Share Fondacija

Sa menjanjem komunikacije u digitalnom okruženju menjale su se i metode plasiranja komercijalnog sadržaja, što je posledično dovelo do novih vrsta komercijalnih poruka koje zakonodavstvo, kao što je to obično slučaj sa tehnologijom, ne uspeva da isprati.

U Vodiču za unapređenje praksi oglašavanja na internetu (izdavač: Fondacija za otvoreno društvo, Srbija) stručnjaci SHARE Fondacije Nevena Krivokapić, Bojan Perkov i Dunja Tasić ukazuju na dobre prakse oglašavanja putem interneta i pružaju osnovne preporuke za transparentnije i poštenije oglašavanje u digitalnom okruženju. Pored pregleda domaće regulative u pogledu oglašavanja na internetu, vodič pruža praktične savete kako označiti komercijalni sadržaj u skladu sa zakonom i etičkim postupanjem, kao i smernice za poštenije onlajn oglašavanje po uzoru na međunarodne standarde (britanski Internet advertajzing biro i američka Federalna trgovinska komisija).

Danas brojne proizvode i usluge na društvenim mrežama reklamiraju korisnici koji su se svojom ulogom i sadržajem istakli u zajednici, pa su prepoznati kao influenseri. Međutim, postavlja se pitanje koliko su pratioci obavešteni i svesni da su pojedince objave njihovih omiljenih influensera zapravo reklame koje nisu obeležene kao takve. Sa druge strane, uticaj influensera na donošenje odluka potrošača nije zanemarljiv, što se posebno videlo na primeru Fyre festivala, propalog luksuznog muzičkog festivala, koji su upravo promovisale poznate manekenke sa velikim brojem pratilaca.

Vodič na kraju daje preporuke za unapređenje internet oglašavanja koje su usmerene na nadležne državne organe, industriju i marketing zajednicu, ali i građane kao kranje korisnike i potrošače:

• Podsticati dalji razvoj samoregulacije i tela koja se bave ovom temom,
• Rad na edukaciji prenosilaca poruka i oglašivača, 
• Rad na edukaciji i podizanju svesti kod građana,
• Uspostavljanje pravedne tržišne utakmice efikasnim sankcionisanjem onih koji sa jasnom namerom i kontinuirano krše zakone.

Proces u kojem je Odbor za kulturu i informisanje predložio Narodnoj skupštini Milana Marinovića za Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti nije obezbedio da se izbor između kandidata izvrši na osnovu ocene i poređenja njihovih kvalifikacija, prethodnog specifičnog iskustva u oblastima iz nadležnosti Poverenika i planova rada. Javnosti su ostali nepoznati razlozi zašto je kandidat kojeg je Odbor izglasao bolji u odnosu na protivkandidate. U odsustvu prethodno postavljenih kriterijuma za ocenjivanje, odabir je izvršen isključivo glasanjem, čiji ishod ukazuje da je glavni kriterijum za odlučivanje bilo to ko je kandidata predložio, a ne njegova/njena ekspertiza.

Odluci Odbora za kulturu i informisanje o Marinovićevoj kandidaturi prethodilo je tek petominutno predstavljanje svakog kandidata, odgovaranje kandidata na pitanja članova Odbora i glasanje za svakog pojedinačnog kandidata. Od prisutnih 11 članova Odbora, za kandidaturu Milana Marinovića, kojeg je predložila poslanička grupa SNS, glasalo je 10 članova. Sednici nije prisustvovalo 6 članova Odbora iz redova opozicionih poslaničkih grupa.

Budući da preostaje samo da narodni poslanici glasaju za ili protiv predloženog kandidata, jasno je da se izbor prvog čoveka važne nezavisne institucije odvija na način suprotan principima za koje se više od 100 organizacija civilnog društva zalaže od novembra prošle godine. Kandidati nisu dobili priliku da informišu javnost, kao ni narodne poslanike (osim članova Odbora) o svom stručnom radu koji ih preporučuje za ovu funkciju. Proces nije obezbedio ni upoznavanje javnosti sa predlozima i planovima budućeg poverenika za rešavanje problema kontinuiranog pogoršanja stanja u oblasti pristupa informacijama od javnog značaja koje traje od 2016. godine i odgovorima na izazove koji se javljaju u vezi sa primenom Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.

Imajući u vidu ceo tok procesa, organizacije civilnog društva pozivaju Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave da u nacrt izmena Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja unese odredbe koje bi garantovale primenu kriterijuma otvorenosti i transparentnosti kod izbora Poverenika.

Potpisnici ovog saopštenja su Beogradski centar za bezbednosnu politiku, CRTA, Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM, Partneri za demokratske promene Srbija, SHARE fondacija, Transparentnost Srbija i Fondacija za otvoreno društvo Srbija.

Savet za štampu je 12. juna raspisao konkurs za izbor predstavnika javnosti u Komisiji za žalbe. Konkursom se biraju tri predstavnika civilnog društva, odnosno javnosti.

SHARE Fondacija, koja se bori za unapređenje ljudskih prava i sloboda na internetu, promociju pozitivnih vrednosti otvorene i decentralizovane mreže, kao i slobodan pristup informacijama, znanju i tehnologiji, predlaže istraživača Bojana Perkova za predstavnika javnosti u Komisiji za žalbe.

Smatramo da Bojan Perkov ispunjava sve formalne uslove koje propisuje Savet za štampu, te da se odlikuje visokom profesionalnošću i moralnim kvalitetima. Kao diplomirani novinar i master komunikolog poznavalac je Kodeksa novinara Srbije, a u svom dosadašnjem radu u SHARE Fondaciji upoznao se i sa Statutom Saveta za štampu, kao i sa Poslovnikom o radu Komisije za žalbe Saveta za štampu, koje prihvata kao deo svoje profesionalne etike. Takođe smatramo da je zbog specifičnosti onlajn medija i objavljivanja sadržaja u digitalnom okruženju neophodno da Komisija za žalbe, koja dobija veliki broj slučajeva upravo u vezi sa onlajn sadržajima, ima člana koji u potpunosti razume izazove za onlajn medije i novinare.

Kao stručnjak za slobodu izražavanja i informisanja, sa posebnim naglaskom na digitalno okruženje i nove medijske platforme, Bojan Perkov je autor i koautor više od dvadeset publikacija i stručnih članaka na teme regulisanja komentara i drugih korisničkih sadržaja na onlajn platformama, zaštite podataka o ličnosti i medija, rizicima po onlajn medije i novinare u digitalnom okruženju, poslovnih modela i komercijalnih sadržaja u onlajn medijima, itd. Dodatno, Bojan već pet godina vodi proces monitoringa stanja digitalnih prava i sloboda u Srbiji, čime je stekao uvid u brojne slučajeve kršenja slobode izražavanja i informisanja u onlajn okruženju. Pored toga, učestvovao je u planiranju i izradi nove baze žalbi Saveta za štampu, što mu je omogućilo da stekne bolji uvid u slučajeve i odluke Komisije za žalbe. Bojan je u SHARE Fondaciji radio na pripremanju žalbi na sadržaje u onlajn medijima koje je Fondacija podnosila Savetu za štampu.

Takođe, Bojan je koautor Analize primene Smernica za primenu Kodeksa novinara Srbije u onlajn okruženju na uzorku od 70 onlajn medija, koja je sadržala i priručnik za prilagođavanje pravila komentarisanja i korišćenja medijskih sadržaja u onlajn medijima. Prilikom rada na ovoj analizi u izdanju Saveta za štampu, Bojan se upoznao sa specifičnim problemima i potrebama onlajn medija iz cele Srbije, naročito u lokalnim sredinama.

Uzimajući u obzir njegovu stručnost, ljudske i profesionalne kvalitete, kao i entuzijazam za rad na unapređenju etike i profesionalizma u medijima, a naročito u kontekstu onlajn medija, verujemo da bi Bojan savesno i odgovorno obavljao ulogu člana Komisije za žalbe Saveta za štampu i ovim putem pozivamo sve zainteresovane da podrže njegovu kandidaturu.

Pristup informacijama od javnog značaja je ustavom zagarantovano pravo građana Srbije, ali i osnovno sredstvo za rad novinarima i istraživačima, koji na taj način dolaze do dokumenata od značaja za javni interes koji bi inače ostali skriveni od građana. Istražujući kakve implikacije po privatnost Beograđana može imati najava postavljanja 1000 kamera sa tehnikom prepoznavanja lica, SHARE Fondacija je Ministarstvu unutrašnjih poslova podnela dva zahteva za pristup informacijama od javnog značaja, tražeći konkretna dokumenta, memorandume, ugovore i sporazume koje je MUP potpisao sa Ministarstvom javne bezbednosti NR Kine i kompanijom Huawei. Zanimljivo je naglasiti da smo za postojanje ovih dokumenta saznali upravo od MUP-a, koji je objašnjavajući nam da je sva dokumentacija u vezi sa nabavkom opreme za nadzor označena kao “poverljiva’’, precizno naveo sve državne dokumente na osnovu kojih je nabavka sprovedena. Ipak, i pored svega, MUP je tražio da se zahtevi moraju precizirati, odnosno da se mora dati precizniji opis informacije koja se traži, te da je informacija od javnog značaja informacija sadržana u određenom dokumentu, a da se zahtevom ne može tražiti sam dokument. Logično pitanje je kako precizirati informacije ako nemate pristup dokumentu u kome se one nalaze.

Mi smo, poštujući zakonsku proceduru, precizirali zahteve i i to tako što smo zahtevali pristup svim informacijama koje se nalaze u navedenim dokumentima. Ostaje da vidimo kako će MUP postupiti po “preciziranom” zahtevu, ali bez obzira na to, postavlja se pitanje kakve implikacije ovo usko tumačenje pojma informacije od javnog značaja može imati na pravo na pristup informacijama od javnog značaja i pravo javnosti da zna, a time i na rad novinara i istraživača, kao i na ukupnu transparentnost državnih organa.

Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja u članu 2 definiše informaciju od javnog značaja kao informaciju kojom raspolaže organ javne vlasti, nastalu u radu ili u vezi sa radom organa javne vlasti, sadržanu u određenom dokumentu, a odnosi se na sve ono o čemu javnost ima opravdan interes da zna, bez obzira na nosač informacije. Tumačenje Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti jeste da je pravo na slobodan pristup informacijama od javnog značaja u suštini pravo na pristup službenim dokumentima.

Srbija je već više od 6 meseci bez Poverenika, a prošle godine su predstavljene problematične izmene i dopune Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, kojima bi se iz primene zakona izuzeo veliki broj organa vlasti. Imajući to u vidu, sužavanje kruga informacija koje mogu da se traže kroz odbijanje da se dostave dokumenta bi potpuno obesmislilo ovo pravo koje je od  ključnog značaja za demokratski poredak. Ako se ovakva negativna praksa nastavi, novinari, istraživači iz civilnog sektora i akademske zajednice, aktivisti, kao i svi ostali zainteresovani građani bi mogli da traže samo informacije za koje znaju da postoje, što znatno ograničava prostor za njihov slobodan i neometan rad. 

Zahtev SHARE Fondacije od 21.5.2019.

Odgovor MUP-a

Dopuna zahteva od 21.5.2019.

Više od 70 organizacija civilnog društva, medija, predstavnika stručne i naučne zajednice poziva narodne poslanike da podrže Nevenu Ružić kao kandidatkinju za novog Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Čvrsto smo uvereni da Nevena Ružić poseduje stručnost, iskustvo i integritet koji su neophodni za rukovođenje institucijom Poverenika.

Nevena Ružić već 10 godina radi u instituciji i sada je na funkciji pomoćnice generalnog sekretara Službe Poverenika. Dosadašnjim radom značajno je doprinela poverenju građana u instituciju Poverenika zbog čega verujemo da bi i u budućnosti delovala u interesu javnosti. Sigurni smo da osim relevantnog stručnog znanja (master diploma pravnih nauka iz oblasti blisko vezanih za polje delovanja Poverenika) i izuzetnog iskustva, ona ima i integritet neophodan za kontrolu i nadzor rada državnih organa. Predanost i posvećenost je pokazala kroz redovnu komunikaciju i saradnju s organizacijama civilnog društva i stalno profesionalno usavršavanje. Od 2017. godine je članica radnog tela Međunarodne konfencije poverenika za informacije. Izabrana je 2012. godine za članicu Biroa Savetodavnog komiteta Konvencije o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu ličnih podataka Saveta Evrope, gde je obavljala i funkciju zamenice predsednika.

Pozivamo sve poslaničke grupe u Skupštini Srbije da kandiduju Nevenu Ružić i podrže njen izbor jer ispunjava sve kriterijume koji garantuju da će obavljati dužnosti Poverenika odgovorno i savesno, u skladu sa zakonom i dobrom demokratskom praksom, nezavisno od političkih i drugih uticaja.

Pozivamo sve narodne poslanike da se odgovorno i savesno odnose prema izboru poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Ova institucija ima veliki značaj za građane Srbije, a prava koje ona štiti – pristup podacima od javnog značaja i zaštita podataka o ličnosti su Ustavom garantovana prava koja su osnova svakog demokratskog društva.

Apelujemo i na skupštinski Odbor za kulturu i informisanje da prilikom izbora novog Poverenika poštuje kriterijume transparentnosti, otvorenosti i integriteta, kako bi javnosti omogućio da bude adekvatno informisana i uključena u ovaj proces.

Potpisnici ovog saopštenja:

1. CRTA
2. Beogradski centar za bezbednosnu politiku
3. Partneri za demokratske promene Srbija
4. Transparentnost Srbija
5. Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM
6. SHARE fondacija
7. Fondacija za otvoreno društvo Srbija
8. Centar za demokratiju i razvoj juga Srbije
9. Jugpress
10. PAKT
11. Laris
12. Centar za razvoj demokratskog društva Europolis
13. A11 inicijativa za ekonomska i socijalna prava
14. Pod Teatar
15. Grupa za konceptualnu politiku
16. Građanski savet grada Kraljeva
17. Asocijacija za razvoj grada Bor
18. Radnik.rs
19. Odbor za ljudska prava Valjevo
20. Autonomni ženski centar
21. Užički centar za ljudska prava i demokratiju
22. Beogradski centar za ljudska prava
23. Inicijativa mladih za ljudska prava
24. Media i reform centar Niš
25. Građanske inicijative
26. Istinomer
27. Slavko Ćuruvija fondacija
28. BIRN
29. Trag fondacija
30. Forum 10
31. Žene za mir
32. Medijska kutija
33. Forca
34. Kvalitetno pokrećemo zajednicu
35. BUM
36. Centar modernih veština
37. Centar za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC fond)
38. NUNS
39. NE-BO Negotin
40. Jelena Kleut, Filozofski fakultet Novi Sad
41. Fond za humanitarno pravo
42. Centar za primenjene evropske studije-CPES
43. ORCA
44. Pravni skener
45. Kuća rodnih znanja i politika
46. Centar za istraživanje javnih politika
47. Astra
48. Inđijativa
49. Grupa 484
50. Viktimološko društvo Srbije
51. Cenzolovka
52. Nevena Ršumović
53. Res Publika
54. Edukacioni centar
55. Mladi takovskog kraja
56. RERI
57. Inicijativa za Požegu
58. Društvo sudija Srbije
59. ISAC fond
60. Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije
61. Centar za razvoj civilnog društva
62. KudeS-inicijativa za kulturnu decentralizaciju Srbije
63. Forum žena
64. Proaktiv
65. Centar za integritet
66. Asocijacija Duga
67. BOŠ
68. Ekološko udruženje Rzav
69. Da se zna
70. Ženska platforma za razvoj Srbije
71. Fondacija Centar za demokratiju
72. Dečiji Centar Zaječar
73. ANEM
74. Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda
75. Udruženje građana EGAL
76. Centar za istraživanja migracija
77. Helsinski odbor za ljudska prava u Srbiji
78. Narodni parlament
79. ProTok 21
80. Dijalog.net
81. Fond B92
82. Mame su zakon
83. Centar za evropske politke
84. Goran Ilić, zamenik predsednika Državnog veća tužilaca
85. Evropski fond za Balkan
86. NVO Tri tačke 
87. Geten, Centar za prava LGBTIKA osoba
88. Diplo centar
89. Centar za pravosudna istraživanja
90. Evropski pokret u Srbiji
91. Romski centar za demokratiju
92. Koalicija za transparentnost juga Srbije
93. Međunarodni centar Olof Palme

Organizacije civilnog društva pozivaju Odbor za kulturu i informisanje Narodne skupštine da iz poziva poslaničkim grupama za predlaganje kandidata za izbora novog Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti povuče uslov koji nije predviđen zakonom, a odnosi se na obavezu da kandidat u trenutku predlaganja za funkciju Poverenika nije zaposlen u drugom državnom organu.

Ovaj uslov je eliminišući faktor za sve kandidate koji trenutno rade u državnim organima, uključujući i Službu Poverenika, a u suprotnosti sa svrhom člana 30 Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja u kome se navodi da osoba koja bude izabrana za Poverenika ne može da nastavi sa radom u drugom državnom organu.

Organizacije potpisnice ovog saopštenja ukazuju i na to da je nadležni odbor Narodne skupštine pokrenuo postupak za izbor novog Poverenika skoro šest meseci nakon isteka mandata Rodoljubu Šabiću, tako što je ostavio samo pet radnih dana za dostavljanje predloga i poziv uputio samo poslaničkim grupama, ali ne i zainteresovanoj javnosti.

Ukoliko novi Poverenik bude izabran u ovakvom postupku, biće narušen legalitet, kao i legitimitet ovog nezavisnog državnog organa i dodatno urušen demokratski sistem u Srbiji.

Organizacije pozivaju Odbor za kulturu i informisanje da prihvati predloge kriterijuma transparentnosti, otvorenosti i integriteta procesa izbora novog poverenika koji je Narodnoj skupštini još u novembru dostavilo više od 80 organizacija civilnog društva, medija, predstavnika poslovne, stručne i naučne zajednice. Time bi se javnosti omogućilo da bude adekvatno informisana i uključena u proces izbora novog Poverenika.

Potpisnici ovog saopštenja su Beogradski centar za bezbednosnu politiku, CRTA, Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM, Partneri za demokratske promene Srbija,SHARE fondacija, Transparentnost Srbija i Fondacija za otvoreno društvo Srbija.

U južnoj i istočnoj Evropi, gde kampanje širenja dezinformacija u onlajn prostoru i sveprisutan pad nivoa digitalne bezbednosti sve više ugrožavaju garantovane slobode, BIRN mreža će u partnerstvu sa SHARE Fondacijom vršiti monitoring digitalnih pretnji i trendova, podizati svest o povredama digitalnih sloboda i davati preporuka za sprovođenje politika.

Organizacije će identifikovati glavne aktere uključene u širenje dezinformacije i propagande uspostavljanjem digitalne monitoring baze. Baza podataka će opisivati stanje digitalnih prava u ciljnim zemljama dokumentujući slučajeve kršenja digitalnih prava i sloboda, sa opisima slučajeva i navođenjem odgovarajućih izvora.

Projekat, podržan od strane Civitatesa, će pratiti kršenje digitalnih sloboda u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Mađarskoj, Severnoj Makedoniji, Rumuniji i Srbiji.

Baza podataka će biti deo BIRN deska istraživačkih resursa (BIRD), nove resursne platforme za istraživačke novinare čije se lansiranje očekuje ove jeseni. Interaktivna baza podataka će omogućiti široj javnosti pristup podacima prikupljenim tokom monitoringa.

Stručna podrška SHARE Fondacije rezultiraće izradom detaljne metodologije i smernica za monitoring kršenja digitalnih prava i sloboda, kao i obukom za monitore da uspešno prikupljaju podatke i unose ih u novoformiranu bazu podataka. Trodnevni trening za monitore održaće se u drugoj polovini jula u Perastu, u Crnoj Gori.

Paralelno, novinari BIRN-a će proizvesti i objaviti pet istraživačkih priča u vezi sa ovom temom. Na osnovu aktivnosti monitoringa, biće pripremljen jedinstveni međuregionalni izveštaj koji će biti predstavljen na završnom događaju.

Baza podataka će pružiti podatke za periodične izveštaje o stanju digitalnih prava i sloboda u ciljanim zemljama. U pogledu rezultata, međuregionalni izveštaj će spojiti podatke prikupljenje iz regiona, kako bi se javnost upoznala s trendovima kršenja digitalnih sloboda.

Kontinuirano praćenje i izveštavanje o digitalnim pretnjama će doprineti širim naporima BIRN-a da promoviše istinito i nepristrasno informisanje. To će ojačati kapacitete i veštine novinara mreže, kao i pomoći otkrivanje i suzbijanje pretnji s kojima se redovno suočavaju novinari i drugi angažovani pojedinci.

Listajući sadržaje na Instagramu, naišli ste na fotografiju omiljene glumice koja koristi novu hidratantnu kremu poznatog brenda. Da li biste takav sadržaj okarakterisali kao reklamu za kremu? Komercijalne poruke i oglašavanje postali su neizostavan deo društvenih mreža i drugih onlajn platformi na kojima korisnici provode sate svakog dana. Posledično, kreira se veliki broj onlajn sadržaja koji su neupitno komercijalne prirode, ali je korisnicima teško, a ponekad i nemoguće, da procene komercijalnu prirodu sadržaja, tj. da je neka objava poznatog jutjubera zapravo reklama za određeni proizvod ili uslugu. U vezi sa tim i drugim nedoumicama, pravnici  su uradili analizu komercijalnog govora na internetu koja može biti od pomoći za razumevanje novih oblika i praksi ove vrste oglašavanja.

Nove forme oglašavanja, kao što su partnerski marketing (affiliate marketing) i advertorijali, “zamagljuju” granice tradicionalnog poimanja oglašavanja, naročito u pravnom smislu. Korisnici koji imaju značajnu zajednicu pratilaca na društvenim mrežama i popularne sadržaje postali su “influenseri”, čiji su potencijal za širenje komercijalnih poruka prepoznali i oglašivači. Tako možemo videti razne vrste nagradnih igara, lutrija (giveaway), tutorijala, “otvaranja” proizvoda (unboxing), plasiranje proizvoda u okviru korisničkih sadržaja i tome slično. Kako potrošači, tj. korisnici društvenih mreža, često nisu u stanju da prepoznaju nuđenje proizvoda i usluga te podsticaje na njihovu kupovinu u sadržajima na internet platformama, takvi aranžmani moraju biti jasno označeni i transparentni za korisnike. Na primer, Instagram je uveo opciju označavanja “plaćenog partnerstva”, kojom se jasno mogu označiti objave nastale u okviru partnerstva kreatora sadržaja i oglašivača.

U praktičnim okvirima, komercijalni govor se ne posmatra toliko često sa aspekta slobode izražavanja, iako postoji bogata praksa Evropskog suda za ljudska prava i Vrhovnog suda SAD. Značaj zaštite komercijalnog govora je u tome što svakodnevne tržišne aktivnosti ne bi mogle da se odvijaju ukoliko komercijalni govor ne bi uživao zaštitu, doduše manju nego neki drugi vidovi izražavanja, upravo zbog toga se građanima na taj način pružaju informacije na osnovu kojih oni donose odluke i ostvaruju slobodu izbora. Ipak, obzirom na njegovu persuazivnu funkciju i uticaj na potrošače posredstvom medija, komercijalni govor je uređen kroz više propisa, kao što su Zakon o zaštiti potrošača ili Zakon o trgovini, dok je svakako najvažniji Zakon o oglašavanju.

Onlajn oglašavanje je zakonom izjednačeno sa ostalim oblicima tradicionalnog oflajn oglašavanja i u članu 45 Zakona o oglašavanju se definiše kao oglašavanje na internet prezentaciji, društvenoj mreži, aplikaciji, odnosno putem drugog vida internet komunikacije, kada iz sadržaja oglasne poruke nesumnjivo proizlazi da je usmerena na primaoce oglasne poruke iz Republike Srbije i da se roba ili usluga koja se oglašava može kupiti, odnosno isporučiti na teritoriji Republike Srbije. Međutim, pitanje koje može da se postavi jeste u kojoj meri uopšte može da se primeni zakon na nove oblike onlajn oglašavanja? Zakon o oglašavanju nije neprimenjiv, ali je izuzetno teško na svakodnevnom nivou kontrolisati toliku količinu oglasnog sadržaja, kao i sve nove forme onlajn izražavanja koje se javljaju.

Obzirom da postoji prostor da se internet infuenseri smatraju oglašivačima u zakonskom smislu, potrebno je reagovati na njihova eventualna nezakonita postupanja u vezi sa onlajn oglašavanjem koje vrše i edukovati ih u tom polju. Iako komercijalni govor uživa zaštitu u okviru slobode izražavanja, neophodno je postići balans sa drugim vrednostima, u ovom konkretnom slučaju zaštitom potrošača i korisnika interneta. U skladu s tim, treba razmotriti propisivanje nedozvoljenih oblika oglašavanja na internetu, u koje će spadati i novi oblici oglašavanja (putem partnerskog marketinga, advertorijala i slično) kako bi se podstaklo zakonito postupanje, budući da potrošači na kraju plaćaju cenu bilo kakvog nezakonitog ponašanja u prilikom oglašavanja. Posebnu pažnju treba obratiti na prikriveno oglašavanje i plasiranje proizvoda u dečijim sadržajima, te strože kažnjavati oglašivače u ovakvim slučajevima.

Izveštaj o rezultatima analize prakse oglašavanja, trenutno važeće regulative u Srbiji i njihovih nedostataka, kao i odnosa komercijalnog govora i slobode izražavanja

Esej “Anatomija AI sistema” Kejt Kroford i Vladana Jolera dobio je počasnu pohvalu žirija Ars Electronica – STARTS nagrade za 2019. godinu, koju Evropska komisija dodeljuje za dostignuća na raskršću tehnologije, industrije, društva i umetnosti. Autori su kroz prizmu jednog “Amazon Eho” uređaja prikazali složenu mapu eksploatacije ljudskog rada, podataka i prirodnih resursa.

Odnosi koji se razvijaju kroz procese “rađanja”, životnog veka i smrti “Amazon Eho” jedinice imaju mnogo dublje posledice po društvo, ekonomiju, politiku i životnu sredinu nego što se na prvi pogled čini, upravo zbog složenosti razvoja jednog sistema veštačke inteligencije (AI) koji zahteva ogromne količine resursa kao što su kapital, rad i priroda. Od ručnog iskopavanja retkih metala u Africi, preko dehumanizujućih uslova rada u kineskim fabrikama do gotovo potpuno automatizovanih Amazonovih skladišnih centara, stvara se nova akumulacija moći i bogatstva koja se koncentriše u veoma tankom socijalnom sloju, kome pripadaju ljudi poput direktora kompanije Amazon Džefa Bezosa, jednog od najbogatijih ljudi današnjice.

Kejt Kroford (Kate Crawford) je međunarodno priznata istraživačica koja se više od decenije bavi proučavanjem velikih informacionih sistema, mašinskog učenja i veštačke inteligencije. Jedna je od osnivačica i direktorki instituta “AI Now” na Njujorškom univerzitetu, koji se bavi proučavanjem društvenih implikacija veštačke inteligencije.

Vladan Joler je osnivač SHARE Fondacije i profesor na departmanu za nove medije Akademije umetnosti u Novom Sadu. Predvodi SHARE Lab, laboratoriju za istraživanje tehničkih i društvenih aspekata algoritamske transparentnosti, eksploatacije digitalnog rada, nevidljivih infrastruktura, “crnih kutija” i mnogih drugih savremenih fenomena na preseku tehnologije i društva.

Tri meseca pre početka primene novog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, SHARE Fondacija je pozvala 20 svetskih kompanija, među kojima su Google i Facebook, da odrede predstavnike u Srbiji kojima se nadležni organi, ali i građani Srbije mogu obratiti u pogledu svih pitanja u vezi sa obradom podataka o ličnosti.

Iako se biznis modeli ovih kompanija već uveliko zasnivaju na monetizaciji ličnih podataka njihovih korisnika, pa time i građana Srbije, čini se da su oni i dalje praktično nemoćni da ostvare svoja prava u vezi sa podacima kada ih prikupljaju najpoznatije kompanije.

Ipak, novi Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, pisan po ugledu na evropsku Uredbu o zaštiti podataka o ličnosti (GDPR) predviđa obavezu gotovo svih velikih IT kompanija da imenuju predstavnike u Srbiji. Naime ukoliko neka kompanija nudi proizvode i usluge na teritoriji Srbije ili prati ponašanje građana, dužna je da imenuje predstavnika, tj. fizičko ili pravno lice kome građani mogu da se obrate u vezi sa pravima koje imaju kao lica na koja se podaci odnose i koje sarađuje sa Poverenikom za zaštitu podataka o ličnosti. Imajući u vidu da Google, Facebook, Amazon, Netflix i ostali IT giganti obrađuju podatke građana na teritoriji Srbije kako bi pružali usluge, imaju obavezu određivanja domaćeg predstavnika.

Recimo, kompanija Google je već godinama prepoznala domaće tržište kao značajno, pa su tako brojne usluge kao što su Gmail, YouTube, Google Chrome i Google Search prilagođene našim građanima i dostupne na srpskom jeziku. Dodatno, Google targetira građane Srbije kroz oglase i prati njihovo ponašanje putem “kolačića” (cookies), te nesumnjivo ima obavezu da imenuje predstavnika u Srbiji. Facebook je takođe dostupan na našem jeziku i ima oko 3 miliona korisnika u Srbiji samo na toj društvenoj mreži, a vlasništvu ima i Instagram i WhatsApp. Facebook vrši masovno prikupljanje podataka svih svojih korisnika kako bi između ostalog mogli da ih profilišu i prikazuju targetirane oglase, što je detaljno opisano u SHARE Lab  istraživanju o algoritamskoj fabrici Facebook-a.

Međutim, politika ovih kompanija, uglavnom onih sa glavnim sedištem u SAD, jeste da se Srbija praktično ne posmatra kao deo Evrope, što dovodi do situacije da se građanima Srbije prava u vezi sa podacima o ličnosti gotovo uopšte ne garantuju. Sa druge strane, ako bi Facebook ili Google imali predstavnike u Srbiji, izvesnost ostvarivanja prava građana ili uopšte mogućnost pokretanja spora pred nadležnim organima bili bi znatno veći. S obzirom na to da građani Srbije zaključuju ugovore o korišćenju usluga sa američkim kompanijama, a građani EU sa evropskim predstavništvima, očigledno je da postoje paralelni sistemi zaštite.

Pisma su poslata sledećim kompanijama: Google, Facebook, Amazon, Twitter, Snap Inc – Snapchat, AliExpress, Viber, Yandex, Booking, Airbnb, Ryanair, Wizzair, eSky, Yahoo, Netflix, Twitch, Kupujem prodajem, Toptal, GoDaddy, Upwork.

Pismo za Google
Pismo za Facebook