Da ne prsneš kod kuće — lista aplikacija za dane u izolaciji
Predstavljamo vam sedam aplikacija koje tokom ograničenog kretanja mogu da pomognu u održavanju psiho-fizičkog zdravlja. Deo liste su besplatni softveri otvorenog koda iz F-droid kataloga, alternative Play Store-u, koji se može preuzeti na adresi f-droid.org.
Vanredno stanje za digitalna prava
Vanredno stanje znači i vanredni monitoring. Zajedno sa BIRN-om pokrenuli smo blog na kom beležimo povrede digitalnih prava u regionu, te smo za vas analizirali najznačajnije slučajeve do sada.
Solidarnost kompanija prema građanima
U vreme kada se većina pojedinaca oslanja na internet, a zbog potencijalne nemogućnosti izmirenja računa, pozvali smo domaće provajdere da u vanrednim okolnostima omoguće svoje usluge bezuslovno.
Share Foundation Bulletin Board System
U pripremi je SHARE_BBS – Telegram kanal i forum na teme iz društva, tehnologije i sajberspejsa. Pridružite se odmah klikom na ovaj link ili pretragom „share_bbs“ direktno u aplikaciji.
Globalna pandemija korona virusa izazvala je brojne društvene potrese širom sveta, što je uticalo i na talas ograničenja prava i sloboda građana. SHARE Fondacija i BIRN pokrenuli su blog kako bi aktivno pratili situaciju i upozorili na pojavu različitih vrsta manipulacija, intruzivnih mera koje države uvode i drugih rizika po građane tokom COVID-19 pandemije.
Dosadašnja saznanja dve organizacije pokazuju da su najproblematičniji višestruki problemi sa privatnošću osoba u karantinu, širenje dezinformacija i opasnih zabluda u vezi sa virusom u onlajn medijima i putem društvenih mreža, kao i povećanje internet prevara.
Poziv “ostani kod kuće” postao je glavni motiv pandemije, ali za potencijalno zaražene građane to postaje zakonska obaveza i predmet kontrole. U Srbiji je od proglašenja vanrednog stanja za sve građane koji su došli iz inostranstva uveden obavezan karantin, a kako je na konferenciji za novinare 19. marta predsednik Srbije Aleksandar Vučić naveo, ima “katastrofalnih izuzetaka” nepoštovanja ove mere. Tom prilikom je rekao da policija “prati” italijanske brojeve telefona, odnosno proverava da li su građani u romingu i da li se kreću. One koji ostavljaju telefone za sobom Vučić je upozorio da država ima na raspolaganju “još jedan način” da prati ko krši propisanu meru karantina, ali nije naveo koji.
U susednim zemaljama, Nacionalno koordinaciono telo za zarazne bolesti Crne Gore je donelo odluku da na internetu objavi imena i prezimena građana koji su pod obavezom karantina, pošto je utvrđeno da određena lica krše meru “izlažući visokom riziku cijelu Crnu Goru”. Građanska alijansa je podnela inicijativu Ustavnom sudu CG za ocenu ustavnosti i zakonitosti ove mere. U Hrvatskoj su građani pokrenuli sajt samoizolacija.hr, na kome je navodno bilo omogućeno prijavljavanje prekršilaca MUP-u. Sajt je u međuvremenu ugašen, a MUP RH je pokrenuo kriminalističko istraživanje. Krizni štab Federacije BiH izdao je preporuku da se objavljuju podaci o ličnosti samo onih građana koji krše mere, iako su prethodnih dana organi Kantona 10 objavili podatke građana u izolaciji i samoizolaciji, dok su u nekoliko gradova objavljeni čak i spiskovi zaraženih. Agencija za zaštitu ličnih podataka BiH donela je 24. marta rešenje kojim se zabranjuje objavljivanje podataka o ličnosti građana koji su pozitivni na korona virus ili kojima su određene mere izolacije i samoizolacije.
U navedenim slučajevima se javnom obradom zdravstvenih podataka na internetu direktno krši zakon jer oni spadaju u posebnu kategoriju podataka, te uživaju viši nivo zaštite. Dalje, da li je ideja javno posramljivanje ljudi koji ne poštuju samoizolaciju ili smanjenje broja prekršaja? Kriterijumi proporcionalnosti i neophodnosti takođe su na veoma tankim osnovama i bez adekvatne opravdanosti. Mogu se postaviti pitanja da li je zaista neophodno objaviti imena svih građana u samoizolaciji po adresi stanovanja javno na internetu i da li je to jedini način da se obezbedi poštovanje zakona.
U obzir treba uzeti i niz drugih posledica po građane čiji su podaci o zdravstvenom stanju javno objavljeni na internetu, upravo zbog toga što mogu biti diskriminisani i trpeti druge nelagode. Upravo se to dogodilo prvim zaraženim građanima u Crnoj Gori, čiji je identitet procureo na društvene mreže, gde su bili mete govora mržnje. Državni organi će možda obrisati podatke sa njihovih sajtova kada građani budu izlečeni ili kada prođe period karantina, odnosno nakon prolaska krize, što nikako ne može da se garantuje za ostatak interneta, pa će svom prilikom ti podaci zauvek ostati javni, što takođe govori koliko je takva obrada podataka neproporcionalna.
Još jedna kritična tačka “onlajn pandemije” nalazi se u sloju internet sadržaja, a to je širenje neproverenih i netačnih informacija u vezi sa virusom, a često i potpunih izmišljotina nastalih u nekom zabačenom kutku interneta.
Ovakve vrste povreda krenule su dosta rano, pre eskalacije širenja COVID-19 u zemljama regiona – tako je krajem januara BiH portal Izdvojeno.ba objavio tekst pun dezinformacija o virusu i načinima na koji se širi, uz zahtev da se kineskim turistima zabrani ulazak u Sarajevo. Nekoliko mejnstrim medija u Srbiji, kao što su Večernje novosti, Tanjug i portal Nova.rs, objavilo je opasne savete nepostojećeg lekara, navodno “mikrobiologa iz Vuhana”, u vezi sa simptomima virusa i načinima prevencije. Slične informacije širile su se i na engleskom jeziku, a najverovatnije su potekle sa jednog filipinskog foruma. Hrvatski portal IstraIN objavio je lažnu informaciju da je vakcina za korona virus nastala pre same pojave bolesti, iako vakcina prema informacijama Svetske zdravstvene organizacije (SZO) još nije napravljena.
Pritisnuti kraćim rokovima nego inače i situacijom koja se ubrzano menja, novinari treba da budu posebno oprezni kada izveštavaju o pandemiji i da proveravaju informacije više nego što je to uobičajeno. “Trka” za klikovima, šerovima i lajkovima u ovom trenutku predstavlja rizik po opšte zdravlje, jer se “zapaljive” informacije u ovim uslovima šire brže nego inače.
Drugi problematičan sloj jeste širenje nepotvrđenih i nepouzdanih informacija na društvenim mrežama i posredstvom drugih kanala komunikacije, kao što su čet aplikacije WhatsApp i Vajber. Međutim, u pitanju nisu samo bile teorije zavere, recimo da je 5G mreža mobilne telefonije povezana sa pojavom korona virusa, već i potencijalno opasne tvrdnje koje bar kod jednog dela populacije mogu izazvati uznemirenost. Tako se krajem februara preko WhatsApp-a širila audio-poruka da je korona virus stigao u Srbiju i da već ima preminulih, zbog čega je policija pokrenula istragu. Građanin Srbije iz mesta Malo Crniće zadržan je u policiji jer je na svom Fejsbuk profilu objavio fotografije srpskih vojnika uz tekst da su u njegovom mestu raspoređene vojska i policija, da se dele bonovi za hleb, da se roba iz prodavnica uzima “na ličnu kartu” i tome slično. U Tivtu je uhapšena ruska državljanka koja je objavila da je “u Crnoj Gori oboljelo hiljadu ljudi od koronavirusa i da je šest osoba umrlo” i da “Crnu Goru očekuje italijanski scenario”. Zbog Instagram objave da lokalne vlasti u njenom gradu kriju da je jedna osoba pozitivna na virus, građanka Republike Srpske kažnjena je sa 1000 konvertibilnih maraka, tj. 500 evra. Iako je važno da građani budu promišljeniji u onlajn objavama, to ne znači da represivne mere treba da budu učestalije i oštrije, naročito u trenucima neizvesnosti i opšte društvene tenzije.
Nepoverenje u institucije i njihove zvanične podatke, kao i medije u trci za profitom, može podstaći građane da se okrenu “alternativnim” izvorima informacija i poveruju u teoriju zavere ili uverljivu priču o nestašicama, novim najavljenim zabranama itd. Savet Evrope je zato istakao da nam je sada više nego ikada potrebno pouzdano novinarstvo, koje se oslanja na standarde profesionalne etike, kako bi javnost bila informisana i pažljivo pratila mere preduzete kao odgovor na globalnu pretnju zdravlju. Države članice takođe ne bi trebalo da u vreme krize uvode bilo kakva ograničenja medijskih sloboda osim onih u skladu sa članom 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima.
Ostanak kod kuće, kao vodeća preporuka tokom pandemije i hešteg koji trenduje na različitim jezicima, utiče na to da smo više nego inače okrenuti telefonima, tabletima i drugim uređajima, kao i onlajn servisima koje koristimo za posao ili da se opustimo. U takvim okolnostima posebno treba biti na oprezu jer su građani, ali i tehnička infrastruktura, dodatno ranjivi na internet prevare, sabotaže i druge vrste sajber napada.
U Hrvatskoj su recimo kružile lažne poruke u kojima policija traži građanima da pošalju podatke poput imena i prezimena, adrese i kopije lične karte, a hrvatski nacionalni CERT je upozorio na lažni mejl, navodno od Svetske zdravstvene organizacije, koji može zaraziti uređaje opasnim malverom. Na globalni porast onlajn prevara i kampanja širenja dezinformacija u uslovima pandemije je još počekom marta upozorio CERT Evropske unije, uz brojne primere pokušaja fišinga i širenja malvera u Japanu, Ukrajini, Brazilu, SAD itd. Sajber kriminalci su slali poruke sa savetima za prevenciju od širenja virusa, informacijama o navodno uvedenim bezbednosnim merama, tražili donacije i tome slično.
Prema podacima antivirus kompanije Bitdefender, u martu su sajber napadi povezani sa COVID-19 na svetskom nivou dostigli pet puta veće razmere u odnosu na februar. Čak je i SZO bila meta tehničkih napada, ali je uspešno odbranila informacioni sistem. Neizvesnost, pojačan stres zbog izolacije i nedovoljno informacija mogu nas učiniti manje otpornim na internet prevare i lakovernijim nego inače, naročito u društvima poput onih na Balkanu gde ne postoji visok nivo poverenja građana u institucije i zvanične podatke.
Očekivano je da će infrastruktura, tj. serveri, ruteri i drugi uređaji koji čine internet mogućim, biti pod opterećenjem zbog samoizolacije i zabrane izlaska. Recimo, zvaničnici Evropske unije, možda više radi preventive, zamolili su Netfliks da oslabi kvalitet video-striminga na nivou Unije kako ne bi došlo do kolapsa zbog pojačanog internet saobraćaja. Ipak, čini se da kada je akcenat na održavanju mreže i internet servisa funkcionalnim može doći do stavljanja bezbednosti informacionih sistema u drugi plan. Tako su zvanični sajt mađarske vlade posvećen COVID-19 pandemiji i sajt akademske mreže u Hrvatskoj (Carnet) pretrpeli tehničke napade sredinom marta zbog kojih su bili nedostupni. U Bosni i Hercegovini je u tom periodu DDoS napadom “srušen” popularni informativni portal Klix.ba.
Za vreme pandemije svakako su najopasniji sajber napadi na bolnice i druge medicinske ustanove, upravo zbog kritične uloge zdravstvenog sistema u prevenciji širenja virusa i zbrinjavanju bolesnih. Bitdefender je označio Rumuniju kao jednu od zemalja koja je najviše targetirana, a treba podsetiti da su rumunske medicinske ustanove već bile mete ransomware napada u junu prošle godine.
Pitanje očuvanja funkcionalnosti internet infrastrukture, naročito kritične kao što su zdravstveni informacioni sistemi, ne zavisi samo od opterećenja (da ne prsne net) već i od sprovođenja svih neophodnih tehničkih i organizacionih mera čak i tokom pandemije. Naročito treba podsetiti da za sve koji upravljaju kritičnom infrastrukturom postoji dvostruka odgovornost – za podatke o ličnosti građana i za bezbednost informacionih sistema.
Šta nam je činiti?
Kako se trenutno čini, krizna situacija sa COVID-19 pandemijom će potrajati i njene posledice se tek očekuju. Zbog toga moramo biti naročito oprezni kako vanredne mere ne bi postale normalizovane, pre svega u pogledu tehnologija nadzora i prekomerne obrade ličnih podataka. European Digital Rights – EDRi, koalicija organizacija za zaštitu digitalnih prava čiji član je i SHARE Fondacija, objavila je preporuke za očuvanje demokratije i građanskih sloboda prilikom primene mera u borbi protiv pandemije, a neke od najvažnijih su:
Strogo poštovanje fundamentalnih prava:
sve vanredne mere koje ljudska prava mogu dovesti u pitanje moraju biti privremene, ograničene i kontrolisane;
Sprovođenje vanrednih mera samo tokom trajanja krize:
proporcionalnost i neophodnost vanrednih mera koje se preduzimaju moraju se preispitati kada se kriza ublaži;
Ograničenje svrhe obrade podataka o ličnosti samo za krizu u vezi sa korona virusom:
podaci koji se prikupljaju, skladište i analiziraju kako bi se pojačale mere za zaštitu javnog zdravlja ne smeju se zadržavati ili koristiti van granica svrhe kojoj služe;
Odbrana slobode izražavanja i informisanja:
kako bi se donele razumne odluke zasnovane na pravim informacijama, moramo da imamo pristup kvalitetnim i verodostojnim informacijama. To sada, više nego ikad, podrazumeva zaštitu branilaca ljudskih prava, nezavisnih medija, zdravstvenih radnika i stručnjaka;
Očuvanje slobodnog i otvorenog interneta:
prekid, usporavanje ili ograničenje pristupa internetu, blokiranje društvenih mreža ili drugih komunikacionih usluga uskratiće ljudima značajan pristup tačnim informacijama upravo onda kada je od neizmerne važnosti da zaustavimo širenje virusa;
Osuda profitiranja na krizi:
kompanije ne bi smele da zloupotrebe ove vanredne okolnosti da unovče podatke ili tehnologiju koje imaju na raspolaganju.
Bojan Perkov je istraživač SHARE Fondacije. Njegova interesovanja i područja rada uključuju slobodu izražavanja i onlajn medije, kao i sva druga pitanja u vezi sa izražavanjem na internetu poput govora mržnje, neutralnosti mreže, cenzure, itd. Tviter: @Bojan_Perkov.
SHARE Fondacija poziva domaće provajdere da obezbede dostupnu vezu svim korisnicima, bez obzira da li su izmirili račune u vreme vanrednog stanja: Internet je sastavni deo kritične infrastrukture i u Srbiji * RIPE NCC apelovao da se internet i hosting usluge bezuslovno pružaju svima
Usled vanrednog stanja i mera fizičkog distanciranja, ogroman deo našeg svakodnevnog života preneo se u onlajn okruženje. Neki segmenti upotrebe interneta ispostavljaju se kao vitalni u vreme pandemije. SHARE Fondacija stoga poziva provajdere i operatore u Srbiji da budu na visini zadatka i obezbede nesmetan protok na mreži i dostupnu vezu svima, bez obzira na (ne)izmirene račune.
Pravovremeno informisanje
Podaci govore da mlađe i srednje generacije u Srbiji vesti najčešće prate preko svojih pametnih telefona i kompjutera. Zato je nesmetan pristup internetu od vitalnog značaja za pravovremeno informisanje u kriznim vremenima.
Učešće u nastavi
Zatvaranje škola i fakulteta nije prenelo nastavu samo na javni televizijski servis – već i u Gugl učionice, Majkrosoft timove i na razne druge platforme za zajednički rad, kao i na mejlove i čet aplikacije. Nastavnici širom Srbije komuniciraju sa učenicima, roditeljima i školskom administracijom uz pomoć interneta. Tako se stabilna internet veza pokazala kao nužna za učešće u nastavi i drugim školskim aktivnostima.
Rad od kuće
Mnogi od nas prešli su na rad od kuće, svuda gde je to moguće. U kućnim uslovima, pristup internetu neophodan je za svakodnevne sastanke i zajednički rad sa kolegama, dogovor sa klijentima ili slanje obavljenog zadatka.
Psihičko zdravlje
Izolacija i fizičko udaljavanje od prijatelja i porodice predstavlja ozbiljan rizik za psihičko zdravlje u vreme pandemije. Svakodnevno druženje sa rođacima i prijateljima u inostranstvu, drugom gradu u Srbiji, pa čak i drugom kvartu u istom gradu, razmena iskustava i zajedničkih uspomena, obaveštavanje i koordinacija pomoći u komšiluku – nemerljivo su efikasniji preko interneta.
Kulturni sadržaji
Konačno, mogućnost praćenja kulturnih programa takođe je sastavni deo kritične infrastrukture u doba pandemije. Mnogi svetski i domaći muzeji otvorili su svoja virtuelna vrata za onlajn posetioce, pozorišta objavljuju integralne snimke predstava, a na internetu su dostupna i nebrojena predavanja, koncerti, izložbe.
Regionalni internet registar za Evropu, Bliski istok i delove srednje Azije, RIPE NCC, već je uputio apel za održavanje internet usluga. RIPE NCC je od provajdera i operatora zatražio da se u vreme kada se vitalno oslanjamo na internet, usluge interneta ili hostinga ne prekidaju zbog neplaćenih računa, te da u doba krize kompanije održavaju internet konekcije tako da budu dostupne svima kojima je to neophodno.
U Srbiji su pojedini operatori samo starije korisnike rasteretili obaveza. Tako SBB tokom vanrednog stanja neće isključivati usluge penzionerima zbog neplaćenih računa, niti će im naknadno obračunavati kamate na zakasnela plaćanja. Slično, MTS je najavio da tokom pandemije svoje usluge neće isključiti licima starijim od 65 godina. Kompanija VIP je svojim korisnicima omogućila korišćenje popularnih aplikacija bez naplate do kraja juna ove godine, dok svi korisnici mogu besplatno pristupati sajtu RTS Planeta, posebnom portalu za praćenje informacija o zarazi covid19.rs, te pozivati brojeve telefona epidemioloških službi i Nacionalnog kontakt centra COVID-19.
Širom sveta, u razvijenim i u zemljama u razvoju, provajderi internet usluga već su preduzeli različite akcije za korisnike, od suspenzije redovnog plaćanja i neobračunavanja kamate, do besplatnog ustupanja alata i opreme.
Sjedinjene Američke Države
Provajderi u Kaliforniji su, u saradnji sa državom, obezbedili građanima besplatan internet za početni period korišćenja, kao i odlaganje plaćanja bez gašenja interneta. Slična situacija je i u Bostonu, gde provajderi nude besplatan pristup internetu uglavnom na 60 dana. U Filadelfiji, Comcast kompanija omogućila je besplatan pristup nacionalnoj mreži Xfinity WiFi, bez obzira da li su građani bili pretplaćeni, bez ograničavanja podataka, dok su za nove korisnike prva dva meseca usluge besplatne. Kompanija je objavila da neće isključivati internet onima koji nisu platili račune, uz napomenu da korisnici treba da ih obaveste da nisu u mogućnosti da plate. Provajderi koji su ranije ograničavali protok podataka, odrekli su se tih ograničenja kako bi milionima korisnika omogućili da rade i uče od kuće i tako uspore širenje koronavirusa.
Velika Britanija
Britanski Telecom je za sve korisnike uklonio ograničenje podataka, dok je smanjila troškove poziva u fiksnoj i mobilnoj telefoniji. Takođe, angažovani su desetostruko veći kapaciteti od svakodnevnih potreba, kako bi se izdržalo aktuleno opterećenje mreže.
Uganda
Roke Telkom, telekomunikaciona kompanija i provajder javnih usluga u Ugandi pokrenula je kampanju za pomoć preduzećima, obrazovnim ustanovama i građanima, otvarajući aplikacije i usluge za obrazovanje, komunikaciju i rad bez dodatnih troškova.
Kina
Kao odgovor na pandemiju, brojne kineske tehnološke kompanije pružile su tehničku podršku lekarima, medicinskim sestrama i drugim neposrednim učesnicima u borbi protiv širenja zaraze. Pojedini provajderi su obezbedili 5G opremu i usluge novoizgrađenoj bolnici u Vuhanu, dok druge kompanije pružaju javnim istraživačkim institucijama besplatan pristup primeni veštačke inteligencije za ispitivanje vakcina i novih lekova. Kompanije koje se bave digitalnom bezbednošću pružaju besplatne usluge vladi, medicinskim centrima i centrima za suzbijanje bolesti, medijima i drugim organizacijama koje su uključene u prevenciju i kontrolu epidemije.
Internet infrastrukture širom sveta su pod opterećenjem. Ako svi povedemo računa možda sprečimo gušenje internet provajdera, mobilnih operatera, otkazivanje aplikacija i servisa, ili čak potpuni prekid veze.
Kako se organizovati za rad od kuće
Mnoge kompanije i organizacije u novonastalim okolnostima svoj rad nastavile su van kancelarija. SHARE Fondacija preporučuje nekoliko alata i resursa za bolje i lakše poslovanje na daljinu.
Moguća ograničenja sloboda i prava građana
Za vreme vanrednog stanja država može da ograniči određena ljudska prava. EFF daje pregled principa koje treba uzeti u obzir kada se dođe u ovakvu situaciju, a SHARE Fondacija komentar na novonastale okolnosti po digitalna prava u Srbiji.
Dezinfekcija informacionog prostora
Pored neophodne fizičke zaštite i opreza u vanrednoj situaciji, potrebno je i psihički se distancirati od netačnih vesti o virusu, saveta lažnih doktora i naučnika, netačno prenetih infomacija…
U uslovima globalne pandemije i vanrednog stanja u područjima kao što je Srbija, ograničenje kretanja radi suzbijanja zaraze dovelo je do prelaska mnogih kompanija i organizacija na rad od kuće, gde je to zbog prirode posla moguće. Većina organizacija civilnog društva ima mogućnost za rad od kuće, te stoga preporučujemo alate i resurse za bolju i lakšu koordinaciju posla na daljinu.
Tu je najpre onlajn vodič kompanije GitLab, koja vodi istoimenu otvorenu platformu za razvoj i održavanje softvera. GitLab je najveća svetska kompanija koja isključivo radi na daljinu, sa više od 1200 članova u 65 zemalja. Opšti saveti i principi su sadržani u Manifestu o radu na daljinu, a GitLab vodič detaljno opisuje brojne aspekte rada kompanije, od vebinara, korporativne kulture i pravila za članove tima do marketinga, finansija i pravnih pitanja.
Besplatni onlajn resurs koji se pojavio za vreme pandemije je Coronavirus Tech Handbook. Priručnik predstavlja zajedničko mesto gde stručnjaci, tehnolozi, aktivisti i institucije sarađuju na brzom odgovoru na širenje virusa. Ovaj dinamičan resurs, koji se i dalje razvija i uključuje više stotina saradnika, sadrži veliki broj linkova iz različitih sfera, a svi su u direktnoj vezi sa korona virusom.
Pored vodiča i priručnika kao resursa, vanredna situacija predstavlja i priliku za organizacije da isprobaju alate koje mogu da nastave da koriste u budućem radu. Neki od tih alata su CryptPad, Mattermost, Bitwarden, Cryptomator i Dangerzone.
CryptPad: Sigurna platforma za zajednički rad na dokumentima
Prilikom prelaska sa Google Docs-a i Office paketa na platformu koja je bezbedna i slobodna za korišćenje, vredi isprobati CryptPad. Omogućeno je deljenje kolaborativnih tekstualnih fajlova, tabela, prezentacija, koda, anketa, itd, za korišćenje nije potreban nalog, ali se svakako možete registrovati ukoliko to želite. Za naprednije korisnike dostupna je i premium opcija. CryptPad je softver otvorenog koda, a moguće je podići i sopstvenu instancu na serveru organizacije, što pokretači ovog projekta sada preporučuju zbog pojačanog saobraćaja.
Mattermost: Radni prostor za bezbednu razmenu poruka
Mattermost je softver otvorenog koda za organizovanje i praćenje radnih procesa nalik na Slack, koji funkcioniše tako što ga organizacije podižu na svoj server. Na taj način interna komunikacija organizacije i bezbednost osetljivih informacija nastalih u njenom radu ne zavise od nepoznate infrastrukture, što pruža dodatni nivo zaštite u slučaju incidenata u informacionim sistemima. Tehničkim administratorima je na raspolaganju detaljan vodič kako instalirati i konfigurisati ovaj softver.
Bitwarden: Skladištenje, deljenje i sinhronizacija login podataka
Zaposleni su često u situaciji da pristupaju zajedničkim resursima organizacije, te se dešava da u takvim okolnostima dele pristupne podatke (korisnička imena i lozinke) na nebezbedne načine, što može da kompromituje informacionu bezbednost čitavog kolektiva. Bitwarden je menadžer za šifre otvorenog koda koji omogućava i timski rad, odnosno da više ljudi može da pristupa kredencijalima ako je to neophodno. Na raspolaganju su desktop i mobilne aplikacije, kao i dodaci za web browser. Bitwarden instancu je takođe moguće hostovati na serveru organizacije.
Cryptomator: Transparentna cloud enkripcija na strani klijenta
Mnogi od nas svakodnevno koriste cloud servise za čuvanje podataka koji su važni za rad organizacije, kako bi im bili dostupni i van kancelarije. Cryptomator je besplatan alat otvorenog koda za enkripciju fajlova na servisima kao što su Dropbox, Google Drive ili OneDrive, koji pruža dodatni nivo zaštite kreiranjem “trezora” za vaše cloud fajlove. Dostupan je za Windows, Mac i Linux platforme, kao i za Android i iOS mobilne uređaje. Zanimljivo je da ima opciju “plati koliko želiš”.
Dangerzone: Bezbedno otvaranje različitih vrsta fajlova
Sajber-prevaranti pojačanim naporima pokušavaju da iskoriste paniku prouzorkovanu globalnom pandemijom, pa treba biti naročito oprezan. Dangerzone je alat otvorenog koda koji omogućava otvaranje sumnjivih mejl priloga i fajlova i njihovo konvertovanje u PDF u bezbednom okruženju, kako ne bi došlo do infekcije uređaja malicioznim softverom. Naročito je koristan za novinare i aktiviste za zaštitu ljudskih prava, koji su često mete phishing-a i sličnih napada.
Neophodno i proporcionalno ograničenje prava – principi organizacije EFF
Zdravstvene ustanove širom sveta ulažu velike napore da suzbiju širenje korona virusa. Zbog hitnosti i potrebe da ti napori što pre urode plodom, mnoge države sakupljaju i analiziraju podatke o ličnosti velikog broja ljudi, pa tako i podatke o njihovom zdravlju, putovanjima i međusobnim kontaktima. Dok traje borba da se širenje virusa obuzda koliko god je to moguće, ne treba gubiti iz vida kako alati za prikupljanje velikog broja podataka utiču na naša digitalna prava i slobode.
U onlajn, baš kao i u oflajn svetu, javne politike moraju naći ravnotežu između zajedničkog dobra i građanskih sloboda. Veoma je važno da vanredne mere koje se koriste u posebno kritičnim situacijama ne postanu trajne i da vlasti ne nastave da se mešaju u svakodnevni život čak i pošto kriza prođe. Već se dešavalo da mere za spasavanje života poput ovih koje su sada na snazi, kao i ograničavanje digitalnih sloboda, nadžive hitnost trenutne situacije.
Upravo zbog toga bi svako prikupljanje podataka i digitalno praćenje osoba potencijalno zaraženih virusom trebalo da uzme u obzir i poštuje sledeće principe:
Narušavanje privatnosti mora da bude neophodno i proporcionalno. Program koji prikuplja određene informacije o ljudima mora biti naučno opravdan, a stručnjaci za javno zdravlje treba da ga smatraju neophodnim za svrhu prikupljanja podataka, koje mora biti proporcionalno toj svrsi. Na primer, čuvanje podataka o putovanjima svih ljudi u poslednjih deset godina ne bi bilo proporcionalno potrebi da se suzbije korona virus, čiji period inkubacije traje dve nedelje.
Prikupljanje podataka treba da bude zasnovano na nauci, a ne na predrasudama. Pošto ovakve bolesti dosežu globalne razmere, postoji istorija neprihvatljivih napora država da spreče zarazu vođenih predrasudama u vezi sa nacijom, religijom ili rasom, a ne činjenicama o verovatnoći da neki pojedinac bude zaražen virusom, kao što je istorija putovanja ili kontakt sa potencijalno obolelim osobama. Danas treba da sprečimo da automatizovani sistemi za obradu podataka koji se koriste za suzbijanje pandemije korona virusa, izdvoje jednu grupu ljudi kao onu koja je sklona zarazi.
Ograničenost trajanja. Baš kao i u hitnim situacijama u prošlosti, postoji opasnost od toga da infrastruktura za nadzor nad podacima korišćena za suzbijanje korona virusa nadživi krizu. Države i korporacije treba da prekinu svaki invazivni program napravljen za potrebe zaštite javnog zdravlja nakon okončanja krize.
Transparentnost. Država mora jasno i bez odlaganja da objasni svako korišćenje velikih podataka za praćenje širenja virusa. To uključuje objavu detaljnih informacija o podacima koji se sakupljaju, periodu zadržavanja informacija, alatima koji se koriste za njihovu obradu, načinima kako se donose odluke o javnom zdravlju uz upotrebu tih alata, kao i da li ovi alati imaju pozitivne ili negativne rezultate.
Poštovanje procedura. Ako vlasti pokušaju da ograniče ljudska prava na osnovu velikih podataka prikupljenih nadzorom, na primer ako pokušaju da stave u karantin određene osobe samo na osnovu zaključaka algoritama o njihovim odnosima sa drugim ljudima ili putovanjima, tada se građanima mora omogućiti da blagovremeno i pravično preispitaju te zaključke i ograničenja.
Sistemi za analizu velikih setova podataka i nadziranje našeg kretanja, zdravlja i ličnih odnosa omogućavaju državama i korporacijama da čitaju naše živote kao otvorenu knjigu. Takva obrada podataka često narušava našu privatnost, podriva slobodu izražavanja i udruživanja i pretvara se u dodatni pritisak na manjinske grupe. Stručnjaci za javno zdravlje sada mogu da odobre neke upotrebe podataka u cilju suzbijanja zaraze. Ali to mora da bude i medicinski opravdano, dok svaka obrada ličnih podataka mora da bude proporcionalna stvarnoj potrebi. Ljudi ne smeju da budu predmet nadzora zbog svog etničkog porekla ili drugih demografskih faktora, a sva nova ovlašćenja moraju da budu ukinuta kada se virus stavi pod kontrolu.
Vanredno stanje i digitalna prava u Srbiji – komentar SHARE Fondacije
U Srbiji je 16. marta 2020. godine doneta Odluka o proglašenju vanrednog stanja. Istog dana je Vlada usvojila i Uredbu o merama za vreme vanrednog stanja.
Prema pravilima iz Ustava Srbije, za vreme vanrednog stanja Vlada može da propiše mere kojima se odstupa od Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava. Ovo ovlašćenje nije apsolutno, postoje određena ljudska prava od kojih se ne može odstupati ni u vreme kada je na snazi vanredno stanje – kao što su, između ostalih, pravo na život, pravo na dostojanstvo, pravo na fizički i psihički integritet ličnosti. Međutim, za vreme vanrednog stanja moguće je ograničiti pravo na tajnost pisama i drugih sredstava opštenja, zaštitu podataka o ličnosti, slobodu mišljenja i izražavanja, slobodu medija ili pravo na obaveštenost.
Postojeća Uredba o merama za vreme vanrednog stanja pre svega ograničava slobodu kretanja i slobodu okupljanja. Od daljeg razvoja situacije sa epidemijom korona virusa zavisi da li će Vlada uvesti i neke druge mere, odnosno ograničiti još neka od Ustavom zajemčenih prava i sloboda. Međutim, i ukoliko se to dogodi, potrebno je istaći da Ustav takođe reguliše da je ograničavanje ljuskih prava dozvoljeno samo u obimu u kojem je to neophodno.
Što se tiče prava na privatnost i prava na zaštitu podataka o ličnosti, postoji zakonska mogućnost da se ova prava ograniče u određenoj meri kako bi se zaštitio viši i opšti cilj javnog zdravlja i bezbednosti. Međutim, za svako ograničenje prava neophodnost predviđene mere podrazumeva: da bude jasno šta je konkretna svrha ograničavanja prava, da tu svrhu nije moguće postići bez navedenog ograničenja, odnosno da je ograničenje svedeno na minimum neophodan za postizanje predmetne svrhe.
Isti kriterijum neophodnosti važi i za slobodu medija i pravo na obaveštenost. U trenutnim okolnostima posebno je važno kontrolisati širenje panike i kontradiktorno obaveštavanje, jer posledice pogrešnih informacija mogu biti ozbiljne. S druge strane, neosnovano ograničavanje ovih prava takođe može naneti ozbiljnu i dugoročnu štetu po društvo, pa je od izuzetnog značaja dobro utvrditi ravnotežu i sprečiti zloupotrebe.
Najzad, treba naglasiti i to da, prema Ustavu, mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava prestaju da važe prestankom vanrednog stanja.
BEOGRAD, 12.3.2020. – SHARE Fondacija je danas u saradnji sa Fondacijom Hajnrih Bel
(HBS) održala konferenciju za medije na temu praćenja i izveštavanja o izbornoj
kampanji na internetu.
Konferenciju je otvorio direktor beogradske kancelarije HBS
Simon Ilze, naglasivši da je ono što se dešava na internetu važno, ali sada
postaje još važnije, jer se politički skupovi i događaji otkazuju i sve se
premešta u digitalno okruženje.
S obzirom na to da će se od sredine marta, zahvaljujući SHARE Fondaciji i međunarodnim partnerima, Srbija naći na proširenoj listi zemalja gde Fejsbuk aktivno prati političko oglašavanje, tim SHARE Fondacije će tokom kampanje pratiti predizborne aktivnosti na Fejsbuk stranicama političkih stranaka i njihovih lidera, dok će na Tviteru analizirati mrežu komunikacije političkih aktera. Andrej Petrovski, tehnički direktor SHARE Fondacije, nada se da će politička borba biti poštena i da neće biti povreda digitalnih prava, a ukoliko ih bude, SHARE Fondacija će biti tu da ih zabeleži i adekvatno reaguje.
Dodatno, poseban segment praćenja kampanje biće analiza
političkih sadržaja na sajtovima reprezentativnih medija. Anđela Milivojević,
istraživačka novinarka, poručila je da su ciljevi istraživanja da se sazna koje
stranke i lideri su dominantni u onlajn medijima, kao i koje teme će biti
najzastupljenije tokom kampanje. “Ovo će biti dobar indikator kako se na javno
mnjenje utiče kroz onlajn medije”, izjavila je Milivojević.
Na početku kampanje, SHARE Fondacija je političkim partijama poslala tekst Deklaracije o poštovanju internet sloboda u političkoj komunikaciji i na taj način ih podsetila na pravila koja treba da poštuju u okviru političkih aktivnosti. Bojan Perkov iz SHARE Fondacije istakao je da je Poverenik već upozoravao na prakse političkih stranaka u vezi sa podacima o ličnosti građana. “Mora da postoji svest o tome da su podaci o političkim stavovima naročito osetljivi i uživaju viši nivo zaštite”, navodi Perkov.
Ovakav razvoj događaja dolazi nakon napora SHARE Fondacije i međunarodnih partnera da predstavnicima Fejsbuka ukažu na problem da države Zapadnog Balkana ne spadaju među one u kojima Fejsbuk aktivno prati političko oglašavanje. Ovo pitanje je od velikog značaja u uslovima izborne kampanje u Srbiji i Severnoj Makedoniji, imajući u vidu moguće manipulacije, netransparentnost finansiranja oglasa i korišćenje nepolitičkih stranica za oglašavanje u izborne svrhe.
Kompanija Fejsbuk će na ovaj način proširiti transparentnost političkog oglašavanja na njihovoj glavnoj društvenoj mreži i Instagramu u spomenutim zemljama. Do sada su ovakve politike pre svega sprovođene nakon sumnji u inostrano mešanje u izborne procese u SAD tokom predsedničkih izbora i referenduma o Bregzitu 2016. godine. Skandal sa kompanijom Kembridž analitika, kada su procureli podaci desetina miliona građana, i pritisak država koji je usledio takođe su primorali Fejsbuk da poradi na transparentnosti platforme.
Kroz bazu oglasa (Facebook Ad Library) će biti dostupni podaci o ukupnim troškovima za oglašavanje, broju oglasa, kao i podaci o konkretnim oglasima – koja demografija je targetirana oglasom, na kojoj teritoriji je oglas plasiran itd. Za potrebe proučavanja političkog oglašavanja, Fejsbuk će istraživačima, novinarima i javnosti omogućiti pristup API-ju baze oglasa, a do kraja aprila će za nove 32 zemlje na raspolaganju za preuzimanje biti i izveštaj sa agregiranim podacima o izbornim i političkim oglasima.
Svi akteri, dakle političke stranke, kandidati i druge organizacije, koji budu želeli da objavljuju oglase političke ili izborne prirode na Fejsbuku i Instagramu moraće da se registruju kao oglašivači, kako bi se videlo ko je platio oglas. Neophodno je da oglašivači potvrde identitet putem zvaničnih dokumenata koji je izdala država u kojoj žele da sponzorišu oglase, kao i dodatne informacije kao što su lokalna adresa, broj telefona, mejl i vebsajt, ukoliko žele da koriste ime Fejsbuk stranice ili organizacije u obaveštenju. U slučaju da se ne registruju, Fejsbuk im tokom procesa verifikacije može ograničiti objavu političkih i izbornih oglasa.
Tokom poslednjih nekoliko godina, Fejsbuk je uspeo da poveže gotovo čitav svetu pomoću jedne aplikacije, koja je besplatna i dostupna svakome na planeti. Postao je neizbežan deo socijalnih interakcija, oglašavanja i političkih kampanja. SHARE Lab je istraživao Fejsbukov algoritam i u pozadini otkrio masovni projekat profilisanja ljudi.
Govore: Vladan Joler i Andrej Petrovski Režija i montaža: Nemanja Babić i Andrija Kovač Producenti: Danilo Krivokapić i Andrej Petrovski Kamera: Andrija Kovač, Danilo Krivokapić i Vladimir Miladinović Zvuk: Filip Milošević i Nikola Cvijanović Asistentkinja produkcije: Milica Čubrilović
Anatomija AI sistema Vladana Jolera i Kejt Kroford od februara 2020. godine uvrštena je u kolekciju Muzeja moderne umetnosti (MoMA). Esej se nalazi na odeljenju arhitekture i dizajna. MoMA u Njujorku smatra se jednim od najvećih i najuticajnijih muzeja moderne umetnosti u svetu. U njemu se nalaze radovi iz arhitekture i dizajna, crteži, slike, skulpture, fotografije, grafike, ilustrovane knjige i umetničke knjige, filmovi i elektronski mediji.
U 2019. godini, Anatomija AI sistema osvojila je “Beazley Design of the Year” nagradu za dizajn godine. Dodela nagrada održava se u londonskom Muzeju dizajna, a ima za cilj da predstavi originalne i inovativne dizajne u različitim oblastima. Esej je dobio i počasnu pohvalu žirija Ars Electronica – STARTS nagrade, koju Evropska komisija dodeljuje za dostignuća na raskršću tehnologije, industrije, društva i umetnosti.
Podsetimo, Anatomija AI sistema je prikaz složene mape eksploatacije ljudskog rada, podataka i prirodnih resursa, kroz prizmu jednog “Amazon Eho” uređaja. Ovaj uređaj pokreće Aleksa govorni asistent. Odnosi koji se razvijaju kroz procese “rađanja”, funkcionisanja i smrti “Amazon Eho” jedinice imaju mnogo dublje posledice po društvo, ekonomiju, politiku i životnu sredinu nego što se na prvi pogled čini, upravo zbog složenosti razvoja jednog sistema veštačke inteligencije (AI) koji zahteva ogromne količine resursa kao što su kapital, rad i priroda. Od ručnog iskopavanja retkih metala u Africi, preko dehumanizujućih uslova rada u kineskim fabrikama do gotovo potpuno automatizovanih Amazonovih skladišnih centara, stvara se nova akumulacija moći i bogatstva koja se koncentriše u veoma tankom socijalnom sloju, kome pripadaju ljudi poput direktora kompanije Amazon Džefa Bezosa, jednog od najbogatijih ljudi današnjice.
