Brak politike i tehnologije, a kumuje kapitalizam

Kada je pre nešto manje od tri godine objavljena vest da je Elon Mask kupio Tviter, osećanja su definitivno bila pomešana. Mnogi, najčešće Maskove pristalice, smatrali su to napretkom u borbi protiv cenzure i korakom ka povećanju slobode govora u javnom prostoru, dok su drugi ipak njegov potez videli kao opasan, najpre po prava i slobode manjinskih i već ugroženih grupa na ovoj mreži. U centru diskusije, kao što često i biva u poslednje vreme, našao se taj ambivalentni princip – sloboda govora. 

Čini se da gotovo konstantno vodimo iste razgovore – ko ima pravo šta da kaže, gde i u kom obliku i da li ima veze ako je to što je rečeno u suprotnosti sa činjenicama i ako na bilo koji način ugrožava pojedince ili čitave zajednice? Prema rečima najbogatijeg čoveka na planeti, njegova vizija bila je da Tviter mora da bude politički nepristrasna agora koja će podjednako da uznemiri i ekstremnu levicu i ekstremnu desnicu ako želi da zavredi poverenje javnosti. Ipak, ako za trenutak – za razliku od Maska – sagledamo činjenice, očigledno je da su se od promena u vlasničkoj strukturi stvari u Tviteru znatno pogoršale. 

Iako Mask sebe vidi kao “apsolutistu slobodnog govora”, čini se da taj apsolutizam ipak ima neke uslove, uglavnom one koji njemu idu na ruku. Često možemo videti da oni koji tvrde da u potpunosti podržavaju slobodu govora u stvari podržavaju priliku da izgovore šta god žele bez ikakvih posledica. Na primer, otkako je preuzeo Tviter, Mask je bez odlaganja počeo da pokazuje šta po njegovom mišljenju znači sloboda govora – gašenje naloga koji imaju milione pratilaca jer su mu se podsmevali što je preplatio kupovinu ove mreže, dok je u istom mahu vratio Trampov nalog koji je suspendovan posle nasilnog upada njegovih pristalica u Kapitol 2021. godine. Svakome ko je koristio Tviter u poslednje tri godine više je nego jasno da je došlo do sistemskih promena u načinu na koji ova mreža funkcioniše. Možda za početak, povećana izloženost samom Masku i nalozima s kojima on ulazi u interakcije, bio je dobar pokazatelj da je vrlo malo verovatno da će Tviter (p)ostati agora za razmenu različitih mišljenja i da će pre (p)ostati igralište najbogatijeg čoveka na svetu.       

Ali kakve to veze ima sa Trampom, osim očiglednog vraćanja njegovog naloga; zašto bi cela Silicijumska dolina odlučila da se osloni na administraciju čoveka kojeg su pre manje od četiri godine izopštili sa svih svojih mreža i opisivali kao opasan i destabilizujući faktor? Iz priloženih činjenica, razlog može biti dvojak. 

Pod jedan, direktori velikih tehnoloških kompanija u Americi već su utvrdili da su dovoljno uticajni da izbegnu bilo kakve ozbiljne sankcije za kršenje ljudskih prava i sloboda u digitalnom prostoru. Džef Bezos zaradi oko 140,000 dolara u minuti, dok radnici u njegovim skladištima ne smeju da odu do toaleta kako bi ispunili dnevne ciljeve i zaradili dnevnicu. Mark Zakerberg je na redovnim gostovanjima u Kongresu uglavnom objašnjavao poslovni model svoje platforme, umesto da odgovara za nesmetano širenje teorija zavere i potpirivanje etničkih tenzija. U slučaju Fejsbuka, put do sadašnje pozicije bio je jako brdovit. Bili smo u prilici da u realnom vremenu pratimo kako Zakerberg proklamuje zaštitu za sve, dok u isto vreme podešava algoritme i platformizuje ljude koji šire mržnju. Samo nekoliko dana pre Trampovu inauguraciju, direktor Mete saopštio je da će politički sadržaji ponovo biti promovisani na njihovim platformama i najavio ukidanje verifikovanog fektčekerskog programa zbog njegove ‘primećene pristrasnosti’. Zakerberg je rekao i da su poslednji izbori signalizirali promene u američkom društvu, što se može činiti kao blag način da se opiše trenutna situacija. Iako je upravo Fejsbuk nosio titulu anti-Trampovske platforme u prošlosti, izgleda da je Zakerberg odlučio da za vreme druge Trampove administracije to više ne bude slučaj. Ako nije ranije, ovo je svakako postalo kristalno jasno tokom inauguracije 20. januara, kada je prvi red do novog predsednika izgledao kao spisak zvanica za konferenciju o veštačkoj inteligenciji. 

Drugi razlog je, naravno, profit. Do sada smo svi dobro upoznati sa izrekom “ako ne plaćate uslugu, vi ste usluga”, koja sugeriše da smo upravo mi, odnosno naši podaci u digitalnom dobu glavni proizvod ovih kompanija. Ipak, Šošana Zubof je ovu teoriju malo drugačije predstavila. Naime, korisnici nisu proizvod, već radije dobavljači sirovina koje ove kompanije potom koriste kako bi ih pretvarale u profit. Naša iskustva, emocije, podaci, sve su to materijali koji se datifikuju i preprodaju oglašivačima. Čini se da su sada samo pale maske i da tehnološki giganti više ne osećaju potrebu da svoje poslovanje pakuju u priče o zaštiti ljudskih prava i sloboda u digitalnom prostoru, već su slobodni da maksimizovanje profita stave iznad ljudi kao što je celom svetu sve jasnije, milijarderi i ostatak populacije ne žive u istom svetu. Samo pre nekoliko dana, Sem Altman je rekao da, zbog siline očekivanih promena u polju snage koju bi veštačka inteligencija mogla uskoro da ima, očekuje da dođe do promena u društvenom ugovoru. Altman je 39-godišnji milijarder koji živi u Kaliforniji. Kao i ostatak kohorte tehnoloških batica milijardera, do svog bogatstva je došao kroz pozajmicu od svojih roditelja, pripada predominantnoj grupi belih muškaraca, istorijski privilegovanih da kroje javne politike. 

Očigledno je da postoje suštinski problemi u tome kako trenutno komuniciramo, da više nema društvenog konsenzusa gotovo ni oko jedne teme, dok istina i činjenice više nisu osnova argumenata – tu ulogu preuzela su osećanja. 

Među osećanjima prednjači bes, kao emocija sa najviše potencijala za angažman. Prevedeno na jezik društvenih mreža, naše emocije, prevashodno bes, pokreću naš algoritam. Interakcije su većinom postale reaktivne i uglavnom ostavljaju manje prostora za promišljanje, a više za svađe. Ono što nam se ne dopada, možemo prosto da blokiramo i sklonimo iz našeg vidokruga, dok će se naš algoritam pobrinuti da ostanemo na protočnoj dijeti poznatog sadržaja i reklama za potrebne proizvode i usluge. 

Drugu godinu zaredom, Svetski ekonomski forum u Davosu svrstava misinformacije i dezinformacije, kao i društvenu polarizaciju, među pet najozbiljnijih pretnji po društvo u narednih nekoliko godina. Važno je pomenuti da se upravo ovi problemi nalaze u srži i drugih problema sa kojima se svet susreće, kao što su međudržavni oružani konflikti, nejednakost i ekstremni vremenski uslovi. To znači da ako nastavimo da posmatramo problem mis- i dezinformacije kao sekundaran, marginalan ili zastareo, gotovo je nemoguće pomisliti da ćemo na bilo kom drugom polju napraviti bilo kakav pomak. 

Ništa od svega rečenog nije novo i revolucionarno otkriće. Studije već godinama pokazuju da korisnici društvenih mreža žive izolovano u filter mehurovima, da algoritmi koji kontrolišu naše fidove potvrđuju većinu, ako ne i sve naše predrasude i da je gotovo nemoguće izvući se iz njih. Pa šta je onda ovde novo? Moglo bi se reći da je nova flagrantnost sa kojom se ovi potezi izvode. Po svemu sudeći, Mask je za sada preuzeo titularnu ulogu u novoj američkoj administraciji, ali čini se da će takođe i ubirati njene najveće plodove. Među najskorijim primerima je upravo Maskova interakcija sa Evropskom unijom po pitanju usklađenosti njegove platforme sa aktom o digitalnim uslugama koji je u EU stupio na snagu prošle godine. Mask je odbio da sarađuje sa evropskim regulatorima, iako su propisane izričito stroge kazne za nesaradljivost, čak i potencijalni predlog zabrane platforme u pojedinačnim zemljama EU. Malo je verovatno da bi ovakav scenario išao na ruku ovim kompanijama i direktorima, ali sada imaju novo oružje koje im ranije nije bilo dostupno. Prethodne administracije nikada se nisu eksplicitno mešale u poslovanje tehnoloških kompanija u EU, ali Trampu to očigledno ne predstavlja problem. Novi potpredsednik SAD nije gubio vreme da zapreti izlaskom iz NATO-a u slučaju da EU pokuša da reguliše Maskov Tviter. Mada se ova razmena dogodila pre Trampove pobede, nije uopšte bespredmetno držati ih za reč. Ali osim Maska, koji je očigledno razumeo da može da se krije iza američkog političkog vrha, čini se da je ovakva požrtvovanost za tehnološke umove inspirisala i druge sa potencijalnom briselskom glavoboljom. Ostaje da se vidi koliko će Maskovo mešanje u izborne procese u Americi da se prelije i na Evropu i druge države, pogotovo nakon što je već podržao ekstremnu desnicu na predstojećim saveznim izborima u Nemačkoj. 

Čini se da i pored tolikog divljenja slobodi govora, nijedan od broligarha nikada u svom životu nije čuo reč ne.

Globalni problem poslovanja velikih tehnoloških kompanija na štetu ljudskih prava, mogao bi značajno da eskalira posle najave stopiranja finansiranja stranih partnera od strane američke vlade odnosno Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID). Takom prve nedelje nove administracije, Tramp je potpisao izvršnu naredbu kojom se suspenduje realizacija svih projekata koji ne stavljaju “Ameriku na prvo mesto”. Ovim se stavlja tačka na veliki broj projekata koji se bave stanjem digitalnih prava i sloboda u celom svetu što je svima onima koji se bore za ljudska prava omogućavalo da bolje razumeju, ali i da se bore protiv autoritativnih digitalnih praksi. Ovo mi moglo da ima ekstremne posledice po istraživanje i borbu za ljudska prava na globalnom nivou, kao i da potpuno preoblikuje načine na koje se međunarodni fondovi raspoređuju. 

Takođe se čini da tu najviše možemo da sagledamo razliku između velikih tehnoloških kompanija i civilnog sektora – jasno je da je usled promena u američkom javnom diskursu i političkoj klimi, odluka za direktore tehnoloških kompanija bila jednostavna – usklađivanje sa Trampom i administracijom po cenu zrtvovanja sloboda, zaštita i prava, uglavnom onih najugroženijih grupa. 

Ostaje da vidimo kako će novonastala dinamika između promene u zvaničnim svetskim politikama, regulaciji digitalnog prostora i otežanog rada civilnog sektora uticati na celokupnu borbu za ljudska prava i slobode u digitalnom okruženju. Jasno je na koju stranu su stali oni čija bogatstva bi mogla da reše većinu problema globalne populacije, i iznenađujuće to opet nije strana kolektivne borbe.

Mila Bajić je glavna istraživačica SHARE Fondacije sa fokusom na odnos novih medija, tehnologije i privatnosti.