Kampanja koja se sama radi

U ponedeljak, 14. septembra, kolona ljudi uputila se od zgrade Rektorata Univerziteta u Beogradu ka sedištu Republičke izborne komisije. Na čelu kolone bila je replika statue Pobednika koji, umesto sokola, u levoj ruci nosi kutiju. Za Pobednikom su se kretali kandidati i studenti, isto sa kutijama, u kojima su bili prikupljeni potpisi. Te večeri fidovi na društvenim mrežama bili su preplavljeni ovom scenom, dokumentovanom iz svih mogućih uglova. Deda Veroljub, „heroj blokade“, došao je da isprati predaju liste. Neko je snimao zgradu RIK-a uz poklič „Idemooo do pobede!!!!“, drugi su javljali da su potpisi predati. Sa ovih naloga danima su se već delile vesti o nepreglednim redovima za potpise Studentskoj listi, svedočanstva sa reke Begej u Zrenjaninu ili kod notara na Novom Beogradu koji kaže da će raditi ako treba i „dok ne padne u nesvest“. Te objave niko nije koordinisao. Ljudi su snimali ono što su videli i to su kačili na mreže.

Dva dana nakon predaje liste, centralni Instagram nalog pokreta, @studenti_u_blokadi, promenio je ime iz „Samoorganizovana grupa studenata, Blokada“ u „3. Studentska lista, Studenti pobeđuju“. Poruka je bila poznata. Transparent „Studenti pobeđuju!“ zavijorio se na Rektoratu još 31. marta, a u aprilu je, na poziv studenata, slogan osvanuo na banderama i po liftovima širom Srbije. Lista nije morala da smišlja jezik kojim je pokret već uveliko govorio.

Predizborna kampanja Studentske liste donela je nešto novo u političku kulturu Srbije. Umesto odjeka poruka orkestriranih i upućenih iz centrale, studentsku kampanju nosi mreža koju ne koordiniše niko, pa ni sam pokret – zborovi, fakulteti u blokadi, studentski nalozi sa lokala i građani koji sadržaj prave sami, svojim rečima i u svom ritmu. Studenti su toj mreži dodali dve stvari koje ona sama ne proizvodi. Prva su vizuelni šabloni, koje lokalni zborovi i zajednice prilagođavaju svom mestu. Druga su plaćeni oglasi, od 3. oktobra, kojima je lista postala najveći pojedinačni oglašivač na Meti u ovom predizbornom ciklusu. Kroz ta dva kanala emituje se poruka „Mi znamo kako“.

Decentralizacija, spontanost, depersonaliazcija, poverenje i neposrednost ključne su odlike koje su oblikovale drugačiju logiku političke kampanje. Ova kampanja nema jedinstveni centar upravljajnja i nije čvrsto organizovana odozgo. To nije kampanja pojedinca ili partije, već kolektivnog „mi“, a temelji se na kredibilitetu i poverenju. Komunikacija u njoj ne zavisi od medijskog posredovanja, već poruka stiže direktno, od posta na Iksu do stikera na liftu.

Višegodišnji pad poverenja u sistem nadomestilo je poverenje u ljude, najpre udružene u saosećanju, koji su potom postali ključni nosioci kampanje. Njihovo učešće, samostalne inicijative i osećaj pripadnosti omogućili su organsko širenje kampanje i oblikovale jedinstveni model političke mobilizacije.

Takav model izbornoj listi pruža nešto što se ne može kupiti – uverljivost i doseg. Ali joj oduzima ono što se u politici obično kupuje – kontrolu nad porukom, imidžom i okvirom.

Ovo je poslednja studija slučaja SHARE fondacije u okviru praćenja kampanje za parlamentarne izbore 25. oktobra 2026. godine. Obuhvata period od 10. septembra do 17. oktobra i oslanja se na fidove deset simuliranih korisnika na TikToku, Instagramu i X-u, grupisanih u četiri klastera na osnovu fokus grupa, zatim na 25 onlajn portala, Meta biblioteku oglasa i fokus grupe. Prisustvo u fidu nije doseg u populaciji, a potrošnja na oglase je gornja granica raspona koju određuje Meta.

Hronologija bunta

Studentski pokret rođen je u ruševinama nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra 2024. godine u 11.52 sata. Od prvog dana, ključna reč u javnom prostoru bila je „odgovornost“. Najpre za pad nadstrešnice i smrt 16 ljudi, a zatim i za nasilje prema onima koji su odgovornost zahtevali. Među simbole zahteva tako se upisala crvena ruka i poruka „Ruke su vam krvave“. Prva akcija sa konkretnim nazivom – „Zastani, Srbijo!“ – zabeležena je 22. novembra širom zemlje, kada je u znak sećanja na nastradale održana petnaestominutna tišina.

Tog dana, tokom trajanja akcije, grupa muškaraca ispred Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu napala je studente i profesore dok su odavali poštu žrtvama. Na nekažnjivost napadača, studenti su odgovorili blokadom fakulteta, 25. novembra 2024.godine. Za manje od mesec dana blokirane su brojne visokoškolske ustanove u Srbiji, a studenti su postavili četiri zahteva i predstavili jedan od stubova svog sistema koji je bio presudan za njihov kasniji politički angažman – plenume. Na plenumu nema formalnog lidera ni hijerarhije. Svako ima pravo glasa i jednako vreme da iznese predlog, a svaki fakultet u blokadi odlučuje samostalno, bez naloga sa vrha.

Kako je sve više fakulteta i srednjih škola u Srbiji stupalo u blokade, bilo je jasno da postoji konkretna želja za mobilizacijom, ne samo među studentima već i u široj javnosti. Sam čin blokada prihvaćen je kao herojski prkos i kao čin pobune, protiv nasilja i protiv nepravde, protiv korupcije i protiv bahatosti. Građankama i građanima nije ostalo ništa drugo nego da na sve moguće načine podrže omladinu za koju su dugo mislili da spava, da je nezainteresovana za politiku i da samo traži izlaz.

Ubrzo je postalo jasno da se rađa nova politička praksa upravo zaslugom studenata. Od samog početka koristili su društvene mreže kao primarno sredstvo komunikacije jer im je omogućavalo ono što su želeli – priliku da svoju poruku pošalju ne kroz jedan centralizovan glas, da ona stigne u celosti i pouzdano. Lica studenata nisu bila u prvom planu; to mesto imali su prsluci redara studentskih skupova i akcija. Poruke nisu nikada išle u prvom licu jednine, već uvek u množini.

Ako je neko sumnjao u moć ove mobilizacije, samo mesec dana nakon početka blokada postalo je jasno. Upravo tada, 22. decembra 2024. godine na Slaviji, nastale su neke od najprepoznatljivijih slika koje će obeležiti pokret ali i kasnije kampanju. Skup na Slaviji takođe je predstavljao najveću mobilizaciju do tog trenutka, sa procenama od preko 100.000 prisutnih.

Protestna okupljanja nastavila su se svakodnevno, nedeljama, podrška je rasla, poruka se širila. Uspostavljen je sistem u kojem je poziv na protest ili akciju preko mreža bio dovoljan da za samo nekoliko sati, pa i minuta, okupi grupu na ulici. U tim grupama građani su nalazili utehu, solidarnost i pripadanje.

Poslednjeg dana 2024. godine, kolona je od Pionirskog parka stigla do Studentskog trga i u 23.52 održala 15 minuta tišine, uz poruku „Nema Nove godine, za staru ste nam još dužni“. Tišina je postala ritual. I dan danas se taj ritual, kao „16 minuta tišine“, širi preko istih naloga koji nose kampanju, a u našim podacima čini jednu od najvećih vizuelnih grupa, bez ikakve oznake izborne liste.

Ovakav sistem samoorganizovanja i samoupravljanja predstavljao je jednu od prvih poruka koje je pokret poslao preko svojih kanala i time zatvorio 2024. godinu i otvorio novu etapu u studentskoj pobuni i borbi.

Drugi ritual bile su šetnje. Krajem januara 2025. godine, grupa studenata pešačila je od Beograda do Novog Sada na protest „1. 2. na 3 mosta“, da bi za ovom akcijom usledili marševi na velike proteste u drugim gradovima. Marševima, upravo, i kulminira predizborna kampanja, sa susretom kolona iz svih pravaca Srbije u Beogradu, veče uoči završnog skupa na Slaviji. Usput su studenti razgovarali sa ljudima u mestima do kojih preko društvenih mreža ne dopiru. Zastave, himna, verski simboli i kolo, motivi koje je vlast godinama smatrala svojim isključivim pravom, pomogli su im da pridobiju pažnju publike i van velikih gradova. Šetnje su, svesno ili ne, postale kampanja od vrata do vrata pre nego što je uopšte i bilo kampanje.

Iz tog iskustva nastala je akcija „Student u svakom selu“, najavljena 6. marta. Ideja je potekla sa Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, kao prepoznavanje potrebe da se neposredno razgovara sa ljudima u zabačenim mestima do kojih, osim propagande iz centralnih emisija, ne dopire politička svakodnevica. Do maja 2026. akcija je beležila više od 500 izlazaka na teren. Jedna studentkinja iz Kruševca prenela je reči meštana da u njihovom selu „poslednjih 20 godina nijedna stranka nije postavila svoj štand“.

Devet dana kasnije, 15. marta 2025, Slavija i okolne ulice primile su, prema proceni Arhiva javnih skupova, između 275.000 i 325.000 ljudi, što ovaj skup verovatno čini najvećim u istoriji Srbije. Tokom 15 minuta tišine deo okupljenih uznemirio je zvuk koji su brojni domaći i strani stručnjaci pripisali zvučnom topu, što vlasti nikada nisu priznale. Pokret nije oslabio, naprotiv. U tim nedeljama niču zborovi građana u gradskim kvartovima i opštinama širom zemlje (prema podacima Građanskih inicijativa, do 30. marta održano ih je najmanje 148), a pojedinci i grupe, od biciklista do dijaspore, organizuju akcije podrške skoro svakog dana, bez centralnog plana. Na Slaviju će se kampanja vratiti 22. oktobra 2026, kao finale završnog marša „Pobeda zove Slaviju“.

U maju 2025. pokret je prvi put otvoreno ušao u politiku: zatražio je raspisivanje vanrednih izbora i najavio svoju izbornu listu. Do tada je insistirao da su njegovi zahtevi moralni, a ne politički, svestan koliko je reč „politika“ u Srbiji kompromitovana. Prvi test usledio je već 8. juna, na lokalnim izborima u Kosjeriću i Zaječaru, gde je pokret podržao lokalne opozicione liste. Vladajuća koalicija pobedila je u obe sredine, uz nasilje i nepravilnosti koje su zabeležili posmatrači organizacije Crta.

Prelomna tačka za infrastrukturu kampanje bio je 28. decembar 2025. Pod sloganom „Raspiši pobedu“ pokret je u više od stotinu opština, na oko 500 štandova, prikupljao potpise za zahtev za vanredne izbore. Građani su potpisivali dva papira: podršku zahtevu, uz koju su ostavljali kontakt, i „malo direktniju anketu“ o angažmanu u kampanji. Pokret je sutradan objavio da je zahtev podržalo gotovo 400.000 građana, a Vučić je tih dana izjavio da će izbora biti „uskoro, sledeće godine“. Pokret je tu akciju označio kao formalni početak kampanje. Nijedna stranka u Srbiji nije u kampanju ušla sa takvom listom kontakata, a mejl bilten koji je tada formiran postaće jedan od glavnih kanala komunikacije u mesecima koji slede.

Kada je tadašnji predsednik raspisao izbore 9. septembra 2026. istog dana osnovana je grupa građana „Studentska lista, Studenti pobeđuju“, sa 14 potpisnika, uglavnom univerzitetskih profesora. Lista od 250 imena bila je gotova mesecima ranije, a objavljena je tek po raspisivanju, iz „tehničkih i taktičkih“ razloga. Kada je kampanja zvanično počela, lista je imala gotov teren: lokalne naloge u desetinama mesta, mrežu koja je obišla sela, listu kontakata, mejl bilten i kanal na Telegramu. Nije morala da gradi kampanju. Ostalo je samo da je usmeri.

Pogledaj na TikToku

Sve to vreme pokret je bio pod pritiskom koji se ne vidi na ulici. SHARE je u 2025. zabeležio preko 200 povreda digitalnih prava, uz porast u odnosu na prethodnu godinu i rastućim trendom u 2026. Najdrastičniji primeri zabeleženi su sa upotrebom naprednih špijunskih softvera protiv članova pokreta i građanskih aktivista. Evropski parlament je rezolucijom od 22. oktobra 2025. osudio upotrebu spajvera Pegasus i NoviSpy, kao i forenzičkog alata Cellebrite protiv građana. Od početka 2026. uređaji najmanje 14 osoba bili su na meti naprednog špijunskog softvera. Svakodnevnom pritisku aktivisti su bili izloženi i na terenu. U selu Jabuka u oktobru 2025. jedan čovek je polomio i pobacao stvari sa studentskog stola; studente u Darosavi u februaru 2026. pratile su grupe ljudi koje su ih snimale i ponavljale „ko vas plaća?“. Ni kampanja nije donela predah: 3. oktobra, tokom akcije od vrata do vrata u Grockoj, čovek koji je rekao da „30 godina radi na Univerzitetu“ napao je studenta kosom za travu.

(Ne)lični PR-ovi „Studentske liste“

Prema analizi SHARE fondacije, „Studentska lista“ kampanju ne vodi preko sopstvene mreže naloga. Ni lični nalozi kandidata nisu kanali preko kojih se vodi kampanja. Njih i njihove aktivnosti predstavlja široka mreža pristalica studentskog pokreta, uspostavljena mnogo pre raspisivanja izbora.

Poređenja radi, prvi na listi „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“ kampanju vodi lično, preko dva naloga samo na Instagramu, a na raspolaganju su mu i kanali vladajuće stranke.

„Studentska lista“ u fidovima ima 28 naloga: „centralu“, odnosno nalog @studenti_u_blokadi koji na Instagramu ima 949 hiljada pratilaca, i naloge kandidata sa izborne liste za koje je SHARE potvrdio da su njihovi lični. Tri četvrtine imena sa liste ima vrlo nisku vidljivost na mrežama. Posebno je zanimljivo što na TikToku, mreži na kojoj je studentski sadržaj po oceni fokus grupa najubedljiviji, lista nema nijedan svoj nalog.

Kako se onda kandidati predstavljaju? Preko kolektivnih naloga studenata, poput naloga Medicinskog fakulteta u blokadi.

Ključnu ulogu pritom igraju studentske mesne grupe, poput Studenata Čukarice ili Studenata Požege. Na tim nalozima objavljuju se informacije o kandidatima, štandovima, prikupljanju potpisa i tribinama liste, dok se ljudi iza tih naloga predstavljaju kao deo studentskog pokreta.

Predizbornu kampanju, dakle, vodi mreža studentskog pokreta koju niko ne koordiniše. Lista je samo jedan segment te mreže.

Poruke koje se šalju i slike koje se dobijaju

Kada ljudi pišu sami, najčešće pišu o tome koliko ih ima. „Hvala svima koji su ovog vikenda, svojim potpisom, pružili podršku Studentskoj listi, uprkos velikim gužvama i dugim redovima“, piše Fakultet političkih nauka u blokadi. „Čuvari ustava stigli su večeras u Niš. Biciklističku grupu studenata kod niške tvrđave dočekali su građani uz muziku, baklje i podršku“, javlja građanin iz Niša. Odmah zatim pišu o pritisku. „Naši studenti u Trebinju! Policija im nije dozvolila da postave štand, ali ih to nije omelo da sprovedu akciju i bez štanda.“ Pa o kandidatima, pa o korupciji. Dobar deo objava nema nikakvu poruku osim poziva da se dođe, potpiše (lista) i izađe (na izbore).

Ono što ne pišu jeste jezik kojim lista govori u oglasima. Plan, institucije, stručnost tima i „Mi znamo kako“ pojavljuju se u manje od 2% organskih objava, a i na nalozima same liste u svega 4%. Taj jezik u organskom sloju ipak postoji, ali kao slika.

Centra nema ni u tome kako se sadržaj širi. Na studentski sadržaj primenili smo isti test koordinacije kao na provladine mreže. Među zborovima, fakultetima, mesnim grupama, influenserima i građanima gotovo isti tekst pojavljuje se u 9 do 18% objava, objave u istom satu u 1 do 2,5%, a od prve do poslednje objave iste teme prođe u proseku između pola sata i sat i po. Prvih deset naloga među građanima nosi manje od 14% viđenja. Nema čvorišta koje bi sve ostale aktere pretvorio u ponavljače.

Isti tekst češće se javlja kod stranaka, organizacija i pojedinaca koji podržavaju studente: u trećini objava, u istom satu u 6,7% slučajeva, a sadržaj im se raširi za osam minuta. Po svemu sudeći, to nije koordinacija nego prosleđivanje. Oni preuzimaju sadržaj sa studentskih kanala i dele ga svojim pratiocima, pa isti tekst na više naloga sugeriše isti izvor.

Ljudi pišu sami. Ali slike dobijaju.

Slike, za razliku od teksta, imaju centar. Od šesnaest najvećih vizuelnih grupa, sedam deli isti dizajn: crveni okvir, logo „Studentska lista, Studenti pobeđuju“, ćirilica, a menjaju se samo mesto i datum. Nalozi koji dele iste vizuale nose 77% viđenja mesnih grupa i polovinu viđenja pokreta.

To je, uslovno rečeno, franšiza. Lista centralno pravi vizuelni paket, a mesne grupe, zborovi i inicijative ga prilagođavaju svom mestu i objavljuju. Šabloni prate kampanju korak po korak. Prvo dolazi „Čačak potpisuje za pobedu“ sa desetinama lokalnih verzija 12. i 13. septembra. Zatim „Mi znamo kako! Studentski plan“, pa biciklistička tura „Čuvari Ustava“, poziv kontrolorima („Budi heroj, budi kontrolor“) i, na kraju, „Pobeda 3ove, Slavija 22.10.“ Kod mesnih grupa 71% onoga što dele u vizuelnim grupama čine centralni šabloni, kod zborova i fakulteta 57%, a kod građana oko 10%. Građani dele fotografije sa akcija, sopstvene dizajne i memove sa brojem 3.

Šablone, međutim, ne objavljuje prvo lista. Od 84 šablonske grupe, prvi viđeni nalog sa objavom je u 31 slučaju zbor ili fakultet, u 21 mesna grupa, a nalog liste u svega 15. Šabloni do lokalnih naloga verovatno stižu van mreža: 17. septembra jedanaest naloga objavilo je „Studentski plan“ između 18.00 i 18.04. Šire se i brže od svega ostalog, za četiri i po sata od prve do poslednje objave, naspram jedanaest sati kod samostalnih vizuala.

Brend liste ne ostaje u njenim rukama. Kada neko išara bilbord „Zaslužujete bolje. Mi znamo kako.“, zbor sa Vračara ga očisti i objavi kolaž „Pre / Posle, popravili smo!!!“ Brend se brani odozdo. Ali odozdo može i da se otme: jedna od vizuelnih grupa je lažna anketa sa logom liste („Studentska lista 48,5%, SNS 38,5%“), koju niko zvanično nije objavio.

Franšiza je najgušća u prvoj nedelji kampanje, kada su mesne grupe u šablonima 58 puta, a do pete nedelje to pada na četiri. Upravo tada, 3. oktobra, kreće plaćeni sloj.

Pumpanje na maks

Skoro mesec dana je prošlo od zvaničnog početka predizborne kampanje, a studentski pokret je tek 3. oktobra počeo da plasira „Studentsku listu“ preko plaćenih oglasa na Instagramu i Fejsbuku. Ali sa stilom.

Do 17. oktobra „Studentska lista“ potrošila je do 180.656 evra za do 37 miliona impresija, više nego tri zvanične stranice SNS-a zajedno („SNS“, „Aleksandar Vučić“ i „Naprednjaci“, do 150.284 evra) za ceo period i dva puta više od njih u drugoj polovini kampanje. Otkad je u Srbiji prisutna Meta biblioteka oglasa, to se nije desilo.

Ali, jer uvek postoji ali, zvanične stranice SNS ne prikazuju potpunu sliku.

U službi vladajuće stranke nalazi se i 21 stranica koja ne nosi pečat aktuelnog režima, od „Nacionalnog Magazina“ i „Političkog pulsa“ do „Za Evropu“ i „Srbija Brale“, a koje je SHARE fondacija u internoj analizi koordinisanog ponašanja prepoznala kao satelite vladajuće stranke koji dele njene poruke. Sa njima SNS za ceo period troši do 278.930 evra i ostvaruje do 121 milion impresija, tri puta više od „Studentske liste“. Uz to, studentska opcija plaća impresiju skuplje.

Međutim, analiza otkriva način na koji dve izborne liste koriste potrošeni novac na oglase.

„Studentska lista“ kroz plaćene političke oglase promoviše program i mobiliše građane, bez frontalnog napada na protivničku stranu, dok sadržaj pretežno usmerava na žene (69%). Zvanični SNS nalozi promovišu Vučića, dok je oko četiri odsto SNS oglasa posvećeno napadima na studente. Napad je prepušten „nezvaničnim“ stranicama koje uporedo služe za još oštrije napade na studentski pokret i „Studentsku listu“. SNS i njegov ekosistem pretežno targetiraju starije od 55 godina i muškarce.

Oglasi Studentske liste ne donose nove poruke. Svaka od pet poruka iz oglasa postojala je organski pre 3. oktobra. Novac je poslužio da izabere i pojača ono što već kruži, ka publici do koje organski sloj slabije stiže.

Dva modela su obrnuta slika organskog sloja. U plaćenom prostoru SNS izgleda decentralizovano, sa visoko koordinisanim nastupom raspoređenim na desetine stranica. Studentska lista je u plaćenom prostoru centralizovana, jedna stranica i jedan glas, ali pojačava ono što nastaje odozdo.

Do koga dobacuju studenti?

Neopredeljenoj devojci od 24 godine, koja ranije nije izlazila na glasanje a na mrežama je pratila samo influenserke i lajfstajl, algoritam je u fid stavio gotovo onoliko studentskog sadržaja koliko i ljudima koji studente prate svesno, 6,7% naspram 8,8%. Dakle, studenti uspevaju da dopru i do ljudi koji ne prate politiku.

Međutim, kod ljudi koji potencijalno naginju ka studentima, situacija je raznolika. Radnik u industriji iz manjeg grada, bez poverenja u bilo koga, kreće sa 1,6% studentskog sadržaja u prvoj nedelji i stiže do 4,2% u šestoj. Muškarac sa desnog krila političkih uverenja, koji studente prihvata samo kada su u nacionalnom okviru, raste sa 2% na 3%. Nasuprot tome, vidljivost studentskih sadržaja opada kod preduzetnice srednjih godina i mlađeg frilensera.

Studija nam govori da se neki ljudi postepeno približavaju studentima, ali ne svi.

Kada su u pitanju tvrdokorni glasači SNS, odnosno njihovo čvrsto jezgro, oni ostaju u svom mehuru. Kod penzionerke iz istočne Srbije i mladog stranačkog aktiviste sadržaj vlasti čini 31% fida, a studentski krugovi 1,2%, bez promene kroz kampanju. Studentski sadržaj tamo stalno ulazi, ali u količini koju, po fokus grupama, ljudi ne primećuju.

Kako portali pišu o Studentskoj listi

Prorežimski mediji „Studentsku listu“ i njene kandidate većinom ne zovu njihovim imenima, već „blokaderi“ i „blokaderska lista“.

Analiza pokazuje da se reč „blokaderi” u naslovima pojavljuje 4.583 puta, a „Studentska lista“ 3.181 put. Najčešće listu u naslovima pominju B92, Pink i Kurir, gde je ona zastupljena u oko 15% političkih članaka.

Ton prema listi i kandidatima je, očekivano, negativan. Kod Informera, Republike i Pinka „Studentska lista“ se tretira kao isključivo negativna pojava, kod Nove, 021 i N1 kao pozitivna.

Cena decentralizacije

U informacionom prostoru decentralizacija Studentskoj listi daje ono što se ne može kupiti: uverljivost i doseg. Nema naloga čije bi gašenje zaustavilo širenje. Nema istih formulacija koje bi kampanju svele na uobičajene odjeke među pristalicama, po čemu se lista razlikuje od svih drugih aktera koje smo pratili. Teren nije morala da gradi, jer ga je pokret izgradio. Stiže do ljudi do kojih izborne liste same ne mogu – do mlade devojke koja prvi put glasa i još se nije opredelila, do radnika koji više ne veruje nikome, do desničara koji na studente gleda s ideološkom rezervom – i to preko građana koji u kampanji organski učestvuju.

To je rizik na koji se politički akteri u Srbiji do sada nisu odvažili, jer dovodi u pitanje kontrolu nad porukom i kontekstom. Lista kao akter je gotovo nevidljiva. Nema je na TikToku, a za 207 od 250 kandidata simulirani korisnici nisu videli nijedan nalog. Kandidati stižu kroz kolektivne naloge i teško se razlikuju od pokreta, a portali listu češće zovu „blokaderskom“ nego njenim imenom.

Početak kampanje Studentske liste obeležila je kolona ka RIK-u čiju vidljivost niko nije koordinisao, a ipak je preplavila fidove. Završnica kampanje biće skup na Slaviji 22. oktobra, za koji se poziv šalje i kroz šablone za lokalne grupe u udaljenim mestima Srbije i kroz plaćeni oglas na mrežama. Šta će ljudi tamo snimiti i podeliti neće biti zadato unapred. Biće to stvar kolektivne odluke.