Monitoring, Vesti
Broj povreda digitalnih prava konstantan, pretnje sve oštrije
8 – 21. maj 2020.
Izveštaj o digitalnim pravima na Balkanu za prethodne dve nedelje beleži kontinuirane pritiske zbog izražavanja i aktivnosti na internetu. Pretnje, uvrede, optužbe i slučajevi govora mržnje spadaju u pritiske koji se učestalo dešavaju. Pored pritisaka, zabeležene su i druge povrede prava na internetu kao što su manipulacije u digitalnom okruženju, narušavanje informacione bezbednosti, te povrede informacione privatnosti.
Pretnje smrću na društvenim mrežama, optužbe i hapšenja
U Srbiji je 6. maja zvanično ukinuto vanredno stanja, što nije bitnije uticalo na učestalost povreda prava u digitalnoj sferi. Najčešći su pritisci zbog izražavanja i aktivnosti na internetu, dok najviše optužbi, uvreda i pretnji i dalje trpe novinari. Novinarka i pomoćnica glavnog i odgovornog urednika magazina Vremena Jovana Gligorijević dobila je pretnje smrću u poruci na Instagramu. Pretnja je prijavljena Posebnom tužilaštvu za visoko-tehnološki kriminal u Beogradu, a osumnjičeni je uhapšen u Novom Sadu. Na drugoj društvenoj mreži, Tviteru, novinaru Slobodanu Georgievu i TV voditelju Ivanu Ivanoviću, kao i opozicionim političarima Draganu Đilasu i Bošku Obradoviću upućene su pretnje smrću sa anonomnog profila. Kako navodi Nezavisno udruženje novinara Srbije, osumnjičeni za ove pretnje je uhapšen.
Prema navodima Udruženja novinara Srbije, meta neosnovanih optužbi bio je Budimir Ničić, dopisnik Glasa Amerike, kog je Srpska lista optužila za neprofesionalnost, te označila kao deo „šireg paklenog plana, da se poljulja poverenje naroda u Srbiju, ali i u Srpsku listu“. Optužbe su upućene nakon priloga o samohranoj majci kojoj je pretila opasnost da ostane bez krova nad glavom. U potkategoriji pritisaka zbog objavljivanja informacija našao se građanin iz Loznice koji je, prema izveštajima medija, proveo 50 dana u pritvoru, pri čemu su mu oduzeti elektronski uređaji da bi mu zatim bio određen kućni pritvor do okončanja pravnog postupka. Jedan građanin je optužen za širenje panike na Tviteru zbog objava o nedostacima opreme, ljudstva i prostorija u Opštoj bolnici u Loznici.
U Severnoj Makedoniji takođe su zabeležene uvrede novinarima. Miroslava Burns, novinarka Slobodne štampe bila je meta seksističkih uvreda u tekstovima na portalu DokazM.mk. Ovakve uvrede na račun novinarke osudio je Nezavisni sindikat novinara i medijskih radnika (SSNM). U Hrvatskoj se desio slučaj masovnog deljenja antisemitskog članka na Fejsbuku. U članku, objavljenom na portalu Istinom protiv laži, tvrdi se da koronavirus cilja ne-Jevreje i da je pandemija stvorena da bi se ukinuo papirni novac.
Društvene mreže kao sredstvo širenja lažnih vesti
Manipulacije u digitalnom okruženju zabeležene su i u ovom preseku stanja digitalnih prava. Tako je u Srbiji nekoliko portala objavilo tekstove sa tvrdnjama da je BBC rangirao Srbiju na drugo mesto liste zemalja sa “najboljim merama u borbi protiv pandemije”. Međutim, utvrđeno je da takva lista ne postoji.
U Crnoj Gori, dva političara su na društvenim mrežama delila fotografiju ranjene bebe, tvrdeći da je povreda posledica policijskog nasilja u Nikšiću. Fotografija, međutim, nije nastala u Nikšiću, već je preuzeta sa internet stranice iz inostranstva.
Hrvatska prednjači po broju manipulacija na internetu koje su se dešavale u prethodnom periodu. Tako se pojavio lažni video o trgovini dečijim organima i njihovoj upotrebi u medicinskim eksperimentima, koji je kružio Fejsbukom. Kako navodi Faktograf, ovaj video, pregledan više od 80.000 puta, datira iz 2015. godine i prikazuje decu i odrasle nakon vazdušnih napada u Siriji.
Društvenim mrežama u Hrvatskoj kruži i lažna vest o prinudnom mikročipovanju građana. Portal Zajednohrvatska.wordpress.com objavio je članak u kome se tvrdi da postoji tajni plan za mikročipovanje globalnog stanovništva i da su hrvatski političari potpisali sporazume kojima se obvezuju na mikročipovanje svojih građana. U članku se takođe implicira da su mere preduzete u borbi protiv epidemije virusa donete u svrhu mikročipovanja građana. Još jedan slučaj širenja neistinitih informacija u Hrvatskoj tiče se onih o hapšenju Bila Gejtsa. Naime, na društvenim mrežama šire se dezinformacije da je američki FBI uhapsio Bila Gejtsa pod optužbom za biološki terorizam. Lažna vest dopunjena je opisom operacije hapšenja, kao i fotomontažom Gejtsa sa lisicama.
Manipulacije i računarske prevare
U Severnoj Makedoniji se odigrao slučaj manipulacije u digitalnom okruženju koji uključuje i račnarsku prevaru. Građanima su stizali mejlovi napravljeni da izgledaju kao da su poslati iz Ministarstva zdravlja Severne Makedonije. U porukama pod naslovom “Potrebno reagovanje: jedan od vaših kontakata je Covid-19 pozitivan“, traženo je da građani otvore fajl poslat u prilogu mejla, te da će oni koji fajl ne otvore biti procesuirani i uhapšeni. Računarska prevara desila se i u Srbiji, kada su građanima stizali fišing mejlovi, navodno od dve banke – Banke Intese i AIK banke. Mejlovi su sadržali opasne malvere, a sličan slučaj fišing kampanje desio se i u decembru 2019. godine.
U Srbiji je takođe zabeležen objedinjeni slučaj računarske prevare i manipulacije. Tviter aktivista @XudRobin, koji je nedavno objavio informacije o aktivnostima internet tima Srpske napredne stranke, primio je mejlove sa lažne adrese, jedan navodno od Centra za istraživačko novinarstvo (CINS), u kome se od njega traži da otvori sumnjivi link.
Objavljivanje mejlova i lozinki službenika ministarstava
Povreda informacione privatnosti odigrala se u Severnoj Makedoniji gde je hakerska grupa, poznata kao “Jaka grčka vojska”, upala u sisteme ministarstava finansija i ekonomije, a zatim tvitovala spisak mejlova i lozinki tamošnjih službenika.
SHARE Fondacija i BIRN pokrenuli su regionalni blog posvećen redovnom praćenju povreda prava i sloboda na internetu. U prethodnom izveštaju SHARE Fondacije, zabeležen je pad broja slučajeva povreda, ali i konstantni pritisci zbog izražavanja i aktivnosti na internetu – pretnje, uvrede, kao i verbalni napadi na novinare, koji su česta meta.
Anka Kovačević je istraživačica SHARE Fondacije. U fokusu njenog rada su monitoring digitalnih prava i sloboda i onlajn mediji.
Čitaj još: