Pravo u Metu

U avgustu se očekuje presuda u jednom od najvažnijih sudskih procesa protiv velikih tehnoloških kompanija i društvenih mreža koje one kontrolišu. Naime, 33 američke savezne države podnele su zajedničku tužbu protiv kompanije Meta zbog zloupotrebe najmlađih korisnika Instagrama i Fejsbuka, uključujući prikupljanje ličnih podataka bez roditeljskog pristanka. Četiri države – Kalifornija, Nju Džerzi, Kolorado i Kentaki – takođe tvrde da se na ovim platformama namerno koristi dizajn koji izaziva zavisnost i direktno ugrožava mentalno zdravlje dece i mladih.

Odšteta koju ove četiri države zahtevaju iznosi 1,4 biliona dolara (10¹²), tek nešto manje od trenutne vrednosti kompanije, koja se procenjuje na 1,5 biliona. 

Tvrdnje da eksploatacija ličnih podataka i izazivanje zavisnosti kod korisnika čine Metin poslovni model nisu nove, i zapravo prate kompaniju već dugi niz godina. Šta je ovoga puta drugačije? Osim nezamislive sume na ime odštete, koja bi mogla da dovede kompaniju u finansijske probleme egzistencijalnih razmera, jedna presuda s početka godine takođe je doprinela promeni perspektive. 

Proletos je sud u Los Anđelesu presudio u korist tinejdžerke koja je tvrdila da je njena zavisnost od društvenih mreža od malih nogu prouzrokovana odlukama u dizajniranju ovih platformi. Iako su u tužbi navedene i druge mreže kao što su Snepčet, Jutjub i TikTok, nije tajna da je Instagram u neku ruku ključni akter u ovoj priči. Istraživanja pokazuju da nedostižni standardi lepote sa kojima se mladi susreću na društvenim mrežama ugrožavaju osetljivo samopouzdanje tinejdžera i utiču na rast anksioznosti. 

Što se Instagrama tiče, ovi nalazi nisu novi: još 2021. godine je uzbunjivačica Franses Haugen javno govorila o svom iskustvu rada u kompaniji i priložila hiljade stranica dokaza u vidu prezentacija, dokumenata, istraživanja i prepiski među zaposlenima. Otkrivene informacije su bile poražavajuće – Meta je godinama sprovodila interna istraživanja koja su ukazivala na štetne posledice njihovih platformi po mlade, pogotovo Instagram i pogotovo po devojčice. Meta je znala da Instagram devojčicama prikazuje sadržaje koji promovišu poremećaje u ishrani, dok ih sa druge strane bombarduje objavama influenserki koje koriste filtere i(li) ulažu u estetske operacije lica i tela, što doprinosi stvaranju iskrivljene slike o vlastitiom telu, i porastu anksioznosti i depresije kod mladih korisnica. 

Kada su ove informacije dospele u javnost, kompanija je brzo reagovala – promenom imena u “Meta” ne bi li se makar delimično odmakla od kontroverze. Godinama kasnije ipak, čini se da je problemi i dalje prate. Javlja se sve više uzbunjivačica i uzbunjivača, kojima Meta preti tužbama i ućutkivanjem, ali ne menja poslovanje niti kulturu koja se neguje unutar kompanije.

Presuda iz marta 2026. godine po tužbi tinejdžerke, u procesu koji je opisivan kao borba Davida i Golijata, uspeo je da probije armiranu prepreku postavljenu članom 230 američkog Zakona o pristojnosti u komunikacijama, koji propisuje da kompanije predstavljaju samo posrednike za sadržaj koji se objavljuje na njihovim platformama. Oslanjajući se na tu odredbu, Meta i Gugl tvrde da zavisnost stvaraju sadržaji koji se dele na njihovim platformama. Zastupnici tužbe su, međutim, zavisnost videli kao funkciju svojstvenu ovim servisima, a ne grešku. Sud je na kraju presudio protiv kompanija i naredio im da plate odštetu od šest miliona dolara. Tom odlukom je uspostavljen presedan za buduće slučajeve koji će se pozivati na ovo pravno tumačenje. 

To se upravo dešava sa procesom koji trenutno prati cela Silicijumska dolina, ali i brojne države širom Amerike i sveta, kao i svi koji se interesuju za pitanja privatnosti i zloupotrebe ličnih podataka na internetu. Isplata bilionske odštete promenila bi pravne standarde u ovakvim slučajevima i signalizirala ozbiljnije korenite promene ne samo u načinu na koji društvene mreže tretiraju dozvoljene sadržaje na svojim platformama, već i u samom dizajnu servisa. Ipak, imajući u vidu trenutne odnose velikih tehnoloških kompanija sa američkom administracijom, teško je zamisliti da će uskoro doći do značajnih promena, pre svega promene člana 230 ili uslovljavanja kompanija velikim kaznama.

Karpenterova noćna mora na javi

U jeku uzastopnih i intenzivnih pravnih problema, Meta je odlučila da svoj fokus preusmeri na druge poduhvate. Pošto je hirovitim odlukama o spašavanju i napuštanju projekta virtuelnog sveta potvrdila neizvesnu budućnost Metaverzuma, kompanija je rešila da uloži velike napore u dodvoravanje javnosti novim omiljenim proizvodom – meta naočarima. Srećom, kao i većina ideja u poslednje vreme, i ovaj potez se kompaniji obio o glavu. Očigledno ne postoji ta količina promocije, poznatih ličnosti i para koja bi širu javnost ubedila da je ovaj proizvod bilo šta drugo do ono što je fokus grupa žena mogla da im kaže besplatno – naočare za perverznjake. Već na samom početku promotivne kampanje, kritičari su ukazali na probleme u dizajnu, pre svega na neovlašćeno snimanje lica i glasa svakoga ko se nađe u blizini osobe sa ovim naočarima. 

Ubrzo nakon je otkriveno i da je Meta svoje pametne naočare opremila tehnologijom za prepoznavanje lica, što je značilo kreiranje baze biometrijskih podataka u kojoj se našlo svako lice koje je došlo u dodir sa proizvodom. Sporna tehnologija je ubrzo uklonjena, ali to nije učinilo proizvod bezbednijim niti transparentnijim. Meta je i dalje čuvala audio sadržaje prikupljene preko naočara prilikom snimanja, često bez obaveštenja korisnika, i koristila ih za treniranje svog modela veštačke inteligencije. Neobavešteni korisnici nisu mogli ni da odustanu od ovakve obrade ličnih podataka. 

Zabeleženo je i da su pojedini korisnici naočare zloupotrebljavali za potajno snimanje žena i devojaka na ulici, da bi potom te snimke objavljivali na društvenim mrežama, naravno, bez saglasnosti. Zloupotreba je počiniocima donosila milione pregleda i lajkova, dok su se snimane žene i devojke osećale iskorišćeno i nebezbedno; na nekim od snimaka bili su vidljivi i brojevi telefona ili drugi lični podaci snimanih osoba. Na crnom tržištu već su se pojavili alati za uklanjanje indikatora snimanja sa Metinih naočara, što okolinu dovodi u zabludu da je snimanje isključeno. Uprkos desetinama slučajeva prijavljenih od početka godine, i činjenici da je takva praksa u nekim saveznim američkim državama izričito zabranjena, Meta se još uvek nije suštinski pozabavila izmenama u svom proizvodu. 

Čak i kada se Meta odluči na promene, jasno je da su one reaktivne i često nedovoljne, i samo potvrđuju način na koji kompanija bira da se bavi kontroverzama koje prate njene proizvode i usluge, pre svega kada je u pitanju privatnost korisnika. Pored korisnika i slučajnih prolaznika, Meta ne demonstrira naročitu odgovornost ni prema svojim zaposlenima.

Optimizacija bezbednosti

Tokom jula, više od 20 zaposlenih tužilo je Metu zbog korišćenja diskriminatornog softvera za otpuštanje skoro 8.000 ljudi, odnosno 10% ukupne radne snage. Kako se navodi, kompanija je u odlučivanju o otkazima koristila softver sa veštačkom inteligencijom, što je nesrazmerno pogađalo zaposlene na porodiljskom, starije osobe kao i zaposlene sa invaliditetom ili one koji su bili na bolovanju. Kompanija se odmah ogradila tvrdnjom da softver služi da pregleda performanse svih zaposlenih kako bi se utvrdilo ko je imao ‘najlošije rezultate’ dok su konačne odluke donosili ljudi a ne mašine. 

Zbog raznih anti-sindikalnih zakona u SAD, otpušteni radnici verovatno neće uspeti da spreče Metu da potvrdi njihove otkaze, ali će makar skrenuti pažnju na distopijske diskriminatorne prakse kojima se tehnološke kompanije sve češće služe kako bi povećale svoj profit. 

Jasno je da se Meta bori na više frontova odjednom, ali se čini da nikada nije bilo neizvesnije hoće li uspeti da se izvuče iz svih problema uz što manje nelagodnosti, što za ovu kompaniju obično podrazumeva astronomske sudske troškove, svedočenja pred kongresom o štetnim internim praksama i verodostojne optužbe o narušavanju psihičkog blagostanja vlastitih korisnika.

Mila Bajić je glavna istraživačica SHARE Fondacije sa fokusom na odnos novih medija, tehnologije i privatnosti.