reč korona oko 250.

Pored portala Nova S, značajnu produkciju vesti o ovim temama imali su sajtovi Blic i Danas. Kao i u slučaju političkih aktera, sajt RTS je imao najmanji broj vesti o analiziranim temama: reč bojkot se pojavila oko 90 puta, reč korona oko 30, a reč Evropa nesto malo više od 20 puta.

Izborna tišina

Nedostatak izričitog propisa koji uređuje predizborne aktivnosti u onlajn sferi, ostavlja mogućnost da u vreme dok u fizičkom prostoru traje izborna tišina – na internetu i dalje odjekuju poruke političkih takmaca.

Zakon o izboru narodnih poslanika kaže da je izborna propaganda putem „sredstava javnog obaveštavanja“ zabranjena 48 časova pre dana održavanja izbora i na dan održavanja izbora do zatvaranja biračkih mesta. Poslednje zvanično tumačenje ove odredbe dobili smo 2014. godine, od tadašnjeg predsednika Republičke izborne komisije Dejana Đurđevića, koji je rekao da se zabrana odnosi i na internet. 

Posebno je pitanje koliko takva mera ima smisla, na koji način bi se sprovodila i zašto se ne sprovodi ako već postoji. Tek, u ovom izbornom ciklusu izborna tišina je trajala od ponoći 18. juna do zatvaranja birališta 21. juna. Poduži spisak Fejsbuk stranica političkih partija i lidera koje su u tom periodu imale aktivne oglase, odnosno sponzorisane objave, ukazuje da na internetu ni ovog puta nije bilo tišine.

Sledeće stranice su imale aktivne oglase tokom izborne tišine: Dosta je bilo, Aleksandar Šapić, Dragan Đilas, Nebojša Zelenović, Srpska desnica, Nova Srbija, SMS, DS, PSG, Zoran Lutovac, Dragan Marković Palma, Dveri, Stranka slobode i pravde, Metla 2020, Ne davimo Beograd, 1 od 5 miliona, LSV, SNS, SPS, SDA Sandžaka, Nova stranka, Miša Vacić i UDS.

SMS je imala veliki broj aktivnih političkih oglasa tokom izborne tišine (101 oglas) u kojima je pozivala građane da izađu na birališta i zaokruže broj 7, uz promociju svojih kandidata za narodne poslanike, kao što je video objava „Imaš za koga da glasaš“ promovisana i na dan izbora.

Izbornu tišinu prekršio je i pokret Dosta je bilo sa 28 aktivnih političkih oglasa u kojima su pozivali građane da glasaju za njihovu listu, ali i kritikovali političke protivnike: uzoran primer je video-oglas pod nazivom „Pogledajte kako reaguju ministar Nebojša Stefanović i Sergej Trifunović kada ih Saša Radulović uhvati u laži“.

Ni Aleksandar Šapić nije poštovao pravilo o izbornoj tišini: preko svoje stranice je objavljivao oglase kojima promoviše sebe kao lidera koji zaslužuje poverenje građana.

Vladajuća SNS je imala tri aktivna politička oglasa tokom izborne tišine u kojima se obraćala mladima koji prvi put izlaze na birališta i pozvala ih da zaokruže broj jedan. Suprotno pravilima, naprednjaci su promovisali svoju stranku tokom izborne tišine i putem alternativne stranice „150+ Borba za bolji život u Srbiji“ gde su u ovom periodu bila aktivna čak 92 oglasa.

Kraj ciklusa

Sudeći po prvim utiscima, analitičari – ali i široki onlajn komentarijat sa mreža – slažu se u oceni da je ovo bila veoma čudna kampanja. Možda samo nismo navikli na odsustvo grube utakmice, upadljivo tiši ton agresivnih nastupa, tek poneki incident u medijskom ambijentu koji nije do kraja zagušen političkim oglasima: što je sve zajedno možda bio jedan od neobjavljenih rezultata međustranačkog dijaloga s kraja prošle godine.

S druge strane, možda je sve bilo kao po starom, samo je građanima raspon pažnje bitno sužen, rascepkan poplavom vesti o pandemiji, svađama oko bojkota i strahom od hladne ekonomske jeseni. Možda više nismo u stanju ni da registrujemo lavinu predizbornih obećanja i ubeđivanja.

Za dobru analizu, politikolozima će svakako koristiti podaci koje smo prikupili tokom praćenja izborne kampanje. U skladu sa dobrom praksom, objavljujemo ih u sirovom obliku, na dalju obradu i tumačenja. Posebno će biti zanimljivo sagledati raskorak između resursa uloženih u kampanje na internetu i konačnih izbornih rezultata.

Tehnički limiti diktirali su nam propuštanje funkcionerske kampanje iz medijskih rubrika koje nismo ciljali i širi obuhvat tema na mrežama. Monitoring ove vrste ima brojna ograničenja, uslovljena jezikom sa malo govornika čije je mašinsko parsovanje kreativni izazov a merenje sentimenta praktično nemoguća misija, kao i politikom globalnih korporacija koje na malim tržištima ne osećaju obavezu da poštuju pravila igre. 

Fejsbuk još uvek nije obezbedio punu transparentnost oglašavanja za građane u Srbiji: oglasi nestaju kada više nisu aktivni. Reklamne poruke koje smo ručno prikupili stoga predstavljaju bazu velike vrednosti. Podaci o troškovima kampanje u izveštajima Agencije za borbu protiv korupcije jednom će morati da obuhvate i direktne i posredne reklamne aktivnosti na internetu; što pre, to bolje za vladavinu prava.

Strankama i aktivistima može biti korisno da se suoče sa brojkama koje na jednom mestu govore o tome koliko su neiskorišćene mogućnosti društvenih medija na internetu, gde svoje vreme provodi većina građana Srbije i praktično čitava populacija mladih. Televizijski ekrani uveliko su pretvoreni u rekvizite.

Istraživanje je sprovedeno uz podršku Fondacije Hajnrih Bel – predstavništvo Beograd

Urednik: Andrej Petrovski
Tekst: Milica Jovanović, Anđela Milivojević
Razvoj softvera: Miloš Stanojević
Vizualizacije: Vladan Joler, Olivia Solis Villaverde
Istraživački tim: Bojan Perkov, Nevena Martinović, Kristina Ćendić, Anka Kovačević, Sonja Kolundžija, Milica Čubrilović