„Gurnuti u senke“: Digitalni nadzor, efekat zebnje i Srbija u novom izveštaju Ujedinjenih nacija

Novi izveštaj Specijalne izvestiteljke Ujedinjenih nacija za prava na slobodu mirnog okupljanja i udruživanja, Đine Romero, upozorava da je sama svest o mogućem nadzoru dovoljna da promeni ponašanje ljudi tako da oni manje javno govore, manje se organizuju i ređe učestvuju u javnom životu.

Globalna studija „Pushed into the Shadows“ iz aprila 2026. godine zasnovana je na intervjuima i konsultacijama sa više od 150 predstavnika civilnog društva i pisanim doprinosima iz preko 80 država. Centralni zaključak studije je da digitalni nadzor ne služi samo prikupljanju informacija, već obezbeđivanju poslušnosti kroz takozvani „efekat zebnje“ (chilling effect). Izveštaj pokazuje da digitalni nadzor dubinski menja način na koji ljudi komuniciraju, protestuju, grade pokrete i održavaju međusobno poverenje. 

Poseban fokus stavljen je na digitalni nadzor kao ekosistem. U tom ekosistemu spajver zauzima centralno mesto kao najinvazivnija tehnologija – softver koji omogućava potpuni pristup uređaju, podešavanjima, komunikaciji, kontaktima, lokaciji i privatnom životu ljudi. U izveštaju se posebno pominju alati kao što su Pegasus, Predator i srpski NoviSpy, zajedno sa biometrijskim kamerama, IMSI hvatačima, nadzorom društvenih mreža i infrastrukturom „pametnih gradova“. Sposobnosti ovih tehnologija dodatno su pojačane upotrebom veštačke inteligencije koja omogućava automatizaciju praćenja i analizu ogromnih količina podataka.

Jedan od važnijih zaključaka izveštaja jeste da problem više nije pojedinačna zloupotreba, već normalizacija nadzora. O osećaju da je nadzor konstantan i neizbežan svedoče građani  širom sveta, iz autoritarnih i demokratskih država. U izveštaju se upozorava da države i kompanije sve više napuštaju princip minimizacije podataka i prelaze na logiku prikupljanja svega što je dostupno, „za svaki slučaj“. U takvom okruženju privatnost, sloboda govora i slobodno (političko) organizovanje postaju sve teže ostvarivi.

Izveštaj ide i korak dalje. Efekat zebnje se više ne opisuje kao slučajna posledica nadzora, već je često upravo njegov cilj. Aktivistima, novinarima i braniocima ljudskih prava se jasno stavlja do znanja da su meta nadzora ili da to mogu postati. Posledica je sužavanje civilnog prostora – organizacije gase sajtove, uklanjaju podatke o zaposlenima, prekidaju kontakte i ulažu ogromne resurse u digitalnu bezbednost umesto u svoj rad.

Pored organizacija i društvenih pokreta, izveštaj dokumentuje i svedočenja o dubokom uticaju digitalnog nadzora na pojedince. Konstantna svest o mogućem praćenju proizvodi hroničnu obazrivost, izolaciju i nepoverenje, dok mnogi aktivisti menjaju svakodnevne navike, ograničavaju kontakte i povlače se iz javnog života. Posebno je zabrinjavajuća činjenica da više od 60% ispitanih aktivista prijavljuje depresiju, iscrpljenost i druge probleme mentalnog zdravlja direktno povezane sa digitalnom represijom. Tako se nadzor ne svodi na prikupljanje podataka, već postaje mehanizam psihološkog pritiska koji menja način na koji ljudi žive, komuniciraju i učestvuju u društvu.

Posebno je značajno što se Srbija u izveštaju pojavljuje među državama u kojima su dokumentovani slučajevi digitalnog nadzora, represije prema civilnom društvu i ograničavanja građanskog prostora. Navode se svedočenja srpskih aktivista, uključujući slučajeve praćenja i infiltracije, dok se NoviSpy koristi kao primer globalnog obrasca zloupotrebe spajvera protiv novinara i branilaca ljudskih prava.

Možda najvažnija poruka izveštaja jeste da se šteta od digitalnog nadzora ne može meriti samo kroz povredu privatnosti, slobode govora ili slobode okupljanja. Kroz efekat zebnje, digitalni nadzor utiče na široki spektar prava stvarajući kumulativnu štetu. Kada ljudi prestanu da veruju jedni drugima, da se sastaju, organizuju i javno deluju, nisu ugrožena samo pojedinačna prava, već i sama infrastruktura demokratskog društva.

Integralni izveštaj