Instagram sabotaža: Nastavak sage

Posle još jednog talasa napada na Instagram naloge aktivista, nezavisnih medija i građanskih organizacija, SHARE Fondacija je od kompanije Meta zatražila da istraži potencijalne mreže koordinisanog neautentičnog ponašanja i preduzme odgovarajuće mere za njihovo razbijanje, uključujući i gašenje naloga njihovih organizatora. Takođe smo tražili uspostavljanje kanala komunikacije sa organizacijama iz Srbije i našeg regiona koje se bave zaštitom ljudskih prava i posebno slobode informisanja, kao i postavljanje dodatnih zaštita na platformama za zvanične naloge medija i građanskih organizacija.

Podsećamo, nova vrsta digitalne cenzure u Srbiji pokrenuta je krajem prošle godine ciljanim omasovljenjem pratilaca koje se verovatno koristi za automatsko aktiviranje suspenzije naloga na društvenim mrežama zbog „neautentičnog ponašanja“ (mada stvarni razlozi za tu taktiku još uvek nisu dokumentovano utvrđeni).

SHARE Fondacija je prikupila svedočenja dvadesetoro korisnika koji su bili izloženi ovakvom napadu i čiji su nalozi na Instagramu bili privremeno ili trajno suspendovani. Interesovalo nas je kakve su informacije dobijali u vezi sa suspenzijom, kakve odgovore su dobijali na svoje žalbe, koliko dugo je trajao proces i da li su bili u mogućnosti da stupe u kontakt sa neautomatizovanom podrškom.

Anatomija digitalne sabotaže

Primetili smo i da su napadi po pravilu pokretani u petak uveče po lokalnom vremenu u Srbiji, kako bi odložili reakcije targetiranih naloga i odgovor platforme.

U većini slučajeva, vlasnici suspendovanih naloga podvrgnuti su standardnoj proceduri obaveštenja o suspenziji bez konkretnih informacija, dok automatizovani servis za podršku nije ostavljao mogućnost za izdvajanje specifičnosti situacije. Većina vlasnika suspendovanih naloga, međutim, uspela je da stupi u kontakt sa ljudima zaduženim za reviziju automatizovanih odluka pa su im nalozi odmah vraćeni. Gotovo niko nije dobio jasnu informaciju o razlozima suspenzije. Činjenica da je do suspenzije došlo bez dokaza o kršenju standarda platforme, sugeriše da se u upravljanju platformama kompanija u potpunosti oslanja na automatizovano odlučivanje.

Dok su mnogi nalozi u različitim talasima napada suspendovani posle očigledno naglog rasta neautentičnih pratilaca (Radar, Nova.rs) neki su suspendovani i bez ovog rasta (CRTA), dok je zabeležen i slučaj portala kome broj sumnjivih pratilaca jeste skočio ali nije suspendovan (Zoomer).

Prvi talas ove vrste napada zabeležen je sredinom novembra 2025. kada je za kratko vreme nekoliko Instagram naloga studenata u protestu dobilo više hiljada novih pratilaca, o čemu su studenti alarmirali javnost. Zajednica se brzo organizovala i obratila kompaniji Meta, dok je SHARE Fondacija aktivirala alarm na servisu za pomoć (Digital Security Helpline) koji vodi naša partnerska organizacija Access Now. Suspendovani nalozi su vraćeni istog dana.

Sledeći napad odigrao se sredinom januara ove godine, ali su sada na meti bili pre svega Instagram nalozi nezavisnih medija, novinara, aktivista i građanskih organizacija. Suspendovano je njih dvadesetak, uključujući naloge medija kao što su Radar i Nova, te organizacije CRTA. SHARE Fondacija i šira domaća zajednica ponovo su alarmirali svoje međunarodne partnere i kolege, i suspendovani nalozi su ubrzo vraćeni. Nedelju dana kasnije, Instagram nalozi medija iz United Media grupe – TV N1, Nova.rs i Radar – ponovo su dobili masu pratilaca za kratko vreme. U tom trenutku, prema statistici naloga portala Nova.rs na Instagramu, čak trećina njegovih pratilaca bila je iz Indije.

Treći talas zabeležen je poslednjeg vikenda u januaru 2026. kada su na meti bili nalozi aktivistkinje u egzilu Mile Pajić i studentskog aktiviste Lazara Stojakovića, kao i lokalnog portala iz Čačka Ozonpress.net i lidera opozicionog pokreta „Kreni-promeni“.

Međunarodne reakcije

U četvrtak su se zvanično oglasile i evropske organizacije u okviru mehanizma za praćenje i reagovanje na kršenja slobode medija u zemljama članicama i kandidatima za članstvo u EU, Media Freedom Rapid Response (MFRR). U saopštenju se upozorava da zabeleženi slučajevi čine deo koordinisanih napada na slobodan protok vesti i nezavisnog informisanja u Srbiji, koja se nalazi u periodu krize slobode medija. Između ostalih, saopštenje su potpisali Evropska federacija novinara (EFJ), Međunarodni institut za štampu (IPI) i evropski ogranak međunarodne organizacije za slobodu izražavanja i informisanja ARTICLE 19.

Reč je o zabrinjavajućem novom obliku digitalne cenzure u Srbiji, ističe se u saopštenju i dodaje da lakoća s kojom se manipuliše propustima na digitalnim platformama nalaže primenu dodatne zaštite. Organizacije su zatražile od Mete da poštuje obaveze uspostavljene zakonima u Evropskoj uniji i u zemljama kandidatima za članstvo.

Te obaveze proističu iz članova 16 i 17 zakona o digitalnim uslugama (Digital Services Act, DSA) koji nalažu platformama da bez odlaganja obaveste korisnike o bilo kakvom ograničenju ili suspenziji njihovih naloga i sadržaja i pruže im jasno i konkretno obrazloženje, uključujući pravni osnov takve odluke. Član 18 evropskog propisa o slobodi medija (European Media Freedom Act, EMFA) obavezuje velike onlajn platforme da stupe u kontakt sa medijima pre bilo kakvog uklanjanja uredničkog sadržaja.

Od tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra 2024. godine, u kojoj je poginulo 16 ljudi, Srbija je suočena sa naglim porastom digitalne represije protiv novinara, aktivista i građanskih organizacija. Po prvi put, Srbija je u izveštaju Freedom on the Net 2025 ocenjena kao „delimično slobodna“.

U strogo kontrolisanom medijskom okruženju u Srbiji, društvene mreže imaju nespornu ulogu u organizovanju građanskih protesta i informisanje javnosti, zbog čega su studenti, mediji i akteri civilnog društva izloženi koordinisanom digitalnom pritisku.