Digitalne sabotaže i fizičko ugrožavanje

Tromesečni izveštaj

U novom preseku monitoringa koji SHARE Fondacija sprovodi u Srbiji, od decembra do kraja februara 2026. godine zabeleženo je ukupno 57 povreda ljudskih prava u digitalnom okruženju. Kategorija prevara, pretnji i manipulacija ponovo je bila najbrojnija sa 48 povrede. U ostale dve kategorije povreda je bilo znatno manje – sedam sajber incidenta i dva slučaja ugrožavanja privatnosti i podataka o ličnosti. Kraj prošlе godinе dočekan je uz koordinisane napade i stalne tenzije koje su kontinuirano rasle od početka studentske i građanske pobune. U isto vreme, deluje da se sve brže razvijaju nove metode napada na kritičare vlasti.

Bez zaklona od sabotaže

Izveštavanje javnosti o pitanjima od javnog interesa putem društvenih medija smatra se gotovo obavezom – bez lajvova, storija i rilova sa protesta, slika današnje Srbije ne bi bila smislena jer ne bi odgovarala stvarnosti. Sa svim negativnim posledicama koncentracije protoka informacija kroz dve platforme, tj. Instagrama i X, medijske organizacije, novinari, studenti i aktivisti se na njih oslanjaju kao kritičnu infrastrukturu za svakodnevne aktivnosti i ispunjavanje svoje društvene funkcije. U prethodnom periodu smo zabeležili više talasa sabotaže Instagram naloga koji nisu deo medijske propagande vladajućih struktura, što je izazvalo i međunarodne reakcije. 

Više od 20 Instagram naloga medija, novinara i aktivista je suspendovano tokom vikenda od 16. do 18. januara zbog navodnog kršenja Standarda zajednice kompanije Meta. Suspenziji nekih od profila prethodilo je masovno zapraćivanje sa više hiljada neautentičnih naloga, odnosno „botova“, koji oponašaju korisnike iz dalekih zemalja. Među blokiranima su se našla tri naloga portala Nova.rs, kao i nalozi magazina Radar, organizacije CRTA, fotoreportera Gavrila Andrića, aktiviste Mirana Pogačara i mnogih drugih. Posle reakcije civilnog društva, Meta je ubrzo povratila naloge, ali je već početkom naredne sedmice došlo do naleta desetina hiljada lažnih pratilaca na naloge medija iz Junajted grupe: N1, Nova.rs, Radar i Danas. 

Dok je medijska i aktivistička zajednica prikupljala, analizirala i razmenjivala informacije o suspenzijama i lažnim pratiocima, poslednjeg vikenda u januaru odigrao se novi talas napada na Instagram naloge. Tada su targetirani portal Ozon Press iz Čačka, student-aktivista Lazar Stojaković, aktivistkinja u egzilu Mila Pajić, kao i lider pokreta „Kreni-Promeni“ Savo Manojlović. Organizovani odgovor domaće zajednice i međunarodna podrška u alarmiranju Mete o stanju u Srbiji za sada ostaje ključni korak odbrane Instagram naloga medija, aktivista i organizacija civilnog društva. 

S druge strane, primetna je upotreba Instagrama za onlajn obračune sa građanskim aktivistima kroz plasiranje optužbi ili pretnje objavom intimnih snimaka. U Kuli, gde uskoro treba da budu održani lokalni izbori, situacija je eskalirala tokom februara sa nekoliko Instagram naloga koji su kontinuirano delili privatne fotografije 14 lokalnih aktivistkinja i pretili da će objavljivati njihove intimne snimke. Meta je nakon reakcije aktivističke zajednice suspendovala naloge zbog kršenja standarda platforme, ali se pojavljuju novi nalozi koji nastavljaju da šire problematične sadržaje i targetiraju aktiviste.  
Kada je makar privremeno utihnula opsada Instagram naloga, usledili su sajber napadi na sajt Radara, kao i na sajtove brojnih drugih lokalnih portala: Južne vesti, Glas Šumadije, Pressek, Vranje news, Krug i E-Braničevo. Po sličnom ključu kao za Instagram naloge, digitalna infrastruktura medija se našla pod udarom u petak 13. februara. Tokom naredne sedmice bio je otežan pristup sajtovima. Urednica portala Krug Marina Miljković Dabić je za Cenzolovku izjavila da je primetila veliki broj poseta sajta iz Kine i Singapura, što dodatno pojačava sumnju da je reč o organizovanim akcijama da se serveri zaguše masovnim posetama i tako legitimnim čitaocima onemogući pristup sajtu.

Prvaci Evrope u napadima

Bezbednost novinara u Srbiji je već duže vreme neuralgična tačka zaštite ljudskih prava, dok se prilike pogoršavaju iz godine u godinu. Prema nalazima Monitoring izveštaja MFRR mehanizma za 2025. godinu, u Srbiji je zabeleženo 208 slučajeva kršenja medijskih sloboda, što državu smešta u vrh grupe od 36 evropskih država (27 EU članica i 9 kandidata za članstvo) koje MFRR prati. Poređenja radi, na drugom mestu sa 143 slučaja je Gruzija, u kojoj se represija prema nezavisnim medijima i civilnom društvu inače procenjuje težom nego u Srbiji. Broj incidenata koje je registrovao MFRR drastično je porastao u odnosu na 2024. i 2023. godinu, što koincidira sa pojačanom represijom režima prema studentskim i građanskim protestima i novinarima koji o tome izveštavaju.  

Pored uobičajenih pretnji, pritisaka i targetiranja novinara i novinarki koji su svakodnevni u prolongiranoj društvenoj krizi, kao vid odmazde zabeleženo je i privođenje novinara i društveno aktivnih osoba zbog izražavanja stavova i mišljenja u onlajn okruženju. Novinar i voditelj na KTV televiziji Aleksandar Dikić priveden je krajem decembra nakon izjave u jednom podkastu koja je protumačena kao „pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja“, što je pravna kvalifikacija koja se često koristi za obračun sa aktivistima tokom građanskih i studentskih protesta. Dikić je ubrzo pušten i dozvoljeno mu je da se od optužbi brani sa slobode. 

U sličnom maniru, usledilo je privođenje advokata Čedomira Stojkovića, koji je široj javnosti poznat po komentarima društvene situacije i otvorenom kritikovanju režima, a tokom 2025. godine pokrenuo je i podkast. Stojković je priveden zbog objava na svom X nalogu, od kojih su neke iz 2022. godine; takođe je pušten da se brani sa slobode kao Dikić, ali mu je određena zabrana korišćenja platformi X i Jutjub. Ipak, Stojkoviću je u januaru određen kućni pritvor jer je nastavio sa snimanjem podkasta koje objavljuje na Jutjubu. Takođe, krajem februara izrečena mu je mera od 30 dana pritvora jer je objavio dokument sa oznakom „strogo poverljivo“ iz parnične tužbe koju je protiv njega podnela BIA. Ovakvi pravni postupci imaju dramatičan uticaj na pravo da se informacije, pa čak i one koje su oštrijeg karaktera, slobodno šalju i primaju što, u kombinaciji sa širokim tumačenjem krivičnih dela protiv ustavnog poretka, pojačava „efekat zebnje“ da se za bilo koju dovoljno problematičnu objavu na društvenim medijima građani mogu naći na optuženičkoj klupi. 
Centar za društvenu stabilnost, tzv. GONGO organizacija koja otvoreno napada civilni sektor i profesionalne medije u Srbiji, objavila je spisak 45 novinara, aktivista i ličnosti iz javnog života što se tumači kao otvaranje prostora za nove napade. U susret najavljenim parlamentarnim izborima, ali i lokalnim izborima u opštinama širom Srbije, u uslovima rastućeg nezadovoljstva građana, opšta društvena situacija postaje sve uzavrelija, čemu samo doprinosi nastavak agresivnog diskursa predstavnika vlasti i njihovih pristalica u onlajn okruženju.

Glasaj na linku

Onlajn prevare različitih vrsta stalno evoluiraju jer napadači menjaju taktike, tehnike i procedure kako bi što više ljudi uvukli u mrežu manipulacije i od njih dobili pristup poverljivim informacijama, koje mogu da iskoriste za finansijsku dobit ili nešto više od toga. Kao što smo istakli u godišnjem izveštaju za 2025, u Srbiji se zloupotrebljava okolnost da je sve više javnih i privatnih aktera koji prelaze na elektronsku komunikaciju sa građanima. Trend prevara putem društvenog inženjeringa donekle se nastavlja, budući da su početkom godine zabeležene dve mejl prevare sa porezima, jednu u januaru a drugu u februaru, na koje je Poreska uprava upozorila građane. Prevare su se odnosile na plaćanje poreza, kamata i drugih sličnih obaveza iz nadležnosti Poreske uprave. 

Nešto interesantnija prevara, usmerena na korisnike aplikacije WhatsApp, ticala se glasanja na takmičenjima i navodno objavljenim fotografijama primalaca poruke. Targetirani korisnici su dobijali linkove za navodno onlajn glasanje, preko kojih su dodavali WhatsApp na uređaje napadača sa jednokratnim kodom za povezivanje dodatnog uređaja. Nakon što bi preuzeli naloge, napadači bi slali iste ili slične poruke WhatsApp kontaktima kako bi proširili mrežu preuzetih naloga, ili tražili uplatu novčane pozajmice. Prevara za koju su korišćene slične taktike primećena je i u Češkoj, što govori da je kampanju moguće prilagoditi različitim kontekstima i regionima.

Iako deluje da su ovakve prevare usmerene pre svega na nedovoljno edukovane korisnike onlajn aplikacija i platformi, rizik postoji za sve, s tim da su građani sa nižim nivoom digitalne pismenosti izloženiji tome da budu prevareni. Institucije poput MUP-a, Poreske uprave i banaka upozoravaju građane da budu obazriviji u onlajn komunikaciji i daju savete o zaštiti nakon što se incidenti već dogode, ali su pored toga neophodne šire kampanje edukacije i prevencije.