Osvrt na deceniju povreda i nastavak građanske pobune

U najnovijem preseku monitoringa koji SHARE Fondacija sprovodi u Srbiji, od aprila do kraja juna 2025. godine zabeleženo je ukupno 43 povrede ljudskih prava u digitalnom okruženju. Kategorija prevara, pretnji i manipulacija ponovo je bila najbrojnija sa 31 povredom, dok je ostalih povreda bilo znatno manje – 5 sajber incidenta i 7 slučajeva koji su se odnosili na ugrožavanje privatnosti i podataka o ličnosti. Društveno-politička kriza i protesti koji traju već duže od pola godine, obeležili su i ovaj kvartalni izveštaj.

Decenija monitoringa digitalnih prava

SHARE Fondacija je u junu obeležila 10 godina praćenja stanja digitalnih prava i sloboda u Srbiji. Nakon više od 1000 zabeleženih incidenata, predstavili smo složen i dinamičan digitalni pejzaž Srbije u kome se jasno uočavaju linije moći, otpora i promena. Publikacija sadrži tri dela koji se nadograđuju i zajedno predstavljaju puniju sliku poslednje dekade. Od poplava koje su zahvatile Srbiju u proleće 2014. godine do građanske pobune s kraja 2024. godine, internet se pokazao kao glavno sredstvo obaveštavanja o aktuelnostima u uslovima čvrste kontrole tradicionalnih medija. Kontrola tokova informacija naročito je dolazila do izražaja tokom godina parlamentarnih ili predsedničkih izbora, kojih je za deceniju monitoringa digitalnih prava SHARE Fondacije bilo sedam. 

U procepu između državne represije i slobode i uprkos brojnim incidentima koji su uticali na podatke građana i bezbednost IKT sistema, internet u Srbiji ipak ostaje otporan i spreman za buduće izazove. Sa konstantnim sužavanjem prostora za javno delovanje, naročito kada je reč o civilnom društvu, aktivistima i istraživačkim medijima, dramatični događaji iz fizičkog prostora ostavljali su ozbiljne posledice na digitalni, koji i dalje izmiče snažnijem “zagrljaju” države. Razvoj nadzora od masovnog pristupa metapodacima telekom operatora, pokušaja legalizovanja biometrijskog video-nadzora javnih prostora do targetiranja novinara i aktivista špijunskim softverima ukazao je da se sa povećanjem autoritarnih tendencija vlasti menjao i tehnološki kontekst.

Pobuna opstaje 

Prvog maja se navršilo šest meseci od pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu koja je usmrtila 16 ljudi. Višemesečne blokade fakulteta i ulični protesti širom Srbije nastavili su se istom dinamikom, a 28. juna održan je još jedan veliki skup u Beogradu, na kome su studenti dali “zeleno svetlo” građanima za akcije građanske neposlušnosti. Iako na vidovdanskom protestu nije bilo upotrebe nepoznatog zvučnog oružja kao 15. marta, građani i studenti su se našli na udaru policijske brutalnosti tokom protesta i u danima nakon njega.

U posmatranom tromesečnom periodu došlo je do brojnih slučajeva pravne odmazde nad građanima u vezi sa stavovima koje su izražavali onlajn ili jednostavno zbog primanja ili slanja informacija. Inženjer Zoran Đajić, koji je među prvima ukazivao na koruptivne prakse i poslove koji su doveli do pada nadstrešnice u Novom Sadu, uhapšen je zbog objave na mreži X koja je protumačena kao ugrožavanje sigurnosti predsednika Srbije. Po sličnom obrascu, Njegošu Petroviću, još jednom korisniku X (@njpetrovic), određeno je zadržavanje do 48 sati zbog deljenja tuđe objave koju je takođe podelio veliki broj drugih ljudi. 

Tviterašu Marku Marjanoviću, poznatijem na X kao @good_neighbour, izrečene su mere zabrane korišćenja društvenih mreža, posećivanja javnih skupova i obaveznog javljanja u policiju dvaput mesečno. U znak podrške, brojni X korisnici promenili su imena u Kristal Met Dejmon što je inače njegovo korisničko ime na mreži. Pred protest 28. juna, student Fizičkog fakulteta Stefan Tomić je priveden zbog deljenja fotografije na WhatsApp grupi za razmenu informacija i planiranje protesta, pod optužbom za pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja.

Lokalni izbori u Kosjeriću i Zaječaru održani su 8. juna u izuzetno teškim uslovima i atmosferi koja je podsećala na “opsadno stanje”, kako ih je okarakterisala CRTA. Tenzija se prelila i u digitalno okruženje – narodni poslanik SNS Nebojša Bakarec je na X targetirao sudije koje su naložile ponavljanje glasanja na jednom izbornom mestu u Kosjeriću. Takođe, posmatračka misija organizacije CRTA se našla na meti optužbi Centra za evropske vrednosti da planira sabotažu izbornog procesa u Kosjeriću i Zaječaru.

Predizborni period takođe je odisao raznim manipulacijama u digitalnom prostoru. Krajem maja, Studenti u blokadi su na svom X nalogu objavili da su se pojavili lažni nalozi koji se predstavljaju kao @studentskabloka i @studenti_izbori. Cilj ovih naloga, kako su naveli studenti, bio je da se predstave kao studentski “sindikat” kako bi uoči izbora potencijalno uticali na ljude i širili dezinformacije. Kreiranje lažnih naloga i zloupotreba ličnih podataka studenata takođe su došli do izražaja kada su u aprilu studentima u blokadi Filozofskog fakulteta u Novom Sadu organizovano stizale ankete na mejl sa zahtevom za prestanak blokade. Nije bilo jasno kako su mejl adrese pravih studenata dospele do nepoznatih osoba koje su slale ove mejlove, iako se sumnja da je anketu pokrenuo Studentski parlament kome su studenti ranije izglasali nepoverenje. Podsetimo da ovo nije prvi ovakav slučaj i da je u decembru studentima Filozofskog fakulteta u Nišu stigla slična anketa sa pitanjem da li podržavaju u tom trenutku nedavno započetu blokadu fakulteta.  

Među bizarnijim i malicioznijim slučajevima, po društvenim mrežama proširila se i lažna vest o koordinisanoj akciji studenata u kojoj je cilj bio da što više studentkinja ostane u drugom stanju. Manipulacije sadržaja takođe su deljene i od strane poslanika vladajuće stranke. Naime, tokom štafetnog maratona studenata ka Briselu, Vladimir Đukanović je na svom X profilu podelio fotografiju koja je generisana putem veštačke inteligencije i pokazuje studente koji u Hrvatskoj večeraju ispod zastave te zemlje. Ova manipulacija očigledno je služila za diskreditaciju studenata, mada ostaje nejasno po kojoj tačno osnovi, pošto je studentima u Varaždinu priređen svečani doček, te jedino što je iz ove objave evidentno jeste implicitna nacionalistička i etnička mržnja koju širi vladajuća garnitura. 

Pokretne mete

Uz konstantne višemesečne pritiske na studente, aktiviste i građane koji ih podržavaju, mediji i novinari koji izveštavaju sa “linija fronta” su se u toku posmatranog tromesečnog perioda suočili sa salvom pretnji, zastrašivanja i drugih vidova napada zbog posla koji obavljaju. Dramatičan slučaj bilo je saslušanje i policijsko zadržavanje novinara portala Zoomer Darka Gligorijevića zbog navodnog narušavanja javnog reda i mira “vikom i galamom” dok je bio na radnom zadatku. Gligorijević je snimio incident u blizini Studentskog grada na Novom Beogradu, kada je grupa studenata napala Miloša Pavlovića, predstavnika “Studenata koji žele da uče” poznatih i kao “Studenti 2.0”. 

Novinari koji javno kritikuju vladajuću koaliciju i njene predstavnike duže vreme su na meti pretnji, kampanje mržnje i etiketiranja, što dodatno podstiču javni funkcioneri. Redakcija televizije N1, koja je kontinuirano izložena napadima, krajem aprila dobila je pretnje smrću putem mejla, dok je pevačica Jelena Karleuša objavom na X pozvala na nasilje prema zaposlenima na toj televiziji. Krajem juna, uoči velikog vidovdanskog protesta, na portalu N1 ostavljen je veliki broj pretećih i uvredljivih komentara. Kolumnisti i voditelju emisije “Dobar, loš, zao” Nenadu Kulačinu i njegovoj kćerki upućene su pretnje nasiljem i silovanjem sa naloga na mreži X. Na meti novoformirane Asocijacije novinara Srbije, čiji su predstavnici medijski radnici poznati po otvorenoj podršci vladajućim strukturama, uključujući Pink, Informer, Studio B i Prvu, našlo se Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS). Protiv NUNS-a su iznete optužbe da “pruža podršku organizatorima nereda” pred protest 28. juna, čime je direktno ugrožena bezbednost zaposlenih i članova ovog novinarskog udruženja.

Mediji i novinari koji izveštavaju iz lokalnih sredina, kontinuirano se suočavaju sa verbalnim nasiljem, omalovažavanjem i blaćenjem u onlajn prostoru. Nakon policijskog nasilja ispred Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja u Novom Sadu, krajem aprila je u Bečeju organizovan protest podrške studentima. Snimke sa tog okupljanja objavio je portal Bečejski mozaik, čijoj su redakciji potom upućene pretnje smrću putem Fejsbuk komentara. Urednica portala Glas Zaječara Anđela Risantijević dobila je uvredljive i preteće poruke preko Fejsbuka, ali je tužilaštvo procenilo da u tim porukama nije bilo konkretne pretnje. 

Mehanizmi pravne zaštite novinara nisu efikasni, imajući u vidu kadrovske kapacitete Tužilaštva za visokotehnološki kriminal, količinu predmeta koja se svakodnevno pokreće i “zastojima” na relaciji tužilaštvo-policija. Novi izazovi po novinarsku profesiju čine situaciju još alarmantnijom. Naime, novinari se, pored konvencionalnih načina praćenja i prismotre, od prošle godine sve češće nalaze i na meti novih i sofisticiranijih mera nadzora. Slučajevi u kojima su špijunski softveri instalirani na telefone novinara i dalje nisu procesuirani, što šalje jasnu poruku o nekažnjivosti i čak može biti podstrek za nastavak praksi nelegalnog nadzora.

Nekažnjivost za napade na novinare, posebno u digitalnom okruženju, i neujednačenost nadležnih organa u postupanju doprinose atmosferi u kojoj nije moguće bezbedno se baviti izveštavanjem o pitanjima od javnog interesa. U prolongiranoj društveno-političkoj krizi u kojoj se Srbija nalazi, uloga slobodnog novinarstva je od kritičnog značaja.