Kako nestati sa interneta, 2. deo – Pravo na zaborav u Srbiji

Kompanija Google je nedavno omogućila građanima Srbije da podnesu zahtev za uklanjanje sadržaja sa ličnim podacima iz rezultata pretrage na .rs domenu popularnog servisa. Obrazac zahteva na srpskom jeziku dostupan je ovde, a procedura je prilično jednostavna. Google se tako pridružio zasad još malobrojnoj grupi globalnih internet servisa koji omogućavaju da se “pravo na zaborav” ostvari i u Srbiji. Ako želite da ga iskoristite, u ovom tekstu vas sprovodimo kroz neophodne korake koje treba preduzeti. Takođe, možete se obratiti SHARE Fondaciji da to uradi za vas.

Za više detalja o pravu na zaborav, pogledajte prvi deo ovog serijala.

Kako do zaborava?

Pogledajmo, dakle, Obrazac zahteva za uklanjanje ličnih podataka. Podnosilac zahteva ga popunjava u svoje ime ili u ime svog klijenta, člana porodice ili prijatelja. Google zadržava pravo da traži punomoćje ili neki drugi dokaz o zastupanju. Direktno u zahtev se ubacuju svi linkovi koji vode do spornih tekstova ili audio-vizuelnih sadržaja u kojima se nalaze podaci o ličnosti koje želimo da uklonimo. Preporuka je da se jednim zahtevom obuhvati između 10 i 100 linkova, radi brže obrade. Potrebno je popuniti i polje u kome se navodi koji podaci su sporni i dati dodatno kratko objašnjenje zašto smatramo da podaci treba da budu uklonjeni. Nakon podnošenja ovog relativno jednostavnog obrasca, Google tim može da vam se obrati sa zahtevom za dodatno objašenjenje ili može da donese odluku bez daljeg odlaganja. Važno je da napomenemo da usvojen zahtev znači da sporni linkovi koji sadrže lične podatke više neće biti dostupni putem pretrage – ali ostaju na internetu. Dakle, uspešnim zahtevom će sa pretrage sajta www.google.rs biti uklonjeni linkovi koji sadrže sporne podatke o ličnosti. Međutim, promenom teritorije ili pretragom recimo www.google.com (ili nekog drugog nacionalnog google domena), linkovi će se i dalje prikazivati u rezultatima pretrage. Ukoliko Google odbije da ukloni tražene linkove, podnosilac zahteva može da se žali protiv ove odluke lokalnom telu za zaštitu podataka o ličnosti. 

Kriterijumi za brisanje

Pravo na zaborav u Srbiji regulisano je članom 30 Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, koji  praktično identičan sadržaj tog prava preuzima iz GDPR-a. Ukratko, svako ko želi uklanjanje podataka koji se na njega odnose od onoga ko tim podacima upravlja, ima to pravo, pod uslovom da dokaže da su objavljene informacije neistinite, prikupljene nezakonito ili bez pristanka onoga na koga se odnose, ili da njihovo objavljivanje više nije neophodno. Uz to, ceni se i postojanje javnog interesa za opstanak objavljene informacije. Ovo u praksi znači da ukoliko se informacije odnose na javnu ličnost, postoji veći interes javnosti da bude upoznata a manji stepen zaštite privatnosti i obrnuto, ukoliko je u pitanju ličnost koja ni na koji način ne učestvuje u javnom životu, stepen interesovanja javnosti je manji, pa samim tim i javni interes. Javni interes se ceni i u odnosu na temu, kao i u odnosu na protek vremena. Na primer, smatra se da javnost može biti zainteresovana da zna informaciju o teškim krivičnim delima, jer tako nešto može imati uticaj na bezbednost većeg broja građana. Takođe, ukoliko su podaci objavljeni relativno skoro, postoji veći stepen verovatnoće da su oni i dalje relevantni za javnost. Protekom vremena generalno opada značaj informacije, pa samim tim i raste mogućnost za uspešno uklanjanje podataka.

Drugim rečima, ovo pravo nije apsolutno, već se prilikom njegovog ostvarivanja vodi računa o balansiranju između prava na privatnost i prava javnosti da bude obaveštena. Treba voditi računa da prilikom razmatranja zahteva iz Srbije, Google tim primenjuje iste kriterijume koje propisuje Zakon o zaštiti podataka o ličnosti.

Brisanje sa drugih servisa

U skladu za našim Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, zahtev za uklanjanje spornih ličnih podataka se podnosi rukovaocu podataka. Rukovalac podataka je svako ko je u posedu ovih podataka o ličnosti i njima upravlja. U praksi, to će najčešće biti mediji, internet portali (YouTube, društvene mreže) i internet pretraživači. Ukoliko su uslovi za brisanje ispunjeni, ovi rukovaoci su dužni da postupe po zahtevu bez odlaganja i uklone sporne podatke o ličnosti. U Srbiji je već bilo uspešnih primera ostvarivanja prava na zaborav na internetu. SHARE Fondacija je vodila slučaj brisanja YouTube kanala, što je bio prvi uspešan primer ostvarenog prava na zaborav u Srbiji. Kroz primenu GDPR-a u Evropskoj uniji, praksa prava na zaborav razvila se posebno u odnosu na podatke koji su dostupni preko internet pretraživača, pre svega preko Google pretraživača. Činjenica je da je Google uvođenjem standardizovanog zahteva značajno olakšao postupak zainteresovanim podnosiocima. Međutim, ovo ne treba da vas obeshrabri da zahtev podnesete i drugim rukovaocima. Ukoliko oni nemaju standardizovane obrasce, moguće je da podnesete zahtev u slobodnoj formi, tako što ćete naznačiti koje podatke o ličnosti želite da se uklone i obrazložiti zašto smatrate da postoje uslovi za njihovo uklanjanje.

Javite nam se ukoliko imate potrebu za uklanjanjem podataka o ličnosti sa Google pretraživača ili internet portala, a treba vam pomoć. Pravni tim SHARE Fondacije će razmotriti vaš slučaj i pružiti vam korisne savete ukoliko postoji osnov za pokretanje postupka.