Pravo na privatnost u vreme korona virusa: poslednja linija odbrane slobode?

Dr Mihajlo Popesku, rukovodilac istraživanja, Auspex International
Katalina Bodrug, istraživačica, Auspex International

U toku ovog meseca, kompanija Auspex je sprovela dve velike onlajn ankete¹ u Ujedinjenom Kraljevstvu i Italiji, sa fokusom na bihejvioralne i emocionalne reakcije građana na pandemiju Covid-19 i društveno zatvaranje koje je usledilo. Korišćeni su uzorci od po 2001 učesnika u obe države, reprezentativni prema godinama, polu, regionu i socioekonomskom statusu.

U okviru naše analize identifikovali smo različite grupe ili segmente u ovim državama sa tendencijama ka konstruktivnom ili destruktivnom ponašanju: one koji paniče i očajavaju, one koji ostaju mirni i optimisitični i one koji napreduju u izolaciji. Kompletan ilustrovani izveštaj sa našim nalazima dostupan je ovde. Jedan od najzanimljivih uvida za čitaoce SHARE Fondacije jeste da ljudi u obe ispitane zemlje odlučno odbacuju ideju praćenja podataka kao mere za sprečavanje širenja korona virusa. 

Tražili smo od britanskih i italijanskih ispitanika da rangiraju prihvatljivost 11 trenutnih i mogućih intervencija njihovih vlada. Ogromna većina britanskih i italijanskih građana bila je spremna da prihvati određene mere za obuzdavanje epidemije, uključujući zatvaranje pabova i restorana (82% UK, 78% Italija), pranje ruku 20 sekundi (84% UK, 73% Italija) i prisilni ostanak kod kuće (71% u obe države). Nadzor nad ličnim podacima je kod Britanaca bio rangiran kao najmanje prihvatljiva mera, sa odobravanjem od svega 16.7%. U Italiji je situacija slična – mera je rangirana kao pretposlednja, sa odobravanjem od 23.2%. Štaviše, građani obe zemlje bi radije podržali policijski čas i ostanak kod kuće nego da se njihovi lični podaci prate.

Ovi nalazi sugerišu da su i italijani i Britanci svesni značaja i osetljivosti prava na zaštitu podataka o ličnosti, te da se svaki pokušaj narušavanja njihove privatnosti smatra konačnim gubitkom slobode.

Naš sledeći zadatak bio je fokusiran na razumevanje razlika između onih koji prihvataju praćenje podataka o ličnosti i onih koji to odbijaju. U tu svrhu smo spojili dva uzorka, kako bismo pokušali da pronađemo pravilnosti i obrasce, bez obzira na državljanstvo ispitanika.

Ljudi koji prihvataju praćenje podataka (20%) članovi su zrelijeg segmenta stanovništva; jedno od troje je starije od 65 godina. Njihov emocionalni odgovor na krizu je ambivalentan i najčešće predstavlja mešavinu povećane anksioznosti i sreće. Ovo je veoma uznermiren i anksiozan segment, te dvoje od troje ispitanika navodi da je njihova zemlja u vanrednom stanju. U poređenju sa prethodnih mesec dana, ova grupa se sada oseća pozitivnije prema državnom autoritetu, želi da provodi više vremena sa porodicom, ima pozitivnije mišljenje prema školovanju od kuće, snažno podržava zatvaranje granica za strance, više je zainteresovana za socijalnu pravdu i “probuđeni” aktivizam i više je privržena patriotizmu, kreativnosti i oslanjanju na sebe. Veruju da je za državu najbolje da ostane ujedinjena, da se podrže premijer, vlada i institucije – makar to značilo preduzimanje drastičnih mera kako bi se sprečilo širenje zaraze. Vide Covid-19 kao veoma ozbiljnu situaciju u kojoj svi su pod rizikom. Borba protiv korona virusa je timski poduhvat koji zahteva masovno pridržavanje mera i upotrebu svih neophodnih sredstava – čak i ako to uključuje praćenje podataka o ličnosti. U proseku, ljudi iz ove grupe su bolje informisani o Covid-19, više poštuju mere i češće su uključeni u konstruktivne aktivnosti. U slučaju institucionalnog kolapsa, pomagali bi drugima i pokušali da poprave štetu. Njihove vrednosti su odgovornost i tradicija. Njihov životni stil je usmeren na putovanja, istraživanje i obrazovanje.

Ljudi koji odbijaju praćenje podataka (80%) pripadaju mlađoj populaciji. Ovi pojedinci navode da je pandemija uglavnom podstakla najgore u njima. Imaju pojačana osećanja bezvoljnosti, dosade, stresa ili umora kao rezultat krize. Znatno su više zabrinuti zbog izolacije i usamljenosti. Verovatnije je da je ova grupa iskusila negativna osećanja poput besa ili prezira zbog državnih mera i postoji veća šansa da bi učestvovali u masovnim protestima ili napustili zemlju u slučaju nemira zbog Covid-19. Takođe pokazuju niži nivo podrške i poverenja u institucije i veća je verovatnoća da se ne bi pridržavali zvaničnih uputstava. Čini se da su u ranjivoj poziciji, jer je donekle veća šansa da će biti pogođeni pandemijom u profesionalnom smislu. Ovaj segment je pokazao znatno veću neurotičnost, što ukazuje na njihovu fragilnost, osetljivost i razdražljivost. Potrebno im je da se osećaju bezbedno. Ljudi u njihovom društvenom krugu se najviše plaše toga da nemaju dovoljno za dostojanstven život. Ova grupa voli muziku, istoriju, video igre i lajfstajl sadržaje. Više im je stalo do prava životinja i radnika.

Ključni nalazi:

• Državno praćenje podataka o ličnosti kao sredstvo za sprečavanje širenja korona virusa je veoma nepopularno; velika većina Italijana i Britanaca ga smatra neprihvatljivim.
• Oni koji podržavaju vladu, muškarci i starija generacija će radije pristati na praćenje svojih ličnih podataka.
• Najviše zaplašeni zarazom će takođe radije prihvatiti praćenje podataka.
• Izgleda da je privatnost podataka “poslednja linija odbrane” lične slobode, jer će ljudi pre da prihvate policijski čas i ostanak kod kuće nego gubitak privatnosti i nadgledanje ili praćenje njihovih ličnih podataka – šta god da je razlog za to.