Nastavlja se etička debata o tehnološkim rešenjima za globalnu krizu, odgovornosti usvajanja novih mera, politici prismotre i uticaju na društvo u kom ćemo živeti dan posle pandemije.
Jedna od glavnih tema vezana za trenutni diskurs o bezbednosti podataka jeste kako ostati anoniman i bezbedno razmenjivati podatke. Informacije na internetu se agregiraju u sklopu raznih servisa i socijalnih mreža. Sve počinje da ima centralizovanu strukturu. Stvaraju se utabani putevi kojima putuju podaci. Autonomija i anonimnost korisnika se gube u tom procesu.
Internet kao politički alat
Sredinom druge decenije 21. veka smo videli da je internet postao poprište različitih političkih bitaka. Čak se može ići tako daleko da se kaže da je bitno uticao na ishod predsedničkih izbora moćnih zemalja. Sve ovo nam govori koliko su World Wide Web i servisi koji se na njemu nalaze duboko ušli u kulturu i svakodnevni život običnog čoveka. Prirodno je da se zapitamo da li neko aktivno pokušava da manipuliše pomenutim sistemom.
Vlasnici ovih gigantskih web servisa drže ključeve u svojim rukama. U mogućnosti su da kontrolišu sadržaj koji se postavlja na njihove platforme, upravljaju tokom informacija, i svi podaci prikupljeni putem raznih platformi pripadaju njima te oni mogu da raspolažu istim kako im volja. Ako uvedemo i činjenicu da su mnogi od tih platformi i servisa dobili pristup najintimnijim delovima čovekovog života, odmah može da nam budemo jasno da je ulog ogroman.
Postoje ljudi kojima je anonimnost ili bezbedan prenos podataka od krucijalnog značaja. Bilo da su to novinari, whistlebloweri, naučnici i akademici, filozofi, hakeri, svi oni danas postavljaju isto pitanje. Kakve su nam opcije ako World Wide Web prestane da bude neutralna platforma za svakoga da razmeni ili prezentuje ideju?
Vrlo brzo dolazimo do zaključka da internet takav kakav je u 2020. nije mesto koje je otvoreno za bilo kakav misaoni ili idejni eksperiment. Dakle početna premisa interneta već posrće. A mi kao krajnji korisnici postavljamo sami sebi vrlo jednostavno pitanje: Da li smo progutali jednu vrlo primamljivu priču, a dobili jednu sasvim drugu, poprilično gorku realnost?
Postizanje cilja održavanja anonimnosti i integriteta podataka svodi se na dve ideje: decentralizovanu arhitekturu sistema i enkripciju podataka. Ovo su potrebni, ali ne i dovoljni uslovi da se stvori realna alternativa za većinu stvari za koje danas koristimo internet.
Urbit
Jedna od novih platformi, pisana i projektovana potpuno od nule, jeste Urbit. Fokusira se na premisi Pure computing-a, u smislu da omogućava korisniku fokusirano i efikasno ostvarivanje raznih zadataka, bilo da je to razmena informacija sa drugim korisnicima, provera vremenske prognoze, rad na naučnom radu ili komuniciranje u grupama i slično…
Urbit je pokrenula kontroverzna internet ličnost Curtis Yarvin (poznatiji mnogima kao Mencius Moldbug, po seriji alt-right blogova krajem dve hiljaditih). On je započeo ideju o potpuno decentralizovanom, anonimnom i modernom operativnom sistemu u okviru svojih doktorskih studija na Berkeley-u. Međutim od 2018. on više nije u kompaniji.
Srž ovog operativnog sistema je povezanost. Urbit je izgrađen potpuno od nule i predviđen je da za sad bude instaliran na postojećim UNIX operativnim sistemima (Linux, BSD). Međutim on ostaje potpuno izolovan i ne komunicira sa host operativnim sistemom. Pokreće se u sopstvenoj „virtuelnoj mašini“ i pruža korisniku potpuno homogen eko-sistem. Svaku instancu sistema trenutno je potrebno registrovati, nakon čega joj se dodeljuje jedinstveni Urbit ID. Ovaj sistem je implementiran na blockchain tehnologiji i omogućava integraciju crypto wallet-a. Na taj način je omogućeno plaćanje i vršenje anonimnih transakcija iz samog sistema.
Nakon uspešnog prijavljivanja i instalacije, sistemu može da se pristupa iz terminala ili web browsera (u vidu GUIa).
Dakle Urbit je zamišljen kao umrežen operativni sistem za 21. vek i za svakoga. Njegova trenutna misija je da vam obezbedi „čisto“ okruženje u kom možete bezbedno da komunicirate i odrađujete neke fundamentalne radnje, anonimno i bezbedno. Bez distrakcija, vrlo fokusirano, svesno i pragmatično. Nešto što je do sada trebalo da postane suština, a zapravo je postalo sve sem toga. Web 2.0 je dosta dao, može se reći trajno promenio svetski i tehnološki reljef, ali po koju cenu?
Urbit se može posmatrati kao jedan interfejs za pristupanje agregatu ličnih informacija i ideja! Platforma je potpuno neutralna, fokusirana na postizanje cilja i efikasno korisćenje računara. Open source kompletnog stack-a na kom je izgrađen ne dozvoljava bilo kakvu manipulaciju, MIT licenca omogućava lako forkovanje, a u kombinaciji sa decentralizovanom strukturom sistema mislim da imamo dobitnu kombinaciju što se tiče dugovečnosti potencijalne platforme.
Matrix
Tokom 2019. godine izašla je platforma za decentralizovanu i anonimnu komunikaciju pod nazivom Matrix. Razvijana od strane non-profit organizacije Matrix.org Foundation, pod Apache licencom, sa ciljem da ljudima pruži bezbednu, modernu komunikaciju u realnom vremenu (to podrazumeva tekstualnu i glasovnu komunikaciju, bridging sa ostalim platformama kao što su Slack, IRC, XMPP i komunikaciju za IoT i VR uređaje). Cela platforma izgrađena je na standardima otvorenog koda. (WebRTC, HTTP).
Nakon što pošaljete poruku, ona se kreira na svim serverima čiji korisnici učestvuju u konverzaciji u kojoj ste poslali pomenutu poruku. Ne postoji centralni čvor koji ima vlasnistvo nad konverzacijom, već su na ovaj način svi članovi na mreži tretirani ravnopravno.
Konverzacija se nalazi na računaru svakog od učesnika. Ovo znači da svaki server ima nezavisnost visokog stepena. Svako može da pokrene sopstveni server i učestvuje u široj Matrix mreži.
Riot je jedan od klijenata koji vam pružaju moderan i lep interfejs za komunikaciju na Matrix mrežama. Dostupan kroz browsere, desktop i mobilne aplikacije.
Scuttlebutt
Scuttlebutt je decentralizovana socijalna platforma sa fokusom na peer 2 peer prenos podataka i enkripciju. Daje mogućnost slanja direktnih poruka i chat-a, ali i poštovanja različitog sadržaja. Podaci i poruke se prenose direktno između vas i vaših prijatelja i čuvaju se lokalno na vašim mašinama bez pristupa ikakvim centralnim serverima. Na ovaj način svi podaci su lokalizovani i decentralizovani, tako da možete da im pristupate i kad ste offline.
Patchwork je third party klijent (takođe i najpopularniji) koji je prikazan na slici.
Interesantna zamisao o socijalnoj mreži koja se praktično nalazi na našem hard disku nam omogućava da čitamo i menjamo sadržaj dok smo offline. Prvom prilikom kad uhvatimo internet konekciju klijent u pozadini odrađuje sinhronizaicju i izmenu podataka. Sve poruke su end-to-end enkriptovane. Servis kao i klijent su potpuno free i open source.
Budućnost razmene informacija
Ne možemo sa sigurnošću da znamo koliko i u kojoj meri će bezbednost i pouzdanost slanja i dobijanja informacija putem računarskih mreža biti prisutna. Ono što je sigurno jeste da je potreba za tim sve veća. Šta je neophodno od nas korisnika da bi promena interneta bila ostvarljiva?
Potrebno je da zaboravimo na sve što smo dosad iskusili. Samo iz jednog prostog razloga, da bi eliminisali bilo kakva očekivanja. Sistem će se menjati i razvijati po našim potrebama, poštujući osnovne principe na kojima je postavljen. Zvuči pomalo idealistički, ali mislim da je sada već skorija istorija pokazala da je to jedini ispravan način. Lično mislim da ni enkripcija ni decentralizacija neće dati željene rezultate osim ako ne rade zajedno. Potreban nam je nov i svež pogled na stvari. Računari i bazis kompjuterskih nauka se nisu bitno menjali od njihovog nastanka. Većina revolucionarnih ideja je nastala 60-ih godina prošlog veka. Mi danas živimo u potpuno drugačijem svetu. Samim tim su se i naše potrebe potpuno promenile. Takođe, u početku će novonastale promene zahtevati izuzetnu tehnolosku pismenost, ali sama priroda procesa usvajanja promene se pobrinula za to. Prvi na udaru prihvatanja iste će biti oni najzagriženiji, entuzijasti, tech-savvy, hakeri, slobodni umovi, ljudi koji vole inovaciju, eksperiment, filozofi, oni svesni i pre svega oni koji su spremni da se bore za privatnost kao realnost ne samo kao ideal. Pa hajde da pustimo prirodu da odradi svoje, mi samo treba da joj damo priliku.
Filip Miletić je student Fakulteta organizacionih nauka u Beogradu. Pored interesovanja u oblasti računarske grafike, operativnih sistema i umetnosti novih medija, bavi se i temama slobode i zaštite podataka, internet kulturom, filozofijom i muzikom. Vebsajt: 0xdd.xyz.
Stojkovići su gejmeri. Ja sam u neku ruku profesionalni pošto predajem Dramaturgiju video igara na FDU, a moji sinovi još uvek amaterski, mada se ne bi tako reklo kada se uporedi veština kojom igramo, a sve češće i znanje koje imamo. Po skoro svemu ostalom smo veoma prosečni, što znači slični većini drugih porodica u Srbiji, verovatno i u svetu. Zbog toga mislim da je savet koji ću dati dobar, jer svi mogu da ga primene.
Savet glasi: igrajte video igre sa svojom decom.
Tako ćete se povezati sa njima (možda preko LAN veze, ali i to je nešto), dobićete priliku da čujete šta misle o svetu (ne nužno o onome u kome ste) kao i kako razmišljaju o odnosima između ljudi (i vanzemaljaca i elfova i robota i vampira).
Najvažnije i najlepše od svega, družićete se.
Ne morate ni da igrate zajedno istu igru. Ne ide to tako već neko vreme. Dovoljno je da se okupite oko ekrana i da gledate svoje dete kako igra. Uživajte u bitkama koje dobije, ali se i smejte zajedno kada izgubi. Možete da se opustite zajedno jer, za razliku od života, porazi u igrama ne ostavljaju ožiljke.
Druženje možete da započnete nekom od igara koje mi igramo ili preporučujemo. Možete da krenete od neke od njih, ali nećete pogrešiti ni ako izaberete bilo koju drugu. Pogrešićete samo ako propustite priliku da sa zajedno zabavljate, bilo u karantinu, bilo u životu.
“LISA: The Painful” je srcecepajući RPG (Role-Playing Game) platformer o ocu koji traži kidnapovanu ćerku u svetu koji je preostao pošto je pola ljudi koji su ga naseljavali nestalo u jednom jedinom trenutku.
Gejmplej je veoma jednostavan i nije poseban, pošto je napravljen u “RPG Maker” endžinu, ali odvijanje priče, likovi i seting su daleko interesantniji delovi igre i pravi razlozi zašto je za preporuku.
Iako je u pitanju još jedna igra koja se odvija u postapokaliptičnom svetu, “LISA” je puna emotivnih trenutaka i ispunjena je humorom, umesto da ima za ovaj tip igara očekivanu pesimističnu, nihilističnu auru.
Gerijev mod je originalno bio samo modifikacija za “Half Life 2”. Tvorci moda (Facepunch Studios) su posle nekoliko godina odlučili da je otcepe od matične igre i od nje naprave igralište za kreativce.
Danas je Gerijev mod sendboks sa simulatorom fizike i poluotvorenim sours kodom. Time je proces kreiranja dodatnog fan mejd sadržaja veoma olakšan. Tokom godina, igrači su napravili hiljade sprava, mapa i igara unutar ove igre. Neki su samo koristili delove i fiziku unutar vanile, odnosno osnovne verzije, a drugi su sami pisali dodatni kod i tako ubacivali sopstvene alate, junake i predmete. Van gejmerskih krugova najpoznatija je zajednica koja se formirala oko stop-moušn animacije i njihovi klipovi imaju milione pregleda na Jutjubu.
Igrači Gerijevog moda su deo široke, bučne i zanimljive porodice u kojoj svaki član ima nešto da pruži. Svi koji hoće da stvore nešto, nađu nove ili da se izglupiraju sa starim prijateljima u ovoj igri će se osećati kao kod kuće.
“Horizon Zero Dawn” od Guerilla Games na PS4 je inovativan, svež RPG koji dozvoljava igraču da iskusi najbolje u igri bez da ga prethodno muči satima bespotrebnih misija, tutorijala ili vežbi.
Igra je smeštena u daleku budućnost, u novom dobu civilizacija koje počinju iznova. Od našeg sveta ostali su samo tragovi kulture i neprijateljski nastrojene mašine životinjskog izgleda. Igračeva dužnost jeste da otkrije istoriju pada čoveka i zaštiti narod novog doba od sve opasnijih novih mašina.
Danas ima puno linearnih video igara koje iako imaju dobre i zanimljive koncepte ne dozvoljavaju igračima da ih iskoriste i isprobaju do kraja. HZD pruža slobodu kretanja, brojne načine borbe, uzbudljivu i zanimljivu priču i imerzivan dizajn sveta. Jedine dve mane su slab dijalog, koji vidimo kod mnogo RPG igara višeg ranga, i generalni nedostatak potrebe da se koristi veći izbor oružja, ali to ne utiče na kvalitet gejmpleja.
IGRA KOJU TRENUTNO IGRAM I IGRA KOJU PREPORUČUJEM
Mirko (48): FALLOUT: NEW VEGAS (2010)
Video: Gejmplej Platforme: Windows, Xbox, PlayStation
U januaru ove godine “Pandemic” je proglašen za najbolju bord-igru, a autori Plague Inc. su morali da upozore igrače da ne koriste njihovu igru za predviđanje širenja korona virusa. U februaru se Soderbergov film “Contagion” popeo sa 270. na drugo mesto najtraženijih filmova studija Warner Brothers. Tek u martu je Svetska zdravstvena organizacija proglasila pandemiju i konačno počela da hvata korak sa popularnom kulturom.
Nekada je umetnost podražavala svet u kome živimo. Danas se događaji odvijaju toliko brzo da je umetnicima koji žele da budu relevantni daleko lakše da oblikuju stvarnost nego da je podražavaju.
Evo, na primer, “Fallout: New Vegas”. Igra je smeštena u Novu Kalifornijsku Republiku, državu koja je nastala na teritoriji današnje Kalifornije, Arizone i Nevade, nakon što su sukobi sa Kinom doveli do kraha SAD. Dobro, nije sve pogođeno: iz Kine u stvarnosti nisu stigle atomske bombe već virus, a u pre neki dan formirani West Coast Pact su sa Kalifornijom ušle druge dve savezne države, ali eto, ispade da je verzija sveta iz ove deset godina stare igre bliža realnosti od bilo čega što je moglo da se vidi u medijima pre samo nekoliko meseci.
U tom preplitanju postapokaliptičnih svetova koje živimo i igramo, Fallout: New Vegas ima i jednu veliku prednost: u njemu postoji lek koji možete sebi da date u bilo kom trenutku i time bar privremeno spasite i sebe i vaše najbliže od bolesti koja je svuda oko vas.
U stvarnosti nemamo taj luksuz, bar ne još uvek. Ali, ako verujemo igrama – a iskustvo pokazuje da su one najbolji prognozeri – pitanje je dana kada će se iz igre u stvarnost preliti i taj detalj. Do tada, utešno je šetati se kroz kraj sveta kakvog znamo sa gomilom efikasnih medikamenata za pojasom. To što nisu pravi nije bitno: izgleda da ni svet u kome smo do skoro živeli nije bio ništa stvarniji.
IGRA KOJU PREPORUČUJEM
Todor (15): SOUL KNIGHT (2017)
Video: Gejmplej Platforme: Android, iOS, Nintendo Switch
Veliki broj ljudi nema konzole, a preporučenu igru bi svi trebalo da probaju. Otuda preporuka igre koja može da se igra na mobilnom telefonu: “Soul Knight” od studija ChillyRoom.
Igra je prosta pucačina koja igrača vodi kroz splet hodnika, soba i portala gde čekaju raznovrsni neprijatelji. Igra trenutno ima 15 likova koje igrač može da izabere. Svaki od njih ima prednosti i mane kao i ličnu specijalnu sposobnost, tako da svako može da nađe stil igre koji mu odgovara. Svako može da uživa u igri “Soul Knight”, a one koji žele da izvuku maksimum iz gejmpleja čeka pravi izazov.
Igra ima aktivne developere koji je redovno ažuriraju, trenutno ima na stotine jedinstvenih oružja i moguće je igrati sa prijateljima.
Uprkos manama koje prate svaku mobilnu igru, poput mikrotransakcija ili reklama, “Soul Knight” je iskustvo koje vredi isprobati.
Ilija (16): THE ELDER SCROLLS III: MORROWIND (2002)
Za razliku od igara “Dark Souls”, “Skyrim” ili “The Witcher”, Morrowind je inspirisan klasičnim tejbltop igrama, među kojima prednjači D&D. Zbog toga će manje iskusnim igračima biti potrebna uputstva i nešto ingejm isprobavanja da bi potpuno shvatili sistem igranja. Ali, kada se informacije slegnu, sledi komotno istraživanje morem okruženog Vardenfela. Na ovom ostrvu se nalaze neke od najposebnijih kultura i stvorenja epske fantastike.
Ovu igru preporučujem ljudima koji se interesuju za likove, svet i priču. Morovind će vam biti prava poslastica, naročito ako vam je dosta bledih kopija Tolkinovog sveta koji more modernije role-playing igre.
“Underrail” je srpski izometrijski RPG smešten u razgranato podzemlje pećina i metroa, gde se ljudska rasa sakrila od katastrofalnog događaja koji je uništio površinu Zemlje i učinio je nepogodnom za život.
Najprivlačnija stvar kod ove igre je ujedno i njena najveća mana: napravljena je po uzoru na stare izometrijske RPG-eve od pre dvadeset godina, poput “Planescape: Torment”, “Arcanum” i “Baldur’s Gate”. Ovo je čini prezahtevnom za igrače koji nisu imali iskustva sa takvim igrama, ali i veoma zabavnom svima koji žele da iskuse takvu vrstu izazova i prijatnim/nostalgičnim povratkom za veterane. Kada sve konačno klikne, veliki kvalitet koji ova igra poseduje dolazi do izražaja, što je vidljivo i po tome što svaki igrač može da nađe svoj sopstveni način i tempo igranja.
“Underrail” nije igra za svakog igrača, ali jeste igra za svaku preporuku.
Dr um. Mirko Stojković je redovni profesor i osnivač Laboratorije interaktivnih umetnosti na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Tokom više od dvadeset godina profesionalne prakse je pisao, režirao ili dizajnirao video i pervazivne igre, televizijske serije, reklame, dokumentarne filmove i iskustva u virtuelnoj stvarnosti u Srbiji, Crnoj Gori, Republici Srpskoj, Severnoj Makedoniji, Mađarskoj, Velikoj Britaniji i SAD. Tviter: @pervasivegames.
Prošle nedelje novinarka Ana Lalić je privedena i tom prilikom su joj oduzeti svi elektronski uređaji. Pripremili smo nekoliko saveta za svakog ko se eventualno pronađe u sličnoj situaciji.
Povrede digitalnih prava građana nastavljaju se u vanrednoj situaciji prouzrokovanoj virusom COVID-19. Blog koji su SHARE Fondacija i BIRN pokrenuli početkom pandemije prati situaciju u regionu i upozorava građane na različite povrede internet prava.
Pretnje, hapšenja, lažne vesti, curenje ličnih podataka građana i sve ostalo što se u protekle dve sedmice dešavalo u našem novom izveštaju o stanju digitalnih prava u vanrednim uslovima. → SHARE Fondacija
Pandemija je podstakla brojna tehnološka i politička rešenja na globalnu krizu javnog zdravlja. Aplikacije, pametne narukvice, dronovi, sajtovi za praćenje obolelih u kombinaciji sa pojačanim ovlašćenjima vlada prete da se zadrže posle pandemije i uvedu nas u distopiju nadzora.
Koliko zakoni i politike u regionu štite korisnike interneta i njihova prava? Kakva je dostupnost interneta, da li se poštuju standardi međunarodnog prava i principi poput neutralnosti mreže ili zaštite podataka o ličnosti?
Istraživači SHARE Fondacije su u saradnji sa organizacijom za zaštitu ljudskih prava Civil Rights Defenders (CRD) pripemili izveštaj o stanju interneta u Srbiji, Albaniji, BiH i na Kosovu. → SHARE Fondacija/CRD
PLUS:
→ Kako je funkcionisalo osam i po hiljada bot naloga vladajuće stranke koje je Tviter uklonio → Raskrikavanje
→ Načini na koje digitalni svet može pomoći u vanrednom stanju → Los Angeles Times
→ Praćenje dezinformacija o virusu na Tviteru → KUNGFU.AI
→ Najbolji izvori za grafičke podatke o širenju COVID-19 → The Verge
→ Automatizovano donošenje odluka i suzbijanje pandemije → AlgorithmWatch
Novi dvonedeljni izveštaj o povredama prava na internetu tokom vanrednog stanja proglašenog zbog pandemije, ukazuje da raste pritisak na slobodu govora. Zabeležene su i ozbiljne povrede privatnosti, kao i manipulacije u digitalnom okruženju. Za ovaj presek, izdvojeni su samo neki od upečatljivih incidenata u regionu poput hapšenja, pretnji, širenja lažnih vesti i curenja ličnih podataka građana.
Pritisci na slobodan protok informacija
Dosad najdrastičniji slučaj kršenja prava od proglašenja vanrednog stanja u Srbiji odigrao se prvog dana aprila, tačnije te večeri, kada je uhapšena novinarka portala Nova.rs i članica upravnog odbora Nezavisnog društva novinara Vojvodine Ana Lalić, zbog teksta o uslovima rada i nedostatku zaštitne opreme za medicinsko osoblje u Kliničkom centru Vojvodine. Prema dostupnim izveštajima, policija je intervenisala na osnovu prijave koju je bolnica podnela protiv novinarke zbog uznemirenja javnosti i narušavanja ugleda. U stanu Ane Lalić izvršen je pretres, a njen laptop i dva mobilna telefona su oduzeti. Novinarki je iste noći određena mera zadržavanja u policijskom pritvoru od 48 sati, da bi iz pritvora bila puštena već sledećeg jutra. Uređaji su joj vraćeni, ali zapečaćeni.
Ranije tog dana, 1. aprila, javnost je saznala da je Vlada Srbije 28. marta usvojila zaključak po kom je za informisanje o toku borbe protiv pandemije zadužen isključivo Krizni štab za suzbijanje zarazne bolesti COVID-19, na čijem je čelu premijerka. Dokument nije dostavljen medijima, niti je objavljen na sajtu Vlade, već se za postojanje takvog zaključka saznalo iz Službenog glasnika. Odlukom je bilo predviđeno da se sve informacije o pandemiji sa lokalnog nivoa šalju u Krizni štab, dok bi se “neovlašćeno” davanje i prenošenje informacija moglo zakonski tretirati kao širenje dezinformacija. Odluka je ocenjena kao neustavna i u direktnoj suprotnosti sa zakonima o javnom informisanju i slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Sledećeg dana, 2. aprila, Vlada Srbije je povukla odluku o kontroli informacija.
S druge strane, društvene mreže se javljaju kao poprište uvreda, pretnji i kleveta. Na Fejsbuku se u prvoj polovini marta pojavila stranica “COVID-19 Serbia” koja izgledom i nazivom dovodi u zabludu da je reč o zvaničnoj stranici posvećenoj borbi protiv pandemije. Međutim, aktivnosti na stranici se uglavnom svode na objave difamacija javnih ličnosti i novinara, dok je za neke od tih objava plaćena distribucija (sponsored post). Zbog mizoginih uvreda koje su na različitim društvenim mrežama upućene doktorki i članici Kriznog štaba koja često vodi dnevne konferencije za štampu, oglasila se Poverenica za ravnopravnost Srbije.
Slični incidenti zabeleženi su i u regionu. Na društvenim mrežama u Severnoj Makedoniji primećen je govor mržnje usmeren protiv građana koji borave u karantinu. U Bosni i Hercegovini, jedna osoba je uhapšena zbog pretnji policiji iznetih na Fejsbuk nalogu. U Hrvatskoj je policija intervenisala zbog poziva na linč onih koji prijavljuju kršenja samoizolacije, upućenog preko Fejsbuka.
Nedopustiva praksa objavljivanja osetljivih podataka o ličnosti
Povrede informacione privatnosti i zaštite podataka o ličnosti naročito su uznemirujuće kada takve povrede vrše organi javne vlasti. S pojavom prvih smrtnih slučajeva, Ministarstvo zdravlja Srbije je na svom sajtu, kao i na zvaničnom portalu posvećenom pandemiji covid19.rs, redovno objavljivalo podatke o drugim bolestima i stanjima koje su imali preminuli pacijenti, odnosno podatke o zdravstvenom stanju koji uživaju posebnu zakonsku zaštitu. Nakon više ponovljenih reakcija pojedinaca i organizacija za zaštitu ljudskih prava, ovakva praksa je obustavljena, ali prethodne povrede nisu uklonjene.
Na sajtu opštine Šid i zvaničnim nalozima na društvenim mrežama objavljeni su lični podaci osobe kojoj je potvrđena infekcija virusom (inicijali, godine, ulica u kojoj živi i radno mesto). Na incident je reagovao Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, pokretanjem postupka nadzora.
Teško kršenje privatnosti izvršeno je u reportaži komercijalne medijske organizacije Pink sa Klinike za infektivne i tropske bolesti u Beogradu. Snimak je 5. aprila emitovan na televiziji sa nacionalnom frekvencijom i prenet na različite onlajn platforme, a prikazuje pacijente priključene na respiratore, bez tehničke obrade koja bi im prikrila lica i imena na bolničkim listama. Prethodni Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti ocenio je reportažu kao nezakonitu i nedopustivu, dok je aktuelni Poverenik postupak ovog medija opisao kao drastično kršenje propisa.
U regionu su takođe primećene povrede informacione privatnosti i zaštite podataka o ličnosti. Nakon odluke Nacionalnog koordinacionog tela za zarazne bolesti Crne Gore da na internetu objavi imena i prezimena građana koji su pod obavezom karantina radi navodnog sprečavanja kršenja obaveze, na društvenim mrežama se pojavio spisak ljudi koji su oboleli od virusa. Crnogorska Vlada je pozvala nadležne da sprovedu istragu o incidentu, dok je nevladina organizacija Građanska alijansa upozorila da objavljivanje imena pacijenata na društvenim mrežama može dovesti do ozbiljnih posledica. Slično se desilo i u Hrvatskoj, gde je među stanovnicima ostrva Murter kružila poruka sa spiskom testiranih osoba i rezultatima testova. Lokalna policija pokrenula je istragu.
Masovno širenje panike i lažnih vesti
Manipulacije u digitalnom okruženju, uglavnom na društvenim mrežama, najčešće se odnose na širenje lažnih vesti o zarazi. Dok je neistinitost informacija na društvenim i tradicionalnim medijima moguće utvrditi, širenje panike predstavlja kvalifikaciju koja često izmiče jasnom određenju.
Tako su 31. marta uveče korisnici mobilne telefonije kompanije Telekom Srbija u većinski državnom vlasništvu, dobili SMS poruku u kojoj je pisalo “Situacija je dramatična. Približavamo se scenariju iz Italije i Španije. Molimo Vas da ostanete kod kuće”. Kompanija i Krizni štab potvrdili su da je poruka upućena iz zvaničnih kanala. Tih dana, Italija i Španija bile su zemlje sa najvećim brojem zaraženih i preminulih na svetu, a sudeći po poplavi reakcija na društvenim mrežama, građane je ovakva poruka duboko uznemirila. Narednog dana, nadležni su naveli da širenje panike nije bio cilj poruke, već sprečavanje širenja zaraze.
S druge strane, iste večeri je ministar unutrašnjih poslova Srbije upozorio građane da je uvođenje 24-časovnog karantina lažna vest. Policija je narednog dana uhapsila jednog muškarca zbog sumnje da širi paniku objavljivanjem ove dezinformacije na Tviteru, da bi ubrzo bilo utvrđeno da uhapšeni nije “izvorni autor” lažne vesti, te da nije imao nameru da izazove paniku.
Takođe, jedan hrvatski političar je na društvenim mrežama umanjivao opasnost od virusa pozivajući građane da izađu iz svojih domova, što je direktno protivno preporukama nadležnih.
Na društvenim mrežama u Severnoj Makedoniji širile su se glasine da su ljudi koji rade u nekim od najvećih supermarketa u Skoplju zaraženi virusom. Specifičan slučaj manipulacije predstavlja objavljivanje privatnih poruka između državnog sekretara i lidera jedne opozicione partije u Severnoj Makedoniji. Prepiska je objavljena na sajtu Vlade, da bi se navodno pokazalo kako je lider opozicije vršio pritisak na državne funkcionere u vezi sa preduzetim merama za suzbijanje zaraze.
Prema izveštajima Balkanske istraživačke mreže, u Albaniji su policijske snage za borbu protiv terorizma podnele krivične prijave protiv desetak ljudi zbog širenja lažnih vesti preko Fejsbuka. Na Kosovu je jedna osoba privedena zbog širenja dezinformacija u vezi sa pandemijom.
Računarske prevare i dalje potencijalna opasnost
Mada je u protekloj sedmici zabeležen manji broj narušavanja informacione bezbednosti, građanima i organizacijama se savetuje da ne smanjuju oprez. Rad od kuće i produženi boravak u onlajn okruženju sa sobom nose značajno veći rizik od sajber napada, računarskih prevara i sabotaža. Udruženje banaka Srbije je upozorilo na SMS poruke u kojima se od građana traži da dostave svoje lične podatke radi isplate penzija.
Demokratija na testu
Širom sveta, pandemija stavlja na iskušenje ne samo zdravstvene sisteme, već i sam društveni poredak. Pritisak koji arbitrarne odluke političara, rigorozne mere i kazne vrše na temeljna ljudska prava i građanske slobode, mogao bi imati dugoročne posledice, upozoravaju pravnici i aktivisti. Neslavan primer predstavlja odluka mađarskog parlamenta da usvoji Predlog zakona o zaštiti od korona virusa koji premijeru Viktoru Orbanu daje ovlašćenja daleko izvan demokratskog uređenja. Nezvanično suspendovani parlament u Srbiji i pojedini potezi izvršne vlasti, izazivaju ozbiljnu zabrinutost u domaćoj stručnoj javnosti. Deo advokata takođe je zatražio bojkot “skajp suđenja”.
Podsećamo, SHARE Fondacija i BIRN pokrenuli su regionalni blog posvećen redovnom praćenju povreda prava i sloboda na internetu. U prethodnom izveštaju SHARE Fondacije, zabeleženi su incidenti poput kršenja privatnosti osoba u karantinu, širenja dezinformacija i zabluda o virusu na društevnim mrežama i u onlajn medijima, a primećen je i porast sajber prevara.
Anka Kovačević je istraživačica SHARE Fondacije. U fokusu njenog rada su monitoring digitalnih prava i sloboda i onlajn mediji.
Istraživači SHARE Fondacije su u saradnji sa organizacijom za zaštitu ljudskih prava Civil Rights Defenders (CRD) pripremili izveštaj o stanju interneta u regionu Zapadnog Balkana. Izveštaj predstavlja dubinsko istraživanje stanja internet sloboda u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Albaniji i na Kosovu. Pored kompletnog izveštaja, na raspolaganju su i sažeci sa najvažnijim nalazima na srpskom, bosanskom, albanskom i engleskom jeziku.
Na osnovu indikatora koji se razvijeni u skladu sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i standardima Saveta Evrope za unapređenje internet sloboda, izveštaj daje niz preporuka za vlade i donosioce odluka u regionu u cilju poboljšanja stanja sloboda građana na mreži. Stanje je praćeno kroz analizu indikatora u četiri glavne oblasti: povoljnost okruženja za razvoj internet sloboda, sloboda izražavanja, pravo na okupljanje i udruživanje i pravo na porodični i privatni život.
Na osnovu nalaza istraživanja, preporuke za unapređenje poštovanja internet sloboda u regionu su sledeće:
Privatni i državni akteri treba da prekinu sa vršenjem pritisaka na onlajn medije, novinari i korisnike interneta. Postoji vidljiv trend niza verbalnih napada, pretnji, kampanja blaćenja i drugih oblika pritisaka koji sprečavaju slobodan protok informacije na mreži, koje bi trebalo prioritetno istražiti i baviti se njima u skladu sa relevantnim zakonima;
Državne institucije treba da podstaknu široku javnu raspravu sa više zainteresovanih strana o propisima koji se tiču poštovanja ljudskih prava na internetu i u vezi sa tehnologijom;
Države treba da obezbede da se programi unapređenja medijske i informacione pismenosti sprovode na nacionalnom nivou;
Potrebni su dodatni napori da se zaštiti neutralnost mreže, u skladu sa pravilima EU o neutralnosti mreže;
Potrebno je uskladiti pravni okvir za zaštitu podataka o ličnosti sa novim EU standardima. BiH, Albanija i Kosovo treba da slede primer Srbije i što pre započnu reforme zakona o zaštiti podataka o ličnosti;
U pogledu nadzora nad elektronskim komunikacijama i pristupa zadržanim metapodacima o komunikaciji, neophodno je da budu u skladu sa ustavnim garancijama tajnosti komunikacija, privatnosti i zaštite ličnih podataka, kao i sa međunarodnim standardima zaštite ljudskih prava.
Priča o dva virusa. Elegantni, jednostavni, precizni – i smrtonosni. Biološkom i kompjuterskom virusu zajedničko je i to što koriste naše propuste i zauzimaju nam resurse da bi se umnožili.
Mogu biti zastrašujući, teško razumljivi. Ali ne treba mistifikovati: virusi su podložni svojim zakonima, možemo ih preduprediti i savladati. → SHARE Fondacija
Dan posle pandemije — tehno-distopija?
COVID-19 pandemija podstakla je brojna tehnološka i politička rešenja na globalnu krizu javnog zdravlja. Aplikacije, pametne narukvice, dronovi, sajtovi za praćenje obolelih u kombinaciji sa pojačanim ovlašćenjima vlada prete da se zadrže posle pandemije i uvedu nas u distopiju nadzora.
Koje su posledice, a koji mogući koraci za delovanje i da li nam budućnost slobode govora, kretanja, udruživanja i privatnosti zavise od razvoja trenutnih okolnosti? → SHARE Fondacija
Otvaranje svemira — nova nada
SHARE.MKV je hibridna forma online predavanja i selekcija kratkih filmova sa ključnim pitanjima današnjice u odnosima ljudi, tehnologije i nauke. U prvoj epizodi serijala u novom formatu, reditelj Nemanja Babić predstavlja svoja saznanja o novim svemirskim istraživanjima:
Decentralizovani pristup resursima i podacima generisanim van Zemlje, mogući preokret svetske ekonomije, i konačno ostvarivanje težnje da postanemo multiplanetarna civilizacija, sposobna da zaštiti Zemlju i čovečanstvo od dalje devastacije. → YouTube/SHARE Fondacija
PLUS:
→ Zašto anonimizacija podataka nije dovoljna garancija privatnosti → The Markup
Zamislite da posle dugog leta slećete u daleku stranu zemlju. Dolazite na pasošku kontrolu na kojoj policija od vas traži da instralirate mobilnu aplikaciju. Imate strano državljanstvo, neće da vas puste preko granice, pristajete i preko aerodromske WiFi mreže instalirate traženu aplikaciju. Nakon kratke analize, pojavljuje se obaveštenje da se na osnovu lokacijskih podataka telefona može videti da ste bili u kontaktu sa zaraženim licima i da ne možete da uđete u zemlju dok se ne testirate i utvrdite zdravstveno stanje.
Iako na prvi pogled zvuči kao epizoda serije Black Mirror ili kakve druge distopijske vizije budućnosti, ovaj scenario je blizu da postane stvarnost, najpre u autoritarnim društvima, a zatim i u uslovno rečeno demokratskom svetu.
Pandemija COVID-19, koja ne poznaje granice pa tako ni političke sisteme, otvorila je pitanje zaštite javnog zdravlja tehnologijom nadzora i kontrole, u čemu prednjači Daleki istok, pre svega Kina, Južna Koreja, Hong Kong i Singapur. Prevencija širenja zaraze svakako jeste razlog da se ograniči i proverava kretanje (potencijalno) inficiranih građana, ali koji su rizici po privatnost i druga prava, koja vrsta intruzije je previše intruzivna?
Tehnološkim rešenjima biološko-zdravstvenih problema možemo lako doći u situaciju da nam definišu novu normalnost, dakle da se zadrže i posle kriznog perioda. Koliko dugo nakon pandemije će se čuvati podaci da je neko bio inficiran virusom ili u kontaktu sa osobom pozitivnom na korona virus? Da li će koncerti, utakmice, bioskopi, pozorišta, aerodromi postati dostupni samo onome ko prođe kontrolni punkt i dokaže svoju imuno-biološku sliku skeniranjem QR koda? To su samo neka od pitanja o kojima treba da razmišljamo, a čiji su izgledi za sada vrlo pesimistični.
Smartband umesto nanogice
Tokom pandemije imamo priliku da vidimo koje razmere je dosegao tehnološki odgovor država na krizu. Gradovi širom Kine obavezuju građane da na telefonima instaliraju softver koji po bojama klasifikuje rizik od zaraze, odnosno procenjuje potrebu za karantinom ili mogućnost pristupa javnim prostorima kao što je metro. Na osnovu istorije putovanja, vremena provedenog u žarištima zaraze i izloženosti potencijalnim prenosiocima virusa, sistem dodeljuje crveni, žuti, ili zeleni kod, a navodno će uskoro moći da se provere kodovi boja drugih ljudi unošenjem brojeva identifikacionih dokumenata.
Nešto drugačiji pristup primenio je Hong Kong, gde građani u obaveznom karantinu dobijaju pametne narukvice koje se uparuju sa telefonima, kako bi se pratilo da li napuštaju domove. Kada građanin dobije narukvicu, dužan je da se kreće po svom stanu ili kući radi mapiranja koordinata prostora za izolaciju. Dostupna je i onlajn platforma putem koje se honkonškoj policiji može prijaviti potencijalno kršenje karantina. Pored brojnih drugih mera za identifikaciju i izolaciju potencijalno zaraženih, nadležne službe u Južnoj Koreji građanima šalju tekstualne poruke sa podsetnicima da detaljno peru ruke i ne dodiruju lice prljavim rukama, ali i podatke o novozaraženim pacijentima. Prema pisanju britanskog Gardijana, tipična poruka izgleda otprilike ovako: “Žena u 60-tim upravo je testirana kao pozitivna. Kliknite na link za mesta koja je posetila pre nego što je hospitalizovana.”
Izvan Azije takođe možemo da vidimo raznoliku praksu obuzdavanja zaraze koja uključuje tehnološke odgovore. Aplikacija za samotestiranje na korona virus koju je razvio Sekretarijat za javne inovacije Argentine traži kao neophodne podatke nacionalni idenitifikacioni broj, dakle pandan našem JMBG, mejl adresu i broj telefona. Primetno je da Android verzija traži veliki broj osetljivih dozvola na uređajima, recimo pristup kalendaru, kontaktima, geolokaciji, mikrofonu, kameri i tome slično.
Moskva se oslonila na novi gradski sistem video-nadzora sa mogućnošu prepoznavanja lica, koji obuhvata 170.000 kamera. Gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanin ukazao je na slučaj kineske državljanke koja je doletela u Moskvu iz Pekinga u februaru. Njen test je bio negativan, a locirali su taksistu koji ju je vozio sa aerodroma, prijatelja koga je srela u naselju gde živi kršeći karantin i prikupili podatke svih 600 ljudi koji žive u njenoj zgradi. Od država članica Evropske unije možemo da izdvojimo primer Češke, koja je za sada samo u jednom okrugu primenila meru “pametnog karantina”. Uz saglasnost zaraženog, na osnovu podataka o geolokaciji mobilnog telefona koji se prikupljaju od operatora i transakcija platnim karticama proverava se kretanje u prethodnih 5 dana i mapiraju potencijalno zaražene osobe.
Analiza metapodataka sa mobilnih telefona, odnosno geolokacijskih informacija, primenjuje se takođe kao mera identifikacije kontakata zaraženih osoba i rekonstrukcije njihovog kretanja. Evropska komisija je pokrenula inicijativu da po jedan mobilni operator u državama članicama prikuplja agregirane i anonimizovane podatke o lokaciji radi modelovanja širenja virusa i procene mera za sprečavanje pandemije. Radna grupa Ministarstva inovacija Italije i Univerzitet u Paviji rade na analizi anonimizovanih setova podataka o kretanju korisnika koje su dobili od Fejsbuka i telekom provajdera. Tako recimo Fejsbukov set podataka sadrži informacije o kretanju sa severa na jug Italije, kada je premijer te zemlje najavio zatvaranje Lombardije i još 14 provincija. Možda najintruzivniji pristup u praćenju građana pomoću podataka sa telefona preduzeo je Izrael – na osnovu geolokacije se utvrđuju kontakti koje je zaražena osoba imala, tj. ljudi koji su se nalazili na manje od 2 metra od zaražene osobe 10 minuta ili duže, a zatim im Ministarstvo zdravlja šalje poruku da idu u karantin, koji nadzire policija. Iako je Vrhovni sud prvo privremeno suspendovao meru 19. marta, ipak je vraćena na snagu nakon formiranja nadzornog odbora u izraelskom parlamentu.
Građani se mogu zapitati ako nam je sva ova tehnologija omogućila da se spasemo katastrofalnih posledica virusa, zašto nas ne bi štiltila i od drugih “pošasti” kad pandemija prođe?
Kao što možemo da vidimo iz mnoštva primera, tehnološke inovacije i gedžeti koje koristimo svakodnevno dobijaju nove namene. Narukvice nalik onim koje prate vaše sportske aktivnosti i mogu da se naruče onlajn za par desetina dolara, postaju faktički kao nanogice za kućni pritvor, dronovi za zabavu i video-produkciju se pretvaraju u sredstva za rasterivanje grupa ljudi a pametne kapije i punktovi odlučuju ko gde može da se kreće.
Dodatni problem sa fizičkom infrastrukturom, kao što su kamere za video-nadzor, pametni paneli i tome slično, jeste što kada se jednom postavi veoma teško se uklanja, ne samo zbog rastuće želje država za kontrolom, već i zbog investicija i ekonomske računice. Kada ljudi konstantno bivaju okruženi različitim objektima koji ih biometrijski ili na drugi način prate u svakodnevnim aktivnostima, npr. kada putuju ili šetaju parkovima, nadzor postaje normalizovan, pa čak i poželjan.
Budućnost digitalnih prava
Više od 100 organizacija, među njima i SHARE Fondacija, pozvalo je svetske vlade da sve tehnološke metode koje se koriste u suzbijanju pandemije strogo poštuju ljudska prava i slobode. “Povećanje državnih ovlašćenja za digitalni nadzor, kao što je pristup podacima o lokaciji mobilnih telefona, preti privatnosti, slobodi izražavanja i slobodi udruživanja, na načine koji mogu ugroziti prava i degradirati poverenje u javne insititucije – potkopavajući efikasnost bilo kakvog zdravstvenog odgovora”, navodi se u pismu.
Civilno društvo, eksperti, aktivisti, zajednice entuzijasta i građani treba više nego ikada da budu na oprezu i insistiraju na istinskom vraćanju u normalno stanje, umesto iščekivanja posledica “nove normalnosti” po slobodan protok informacija, privatnost, zaštitu podataka o ličnosti, tajnost komunikacije i druga povezana prava.
Povećana invazivnost ima smisla kada se društvo bori sa jasnom i neposrednom opasnošću kao što je pandemija smrtonosnog virusa, ali ipak na duži rok moramo imati na umu mogućnost “promene svrhe” rešenja koja se sada nameću, naročito tehnoloških.
“Tehnologija koja identifikuje kašalj bi se mogla koristiti da identifikuje smeh”, napisao je Juval Noa Harari u listu Financial Times. Zvuči jezivo, ali vrlo ostvarivo. Harari je takođe ukazao da se ljudi stavljaju pred lažan izbor da biraju između zdravlja i privatnosti, te da rešenje nije uspostavljanje totalitarnih režima nadzora, već osnaživanje građana.
Kompatibilnost umesto isključivosti ljudskih prava je jedini put kojim možemo sačuvati ono malo demokratije u današnjem svetu.
Bojan Perkov je istraživač SHARE Fondacije. Njegova interesovanja i područja rada uključuju slobodu izražavanja i onlajn medije, kao i sva druga pitanja u vezi sa izražavanjem na internetu poput govora mržnje, neutralnosti mreže, cenzure, itd. Tviter: @Bojan_Perkov.
