Borba za odgovornost

Poslednjih godina, sve veći broj država počinje da se interesuje za načine na koje bi sve veća moć velikih tehnoloških kompanija mogla da se ograniči. Očigledno je da su zemljama širom sveta jasnije pretnje po demokratiju koje nekontrolisana moć digitalnih platformi može da ima. Pionirske regulatorne napore preduzela je Evropska unija kroz zakon o digitalnim uslugama (Digital Services Act, DSA) i propis koji uređuje digitalna tržišta (Digital Markets Act, DMA). Ovi zakoni predstavljaju najjasniji i najsveobuhvatniji pristup ovom problemu, sa ciljem da pokrenu novu eru digitalnog posredovanja velikih tehnoloških kompanija.

Ipak, ni Evropska unija, koja trenutno predstavlja svetlu tačku u digitalnom zakonodavstvu, nije imuna na pritiske napredne nevidljive ruke tržišta. Početkom godine pokrenuta je rasprava o reviziji Opšte uredbe o zaštiti podataka, koja predstavlja uzor i kamen temeljac zakonodavnim rešenjima širom sveta posvećenim zaštiti ličnih podataka građana i sprečavanju zloupotreba u praksama digitalnih biznisa, oglašivača i izdavača.

Pored moguće reforme evropskog pravnog okvira, posmatrače zabrinjava tekuća debata koja se u Sjedinjenim Državama vodi o posredničkoj ulozi tehnoloških kompanija i njihove odgovornosti prema korisnicima. Iako su tehnološke kompanije u SAD uživale znatno veći stepen zaštite, dok su im donosioci odluka ostavljali mnogo širu slobodu delovanja, čini se da se ta paradigma polako menja. Pretnje po integritet izbora, širenje dezinformacija i urušavanje slobode štampe samo su neki od faktora. Ipak, uprkos sve izraženijim problemima, velike tehnološke kompanije agresivno se opiru regulatornim reformama koristeći pravne, ekonomske, i medijske taktike kako bi oblikovale javno mnjenje i odložile ili osujetile uvođenje propisa. 

DSA/DMA i pravni i politički otpor velikih tehnoloških kompanija

Otkako je usvojen paket novih digitalnih zakona, Evropska unija se pozicionirala kao globalni lider u regulisanju ove oblasti. Akt o digitalnim uslugama nalaže transparentnost platformi, algoritamsku odgovornost i pojačanu moderaciju sadržaja na platformama kako bi se smanjila frekventnost govora mržnje i širenja dezinformacija. Istovremeno, DMA usmeren je na razbijanje monopolističkih praksi tehnoloških „čuvara kapija“. Ovim zakonima EU nastoji da stvori konkurentniji i demokratskiji digitalni prostor u kojem su osnovna prava zaštićena, a platforme sa najviše moći više ne mogu nesmetano da manipulišu javni diskurs ili tržišta.

Uprkos strogim pravilima, kontroli i okvirima koje propisuju ovi akti, velike tehnološke kompanije ne pristaju na promene bez otpora. Najglasniji u ovoj borbi svakako je Ilon Mask, koji odnedavno igra značajnu ulogu u okviru nove američke administracije i jasno pokazuje gde leže njegovi afiniteti. Unapređenje digitalnih usluga u javnom interesu očigledno nije među prioritetima najbogatijeg čoveka na svetu – čini se da mu je primarni motiv ipak u povećanju ličnog bogatstva. Jedna od strategija kojom nastoji da to ostvari jeste desetkovanje zaštite korisnika i potrošača, uključujući i reviziju već ustaljenih normi koje se odnose na slobodu govora, govor mržnje i dezinformacije.

Platforma X je, nakon promene vlasničke strukture pre tri godine, značajno smanjila timove zadužene za poverenje korisnika i bezbednost, dok je pod parolom apsolutne slobode govora vratila mnoštvo prethodno zabranjenih naloga. Istovremeno, kompanija je odbila da se pridržava obaveza transparentnosti koje su osmišljene da zaštite korisnike od koordinisane propagande i manipulacije. Evropska komisija je ubrzo po stupanju na snagu DSA pokrenula istragu protiv X-a, a, nakon skoro dve godine, čini se da kompaniju očekuju prve sankcije. Pored finansijske kazne. X će morati da promeni određene poslovne prakse ukoliko želi da nastavi da posluje na jedinstvenom digitalnom tržištu EU.

Uprkos nastojanjima Evropske komisije da obuzda praksu najvećih tehnoloških kompanija današnjice, procedure su i dalje spore a ishodi neizvesni. Dodatni izazov predstavlja odsustvo saradnje pojedinih kompanija, što samo otežava situaciju. Ipak, u aprilu 2025, izrečene su prve kazne po osnovu DMA: kompanije Meta i Epl kažnjene su sa €200 miliona, odnosno €500 miliona zbog nepoštovanja tržišnih pravila. Meta je kažnjena zbog primene modela “pristani ili plati”, koji uslovljava korisnike da plate kako bi imali pristup servisima bez reklama, dok je Epl kažnjen zbog deplasiranja aplikacija koje nisu dostupne u njegovoj prodavnici aplikacija. 

Ignorisanje opomena, upozorenja i presuda koje donose vodeće regulatorne institucije može ozbiljno da naruši njihov kredibilitet i postaviti opasan presedan za buduće slučajeve. Ilon Mask je već pokušao da izvrši pritisak na Evropsku komisiju, tražeći preferencijalni tretman ili čak izuzeće od primene propisa. Za sada deluje da ti pokušaji nisu urodili plodom, ali sve dok SAD u debati između profita i zaštite javnog interesa budu stajale na strani korporacija, bitka za efektivno regulisanje digitalnih platformi biće sve teža.

Član 230, antimonopolizacija i nekažnjivost platformi

Član 230 američkog Zakona o pristojnosti komunikacija, poznat i kao “26 reči koje su stvorile internet“, često se smatra jednim od osnivačkih dokumenata savremenog digitalnog okruženja. Ipak, gotovo tri decenije kasnije, ovakvo tumačenje (ne)odgovornosti internet posrednika može da deluje previše pojednostavljeno u odnosu na realnost tehnoloških giganata koji danas kontrolišu gotovo svaki ćošak javno dostupnog interneta. 

Velike tehnološke kompanije agresivno se zalažu za održanje ove odredbe, tvrdeći da bi njeno ukidanje ili izmena ugrozili slobodu izražavanja i imali pogubne posledice po inovacije. Uprkos otporima, antimonopolska tužba američkog Ministarstva pravde iz 2023. godine protiv Gugla predstavlja redak izazov strukturi tehnološkog monopola, koji su podržale obe strane političkog spektra u SAD. Tužba je fokusirana na dominantnu poziciju Gugla u digitalnom oglašavanju i pretrage interneta – dva ključna segmenta u korisničkom pristupu informacijama. Utvrđeno je da tehnološki gigant kontroliše svaki korak procesa oglašavanja na svojim servisima – od uvida u licitacije oglasa, preko njihovog odabira, do pozicioniranja oglasa na stranicama. Kompanija se brani tvrdnjom da je u pitanju politički motivisan slučaj, iako ovakvi postupci retko imaju dvostranačku podršku u politički podeljenim društvima. 

Šira slika

Izvan transatlantskog konteksta, i druge države počele su da eksperimentišu sa novim zakonskim rešenjima, uglavnom se suočavajući sa sličnim oblicima otpora, što je i bilo očekivano. U Australiji, pionirski Zakon o pregovorima sa medijima zahteva od digitalnih platformi da sklope ugovore sa lokalnim novinskim kućama i obezbede im naknadu za korišćenje njihovog sadržaja na svojim servisima. Iako su u početku i Gugl i Meta pretili da će povući vesti iz Australije zbog tog zakona, sporazum je na kraju postignut. Ipak, same pretnje ovih kompanija vrednih na desetine milijardi dolara, razotkrile su neravnotežu moći između suverenih država i globalnih tehnoloških korporacija. 

Kanadski Zakon o onlajn vestima naišao je na još prkosnije reakcije. U maju 2023. godine, Meta je u potpunosti uklonila informativni sadržaj kanadskih izdavača sa Fejsbuka i Instagrama – potez za koji su brojni kritičari tvrdili da potkopava slobodu štampe i otežava korisnicima pristup kvalitetnim informacijama. Kompanija je odluku opravdala kao neophodan poslovni potez, ponovo se – kao mnogo puta dosad – pozivajući na navodnu pretnju slobodi izražavanja. U stvarnosti, radilo se o vrsti korporativne odmazde protiv demokratskog zakonodavstva. Suštinski, kanadski model ima jasnu logiku: platforme, kao najveći distributeri vesti, bile bi u obavezi da medijima nadoknade korišćenje njihovog sadržaja. Na primeru Gugla trenutno vidimo kako bi taj model mogao da funkcioniše u praksi – nakon usvajanja zakona, najveći svetski pretraživač pristao je da kanadskim medijima godišnje isplaćuje 100 miliona dolara u zamenu za objavljivanje njihovih sadržaja na svojim servisima. 

U avgustu 2024. godine, Ustavni sud Brazila doneo je odluku o suspendovanju društvene mreže X zbog odbijanja kompanije da imenuje pravnog predstavnika i plati kazne koje su joj zbog toga izrečene. Iako je formalni razlog bio usaglašavanje sa domaćim zakonima, tenzije između najveće južnoameričke zemlje i tehno milijardera Ilona Maska tinjale su već duže vreme. Mnogi kritičari optuživali su platformu za porast govora mržnje i širenje dezinformacija u Brazilu, pogotovo nakon upada Bolsonarovih pristalica u državne institucije posle predsedničkih izbora. Gašenje X-a u Brazilu pokazalo je kada platforme zaista počinju da reaguju na zahteve – kada im preko 20 miliona korisnika bude isključeno. Nekoliko meseci kasnije, mreža je ponovo postala dostupna u Brazilu, nakon što je kompanija platila gotovo 5 miliona dolara odštete i imenovala lokalnog predstavnika. Pristalice demokratije u Brazilu i širom sveta pozdravile su ovakav ishod, ističući ga kao važan presedan i mogući odskočnu dasku za buduće pregovore sa velikim tehnološkim kompanijama.

U mnogim slučajevima, velike tehnološke kompanije finansiraju intenzivne kampanje lobiranja, selektivno ograničavaju pristup uslugama ili uspostavljaju direktne veze sa državnim akterima kako bi uticale na zakonodavni okvir u svoju korist. Obrazac koji se ponavlja je jasan: kada demokratske institucije pokušaju da uvedu pravila koja obezbeđuju transparentnost, zaštitu javnog interesa ili tržišnu pravednost, tehnološki giganti uzvraćaju oslanjajući se na svoju informacionu i ekonomsku dominaciju kako bi blokirali promene. Takve prakse ne samo da podrivaju napore pojedinačnih država, već i dovode u pitanje samo načelo delovanja demokratskih vlada u digitalnom interesu javnosti.

Naredni koraci

Globalni napori da se regulišu velike tehnološke kompanije nisu samo pitanje ekonomije ili inovacija – u svojoj suštini, oni su pitanje budućnosti demokratije u digitalnom dobu. Bilo da je reč o ambicioznim propisima Evropske unije, opreznim, ali značajnim koracima SAD ka antimonopolskoj reformi ili nacionalnim zakonodavnim inicijativama u drugim delovima sveta, regulatori se suočavaju sa izazovom kako da zaštite demokratske norme i javni interes od koncentrisane moći nekolicine digitalnih giganata.

Otpor velikih tehnoloških kompanija – kroz pravne izazove, ekonomske pretnje i ciljane javne kampanje – jasno pokazuje dokle su spremne da idu kako bi sačuvale svoju dominaciju. Bez snažnije međunarodne koordinacije, mobilizacije civilnog društva i pravne jasnoće, asimetrija moći između tehnoloških korporacija i demokratskih institucija nastaviće da oblikuje digitalni pejzaž. A s njom i rizik da naše digitalne javne sfere ostanu pod kontrolom korporativnih interesa, umesto da budu vođene demokratskim normama i javnim dobrom.

Primeri Kanade, Australije i Brazila pokazuju da put unapred postoji, mada nije linearan, zahteva strpljenje, strateško delovanje i političku odlučnost. Ali nije nemoguć, i danas je potrebniji nego ikada ranije. Velike tehnološke kompanije ne samo da imaju monopol nad servisima koje svakodnevno koristimo, već su se pokazale i kao neodgovorni čuvari javnog diskursa, utičući na tokove informacija na načine koji produbljuju polarizaciju, pospešuju širenje dezinformacija i potiskuju glasove koji se protive dominantnim narativima.

Da bi se smisleno suprotstavile ovoj koncentraciji moći, demokratske vlade i civilno društvo moraju razviti višeslojnu, koordinisanu i dugoročnu strategiju. Nekoliko je ključnih koraka koje treba razmotriti u borbi protiv tržišne monopolizacije i urušavanja digitalnih prava i sloboda:

Transnacionalno regulatorno usklađivanje

Uprkos pojedinačnim inicijativama, države su često premale da bi izdržale ekonomski pritisak ili pravne izazove koji dolaze od tehnoloških giganata. Jedinstveno digitalno tržište EU nudi dobar model, ali je potrebno daleko šire usklađivanje na globalnom nivou. Harmonizacija digitalnih poreskih politika, standarda za moderaciju sadržaja i sprovođenja antimonopolskih zakona mogla bi da spreči kompanije da koriste fragmentisanost pravnih sistema. Iako je sprovođenje globalne regulative praktično nemoguća, intenzivniji dijalog i međunarodne inicijative u tom pravcu mogli bi doprineti uspostavljanju zajedničkih standarda i ograničavanju prekomerne moći tehnoloških korporacija.

Jačanje nezavisnih medija

Nerealno je očekivati da će sama regulativa biti dovoljna da promeni postojeći status kvo. Prvenstveno mediji, a onda i organizacije civilnog društva i istraživački timovi moraju zajedno igrati ključnu ulogu u ukazivanju na najveće propuste i pretnje koje proizlaze iz poslovnih modela velikih tehnoloških kompanija i njihovih platformi. Osnažen i koordinisan građanski front može doprineti promeni javnog narativa sa korporativnih slogana o „slobodi govora“ ka insistiranju na demokratskoj odgovornosti i zaštiti digitalnih prava. Dosadašnji primeri jasno pokazuju da ljudska prava i slobode nisu među prioritetima ovih kompanija, pa je iluzorno očekivati suštinske promene bez pritiska – bilo kroz zakonodavstvo, javnu kritiku ili organizovano delovanje građanskog društva. 

Ulaganje u tehnologiju od javnog interesa i promovisanje alternativa

Kako bi se smanjila zavisnost od velikih platformi koje drže monopol nad tržištem, vlade i druge demokratske institucije trebalo bi da ulažu u razvoj alternativne digitalne infrastrukture – poput platformi javnih usluga, kooperativnih tehnoloških modela i alata u koje je ugrađena zaštita privatnosti korisnika. Po uzoru na ciljeve DMA, potrebno je dodatno insistirati na decentralizaciji i interoperabilnosti postojećih platformi, a nove razvijati upravo na tim principima. Manje platforme i posrednici zaslužuju institucionalni podstrek i dodatnu zaštitu, dok bi monopolističke kompanije morale snositi odgovornost za zloupotrebu tržišne moći i stvaranje sistemskih nejednakosti u cilju ostvarivanja dodatnog profita. Od ključnog je značaja usmeriti napore ka poslovnim modelima koji prioritet daju javnom interesu, a ne dominacijom na tržištu.

---

Mila Bajić je glavna istraživačica SHARE Fondacije sa fokusom na odnos novih medija, tehnologije i privatnosti.