Grok na Telegramu: Noćna mora u najavi

U okviru jednogodišnjeg partnerstva sa AI laboratorijom Ilona Maska, platforma Telegram za razmenu poruka sa više od milijardu korisnika, integrisaće u svoje aplikacije generativni alat veštačke inteligencije Grok koji je razvila Maskova korporacija xAI. Direktor Telegrama Pavel Durov objavio je 28. maja da će xAI investirati 300 miliona dolara (u gotovini i akcijama), uz 50% udela u prihodima od pretplata ostvarenih putem Telegrama, uz ocenu da to korisnicima donosi “najbolju AI tehnologiju na tržištu”.

Mada je Mask na ovu objavu uzvratio komentarom “Ništa još nije potpisano”, Durov tvrdi da je dogovor postignut u načelu, dok će se o “formalnostima” dalje razgovarati. Direktor Telegrama prinudno boravi u Francuskoj, u okviru krivične istrage koju su tamošnje vlasti pokrenule prošle godine.

Sporazum bi omogućio Groku pristup podacima svih Telegramovih korisnika koji s njim stupe u interakciju – što je znatno više od 600 miliona ljudi kojima je četbot trenutno dostupan na platformi X (bivši Tviter). Takođe, analitičari upozoravaju da bi Grok na Telegramu mogao dodatno podstaći zagađenje platforme koja se od kanala za razmenu poruka vremenom pretvorila u resurs za širenje teorija zavere i ekstremističkih sadržaja.

[background] Telegram su 14. avgusta 2013. lansirali braća Pavel i Nikolaj Durov, osnivači popularne ruske društvene mreže VKontakte (VK), pošto su napustili kompaniju zbog pritisaka ruskih vlasti. Nova čet aplikacija brzo je stekla popularnost kao besplatna i navodno bezbedna alternativa WhatsAppu i Viberu, posebno među korisnicima koji vode računa o privatnosti i slobodi izražavanja.

Već sledeće godine, motivisani strahom od komercijalizacije i nadzora, broj korisnika je omasovljen pošto je Facebook preuzeo WhatsApp. Do narednog skoka došlo je 2021. godine, kada je WhatsApp najavio kontroverzne promene u pravilima privatnosti – tada je Telegram za samo tri dana dobio 25 miliona novih korisnika.

Mada je šef Telegrama oduvek tvrdio da ne prodaje korisničke podatke i da ne sarađuje sa vlastima, ta reputacija je vremenom narušena. Odsustvo moderacije sadržaja učinilo je platformu popularnim mestom za deljenje piraterije, pornografije i ekstremističkih sadržaja. U tehničkom smislu, Telegram je bio inovativan: prvi je uveo klaud sinhronizaciju, velike grupe i kanale, stikere, video i glasovne poruke, ali je sve to bilo omogućeno odlukom da poruke ne budu šifrovane (end‑to‑end) osim u tzv. “tajnim četovima”.

Zajednica je naročito kritikovala Telegramov marketing: promovisana kao aplikacija otvorenog koda, zapravo je samo klijentski kod (aplikacija) javan, dok je serverski deo potpuno zatvoren, pa ne postoji nezavisna provera šta se tačno dešava sa korisničkim podacima. Isto važi i za bezbednost – osim ako korisnik ne uključi tajni čet, komunikacija je zapravo čitljiva na Telegramovim serverima.

Pritisak na Telegram i njegovog osnivača Pavela Durova samo je rastao. U avgustu 2024. Durov je uhapšen u Francuskoj zbog neadekvatne moderacije sadržaja na platformi, što je omogućilo širenje dečje pornografije, trgovinu drogom i terorizam. S druge strane, ove godine su istraživači Projekta za prijavljivanje organizovanog kriminala i korupcije (OCCRP) otkrili da značajan deo Telegramove mrežne infrastrukture kontroliše ruski inženjer Vladimir Vedenejev, čije firme sarađuju sa ruskom tajnom službom FSB i drugim tajnim službama po svetu. To znači da čak ni enkriptovani podaci nisu bezbedni, dok Telegramovi korisnici mogu biti izloženi nadzoru i napadima.

Telegram se danas suočava s nizom problema koji bi mogli oblikovati njegovu budućnost – ne nužno u dobrom pravcu. Pre svega, biznis model je i dalje prilično nejasan. Uveli su premijum pretplate, prodaju netargetirane oglase na velikim kanalima, otvorili su tržište digitalnih dobara (kao što su korisnička imena, stikeri, pa čak i “Telegram zvezdice”), a tu je i pokušaj da ožive kriptovalutu TON, kroz mini-aplikacije i mikrouplate. Sve to zvuči kao eksperimentisanje bez jasnog cilja.

Drugo, i dalje ne postoji namera da se uvede podrazumevana end-to-end enkripcija, jer bi to srušilo glavni adut Telegrama – fleksibilnost za klaud sinhronizaciju uređaja. To znači da poruke većine korisnika i dalje nemaju maksimalnu zaštitu.

Osnivač Pavel Durov sve više deluje kao još jedan “tech bro” – harizmatičan, ali politički neodređen i često kontradiktoran. Njegova sklonost libertarijanskim idejama i odbijanje da se povinuje regulatorima možda su nekad delovali buntovno, ali danas su samo još jedan izvor rizika.

Platforma se približava broju od 45 miliona korisnika u EU, što znači da bi uskoro mogla da se nađe pod pravilima evropske regulative DSA kao “veoma velika onlajn platforma”. To nosi ozbiljne obaveze – od transparentnosti oglasa do efikasne moderacije sadržaja – što bi moglo potpuno promeniti način na koji Telegram funkcioniše.

U svemu tome, najavljeno uvođenje veštačke inteligencije kroz partnerstvo sa Maskovim Grokom izaziva sumnje ne samo u pogledu privatnosti korisnika. Za platformu koja već ima reputaciju rasadnika teorija zavere i ekstremizma, sve ovo zvuči kao loš korak – i  to u vrlo lošem trenutku.

Na kraju, ima li alternative za korisnike kojima je privatnost i dalje važna? Zasad, Signal ostaje najzdravija alternativa: jedina ozbiljna aplikacija koja podrazumevano koristi end-to-end enkripciju i ne pokušava da zaradi na ličnim podacima korisnika. Naravno, ni Signal nije savršen – manje je funkcionalan od Telegrama i manje popularan, ali vredi probati.

Dobra vest za sve koji planiraju da migriraju: korisnici mogu da povuku sve svoje podatke, doduše samo kroz desktop aplikaciju. Proces je jednostavan: otvorite Telegram na računaru, uđete u Settings > Advanced > Export Telegram data i izaberete šta želite da sačuvate – poruke, fotografije, fajlove, čak i stikere. Tako generisanu HTML arhivu možete sačuvati na uređaju.

A možda je vreme da prestanemo da verujemo u mitove o “bezbednim” aplikacijama.