Digital front u Srbiji: botovi na udaru TikToka

Dok se ulicama i trgovima širom Srbije valjaju protesti, na društvenim mrežama vodi se manje vidljiva bitka u sistematskim pokušajima uspostavljanja kontrole nad onim šta će građani Srbije videti, čuti i u šta će poverovati. O ishodima tih operacija ponekad saznamo nešto više iz kvartalnih izveštaja korporacija.

Tako je nedavno objavljeno da je u januaru 2026. TikTok ugasio mrežu „koordinisanog uticaja“ od 60 naloga i preko 50.000 pratilaca, koja je na meti imala publiku iz Srbije. Prema oceni kompanije, mreža je veštački pojačavala narativ Srpske napredne stranke i manipulisala javnom diskusijom o antirežimskim protestima. TikTok navodi da je mreža bila aktivna i na drugim onlajn platformama.

Poređenja radi, u okviru čišćenja svoje platforme od prikrivenih operacija uticaja na javno mnjenje, TikTok je istog meseca uklonio i mreže naloga vezanih za Irak (46 naloga), Japan (27), Dominikansku Republiku (22) i Tajvan (7). Mreža iz Srbije bila je najveća u toj rundi, i jedina koja je otvoreno bila usmerena na aktivne građanske proteste.

Ovo nije izolovani incident. U aprilu 2020. godine, tadašnji Tviter uklonio je 8.558 naloga iz Srbije zbog neautentičnog ponašanja povezanog sa vladajućom strankom u zemlji, što je tada privuklo pažnju i Internet opservatorije univerziteta Stanford. Početkom 2023, Meta je u svom kvartalnom izveštaju objavila da je ugasila više od 5.000 naloga na Fejsbuku i oko stotinu Instagram naloga povezanih sa SNS-om. Ranija istraživanja ukazuju da se za ovakve operacije u Srbiji koriste zaposleni u javnom sektoru i troše značajne sume novca na promociju i bustovanje objava. Obrazac je uvek isti: koordinisani nalozi, lažni identiteti, veštačko pojačavanje poruka vladajuće stranke i sistematsko gušenje kritičkih glasova.

Bitke na društvenim mrežama, naravno, nisu ograničene na operacije prikrivenog uticaja na javno mnjenje. U januaru ove godine zabeležili smo specifičan oblik digitalne sabotaže: umesto da šire propagandu, nepoznati akteri su koristili botove kako bi izazvali gašenje ili suspenziju naloga nezavisnih medija i građanskih aktivista.

Taktika je bila neobično podmukla: Instagram nalozi koji objavljuju sadržaje kritične po vlast, poput medijskih portala Nova.rs i Radar, iznenada bi dobili na desetine hiljada lažnih pratilaca. Brzina rasta i sumnjivo poreklo novih naloga su se potencijalno koristili kako bi aktivirali Metin algoritam koji to tumači kao neautentično ponašanje i automatski suspenduje ciljani nalog. Napadi su po pravilu pokretani u petak uveče kako bi se odložila reakcija targetiranih i odgovor platforme.Nakon pritiska civilnog društva i međunarodnih organizacija, nalozi su vraćani, ali bez ikakvih objašnjenja. Treći talas napada zahvatio je i naloge aktivista u egzilu, studentskih grupa i portala lokalnih medija. Evropske organizacije za slobodu medija oglasile su se upozorenjem da je reč o koordinisanom napadu na slobodan protok informacija u Srbiji.