Na osnovu studija i istraživanja o digitalnom okruženju u Srbiji, njegovim pravnim i tehničkim odlikama, kao i navikama korisnika interneta, SHARE Fondacija će proizvesti alate i sadržaje sa ciljem da informišu i edukuju građane kako bi razumeli na koje načine infrastruktura interneta utiče na njihova digitalna prava.
Glavni cilj “Internet atlasa” je da učini internet otpornijim i bezbednijim okruženjem, što će se postići alatima i metodologijom primenjivim u svakoj zemlji. Širi krug korisnika interneta će biti edukovan kako da prepozna rizike onlajn manipulacije i sajber napada, kao i tehničke i pravne metode za zaštitu od njih.
“Internet atlas” teži da ostvari cilj kroz sledeće aktivnosti:
Ažuriranje metodologije za monitoring stanja digitalnih prava i sloboda u Srbiji;
Standardizacija metodologije za monitoring za primenu u bilo kojoj državi ili regionu;
Objavljivanje publikacije radnog naziva “Atlas internet privatnosti”, čije su tematske celine poput infrastrukture interneta, “crnih kutija” IT giganata i materijalnosti veštačke inteligencije prikazane tekstualno, kao mape i druge vizuelne forme;
Produkcija video materijala koji se bave aktuelnim problemima u vezi sa internetom na razumljiv način, čime će pomoći zajednici da bolje predstavi digitalno okruženje.
SHARE Fondacija redovno objavljuje monitoring izveštaje o stanju digitalnih prava i internet sloboda u Srbiji kako bi ukazala na najveće probleme i zabeležila podatke o povredama digitalnih prava u onlajn bazi koja sadrži više od 400 slučajeva. SHARE Fondacija je i dalje jedina organizacija u Srbiji koja objavljuje takve izveštaje. Proces monitoringa je započet nakon poplava u maju 2014, kada su se dogodile brojne povrede digitalnih prava i sloboda građana Srbije. Ažurirali smo metodologiju za praćenje stanje digitalnih prava i internet sloboda u Srbiji kako bismo stavili veći fokus na povrede informacione privatnosti i prava na zaštitu podataka o ličnosti, koje postaje sve češće u Srbiji, kao i tehnike manipulacije i propagande u digitalnom okruženju. Preveli smo slučajeve iz baze na engleski i nastavljamo sa radom na prilagođavanju metodologije kako bi ona bila primenjiva u različitim kontekstima.
Publikacija radnog naziva “Atlas internet privatnosti” sadrži naša istraživanja koja smo tokom godina objavili na našem portalu labs.rs. Ova publikacija će imati veliku vrednost za zajednicu, naročito za ljude zainteresovane za društvene implikacije tehnologije. U publikaciji će biti predstavljene posebno prilagođene, jedinstvene i kompleksne vizuelizacije podataka i mape koje prikazuju mrežne infrastrukture i druge vrste tehničkih arhitektura. Cilj je da se zainteresovanoj zajednici obezbedi sadržaj vrhunskog kvaliteta kako u pogledu informativne vrednosti, tako i estetike. Odabrali smo tekstove koji će biti objavljeni u štampanom izdanju, prilagođeni za ne-digitalne medije, a trenutno se nalaze u fazi lekture. Istovremeno, vizuelni elementi se prilagođavaju za štampu i većina preloma je završena. Kako će publikacija biti velikog formata, neophodno je posvetiti više pažnje da se učini lakom za čitanje.
Četiri kratka videa o tačkama ukrštanja interneta i društva su takođe deo sadržaja. Snimanje i produkcija su završeni za sva 4 videa, od kojih su dva u post-produkciji, a dva spremna. Trenutno radimo na strategijama kako da promovišemo i objavimo video sadržaje i pregovaramo sa TV stanicama u Srbiji i regionu kako bi se emitovali. Još uvek radimo na konačnim naslovima videa; radni nazivi za dva finalizovana videa su “Uzbudljiv život internet paketa” i “Dijalog o Fejsbukovom algoritmu”.
Kadar iz videa „Dijalog o Fejsbukovom algoritmu“
Sadržaji koje proizvedemo će biti dostupni u našoj interaktivnoj bazi znanja pod CC0 licencom, kako bi svako mogao da ih koristi u sopstvene svrhe, kao edukativne alate, deli, prikazuje na događajima itd.
Svi proizvedeni sadržaji su deo šire slike i komplementarni sa drugim procesima u koje je uključena SHARE Fondacija. Naša ideja je da nastavimo sa unapređenjem metodologije za monitoring i naše platforme dodavanjem vizuelnih elemenata, koja će je učiniti još korisnijom.
Nastavićemo da se bavimo produkcijom sadržaja jer je naše polje rada veoma dinamično, sa mnogo novih fenomena koji zahtevaju pojašnjenje. Naš cilj je da služimo zajednici, od prosečnih korisnika interneta do tehničkih stručnjaka koji žele da razumeju aspekte tehnologije koji nisu tehnički, već predstavljaju društvene manifestacije modernih tehnologija.
Prošle nedelje se aktuelizirao problem sa HTTPS protokolom na portalu eUprava. Propust u administraciji servera doveo je do toga da građani mogu da pristupe delu sajta gde ostavljaju svoje lične podatke i kroz vezu koja nije adekvatno zaštićena, naročito kad su u pitanju lični podaci.
Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu (ITE) Vlade Srbije, koja je nadležna za administraciju portala eUprava, preduzela je određene administrativne mere da onemogući pristup portalu bez upotrebe bezbednog HTTPS protokola nakon što je dobila informaciju o ovom propustu. Preciznije, administrator portala je potpuno onemogućio pristup portalu eUprava, osim u slučaju kad korisnik eksplicitno traži https://www.euprava.gov.rs/, što znači da kad se u pregledač unese samo euprava.gov.rs, što verovatno većina korisnika radi (osim onih koji idu kroz servise za pretragu, kao što je recimo Google), dobiju poruku da je vreme za uspostavljanje veze isteklo (Connection has timed out).
Time je svakako sprečeno slanje ličnih podataka kroz nezaštićenu javnu mrežu, kao što je internet; SHARE Fondacija i specifično SHARE CERT kao deo organizacije čiji je fokus bezbednost sistema, pozdravljaju ove mere Kancelarije, ali bismo ovim putem hteli da istaknemo još jedan veoma bitan aspekt digitalizacije koja je strateški cilj ove vlade i svih nas, a to je korisničko iskustvo.
Korisnici usluga na internetu ne vole da dobijaju sistemske poruke, pa su zbog toga skoro svi pregledači ove poruke spakovali na način koji bi bio zanimljiv – tako u Chrome-u kad ne možete da pristupite internetu dobijate igricu u kojoj mali dinosaurus preskače kaktuse. Sajtovi slede isti taj primer, pa ubacuju majmune u stranicama koje informišu korisnike da određeni resurs ne postoji na toj lokaciji (Error 404).
Elem, izuzetno je važno da je sistem bezbedan, ali u svakom slučaju treba voditi računa da mere koje se sprovode radi zaštite sistema imaju minimalan ili nikakav negativan uticaj na korisničko iskustvo, jer drugačije korisnici neće hteti da koriste određeni servis, bilo da je u pitanju javni servis ili servis privatne kompanije.
U skladu sa tim, pozivamo Kancelariju za ITE da nastavi u dobrom smeru sa implementacijom mera koje podižu nivo bezbednosti portala eUprava kako bi stekli poverenje javnosti, što bi neminovno dovelo do toga da veći broj građana koristi njihovu platformu. Takođe, predlažemo da podese preusmeravanje na HTTP verziji sajta koja će automatski i za korisnika neosetno da vodi na portal kroz HTTPS protokol. Time bismo imali portal koji vodi računa o tome da su podaci zaštićeni, ali takođe o tome da se korisnici osećaju dobro dok koriste servise portala eUprava.
SHARE Fondacija je potpisala Deklaraciju za Evropu i pristupila koaliciji o autorskim pravima za kreativnost “Copyright 4 Creativity”, koja se zalaže za novi pristup zaštiti autorskih prava u Evropi koji može svima doneti korist, negovati inovacije, podsticati i nagrađivati kreativnost i poboljšati dostupnost proizvoda kreativnog duha svim Evropljanima.
Potpisnici deklaracije pozivaju Evropsku komisiju, Evropski parlament i države članice EU da se izuzeci od autorskih prava za slobodnu upotrebu sadržaja usklade sa sledećim principima:
Usklađenost izuzetaka širom Evrope
Izuzeci kao podsticaj inovacijama
Podsticanje kreativnosti i šireg učešća građana
Omogućavanje dostupnosti autorskih dela svim Evropljanima
Podrška obrazovanju i istraživanju
Olakšano očuvanje i arhiviranje autorskih dela
Regulisanje monopola na autorska prava u digitalnom okruženju
Promovisanje ovih principa u međunarodnim diskusijama
“Aploud filteri bi ozbiljno organičili naša prava da slobodno primamo i šaljemo informacije putem interneta i praktično bi doveli do toga da privatne onlajn platforme postanu abritri slobode govora”, objasnio je direktor SHARE Fondacije Danilo Krivokapić.
Portal eUprave Republike Srbije, koji građanima i privredi pruža mogućnost da elektronski završe administrativne procedure, nema dobro podešenu sigurnu vezu na sajtu kada mu se pristupa direktno na adresi euprava.gov.rs. To znači da su podaci o ličnosti građana i lozinke za pristup koji se unose na portalu potencijalno izloženi opasnosti da ih nepoznata lica preuzmu. Sa druge strane, kada preko Gugla tražite eUpravu, dobijate link koji počinje sa “https”, što znači da je implementiran bezbednosni sertifikat i da su uneti podaci sigurni.
Loše implementiran bezbednosni protokol (TLS) stavlja korisnike portala u podjednako lošu situaciju kao da ga uopšte nema, pre svega zato što korisnicima daje lažan osećaj sigurnosti. Uvođenje usluga eUprave i drugih elemenata digitalizacije društva mora da bude fokusirano na informacionu bezbednost, jer proces digitalizacije bez adekvatne bezbednosti nas dovodi u rizike koje ne možemo predvideti i kojima ne možemo upravljati.
Propust sa bezbednosnim sertifikatom portala eUprave, kao i svaki u oblasti informacione bezbednosti do sada, ukazuje na činjenicu da država ne sprovodi informacionu bezbednost na suštinskom nivou. U prethodnom periodu je donet niz strategija, zakona i podzakonskih akata, ali je iste neophodno implementirati u praksi kako ne bi ostali mrtvo slovo na papiru. Država očigledno ne može da parira privatnom sektoru u pogledu privlačenja i zadržavanja kvalitetnih IT kadrova, ali postoje načini da se to promeni, recimo kroz javna-privatnih partnerstva kakva već postoje u drugim zemljama, na primer u Holandiji. Smatramo i da jedan od prioriteta treba da bude zapošljavanje više inspektora za informacionu bezbednost u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija (MTTT) kako bi na adekvatan način mogla da se prati implementacija propisa iz oblasti informacione bezbednosti.
Kada se ovakva situacija dogodi, građani gube poverenje u državu, koja je dužna da zaštiti njihove podatke i stara se o primeni i poštovanju zakona, ali i u elektronske servise uopšte. Zastareo Zakon o zaštiti podataka o ličnosti i višegodišnje kašnjenje u donošenju novog zakona dodatno otežavaju situaciju. Pitanje koje treba postaviti jeste zbog čega se problemi ove vrste, koji se mogu rešiti brzo i efikasno preusmeravanjem na sajt sa “https” vezom, komplikuju upućivanjem građana na Gugl pretragu, čime se oni primoravaju da bez ikakve potrebe ostavljaju svoje podatke privatnim firmama, što je takođe intruzivno po njihovu privatnost. Fizički pristup data centrima u kojima se čuvaju podaci građana je samo jedan sloj zaštite, koji ne znači ništa ako postoje tačke ranjivosti u hardveru ili softveru.
U ovom trenutku nije moguće znati da li svi zakonom obavezani državni organi imaju akt o informacionoj bezbednosti, pre svega zbog kadrovskih ograničenja Ministarstva i velikog broja sistema koji su definisani kao sistemi od posebnog značaja. Prema Zakonu o informacionoj bezbednosti, operatori IKT sistema od posebnog značaja su dužni da donesu akt o bezbednosti, kojim se uređuju mere zaštite, principi, način i procedure postizanja i održavanja adekvatnog nivoa bezbednosti sistema, kao i ovlašćenja i odgovornosti u vezi sa bezbednošću i resursima IKT sistema. U IKT sisteme od posebnog značaja spadaju sistemi koji se koriste za potrebe organa javne vlasti, obradu naročito osetljivih podataka o ličnosti i obavljanje delatnosti od opšteg interesa, kao što su elektronske komunikacije, poslovi finansijskih institucija, zdravstvena zaštita, itd. Zato ćemo tražiti akt o informacionoj bezbednosti Kancelarije Vlade za informacione tehnologije i eUpravu i objašnjenje šta je predviđeno prema aktu o bezbednosti u ovoj situaciji.
Evropski parlament je 12. septembra usvojio izmene nacrta Direktive o autorskim pravima, što predstavlja veliki obrt u odnosu na prethodnu poziciju Parlamenta prema tekstu koji nije usvojen na glasanju u julu. Slede pregovori Parlamenta i Saveta Evropske unije, uz medijaciju Evropske komisije, a finalna faza je glasanje o usaglašenom tekstu Direktive u Evropskom parlamentu koje se očekuje u januaru sledeće godine.
U sadašnjem tekstu nacrta Direktive ostali su članovi 11 i 13, kojima bi se uveli “porez na linkove” i filtriranje internet sadržaja (upload filters). Ako se Direktiva konačno usvoji u trenutnom obliku, na osnovu člana 13 bi internet platforme, osim onih najmanjih, praktično postale odgovorne za kršenje autorskih prava u sadržajima koje njihovi korisnici postavljaju. U praksi, ove kompanije bi bile prinuđene da instaliraju tehničke mehanizme za filtriranje, koji često označe sadržaj koji je u skladu sa zakonom (parodija, satira) kao nešto što krši autorska prava, navodi Julija Reda, poslanica Piratske partije Nemačke u Evropskom parlamentu.
“Počeće pregovori Parlamenta i Saveta EU između verzije nacrta koji primorava internet kompanije da nadgledaju, filtriraju i blokiraju sadržaj koji želimo da aploudujemo na internet i verzije koja eksplicitno tera kompanje da nadgledaju, filtriraju i blokiraju naše aploude. Rezultat će biti mešavina obe, koja će se staviti na finalno glasanje tek nekoliko meseci pred izbore za Evropski parlament 2019. godine”, izjavio je Dijego Naranho, viši savetnik u Evropskoj koaliciji za digitalna prava (EDRi).
Kada govorimo o članu 11, osnovna svrha je da se “porezom na linkove” (link tax) doprinese ostvarivanju prihoda samih medija, kako bi oni ipak zadržali pravo na autorstvo u okviru kojeg bi na neki način samo oni imali pravo da monetizuju taj sadržaj, što sada nije slučaj. Član 11 bi dozvolio samo deljenje “pojedinačnih reči” tekstova medija bez naknade, čak i u hiperlinkovima. Ipak, o ovome treba dobro promisliti jer su mogući brojni izazovi u implementaciji. Kako objašnjava Julija Reda, u Nemačkoj je već usvojen sličan zakon, čiji efekti nisu doveli do veće zarade izdavača i medijskih organizacija, već su samo zakomplikovali situaciju i tumačenje zakona.
U Srbiji je prethodnih godina bilo pokušaja uvođenja filtriranja i blokiranja interneta, srećom neuspešnih. Kao mogući cenzor se pojavljivala Uprava za igre na sreću, najpre 2012. godine kada je poslala dopis internet provajderima da izvrše hitnu blokadu pristupa internet stranicama stranih priređivača igara na sreću koji nemaju odobrenje Uprave i upozorila da ukoliko ne blokiraju tražene internet stranice mogu snositi pravne sankcije, pre svega za krivično delo neovlašćeno organizovanje igara na sreću. Slična stvar se ponovila dve godine kasnije, kada je jedan internet provajder dobio dopis, ovog puta od Poreske uprave, kojim se takođe zahtevalo onemogućavanje pristupa stranim sajtovima za igre na sreću.
Najozbiljniji pokušaj zakonskog uvođenja filtriranja internet sadržaja dogodio se krajem 2014, kada se u predlogu izmena i dopuna Zakona o igrama na sreću našla odredba koja bi u slučaju usvajanja prinudila sve internet provajdere u Srbiji da blokiraju pristup stranim sajtovima za igre na sreću koji nemaju odobrenja ili saglasnosti Uprave za igre na sreću. Nakon protesta SHARE Fondacije i civilnog društva, sporni predlog zakona povučen je iz procedure usvajanja.
Kako bismo ukazali na značaj autorskih prava u digitalnom dobu, SHARE Fondacija je pripremila edukativni video.
Skupština Kalifornije usvojila je novi zakon koji ima za cilj da garantuje neutralnost mreže. Zakon o zaštiti korisnika interneta i neutralnosti mreže (California Internet Consumer Protection and Net Neutrality Act 2018) zabranjuje prakse provajdera elektronskih komunikacija da usporavaju, blokiraju ili na drugi način ometaju internet saobraćaj svojim korisnicma, kao i da favorizuju aplikacije u odnosu na druge dajući im prioritetnu brzinu u odnosu na druge. Sledi glasanje u državnom Senatu Kalifornije, a nakon toga zakon ide na potpis kod guvernera Džerija Brauna.
Značaj ovog propisa je veliki, najpre zbog toga što su pravila o neutralnosti mreže Federalne komisije za komunikacije SAD ukinuta krajem prošle godine, kao i zbog činjenice da je kalifornijski zakon dobio podršku poslanika obe partije. Telekom industrija je ulagala značajne napore da “razblaži” zakon amandmanima kroz lobiranje, dok je predlagač propisa kalifornijski državni senator Skot Viner upozorio javnost da se automatizovanim telefonskim pozivima šire dezinformacije o navodnom poskupljenju telefonskih računa ako se zakon usvoji.
Možda i ključan momenat za podršku neutralnosti mreže došao je nakon žalbe Vatrogasne službe Okruga Santa Klara da im je Verajzon, jedan od najvećih provajdera u SAD, usporavao internet saobraćaj tokom velikih požara koji su zahvatili Kaliforniju, iako su imali paket sa “neograničenim” internetom.
SHARE Fondacija je pripremila edukativni video o značaj neutralnosti mreže za slobodu izražavanja i druga digitalna prava.
overenik objavio mišljenje o novom Nacrtu zakona o zaštiti podataka o ličnosti
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti dostavio je Ministarstvu pravde obimno mišljenje na najnoviju verziju Nacrta zakona o zaštiti podataka o ličnosti, u kome je ukazao na suštinski iste probleme kao u prethodnim verzijama nacrta. U mišljenju Poverenika se navodi da Nacrt zakona, pored odredbi usklađenih sa Opštom uredbom o zaštiti podataka o ličnosti EU (GDPR), uključuje elemente tzv. “policijske Direktive EU” koja uređuje obradu podataka o ličnosti od strane ‘’nadležnih organa’’ u vezi sa krivičnim postupcima i pretnjama nacionalnoj bezbednosti (“policijski poslovi”). Usled toga, nacrt zakona je teško čitati i razumeti jer se naizmenično navode pravila i izuzeci, kao i posebni izuzeci. Dodatno, termin “nadležni organi” se pokušava odrediti na krajnje neadekvatan način, te nisu na precizan način identifikovani rukovaoci koji bi vršili obradu podataka u navedene svrhe. U mišljenju Poverenika se ističe da bi adekvatnije rešenje bilo da se ovaj tip obrade (“policijski poslovi”) uredi unutar odeljka o posebnim slučajevima obrade.
Nacrt zakona o zaštiti podataka o ličnosti, koji je javnosti predstavljen početkom decembra 2017. godine, poslednji je u nizu koraka u procesu započetom 2013, kada je formirana radna grupa za izradu Nacrta zakona koji je trebalo da bude završen do kraja te godine. Tokom pet burnih godina, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti izradio je dva Modela zakona o zaštiti podataka o ličnosti, a radna grupa je sa zakašnjenjem od dve godine predstavila Nacrt, da bi ga zatim povukla.
Za to vreme, Evropska unija je izvršila normativnu reformu ove oblasti i 2016. godine donela Opštu uredbu (2016/679) o zaštiti podataka o ličnosti (GDPR) i Direktivu (2016/680) koja uređuje obradu podataka o ličnosti od strane nadležnih organa u vezi sa krivičnim postupcima i pretnjama nacionalnoj bezbednosti. GDPR stupa na snagu u EU krajem maja, a i dalje je upitno da li će srpski zakon do tada biti usvojen i u kom obliku.
Imajući u vidu višegodišnji proces, te trud brojnih aktera na ovom polju, SHARE Fondacija i šira stručna javnost očekivali su da će Srbija dobiti novi Zakon o zaštiti podataka o ličnosti koji će biti usklađen sa regulativom EU, obezbediti pravnu sigurnost i rešiti brojne nedoumice i probleme u praksi, koji su posledica neadekvatne regulative u Srbiji u ovoj oblasti.
Preovlađuje utisak da Nacrt zakona predstavlja adaptirani prevod Opšte uredbe EU u koji su, kroz čitav tekst, implementirana rešenja iz Direktive za policiju i službe bezbednosti. Na taj način je ispunjeno jedno od naših očekivanja, odnosno ostvarena je gotovo puna usklađenost sa pravnim okvirom EU, ali je istovremeno sasvim iznevereno očekivanje da će predloženi propis doprineti pravnoj sigurnosti, te umanjiti ili otkloniti brojne neizvesnosti i probleme u primeni.
Organizacije građanskog društva posvećene zaštiti ljudskih prava i sloboda u Srbiji poslale su zajednički komentar na predloženi Nacrt zakona o zaštiti podataka o ličnosti, pozivajući nadležno Ministarstvo pravde da radnoj grupi vrati na doradu odredbe kojima se uređuje obrada ličnih podataka u vezi sa krivičnim postupcima i pretnjama nacionalnoj bezbednosti. Zajednički komentar podržalo je 14 organizacija civilnog društva.
Nacrtom zakona nisu dovoljno zastupljeni ili obuhvaćeni neki značajniji i znatno zastupljeniji posebni vidovi obrade podataka o ličnosti, pre svega video-nadzor i biometrija. Takođe, pitanje obrade podataka o ličnosti u oblasti rada i zapošljavanja obrađeno je samo u jednom članu, koji upućuje na sektorski zakon (tj. Zakon o radu) i kolektivne ugovore bez bližeg uređivanja materije.
Dodatno, definicija pristanka iz Nacrta zakona ne sadrži odrednicu da mora biti dobrovoljan. Ovo je izuzetno bitno, s obzirom na to da se građani neretko nalaze u podređenoj poziciji u odnosu na rukovaca kada pristaju na obradu podataka mimo svoje volje.
Konačno, članom 95 Nacrta zakona predviđene su novčane kazne za prekršaj koje su na izuzetno niskom nivou, pa postoji opravdana bojazan da niski iznosi propisanih kazni neće motivisati rukovaoce i obrađivače da usklade svoje poslovanje sa novim propisom.
Mišljenje je velikog broja stručnih organizacija da Model Poverenikapredstavlja dobar normativni okvir koji je u skladu sa evropskom regulativom, a koji u velikoj meri može da obezbedi bolju zaštitu privatnosti građana Republike Srbije, kao i da postavi okvir za viši stepen pravne sigurnosti. Iskustvo i kolektivno znanje koje je kancelarija Poverenika generisala od svog osnivanja predstavljaju neprocenjiv resurs, a budući da se već nalaze u rešenjima Modela, treba iskoristiti priliku i preuzeti ih u meri u kojoj je to moguće.
Iskustvo i kolektivno znanje koje je kancelarija Poverenika generisala od svog osnivanja predstavljaju neprocenjiv resurs, a budući da se već nalaze u rešenjima Modela, treba iskoristiti priliku i preuzeti ih u meri u kojoj je to moguće.
SHARE Fondacija je danas, 3. aprila 2018, zajedno sa 93 organizacije civilnog društva iz svih krajeva sveta poslala pismo generalnom sekretaru Saveta Evrope, Torbjornu Jaglandu. U pismu se zahtevaju transparentnost i značajno učešće civilnog društva u pregovorima Saveta Evrope o nacrtu drugog dodatnog protokola Konvencije o visoko-tehnološkom kriminalu(takođe poznate kao “Budimpeštanska konvencija”) – novog međunarodnog dokumenta o prekograničnom pristupu podacima koji vrše policija i službe bezbednosti. Prema objavljenom okviru za vođenje pregovora, protokol može sadržati odredbe za poboljšanje sporazuma o međunarodnoj pravnoj pomoći i dozvoliti “direktnu saradnju” državnih organa i kompanija radi pristupa “informacija o pretplatnicima”, naredbi o “čuvanju” podataka i slanju “hitnih zahteva”.
“Transparentnost i prilike za davanje doprinosa su zaista neophodne tokom čitavog procesa. To bi omogućilo da civilno društvo čuje države članice i pruži savete tokom određenih diskusija. Naša mišljenja se mogu nadograditi na bogatu diskusiju država i stručnjaka, što će biti propušteno ukoliko nismo pozvani da učestvujemo u diskusijama tokom celog procesa”, navodi se u pismu.
Dosadašnji pregovori stvaraju “brojne izazove za transparentnost, učešće, inkluzivnost i odgovornost”, uprkos činjenici da su komiteti Saveta Evrope po običaju veoma inkluzivni i transparentni. Tražimo od T-CY da:
“razvije detaljan plan za onlajn brifing sesije posle svakog sastanka o nacrtu i plenarnih sastanaka, i pozove na sastanke pripadnike civilnog društva kao stručnjake, kao što je običaj na svim drugim sesijama komiteta Saveta Evrope. Marljivim pristupom omogućavanju da svi mogući dokumenti budu javni i proaktivnim angažovanjem civilnog društva, Savet Evrope može da unapredi svoj izuzetni pristup transparentnosti i omogući da ishod ovog procesa bude najvišeg kvaliteta i da ima najširu moguću podršku.”
Pismo su koordinisale organizacije European Digital Rights (EDRi) i Electronic Frontier Foundation (EFF) uz pomoć IFEX, Asocijacije za građanska prava (ADC), organizacije Derechos Digitales i Asocijacije za progresivne komunikacije (APC).
Onlajn medijska sfera u Srbiji postaje sve življa i veća, naročito u manjim gradovima. Jednostavno i lako kreiranje sajtova i dostupnost interneta omogućili su da skoro svako, sa skromnim resursima i minimalnim tehničkim znanjima, može da postane medij, što je u značajnoj meri doprinelo promeni medijske slike u Srbiji. Kako bi mapirala onlajn medije i ušla u detaljniju analizu okruženja u kome deluju, SHARE Fondacija je kreirala Bazu onlajn medija, interaktivni internet resurs koji je na raspolaganju novinarima, istraživačima i javnosti. Cilj baze je da na jednom mestu transparentno predstavi informacije o onlajn medijskoj sferi i samim medijskim portalima koji su od značaja za informisanje građana.
Baza objedinjuje informacije o internet stranicama koje su isključivo registrovane kao internet mediji ili predstavljaju neregistrovane digitalne medijske portale. Pored najvažnijih informacija, poput osnivača medija, novca dobijenog iz javnih izvora ili glavnog i odgovornog urednika, baza sadrži i druge korisne podatke o portalima: sedište, lokaciju servera gde je sam sajt hostovan i sl.
Svi podaci o onlajn medjima se mogu besplatno preuzeti u mašinski čitljivom formatu radi lakše obrade i analize. Osim podataka, na sajtu Baze onlajn medija su dostupne druge korisne informacije, poput korišćenih izvora, publikacija i drugih resursa značajnih za analizu onlajn medija. Takođe, na sajtu se nalazi odeljak “Istraživanje”, na kome će biti objavljivani tekstovi u vezi sa onlajn medijima kao proizvod istraživanja SHARE Fondacije, njenih partnera iz civilnog sektora i medijske zajednice, kao i drugih zainteresovanih aktera.
Podaci o onlajn medijima će se kontinuirano dodavati i ažurirati i plan je da se u proces aktivno uključi medijska zajednica, kako bi nam pomogla da kompletiramo nepotpune ili dopunimo nove podatke o onlajn medijima. Baza je zamišljena pre svega kao kolaborativni resurs koji će omogućiti da imamo što preciznije i relevantnije informacije radi dobijanja potpune slike o stanju onlajn medija u Srbiji.
Projekat podržali:
Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije
