Privatnost kao plaćena privilegija
Posle kraćeg zatišja, bizarne odluke novog vlasnika najpopularnije mikroblog platforme vratile su Tviter u fokus globalnih medija. Korisnici su početkom aprila primetili da je zaštitni znak Tvitera, plavu pticu, zamenila maskota jedne kriptovalute – kojoj je smesta skočila vrednost. Analitičari su zaključili da vlasnik Tvitera samo troluje investitore, koji su ga tužili upravo zbog pumpanja vrednosti „satirične“ valute na tržištu, sa zahtevom za odštetu u visini od 258 milijardi dolara.
U pozadini trolovanja, međutim, odvija se realna finansijska drama: mediji su došli do internog mejla u kom Ilon Mask kaže da je vrednost kompanije prepolovljena i da ovaj „obrnuti startap“ očekuje težak put oporavka. Izgleda da nije bilo dovoljno otpustiti skoro dve trećine zaposlenih, ni komercijalizovati sistem verifikacije naloga.
Procene kažu da Twitter Blue servis ni izbliza ne ispunjava očekivanja sa manje od 1% mesečnih korisnika koji su pristali da plate ovu uslugu.
Nekad znak prestiža, plavi čekmark pretvara se u simbol ideološkog cinizma epohe. Zlatna oznaka za naloge organizacija košta 1000 dolara mesečno, dok je plavi znak za individualne naloge moguće kupiti po ceni od 8 dolara mesečno, s popustom za godišnju pretplatu. Jedan od najuticajnijih globalnih medija, The New York Times, već je ostao bez ovog znaka, a odluku da neće plaćati mesečnu pretplatu saopštila je i Bela kuća.
Pošto je sistem potvrde identiteta obesmišljen, na red je došla i rubrika za opis naloga povezanih sa državom, koja je po starim politikama Tvitera služila za identifikaciju krupnih propagandnih aktera širom sveta. Naime, etiketa medija koji sarađuje sa vladom SAD osvanula je na profilu američke neprofitne medijske organizacije NPR, koja je do samo par sati ranije služila kao primer uredničke nezavisnosti u obrazloženju politike Tvitera o izuzeću od primene ove etikete.
Najveću zabrinutost, ipak, izazvala je odluka Tvitera da korisnicima koji ne plaćaju pretplatu ukine uslugu dvostepene autentifikacije (2FA) zasnovane na SMS porukama. Najavljeno sredinom februara, uz pretnju da će korisnici koji ne isključe ovu opciju izgubiti pristup svom nalogu, novo pravilo je stupilo na snagu 20. marta i pokrenulo lavinu diskusija, ne samo o hirovima Ilona Maska.
Dvostepena, dvostruka ili dvofaktorska autentifikacija (2FA) je metod provere identiteta korisnika prilikom logovanja na servis. Pored osnovnog nivoa, korisničkog imena i lozinke, drugi faktor može biti čip, token, otisak prsta, PIN kod – ili kod koji se generiše kao posebna usluga, najčešće preko posebne aplikacije, dok je stariji metod usluga zasnovana na SMS poruci. Kada je aktiviran servis 2FA na društvenoj mreži, na primer, korisnik je nalog vezao za svoj broj telefona: tako će mu stići SMS poruka sa generisanim kodom za pristup.
Navodno, kompanija je žrtva skupih prevara telekomunikacionih kompanija koje su preplavile Tviter bot-nalozima preko kojih naplaćuju SMS usluge za 2FA – mada Tviter u prošlogodišnjem izveštaju navodi da usluge dvofaktorske autentifikacije koristi zanemarljiv procenat baze od oko dve milijarde Tviteraša. Takođe, jak argument iznele su pristalice kompleksnijih metoda za zaštitu privatnosti onlajn, koje kažu da je SMS-based 2FA prilično porozna metoda jer je, uz malo drskosti i društvenog inženjeringa, relativno lako navesti službenike kol-centra telekoma da promene SIM s kojim je povezan konkretan broj telefona.
Na ovaj argument kritičari su uzvratili logičnim pitanjem: ako je 2FA preko SMS-a tako loš, zbog čega sad postaje plaćena usluga?! Takođe, od samo 2,6% korisnika Tvitera kojima je dosad bila aktivirana neka vrsta 2FA, blizu 75% njih koristilo je upravo SMS metodu (što verovatno pre svega govori o opštem nivou razumevanja i znanja o zaštiti privatnosti onlajn, ali to je druga priča).
Poznavaoci, međutim, upozoravaju da je Maskov pokušaj da nekako unovči nekad prestižni plavi čekmark, signal nove kulture u biznisu. Naime, na sličan korak odlučila se i Meta, koja će monetizovati sistem potvrde identiteta korisnika Fejsbuka i Instagrama za usluge veće vidljivosti, prioriteta korisničke podrške i – veće bezbednosti naloga. Kombinacija premijum usluga i elementarne zaštite koju bi svaki korisnik društvenih medija trebalo da uživa, mogla bi da ima nesagledive posledice na „zdravlje ekosistema“ gigantskih mreža, čiji je društveni i politički uticaj na lokalne zajednice i globalne tokove već godinama tema crnih hronika, etičkih komiteta i teorija zavera, podjednako.
Rizicima su posebno izložene ranjive zajednice, poput LGBTQ+ ljudi na platformi Grindr koja, i pored niza skandala i visokih kazni, veću zaštitu privatnosti korisnika tretira kao premijum uslugu. Aktivisti posebno osporavaju politike ove platforme vezane za fotografije koje korisnici među sobom razmenjuju, a nad kojima kontrolu zadržavaju samo pretplatnici.
Na meti kritika nalazi se još jedna popularna onlajn platforma za upoznavanje, Tinder, namenjena opštoj populaciji. Naime, kontrolu nad deljenjem ličnih podataka imaju samo korisnici plaćenih servisa na ovoj mreži, Plus, Gold i Platinum.
Na upite medija o masovnim otpuštanjima, čekmarkovima i etiketama ili zaštiti korisnika, Tviter odnedavno uzvraća automatskim odgovorom sa emotikonom govanceta. Do sledećeg fascinantnog udesa s kog nećemo moći da skrenemo pogled, ostaje nam da probamo ili bolju zaštitu – ili bolju mrežu?
Milica Jovanović je samostalna novinarka i urednica.
Čitaj još:
Prolećno čišćenje: Cyber intima, mejl alijasi i pravo na zaborav
Svakog dana, intimni trenuci mnogih su snimljeni telefonima. Najčešće su to slike i video materijali seksualnog sadržaja koji onda bez njihove dozvole završe onlajn i kruže internetom. Šta je tačno ‘zloupotreba intimnih snimaka bez pristanka’, tj. ‘zlostavljanje posredstvom vizuelnog sadržaja’, i šta preduzeti ako neko deli vaše intimne snimke ili fotografije?
Pogledajte alat → Cyber intima
Koliko puta ste ostavili mejl adresu na raznim sajtovima za stvari koje ste hteli samo da isprobate? Mejl alijasi kao generisane mejl adrese služe da vam zaštite pravi mejl od spama, curenja podataka i drugih rizika na internetu.
Kako funkcionišu alijasi i primeri servisa → SHARE Fondacija
Serijal tekstova ‘Kako nestati sa interneta’ počinjemo pravom na zaborav, koje bi trebalo da omogući građanima da zahtevaju od pretraživača poput Gugla da uklone linkove ka informacijama o njima koje su neistinite, nevažne, intruzivne, prikupljene bez pristanka i sl.
Više o ovom pravu u našem novom tekstu → SHARE Fondacija
PLUS:
Ispovesti devojaka čiji su intimni snimci objavljeni na internetu → BIRN Srbija
Usvojene Smernice za etičku upotrebu veštačke inteligencije → Vlada Republike Srbije
Konferencija: Zaštita podataka u gejmingu → Serbian Gaming Association
Rečnik “mračnih obrazaca” → Thomas Mildner
Podkast: Zašto se moramo odupreti veštačkoj inteligenciji → Tech Won’t Save Us
Kako nestati sa interneta, 1. deo – Pravo na zaborav
Pravo na zaborav je pravo svakoga da traži od onoga ko upravlja njegovim informacijama brisanje podataka o ličnosti koji se odnose na njega pod određenim uslovima i bez odlaganja. Prvi slučaj prava na zaborav ustanovljen je presudom Suda pravde Evropske unije 2014. godine. Danas je pravo na zaborav, odnosno pravo na brisanje podataka mogućnost predviđena Opštom uredbom o zaštiti podataka Evropske unije (General Data Protection Regulation – GDPR).
U praksi ovo znači podnošenje zahteva pre svega pretraživačima poput Google-a da uklone sporne informacije, uključujući linkove sa pisanim sadržajem, fotografije i video. Podnosilac zahteva treba da dokaže neistinitost ili nerelevantnost informacija koje su objavljene o njemu. Informacije za koje se traži brisanje ne moraju dakle biti samo neistinite, mogu biti i nevažne za javnost, intruzivne u odnosu na privatnost podnosioca, prikupljene bez pristanka itd. Ne očekuje se da se neistinitost informacija ili drugi razlozi dokazuju postojanjem pravnosnažnih presuda, već su mogući i drugi, neformalni načini dokazivanja. Ukoliko se uspe sa zahtevom, sadržaj za koji je traženo brisanje neće više biti dostupan putem pretrage, međutim ostaje na internetu. Ukoliko Google odbije da ukloni tražene linkove, podnosilac zahteva može da se žali protiv ove odluke lokalnom telu za zaštitu podataka o ličnosti.
Google je uspostavio onlajn proces podnošenja zahteva za pravo na zaborav, kojim se na jednostavan način traži uklanjanje spornih linkova. U njihovom izveštaju, koji se bavi statistikom prava na zaborav, navode se između ostalog najčešći razlozi za zahtev za uklanjanje određenih linkova. Ako izuzmemo nepotpune zahteve, većina zahteva za brisanje odnosi se na linkove sa sadržajem koji spada u sledeće kategorije: lične informacije, profesionalne informacije, informacije o kaznenoj istoriji, a posebno informacije koje se odnose na dela učinjena u vezi sa poslom, informacije vezane za politički aktivizam osobe koja je zahtevala brisanje i, najzad, posebno osetljive lične informacije (vezano za seksualnu orijentaciju, političku pripadnost, zdravstvene podatke itd).
Ovo pravo nije apsolutno, odnosno GDPR je propisao uslove pod kojim se može očekivati uspešan zahtev, koje je Sud pravde Evropske unije kasnije razvio kroz sudsku praksu. Najčešći razlog za odbijanje zahteva je javni interes. Naime, GDPR i Sud pravde Evropske unije postavili su kriterijum javnog interesa kao protivtežu pravu na brisanje podataka, iz nekoliko razloga – slobode govora, zatim prava javnosti na informisanje i, najzad, kako bi sprečili cenzuru i reviziju istorije, a pod ovim se misli i na reviziju nedavnih događaja.
Srbija je u potpunosti transponovala GDPR u svoj pravni sistem, pa tako naš Zakon o zaštiti podataka o ličnosti trenutno prepoznaje i priznaje pravo na zaborav. Sud pravde Evropske unije je u odluci iz 2019. godine ograničio teritorijalnu primenu ovog prava, odnosno istakao da važi samo na teritoriji Evropske unije. Pitanje je da li bi u slučaju da je podnosilac iz Srbije, Google prihvatio kao činjenicu to što srpski pravni sistem prepoznaje ovo pravo i usvojio zahtev podnosioca, ili bi odbacio zahtev na osnovu teritorijalne primene. Ono što je moguće je da bi zahtev bio usvojen ali samo u pogledu pretraga na teritoriji Srbije.
Bez sumnje je da ima dosta situacija u kojima su neistinite informacije ili lične informacije prikupljene bez pristanka o nekome preplavile internet pretragu, kao i situacija u kojima su rezultati pretrage određenih lica i dalje informacije o njihovoj prošlosti koje danas nisu relevantne za njihov život. Posledice po privatnost, ugled, porodični i profesionalni život su dalekosežne i ozbiljne, tako da je postalo neophodno da pojedinci imaju priliku da isprave posledice neistinitih informacija u digitalnom prostoru, na način na koji se ne umanjuje pravo na izveštavanje i pravo javnosti na informisanost.
Javite nam se ako ste imali problem sa svojom reputacijom zbog rezultata internet pretrage o vama ili ne želite da određene informacije o vama budu dostupne putem internet pretrage. Pravni tim SHARE Fondacije će razmotriti vaš slučaj i proceniti da li ima osnova za pokretanje postupka.
Čitaj još:
Alijasi: sredstvo za čuvanje vašeg identiteta
Koliko ste puta morali da ostavite mejl adresu na raznim sajtovima? Da li u takvim slučajevima upisujete postojeći mejl ili pravite novi nalog? Kada se uzme u obzir da je mejl adresa neophodna za mnoge proizvode i usluge na internetu, da li je realno očekivati da svako od nas upravlja desetinama mejl naloga? Privremene mejl adrese sa servisa kao što je Temp Mail svakako jesu korisne za jednokratnu upotrebu, na primer za testiranje aplikacija, prijavu na usluge koje bismo isprobali ili onlajn komentarisanje gde je obavezno upisati mejl. Međutim, privremene adrese nam ne omogućavaju da odgovorimo na poruke koje nam mogu biti relevantne i teške su za pamćenje jer su nasumično generisane.
Alijasi predstavljaju pogodan način da kreirate mejl adrese preko kojih poruke stižu u vaš postojeći inboks, a da strana kojoj ostavljate alijas ne zna vaš “pravi” mejl. Poruke se putem alijasa preusmeravaju tako da možete ne samo da ih pročitate, već i po potrebi odgovorite na njih.
Povežete vaš pravi inboks, dakle mejl nalog koji ste kreirali na nekom od provajdera ili vam je dodeljen, sa servisom za alijase i zatim generišete adrese koje po formi mogu podsećati na privremene mejlove, odnosno imati nasumične karaktere kao korisničko ime. Svaki mejl koji stigne na alijas prosleđuje se u vaš pravi inboks.
Značaj alijasa
Masovna curenja i krađe podataka o ličnosti korisnika nisu više novost već svakodnevica. Među podacima koji se nađu u procurelim strukturiranim bazama podataka, tzv. “dampovima”, često su i mejl adrese, koje dalje mogu da se koriste za druge vrste prevara i kompromitacija. Ako koristite istu adresu za login na više naloga, napadač može da pokuša da se neovlašćeno uloguje pod pretpostavkom da koristite baš taj mejl za određeni nalog, u kombinaciji sa nekom jednostavnom ili takođe procurelom lozinkom. Slučaj “Ešli Medison”, sajta za ljubavne afere sa koga su procurele ogromne količine podataka korisnika tog sajta, među kojima i službene mejl adrese raznih javnih institucija SAD, jeste pokazna vežba kako mejl koji koristite može da vas dovede u neprijatnu situaciju.
Mejl adresa je jedan od vodećih identifikatora u svetu digitalnog oglašavanja i često se koristi za povezivanje identiteta korisnika na osnovu brojnih drugih podataka koji se prikupljaju o nama prilikom korišćenja interneta, kao što su IP adresa, broj telefona ili parametri o navikama i preferencijama. Brokeri podataka (data brokers) imaju pristup ogromnoj količini ovih podataka koje prikupljaju iz javno dostupnih izvora ili ih kupuju kako bi kreirali naše profile u svrhe targetiranog oglašavanja. Kada se koriste različite mejl adrese za različite usluge, teže ih je povezati sa vašim identitetom, naročito ako ne sadrže podatke o ličnosti poput imena i prezimena.
Takođe, jedan od ključnih razloga za korišćenje alijasa je smanjivanje količine neželjene pošte, ili dobro poznatog spama. Praksa spamovanja zasniva se na javno dostupnim mejlovima koji se suštinski prikupljaju automatizovanim putem. Ukoliko vam stiže previše spam mejlova, alijas možete da ukinete i zamenite ga drugim, dok je znatno teže rastati se od redovnih mejl adresa koje sadrže godine prepiski, dokumentacije i drugih informacija koje vam mogu zatrebati.
Generalna praksa kreiranja mejl naloga jeste da se različiti podaci o ličnosti stavljaju u korisničko ime – ustalile su se forme poput “prezime.ime”, “ime.prezime”, “ime.prezime.godinarođenja” i tome slično, što čini mejl adrese osetljivim jer sadrže dodatne podatke o nama.
Ako radite u kompaniji koja ima konvenciju kreiranja mejl naloga <[email protected]>, verifikacijom samo jedne adrese mogu se pretpostaviti mejlovi ostalih zaposlenih i eventualno koristiti za fišing kampanje ili tzv. BEC (Business Email Compromise) prevare. Takođe, ukoliko imate čestu kombinaciju imena i prezimena, može se desiti da vam greškom stižu mejlovi vrlo osetljive sadržine, kao što su rezultati medicinskih pregleda i testiranja, poslovna dokumentacija, skenovi ličnih dokumenata i tome slično, iako nisu namenjeni vama.
Primeri alijas servisa
Napomena: predstavljeni alijas provajderi su odabrani isključivo na osnovu iskustva i javno dostupnih informacija.
DuckDuckGo Email Protection
Alternativni servis za pretraživanje DuckDuckGo nudi besplatnu Email Protection uslugu koja vam omogućava da kreirate jedinstvenu ličnu <korisnič[email protected]> adresu povezanu na vaš pravi inboks. Druga korisna opcija je generisanje nasumičnih @duck.com adresa kada su vam potrebne za jednokratnu situaciju. Email Protection se jednostavno koristi kroz DuckDuckGo mobilne aplikacije dostupne za Android i iOS platforme, ili putem dodatka za popularne internet pregledače (Firefox, Brave, Chrome i Edge). Posebna DuckDuckGo aplikacija dostupna je za MacOS, zasad u beta verziji.
Naročito korisna opcija koju omogućava Email Protection jeste da odgovarate na mejlove sa @duck.com adrese. Imajući u vidu da veliki broj promotivnih mejlova sadrži trekere koji prate da li ste otvorili mejl ili recimo kliknuli na link unutar poruke, Email Protection blokira ove trekere i na taj način vas štiti od proflisanja. DuckDuckGo takođe prebacuje nesigurne http linkove u mejlovima na sigurnu konekciju (https) ako postoji tehnička mogućnost.
SimpleLogin
Ovaj servis otvorenog koda postao je deo porodice Proton proizvoda, o kojima smo pisali u tekstu o VPN uslugama. Besplatna varijanta vam između ostalog dozvoljava da imate najviše 10 alijasa povezanih na jedan pravi inboks, ali bez ograničenja u protoku podataka (bandwidth) i broju mejlova koje možete da primite i pošaljete.
Premijum verzija servisa sadrži sve što i besplatan nalog, s tim da se dodaju brojne napredne opcije, poput neograničenog broja alijasa i inboksa, podešavanja specifičnih domena (custom domains) za alijase i PGP enkripcije. Kao dodatna pogodnost, plaćene varijante Protona (Unlimited, Business i Visionary) daju pristup SimpleLogin premijum opcijama. Mobilne aplikacije su dostupne za Android i iOS, a na raspolaganju su dodaci za Firefox, Chrome i Safari.
SimpleLogin je u junu 2022. objavio da je prošao nezavisnu bezbednosnu proveru sistema, koja se može pronaći na njihovom sajtu u blog sekciji. Kao dodatnu bezbednosnu opciju izdvajamo da kompanija na sajtu ističe da ne čuva logove mejl aktivnosti korisnika.
AnonAddy
Još jedan servis otvorenog koda sa naprednim funkcijama za alijase koji možete da isprobate jeste AnonAddy. Slično kao SimpleLogin, AnonAddy nudi besplatnu uslugu koja vam omogućava da kreirate neograničen broj alijasa koji mogu da prosleđuju mejlove na najviše dva primaoca, ali je ograničenje protoka tek 10 megabajta mesečno. Plaćene Lite i Pro opcije imaju znatno više naprednih mogućnosti, kao što su neograničen mesečni protok ili podešavanje do 20 specifičnih domena.
Pored dodataka za većinu popularnih desktop pregledača, korisnicima je na raspolaganju više aplikacija otvorenog koda kako za Android tako i za iOS platformu.
Putem AnonAddy servisa možete da koristite GPG/OpenPGP enkripciju tako što ćete dodati svoj javni ključ, a svi prosleđeni mejlovi će biti enkriptovani u vašem inboksu. Za napredne korisnike koji žele da koriste AnonAddy kroz sopstveni kod, API pristup je omogućen i za besplatne naloge. Detaljna uputstva za API mogu se pronaći u okviru tehničke dokumentacije.
Ka čistijem i bezbednijem inboksu
Razmislite o pitanjima sa početka teksta. Da li i dalje planirate da ostavljate svoju mejl adresu svuda i za sve i svašta? Navika da upisujemo pravi mejl ne može da se promeni preko noći, ali je korišćenje alijasa u određene svrhe – na primer za prijavu na biltene – svakako dobar početni korak. Ukoliko sumnjate da vam je mejl adresa procurela u nekom od brojnih bezbednosnih incidenata poslednjih godina, to možete proveriti putem servisa Have I Been Pwned (HIBP). Potrebno je da samo unesete mejl adresu u odgovarajuće polje i HIBP će izbaciti rezultat da li se u nekoj od procurelih baza nalazi vaš mejl. U slučaju da vam je neka adresa procurela, preporuka je da je zamenite kao login podatak na svim servisima gde je koristite za prijavu.
Bojan Perkov je istraživač SHARE Fondacije. Teme kojima se bavi su ljudska prava i slobode u tehnološkom kontekstu, digitalna bezbednost aktera u javnom interesu, kao i druga pitanja na preseku društva i tehnologije, kao što su zaobilaženje onlajn cenzure, zaštita podataka o ličnosti i uticaj nadzora na ljudska prava.
Čitaj još:
SHARE Bilten: Prijave za konferenciju, čistka Meta naloga, VPN 101
Otvorena je registracija za Digital/Green/Society konferenciju koja će ukazati na nedovoljno zastupljene teme čvrste veze između naglog razvoja tehnologije i sve jače klimatske krize. Za sada je dostupan okvirni program, a detaljna agenda i spisak učesnika biće kompletirani sredinom aprila.
Registrujte se za događaj → SHARE Fondacija
Kompanija Meta objavila je da je sa Facebooka i Instagrama obrisala hiljade lažnih naloga povezanih sa Srpskom naprednom strankom koji su korišćeni za manipulacije javnim mnjenjem. Kako funkcioniše ovaj sistem plasiranja lažnih narativa i gde sve leži odgovornost?
Saznajte više u tekstu naše Mile Bajić → SHARE Fondacija
VPN (Virtual Private Network) je vrsta usluge koja vam omogućava da zaštitite vaš onlajn identitet, enkriptujete internet saobraćaj i pristupite sadržajima koji su blokirani ili nedostupni tamo gde se nalazite. Ovi servisi postaju naročito aktuelni u kontekstu internet cenzure, odnosno sve češćeg blokiranja i filtriranja sadržaja širom sveta.
Više o VPN uslugama → SHARE Fondacija
PLUS:
Više od 30 organizacija protiv zakona o biometrijskom nadzoru za OI u Parizu → European Center for Not-for–Profit Law
Besplatne radionice Python programiranja → Decentrala
Cenzura interneta u Turskoj tokom zemljotresa → European Digital Rights (EDRi)
Pametni gradovi: opasnosti i potencijali → University of Amsterdam
ChatGPT kao “bleda fotokopija interneta” → New Yorker
Od objave do obmane: Šta nam govori Metin poslednji izveštaj?
Ako je nešto postalo sigurno poslednjih godina, to je da je veza između ljudi i društvenih mreža teško (ako uopšte) raskidiva. Na bilo kojoj društvenoj mreži koju otvorimo neretko ćemo naići na korisnike (nekada poznate kao ljude) kako kritikuju skoro svaki aspekat ovih platformi. Jedino pravilo koje se ustalilo je da nema pravila. Ali onoga što svakako ima je nezadovoljstva.
Količina kontrole koje velike tehnološke kompanije imaju nad tržištem i svojim korisnicima je očigledna – Instagram je utočište uglavnom estetski idealne realnosti i nedostižnih standarda, Tiktok je njegova sušta suprotnost, Tviter je mesto za debate o svemu od geopolitike do nomenklature dok se Fejsbuk etablirao kao zemlja starijih generacija.
Metamorfoza političkog delovanja u srpskom digitalnom prostoru
Jedna stvar koja ipak opstaje uprkos svemu na svim ovim mrežama su lažne vesti, teorije zavere kao i druge vrste manipuliacija. Prošle nedelje, Meta, roditeljska kompanija Fejsbuka i Instagrama objavila je kvartalni izveštaj za kraj 2022. godine u kojem je fokus bio na pretnjama protiv kojih se bore na svojim platformama. Izveštaji ove vrste odnose se na brojne pretnje sa kojima se tehnološki giganti mogu susresti na svojim platformama, od sajber špijuniranja do organizovanih pokušaja manipulacije u digitalnom okruženju, što je upravo bio fokus ovog izveštaja.
Koordinisano neutentično ponašanje (coordinated inauthentic behaviour) podrazumeva mrežu naloga i grupa koje za cilj imaju uticanje na javnu debatu i oblikovanje javnog mnjenja. Najčešće ove mreže počinju sa nekoliko lažnih naloga koji umreženo deluju kako bi širili svoje poruke i stavove u vidu raznih sadržaja, kao što su vesti, mimovi ili tradicionalne objave, preko što više kanala, grupa i platformi.
Ove mreže takođe imaju za cilj masovno komentarisanje i reagovanje na objave kako bi istima dali legitimitet i kako bi privukli što više korisnika da ih prate i imaju interakciju sa njihovim sadržajem. Na ovaj način ovakve mreže mogu da steknu dovoljnu preglednost i da na uspešne načine manipulišu informacijama koje korisnici dobijaju preko društvenih mreža i još važnije, utiču na promenu stavova korisnika.
U pomenutom izveštaju, Meta je kao studiju slučaja analizirala mrežu koja je prošle godine otkrivena u Srbiji koja se sastojala od više od 5000 naloga na Fejsbuku, 12 grupa i broja naloga na Instagramu (u izveštaju nije jasno koji je tačan broj naloga koji je uklonjen sa Instagrama obzirom da u jednom delu izveštaja piše 100 a u drugom 1060). Naknadno je otkriveno da je ova mreža zapravo kontrolisana od strane Srpske napredne stranke, od takozvanog Internet tima stranke. Glavni cilj ove mreže bio je da na prividno “organski” način predstavi ogromnu popularnost predsednika i vladajuće stranke širom zemlje, kao i da izrazi podršku za poteze vlasti ali i da diskredituje opozicione aktere. Takođe je utvrđeno da su nalozi u okviru ove mreže u nekim slučajevima i direktno ostavljali komentare ispod medijskih vesti na portalima.
Cela priča zapravo je produžetak izveštavanja BIRN-a od pre nekoliko godina o Tvrđavi, sistemu koji je otkriven javnosti 2019. godine preko kojeg je Srpska napredna stranka instruirala botovske komentare na vestima medijskih sajtova. Priče o armijama trolova koje su plaćene za komentarisanje vesti na portalima pojavljivale su se i pre toga, ali su uspešnije zataškavane i nisu izazvale veće reakcije u javnosti. Ni godinu dana nakon toga, Tviter je sa svoje platforme uklonio oko 8,500 naloga koji su sistemski radili na promociji Aleksandra Vučića i SNS-a, kao i napadali opoziciju i civilni sektor u zemlji. U analizi je otkriveno da je predsednikov nalog retvitovan 1,700,122 puta a sadržaj vezan za predsednika kao što su medijske vesti i objave podrške još više od toga. Ubrzo nakon toga, što Meta i sama navodi u gorepomenutom izveštaju, Fejsbuk je takođe identifikovao i uklonio klaster lažnih naloga koji su koordinisano promovisali vladajuću stranku i njenog celnika.
U analizi predizborne kampanje na društvenim mrežama u 2022. godini, SHARE Fondacija jasno je identifikovala strategiju vladajuće stranke za pridobijanje političke podrške na platformama, pre svega na Tviteru. Otkriveno je da mala količina naloga, uglavnom povezanih sa istaknutim članovima Srpske napredne stranke, diktira na koje objave se i kako reaguje. Ovi nalozi bi u najčešćem broju slučajeva podelili objavu u kojoj ili hvale predsednika i uspehe vladajuće stranke i na taj način signalizirali pratiocima i korisnicima da dalje promovišu upravo taj sadržaj. U većini slučajeva je u pitanju bilo mehaničko retvitovanje, bez ikakvog dodatnog komentara ili sadržaja od strane naloga korisnika koji vrše retvitovanje. U drugim slučajevima targetirani su nalozi opozicionih kandidata, stranaka pa čak i medijskih radnika ili članova civilnog društva koji su diskreditovani i vređani od strane ovih “nalogodavaca” i koji su dovodili do slične vrste masovne reprodukcije ovog sadržaja. Jedina razlika bila je u tome što su sadržaji koji su u negativnom kontekstu pominjani mnogo češće zavređivali dodatne komentare od korisnika koji su ih delili, uglavnom u vidu uvreda i neistinitih informacija.
Šta smo (zapravo) saznali?
Samim tim, Metino saznanje nije ništa novo za one koji se bore protiv kampanja dezinformacija i političke manipulacije na društvenim mrežama, ali je važno iz ove vesti izvući (makar) dva zaključka. Prvo, taktike koje vladajuća stranka upošljava postaju sofisticiranije i idu uz korak sa svetskim standardima; Tvrđava, odnosno ogranizovane masovne kampanje kao što su Fejsbuk grupe sa stotinama hiljada članova nisu stvari koje su lokalne proizvodnje, sve je to viđeno i u Americi uoči izbora i 2016. i 2020. godine, ili uoči Brexit kampanje u Britaniji. Činjenica da su ovakve manipulacije otkrivene očigledno daje vetar u leđa za razrađivanje taktika i prilagođavanje trenutnim pravilima zajednica na ovim platformama radije nego za njihovo raskrinkavanje i gašenje. Važno je ovakve promene pratiti i skretati pažnju na potencijalno opasne i realne posledice koje mogu proizaći iz ovakvih praksi u digitalnom prostoru.
Sa druge strane, takođe je neophodno zahtevati od tehnoloških kompanija da na ozbiljnije načine pristupaju ovim problemima na koje su godinama okretale glave. Kao što je već pomenuto, ovakve manipulacije nisu novine na društvenim mrežama, ali transparentnost sa kojojm platforme pristupaju rešavanju istih je i dalje daleko od zadovoljavajućeg nivoa.
Meta je pre tek pet godina uvela pojam koordinisanog neautentičnog ponašanja, dok je Tviter u slobodnom padu otkad je Elon Musk preuzeo platformu krajem prošle godine i sistemski uništio većinu zaštitnih politika na mreži kroz masovne otkaze i gašenja skoro celih departmana koji su se bavili pretragom i prevencijom širenja opasnih sadržaja. Situacija je još gora kada se vratimo u lokalni kontekst, gde je pažnja koja se posvećuje korisnicima u Srbiji i regionu od strane ovih kompanija minimalna, tamo negde između pravila koja važe u Americi i Evropskoj uniji, u kojoj je zaštita korisnika na mnogo višem nivou. Meta, Tviter i Amazon i dalje nemaju lokalne predstavnike u Srbiji, iako je to postala obaveza uvođenjem Zakona o zaštiti podataka o ličnosti 2019. godine. Ovakvo stanje nažalost ukazuje na činjenicu da je mesečni broj aktivnih korisnika i angažovanje korisnika na platformama i dalje prioritet za ove kompanije, a da je “rađenje prave stvari” kako kolokvijalno glasi uzrečica i dalje u nekom drugom ili trećem planu.
Insistiranje na odgovornosti od strane političkih aktera na društvenim mrežama je proces do kojeg se mora doći uz uzajamnu saradnju istraživača, novinara i aktivista koji se ovim temama bave i tehnoloških kompanija koji svoje platforme obezbeđuju kako bi se osiguralo da su korisnici (ponekad poznati kao građani) tačno informisani i zaštićeni od zlonamernih aktera koji pretenduju da utiču na javni diskurs.
Mila Bajić je istraživačica SHARE Fondacije sa fokusom na odnos novih medija, tehnologije i privatnosti.
Čitaj još:
VPN ukratko: šta je to, čemu služi i gde nabaviti
Virtuelna privatna mreža (Virtual Private Network, VPN) obično se pominje kao jedan od alata za unapređenje privatnosti prilikom korišćenja interneta. U ovom tekstu ćemo objasniti šta je VPN, čemu služi, te predstaviti neke od popularnih komercijalnih servisa.
Čemu služi VPN?
Najjednostavnije rečeno, VPN vam omogućava povezivanje na internet posredstvom enkriptovanog tunela koji štiti vaš identitet i aktivnosti od spoljnih aktera, kao što je vaš internet provajder. Svaki internet priključak ima automatski generisani identifikator, poznat kao IP adresa. Kada internetu pristupate bez VPN konekcije, vaša IP adresa je vidljiva svakom sajtu koji posećujete, dok vaš internet provajder ima uvid ka kojim sajtovima ostvarujete internet saobraćaj.
VPN provajder vam omogućava da se povežete na internet posredstvom njegove mreže servera, koji mogu biti na potpuno drugom kontinentu, i samim tim dobijete drugu IP adresu koja je javno vidljiva, odnosno prikazana sajtovima kojima pristupate.
Značajna uloga VPN-a jeste to što vam omogućava da pristupite sadržajima koji su blokirani na vašoj internet mreži ili nedostupni u državi u kojoj se nalazite, kao što su razne striming platforme.
Šta je još važno da znam?
Na tržištu je na raspolaganju veliki broj komercijalnih pružalaca VPN usluga i bez obzira na preferencije – mreža servera, podrška za video striming platforme i slično – trebalo bi voditi računa o sledećim stvarima:
- Izbegavajte “besplatne” VPN aplikacije: svi proizvodi moraju da imaju neki biznis model, a verovatno ne želite da VPN provajder prikuplja i analizira vaše podatke, nudeći zauzvrat “besplatnu” konekciju.
- Jurisdikcija: u zavisnosti od konteksta i situacije u kojoj se nalazite, trebalo bi izbegavati provajdere sa sedištem u državama poznatim po propisima koji legalizuju masovni nadzor komunikacija, kao što su članice saveza “Pet očiju” (SAD, UK, Kanada, Novi Zeland, Australija).
- Logovi: najbezbedniji su oni provajderi koji ne čuvaju logove o sesijama, odnosno ne čuvaju zapise o internet saobraćaju korisnika kroz njihovu mrežu.
- Redovne nezavisne bezbednosne revizije sistema: značajne zbog pronalaženja, dokumentovanja i ispravljanja potencijalnih bezbednosnih propusta.
Odabrani VPN provajderi
U nastavku ćemo predstaviti servise dva poznata VPN provajdera. U poređenju sa drugim popularnim provajderima, kao što je NordVPN, ovi VPN servisi su pristupačniji po ceni u skladu sa opcijama koje nude i imaju sedište u državama gde važe propisi o zaštiti podataka o ličnosti sa visokim standardima. Napomena: predstavljeni VPN provajderi su odabrani isključivo na osnovu iskustva i javno dostupnih informacija.
ProtonVPN
Sajt: protonvpn.com
Sedište: Švajcarska
Razvila ga je kompanija Proton AG, poznata po drugim enkriptovanim servisima koje pruža, poput elektronske pošte ili kalendara. Postoji mogućnost besplatnog korišćenja, ali sa ograničenim brojem država u kojima su dostupni serveri. Plaćena verzija omogućava pristup za više od 2000 servera u 67 zemalja širom sveta, među kojima je i Srbija. Značajno je napomenuti da su aplikacije otvorenog koda, nema čuvanja logova, dostupne su napredne opcije poput podrške za peer-to-peer saobraćaj, video striming, te blokiranje oglasa i malvera. Aplikacije su dostupne za praktično sva najčešće korišćena desktop i mobilna okruženja, kao i televizore sa Android operativnim sistemom. Korisnici mogu da biraju između više protokola – OpenVPN, WireGuard i IKEv2 – a od nedavno je dostupan i Stealth protokol, namenjen pre svega za države gde se VPN saobraćaj prati i blokira. Politika privatnosti je jasna i precizna, a na sajtu se jednostavno mogu pronaći informacije o transparentnosti i brojnim drugim VPN temama u blog sekciji.
Mullvad
Sajt: mullvad.net
Sedište: Švedska
Mullvad se može opisati kao jednostavan servis sa pristupom koji na dobar način štiti privatnost korisnika – da biste se prijavili nije potrebno da ostavite nikakve identifikatore poput mejla ili broja telefona, svaki korisnik dobija anonimni autogenerisani broj naloga. Uslugu je takođe moguće platiti na više načina, od gotovine, Pejpala, Monera, kriptovaluta do platnih kartica, a besplatna/probna verzija nažalost nije dostupna. Mullvad izričito navodi da ne čuva logove korisnika njihove usluge. Na sajtu Mullvad-a takođe su dostupna detaljna objašnjenja politika kompanije u vezi sa raznim pitanjima, kao što su nadzor komunikacija, zahtevi državnih organa za pristup podacima ili objave informacija o bezbednosnim incidentima. Sve najčešće korišćene desktop i mobilne platforme imaju Mullvad aplikacije, koje su otvorenog koda. Korisnici koji ne mogu ili ne žele da koriste aplikacije imaju opciju da preuzmu konfiguracione fajlove za OpenVPN ili WireGuard protokol. Dostupno je više od 770 Mullvad servera u 42 države, uključujući Srbiju, a VPN konekcija može da bude aktivna na najviše 5 uređaja.
Za kraj…
Ukoliko se ne bavite aktivnostima ili poslovima visokog rizika po privatnost, a želite da isprobate VPN ili vam je možda potreban zbog specifične situacije u kojoj ste se našli, pored besplatne opcije ProtonVPN-a možete da isprobate TunnelBear, koji daje 2 gigabajta besplatnog protoka. Takođe, podsećamo vas da je Tor Browser, koji na sličan način enkriptuje vaš saobraćaj i maskira IP adresu, potpuno besplatan za preuzimanje i jednostavan za instalaciju i upotrebu. Međutim, Tor Browser anonimizuje samo internet saobraćaj koji se ostvaruje preko pregledača, što znači da se ostale instalirane aplikacije povezuju putem vaše redovne IP adrese.
Bojan Perkov je istraživač SHARE Fondacije. Teme kojima se bavi su ljudska prava i slobode u tehnološkom kontekstu, digitalna bezbednost aktera u javnom interesu, kao i druga pitanja na preseku društva i tehnologije, kao što su zaobilaženje onlajn cenzure, zaštita podataka o ličnosti i uticaj nadzora na ljudska prava.
Čitaj još:
Zelene politike i digitalno društvo: pridružite nam se!
The Digital/Green/Society, 14-16 maj, Beograd
Pitanja klimatskih kriza i ubrzanog razvoja informacionih tehnologija su usko povezana, iako se u javnosti uglavnom ne razgovara dovoljno o tome. Procesi eksploatacije prirodnih resursa radi kreiranja i održavanja globalne digitalne infrastrukture utiču u sve većoj meri i na društveno-političke odnose.
Ako ste aktivista za zaštitu životne sredine ili digitalna prava, istraživač, bavite se zelenim politikama ili ste samo zabrinuti zbog ovih pitanja, priključite se događaju na kome ćemo diskutovati o trenutnim izazovima i potencijalnim planovima zastupanja za budućnost na raskrsnici zelenih politika, ljudska prava i tehnologije.
Registrujte se za događaj na ovom linku, a kompletan program konferencije biće objavljen sredinom aprila.
Čitaj još:
SHARE Bilten: Naš novi događaj u maju, domaći hakerspejsovi i aktuelnosti
Ovog proleća u Beogradu organizujemo Digital | Green | Society konferenciju, dvodnevni događaj o savremenim problemima koje neobuzdana upotreba tehnologije stvara po klimu, životnu sredinu i posledično društvo u celini. Prijave se otvaraju 1. marta, a program konferencije objavljujemo sredinom aprila.
Više informacija → SHARE Fondacija
Novi tekst na našem sajtu nudi pregled hakerspejsova, mejkerspejsova i aktuelnih programa u Srbiji namenjenih okupljanju ljubitelja računara, programiranja, elektronike i razmeni znanja iz oblasti privatnosti, sajber bezbednosti i informacionih tehnologija.
Gde se okupljaju i šta rade → SHARE Fondacija
Automatizacija dezinformisanja
Armije dirigovanih političkih aktivista, poznatijih kao ‘botovi’, razvojem alata veštačke inteligencije bi uskoro mogle da ostanu bez posla. Nakon iscrpne istrage novinara razotkriven je izraelski tim koji tvrdi da je širom sveta uticao na više od 30 izbornih procesa targetiranim sajber napadima, fabrikovanjem i plasiranjem dezinformacija u medije, kao i novom, naprednom automatizacijom njihovog širenja na internetu. Razvili su softver koji može automatski da generiše i kontoliše hiljade uverljivih lažnih naloga koji pišu objave sami, sa ciljem stvaranja lažnih narativa, diskreditovanja političara, kreiranja skandala i konfuzije javnog mnjenja.
Pročitajte impresivnu priču izraelskih novinara → Haaretz
Naše TV gostovanje na ovu temu → K1 televizija/YouTube
PLUS:
Tviter ukida SMS dvostruku verifikaciju za besplatne naloge → TechCrunch
Guglov izveštaj o sajber pretnjama u kontekstu rata u Ukrajini → Google
ChapGPT i AI akt Evropske unije → Internet Policy Review
Akt o digitalnim uslugama: koliko korisnika u EU imaju najveće platforme? → Martin Husovec/Twitter
Hakerspejsovi i zajednice u Srbiji
Hakerspejs – kreativni prostor / zajednica građana zainteresovanih za informacione tehnologije, elektroniku, programiranje, robotiku i srodne oblasti
Širom sveta se ljubitelji računara, programiranja, sajber bezbednosti, privatnosti i generalno informacionih tehnologija okupljaju u hakerspejsove u kojima dele svoja znanja i veštine. Mnoge od njih pokreću ideje o slobodnom deljenju znanja, promovisanju open source rešenja i decentralizaciji interneta. Ovi prostori obično nude pristup različitim alatima, mašinama i opremi, kao što su računari, 3D štampači, laseri, mikrokontroleri, koje članovi zajednice mogu da koriste za sopstvene projekte. U hakerspejsovima se takođe organizuju radionice, predavanja, takmičenja i drugi događaji što članovima omogućava da razmenjuju znanje i iskustva, rade zajedno i stvaraju nove projekte i tehnologije.
Hakerspejsovi su počeli da se razvijaju početkom 21. veka kao odgovor na potrebu za stvaranjem neformalnih prostora gde bi se okupili ljudi sličnih interesovanja i stvorili kreativno okruženje za rad i učenje. Najstariji hakerspejs, C-BASE, osnovan je 1995. godine u Berlinu, a nakon toga su se slični prostori počeli osnivati širom sveta. Danas, postoji veliki broj ovakvih prostora i hakerspejsovi predstavljaju važan deo tehnološke kulture i inspirišu nove generacije da stvaraju i deluju u okviru slobodnog i otvorenog pristupa tehnologiji.
Sličan koncept su i mejkerspejsovi. Mejkerspejs (često se naziva i fablab, hackerspace ili techshop) je prostor namenjen kreativcima, izumiteljima, preduzetnicima i svima koji žele da stvaraju i eksperimentišu sa novim tehnologijama i materijalima. Mejkerspejs je opremljen alatima i tehnologijama za digitalnu proizvodnju, uključujući 3D štampače, lasere za rezanje, CNC mašine, elektronske alate i druge napredne alate. U takvom prostoru, ljudi mogu da sarađuju i dele ideje, kao i da razvijaju svoje projekte od samog koncepta do konačne realizacije.
U Srbiji postoji nekoliko aktivnih i manje aktivnih prostora, ali i programa koji se bave ovim temama, a nisu vezani za određeni prostor.
Decentrala
Decentrala je mlada zajednica okupljena oko ideje decentralizacije tehnologije i interneta, promovisanja korišćenja open source i besplatnog softvera, kao i širenja znanja. U okviru svojih aktivnosti organizuju besplatne radionice, otvorene za sve zainteresovane, bez obzira na nivo znanja ili iskustva. Takođe, dobrodošao je svako ko želi da podeli svoje veštine. Trenutno, radionice se održavaju svakog ponedeljka i utorka od 19h u DC Krovu (Beograd, Kraljice Marije 47, stan 6) i pružaju priliku za razmenu ideja i uspostavljanje saradnje među članovima.
Tokom decembra i januara održane su radionice o uvodu u mreže, o tome kako internet funkcioniše, o mrežnim uređajima, kako napraviti svoj firewall, osnovama Linux-a i kako sačuvati privatnost i bezbednost na internetu. U februaru se uči o konfiguraciji i upravljanju serverima, kreiranju i hostovanju sajtova. Početkom marta (3. marta) u KC Gradu počinju radionice o osnovama programiranja, gde će se učiti programski jezik Python. Cilj radionica je da se svako nauči da se snalazi u Python-u i da zna da piše osnovni programski kod. Uz sjajne aktivnosti, Decentrala organizuje i Hackathon žurke na kojima se uz druženje i muziku može započinjati i završavati rad na zajedničkim idejama.
Informisanje o programima i komunikacija članova odvija se na sajtu, forumu, XMPP-u i na wiki strani Decentrale.
Haklab Beograd
Haklab Beograd (8-am){oos^m} je verovatno najdugovečniji, tipičan hakerspejs u glavnom gradu koji na adresi Daničareva 23 organizuje radionice, predavanja i druge događaje na kojima se uči o različitim aspektima informacionih tehnologija, umetnosti i antropologije. Pored toga, Hacklab Beograd pruža prostor i opremu za rad na sopstvenim projektima, organizovanje ili pridruživanje radionicama, hakatonima, game jamovima ili LAN partijima.
I ako prostor trenutno nije veoma aktivan, informacije o dešavanjima se povremeno objavljuju na forumu, Twitter i Instagram profilu, ali je verovatno najbolji izvor informacija mejling lista.
CPN mejkers
CPN mejkers je prostor za stvaranje, smešten u Ulici Kralja Petra 46. Beogradski Mejkers spejs nudi odvojene prostore za projektovanje i realizaciju ideja, a svi resursi su dostupni članovima, uz obuku od strane stručnog osoblja za korišćenje posebnih mašina. Prostor je otvoren od 15-20h ponedeljkom, sredom i petkom, a članovi kluba mogu da dođu i rade na svojim projektima. Trenutno, Mejkers spejs ima preko 300 članova, za koje Centar za promociju nauke organizuje kurseve iz STEM oblasti – nauka, tehnologija, inženjerstvo i matematika. Zainteresovani članovi mogu se prijaviti prema rasporedu kurseva koji se objavljuju na sajtu. U prošlosti su u Mejkers spejsu organizovani kursevi programiranja za Arduino i Raspberry Pi, 3D štampe i modelovanja, kao i kurs elektronike, pružajući članovima znanja i veštine za razvoj sopstvenih projekata. Njihove aktivnosti možete pratiti na sajtovima i na Instagram profilu.
Mejkers Lab
Četiri organizacije su se udružile – Centar za promociju nauke, Inicijativa „Digitalna Srbija”, Dostignuća mladih u Srbiji i Nordeus fondacija – kako bi zajedno gradile sistem podrške obrazovanju i promovisali povezivanje STEAME oblasti (science, technology, engineering, arts, math, entrepreneurship / nauka, tehnologija, inženjerstvo, umetnost, matematika, preduzetništvo).
Do sada su u četiri grada u četiri srednje škole otvoreni Majkers Labovi u kojima učenici i nastavnici mogu zajedno da istražuju, stvaraju i povezuju se sa lokalnom i širom zajednicom: u Medicinskoj školi u Čačku, u Školskom centru „Nikola Tesla” u Vršcu, u Gimnaziji Zaječar i u Tehničkoj školu „Rade Metalac” u Leskovcu.
Zajednica za slobodnu tehnologiju
Zajednica za slobodnu tehnologiju je hakerspejs koji se nalazi u Kikindi, na adresi Generala Drapšina 138. Njihov cilj je promocija tehnologije, kreativnosti i inovacija u Kikindi i okolnim gradovima. Ovaj hakerspejs organizuje razne događaje, radionice i kurseve koji se tiču tehnologije i programiranja.
Takođe, poznati su po organizovanju Slobodne škole „Pionir” za mlade kreativce učenike VIII razreda osnovnih i I, II i III razreda srednjih škola koji imaju interesovanja za tehnologiju, programiranje, dizajn i komunikacije, elektroniku, ali i pisanje, crtanje i video montažu. Upis u školu se otvara svake godine tokom februara i septembra, a prošle godine je upisana osma generacija. Škola je besplatna za polaznike i predznanja nisu potrebna.
Pored toga, u oktobru su započeli i novi POP program – obuku za digitalne veštine za odrasle. Poznati su i po svojoj ulozi u promovisanju STEM (nauka, tehnologija, inženjerstvo i matematika) obrazovanja u lokalnoj zajednici.
Više detalja o ovom hakerspejsu možete pronaći na njihovom Facebook profilu, Twitter profilu i sajtu Slobodne škole.
Tilda
Tilda je hakerspejs u Novom Sadu koji od nedavno funckioniše samo u onlajn prostorima i video chat platformama otvorenog koda poput Jitsi i BigBlueButton. Njihov cilj je povezivanje ljudi koji su zainteresovani za inovativne ideje, podržavaju jedni druge u učenju i razmeni znanja i tehničkih veština. Tilda hakerspejs ima otvoren pristup i svi su dobrodošli da se pridruže i postanu deo ove zajednice. Detalje o ovom hakerspejsu možete videti na njihovom Facebook, Twitter i LinkedIn profilu, kao i na njihovom YouTube kanalu.
Osim hakerspejs i mejkerspejs prostora postoje i programi koji se bave ovim temama, poput Women4Cyber i Sajber heroj.
Women4Cyber
Women4Cyber je fondacija koja ima za cilj da promoviše, ohrabruje i podržava učešće i uključivanje žena u poslove i polje sajber bezbednosti. Krovnu fondaciju sa sedištem u Briselu osnovala je Evropska organizacija za sajber bezbednost, sa ograncima u mnogim državama Evrope.
Women4Cyber organizacija u Srbiji zajedno sa AFA – All for all organizacijom organizuje različite aktivnosti, uključujući radionice, treninge i edukativne programe koji su namenjeni ženama i devojkama koje žele da se bave sajber bezbednošću ili da unaprede svoje znanje u ovoj oblasti. Takođe organizuje događaje i konferencije, kao što je Women4Cyber Forum u junu. Ciljevi organizacije su podizanje svesti o značaju rodne ravnopravnosti i veće učešće žena u ovoj oblasti. Organizacija se takođe fokusira na obuku mentorki koje su spremne da pruže podršku i pomoć mladim ženama u oblasti sajber bezbednosti, pa se svake godine organizuju mentorski programi otvoreni za sve. Detalje o ovoj organizaciji možete videti na njihovim društvenim mrežama LinkedIn-u i Instagramu i na njihovom sajtu.
Sajber heroj
Sajber heroj je inicijativa sa ciljem da motiviše mlade srednjoškolce i studente za sajber bezbednost, programiranje i informacione tehnologije. Kroz organizovanje treninga, takmičenja i saradnju sa privredom, program pruža učesnicima priliku da steknu znanja i veštine iz oblasti sajber bezbednosti.
Najzanimljiviji deo programa su takmičenja, među kojima se izdvaja nacionalno takmičenje – Serbian Cybersecurity Challenge (SCC). Takmičenje se sastoji od praktičnih zadataka iz različitih oblasti sajber bezbednosti, a cilj je formiranje Nacionalnog tima Srbije koji bi učestvovao na međunarodnim takmičenjima. Prošle godine je tim od deset mladih stručnjaka učestvovao na European Cyber Security Challenge, evropskom takmičenju nacionalnih timova u sajber bezbednosti u Beču. Trenutno su otvorene prijave za ovogodišnje nacionalno takmičenje. Sajber Heroj program sprovodi Fondacija Mreža za sajber bezbednost, uz podršku relevantnih državnih institucija, visokoškolskih ustanova, udruženja i privrede.
Više informacija o programu i njihovim aktivnostima možete pronaći na njihovom sajtu.
Ninoslava Bodganović je ekspertkinja za sajber bezbednost u SHARE Fondaciji. Njeno polje delovanja su analiza stanja digitalne bezbednosti i izgradnja bezbednosnih mera i procedura u organizacijama kako bi se zaštitile od sajber napada i pružanje pomoći u slučaju sajber incidenata.
Čitaj još:
