Groznica deregulacije EU: Konkurentost ili ljudska prava

U senci Trampovog tekućeg eksperimenta sa ukidanjem regulatornih “prepreka” američkoj izuzetnosti, u Briselu se, pod sloganom “Jednostavnija i brža Evropa”, razvija zakonodavna inicijativa za popuštanje pravila koja uređuju niz ključnih oblasti, od korporativnog poslovanja i zaštite životne sredine, do radnih prava i poreske politike. Na meti je posebno regulatorni okvir jedinstvenog digitalnog tržišta EU sa nizom propisa kojima su proteklih godina uspostavljeni visoki globalni standardi zaštite građana od gigantskih tehnoloških kompanija vođenih profitom. Stručnjaci i aktivisti upozoravaju da dobro uređeno tržište ne guši inovacije, već ih usmerava, te da bi deregulacija kao odgovor na lažnu dilemu mogla imati drastične posledice po ljudska prava. SHARE Fondacija ovom upozorenju dodaje rizike od preokreta “briselskog efekta” u zemljama Zapadnog Balkana.

Prvi mandat predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen (2019-2024) obeležili su značajni regulatorni uspesi u relativno predvidivom svetskom poretku. Danas, u bitno izmenjenom geopolitičkom kontekstu, Evropska unija se suočava sa rastućim uticajem moćnih lobističkih grupa i novim prioritetima i zahtevima američke administracije predvođene Donaldom Trampom. Istovremeno, promenjeni odnosi snaga u Evropskom parlamentu, koji je u svom najsnažnije desno orijentisanom sastavu do sada, dodatno komplikuju politički prostor u kojem Komisija mora da deluje. 

Fon der Lajen u novom mandatu pravi veliki zaokret politike Evropske unije, a novi cilj je ubrzana deregulacija radi povećanja kompetitivnosti evropskih kompanija na svetskom tržištu. U februaru, Evropska komisija je usvojila prve “omnibus” pakete predloga za simplifikovanje pravila EU, jačanje konkurentnosti i omogućavanje dodatnih investicionih kapaciteta u oblastima održivosti i zaštite životne sredine. Omnibus zakoni objedinjuju niz različitih mera u jedan obiman zakonodavni akt, koji se često usvaja po ubrzanoj proceduri, uz ograničeno učešće javnosti. U paketima predloga navodi se da je prioritet novog mandata smanjiti administrativno opterećenje za najmanje 25%, odnosno najmanje 35% kada su u pitanju mala i srednja preduzeća.

Promenu politike EU korporativni sektor je uglavnom dočekao sa odobravanjem, dok su organizacije civilnog društva izrazile zabrinutost da bi težnja ka inovacijama mogla potisnuti prioritete održivog razvoja i zaštite životne sredine. Uprkos tome, već tokom usvajanja prvih omnibus paketa, predsednica Evropske komisije najavila je da su u planu dodatne simplifikacije i drugih propisa. 

Novi talas deregulacije usmeren je ka pravnim aktima koji uređuju digitalni ekosistem Evropske unije, a prva na udaru je Opšta uredba o zaštiti podataka (GDPR). Ubrzo nakon usvajanja 2016, regulativa EU o zaštiti podataka postala je globalni standard. Međutim, GDPR je ujedno i jedan od najkompleksnijih propisa koji je mnoge evropske, ali i svetske kompanije koje su želele da posluju u EU, prinudio na ekstenzivne mere i mehanizme zaštite podataka o ličnosti. Evropska komisija sada tvrdi da zaštita privatnosti ostaje prioritet, a da izmene idu jedino u pravcu olakšavanja procesa usklađivanja kompanija i poslovanja sa odredbama Opšte uredbe, pre svega u vidu simplifikacije obaveze izveštavanja za organizacije sa manje od 500 zaposlenih.

Regulatorni pristup Evropske unije, koji podrazumeva složene procedure, niz obaveza i visoke kazne, već godinama je na meti kritike različitih industrija, posebno tzv. krupne tehnologije. Prekretnicu je označio izveštaj o budućnosti evropske konkurentnosti predstavljen prošlog septembra, čiji je autor, ekonomista Mario Dragi, bivši čelnik Evropske centralne banke (2011-2019) i premijer Italije (2021-2022), na 400 stranica obrazložio dijagnozu zaostalosti ekonomije EU u poređenju sa SAD i Kinom. U izveštaju se, između ostalog, ističe da “regulatorni stav Evropske unije prema tehnološkim kompanijama sputava inovacije” i kao primer izdvojio GDPR i AI Akt. Dodatni pritisak na Evropsku komisiju pokrenuo je američki potpredsednik Dž. D. Vens u februaru ove godine, kada je na samitu o veštačkoj inteligenciji u Parizu rekao da preterana regulacija može da uguši AI tehnologije. On je kritikovao i obimnu regulativu Akta o digitalnim uslugama, kao i “beskrajne troškove” usklađivanja sa GDPR-om za manje firme. 

Mada se tvrdi da osnovni principi GDPR-a neće biti promenjeni, predložene izmene i pojednostavljenja mogle bi dugoročno da oslabe pravni okvir zaštite podataka. Time bi se poslao jasan signal da su proceduralna predvidivost i administrativna efikasnost važnije od suštinskih prava korisnika – što predstavlja zabrinjavajući razvoj evropskih politika u oblasti zaštite digitalnih prava.

Takođe, u kontekstu obnove deregulatornog pristupa digitalnoj ekonomiji u Americi koju je pokrenula administracija Donalda Trampa, postoji rizik da Evropska unija, pod pritiskom konkurentnosti i suočena s trgovinskim tenzijama i mogućim carinskim merama, počne da odstupa od svojih regulatornih načela. To bi predstavljalo ozbiljan presedan za čitav niz novousvojenih propisa, uključujući DSA i DMA čiji je cilj upravo uspostavljanje odgovornosti velikih tehnoloških platformi. 

Trenutno se deregulacija u oblasti digitalnih tehnologija u najvećoj meri odnosi na izmene GDPR-a, dok se u manjoj meri dotiče AI Akta. Regulatorni mehanizmi koje predviđaju DSA i DMA i dalje se aktivno primenjuju, posebno u slučajevima velikih američkih tehnoloških kompanija. Evropska komisija je u aprilu kompanijama Apple i Meta izrekla kazne od 500 miliona i 200 miliona dolara, zbog kršenja odredbi DMA koje obavezuju kompanije da korisnicima omoguće upotrebu digitalnih proizvoda uz ograničeno prikupljanje ličnih podataka.

U slučaju da Evropska unija, uprkos upozorenjima, počne da ublažava svoje digitalne standarde pod pritiskom globalne konkurencije, posledice bi bile posebno nepovoljne za Srbiju i zemlje Zapadnog Balkana. Region, koji u velikoj meri preuzima pravne i regulatorne modele EU, oslanja se na jasne, stabilne i visoke standarde kao osnov za sopstvene reforme i usklađivanje. Slabljenje evropskog okvira značilo bi ne samo usporavanje tog procesa, već bi dodatno ojačalo alternative koje ne poštuju visoke standarde zaštite privatnosti, transparentnosti i digitalne odgovornosti.

Evropska unija se nalazi u fazi redefinisanja svojih regulatornih prioriteta, pri čemu su kratkoročni ciljevi ekonomske konkurentnosti sve češće suprotstavljeni dugoročnim normativnim principima. Potencijalno slabljenje ključnih digitalnih propisa, poput GDPR-a, može imati sistemski uticaj ne samo na EU, već i na zemlje koje se u najvećoj meri ugledaju na pravne standarde Evropske unije.

Andrijana Ristić je politikološkinja za međunarodne poslove i istraživačica SHARE Fondacije. Njen rad je usmeren na istraživanje naprednih i nadzornih tehnologija.