Izveštaj o digitalnim pravima na Balkanu za prethodne dve nedelje beleži kontinuirane pritiske zbog izražavanja i aktivnosti na internetu. Pretnje, uvrede, optužbe i slučajevi govora mržnje spadaju u pritiske koji se učestalo dešavaju. Pored pritisaka, zabeležene su i druge povrede prava na internetu kao što su manipulacije u digitalnom okruženju, narušavanje informacione bezbednosti, te povrede informacione privatnosti.
Pretnje smrću na društvenim mrežama, optužbe i hapšenja
U Srbiji je 6. maja zvanično ukinuto vanredno stanja, što nije bitnije uticalo na učestalost povreda prava u digitalnoj sferi. Najčešći su pritisci zbog izražavanja i aktivnosti na internetu, dok najviše optužbi, uvreda i pretnji i dalje trpe novinari. Novinarka i pomoćnica glavnog i odgovornog urednika magazina Vremena Jovana Gligorijević dobila je pretnje smrću u poruci na Instagramu. Pretnja je prijavljena Posebnom tužilaštvu za visoko-tehnološki kriminal u Beogradu, a osumnjičeni je uhapšen u Novom Sadu. Na drugoj društvenoj mreži, Tviteru, novinaru Slobodanu Georgievu i TV voditelju Ivanu Ivanoviću, kao i opozicionim političarima Draganu Đilasu i Bošku Obradoviću upućene su pretnje smrću sa anonomnog profila. Kako navodi Nezavisno udruženje novinara Srbije, osumnjičeni za ove pretnje je uhapšen.
Prema navodima Udruženja novinara Srbije, meta neosnovanih optužbi bio je Budimir Ničić, dopisnik Glasa Amerike, kog je Srpska lista optužila za neprofesionalnost, te označila kao deo „šireg paklenog plana, da se poljulja poverenje naroda u Srbiju, ali i u Srpsku listu“. Optužbe su upućene nakon priloga o samohranoj majci kojoj je pretila opasnost da ostane bez krova nad glavom. U potkategoriji pritisaka zbog objavljivanja informacija našao se građanin iz Loznice koji je, prema izveštajima medija, proveo 50 dana u pritvoru, pri čemu su mu oduzeti elektronski uređaji da bi mu zatim bio određen kućni pritvor do okončanja pravnog postupka. Jedan građanin je optužen za širenje panike na Tviteru zbog objava o nedostacima opreme, ljudstva i prostorija u Opštoj bolnici u Loznici.
U Severnoj Makedoniji takođe su zabeležene uvrede novinarima. Miroslava Burns, novinarka Slobodne štampe bila je meta seksističkih uvreda u tekstovima na portalu DokazM.mk. Ovakve uvrede na račun novinarke osudio je Nezavisni sindikat novinara i medijskih radnika (SSNM). U Hrvatskoj se desio slučaj masovnog deljenja antisemitskog članka na Fejsbuku. U članku, objavljenom na portalu Istinom protiv laži, tvrdi se da koronavirus cilja ne-Jevreje i da je pandemija stvorena da bi se ukinuo papirni novac.
Društvene mreže kao sredstvo širenja lažnih vesti
Manipulacije u digitalnom okruženju zabeležene su i u ovom preseku stanja digitalnih prava. Tako je u Srbiji nekoliko portala objavilo tekstove sa tvrdnjama da je BBC rangirao Srbiju na drugo mesto liste zemalja sa “najboljim merama u borbi protiv pandemije”. Međutim, utvrđeno je da takva lista ne postoji.
U Crnoj Gori, dva političara su na društvenim mrežama delila fotografiju ranjene bebe, tvrdeći da je povreda posledica policijskog nasilja u Nikšiću. Fotografija, međutim, nije nastala u Nikšiću, već je preuzeta sa internet stranice iz inostranstva.
Hrvatska prednjači po broju manipulacija na internetu koje su se dešavale u prethodnom periodu. Tako se pojavio lažni video o trgovini dečijim organima i njihovoj upotrebi u medicinskim eksperimentima, koji je kružio Fejsbukom. Kako navodi Faktograf, ovaj video, pregledan više od 80.000 puta, datira iz 2015. godine i prikazuje decu i odrasle nakon vazdušnih napada u Siriji.
Društvenim mrežama u Hrvatskoj kruži i lažna vest o prinudnom mikročipovanju građana. Portal Zajednohrvatska.wordpress.com objavio je članak u kome se tvrdi da postoji tajni plan za mikročipovanje globalnog stanovništva i da su hrvatski političari potpisali sporazume kojima se obvezuju na mikročipovanje svojih građana. U članku se takođe implicira da su mere preduzete u borbi protiv epidemije virusa donete u svrhu mikročipovanja građana. Još jedan slučaj širenja neistinitih informacija u Hrvatskoj tiče se onih o hapšenju Bila Gejtsa. Naime, na društvenim mrežama šire se dezinformacije da je američki FBI uhapsio Bila Gejtsa pod optužbom za biološki terorizam. Lažna vest dopunjena je opisom operacije hapšenja, kao i fotomontažom Gejtsa sa lisicama.
Manipulacije i računarske prevare
U Severnoj Makedoniji se odigrao slučaj manipulacije u digitalnom okruženju koji uključuje i račnarsku prevaru. Građanima su stizali mejlovi napravljeni da izgledaju kao da su poslati iz Ministarstva zdravlja Severne Makedonije. U porukama pod naslovom “Potrebno reagovanje: jedan od vaših kontakata je Covid-19 pozitivan“, traženo je da građani otvore fajl poslat u prilogu mejla, te da će oni koji fajl ne otvore biti procesuirani i uhapšeni. Računarska prevara desila se i u Srbiji, kada su građanima stizali fišing mejlovi, navodno od dve banke – Banke Intese i AIK banke. Mejlovi su sadržali opasne malvere, a sličan slučaj fišing kampanje desio se i u decembru 2019. godine.
U Srbiji je takođe zabeležen objedinjeni slučaj računarske prevare i manipulacije. Tviter aktivista @XudRobin, koji je nedavno objavio informacije o aktivnostima internet tima Srpske napredne stranke, primio je mejlove sa lažne adrese, jedan navodno od Centra za istraživačko novinarstvo (CINS), u kome se od njega traži da otvori sumnjivi link.
Objavljivanje mejlova i lozinki službenika ministarstava
Povreda informacione privatnosti odigrala se u Severnoj Makedoniji gde je hakerska grupa, poznata kao “Jaka grčka vojska”, upala u sisteme ministarstava finansija i ekonomije, a zatim tvitovala spisak mejlova i lozinki tamošnjih službenika.
SHARE Fondacija i BIRN pokrenuli su regionalni blog posvećen redovnom praćenju povreda prava i sloboda na internetu. U prethodnom izveštaju SHARE Fondacije, zabeležen je pad broja slučajeva povreda, ali i konstantni pritisci zbog izražavanja i aktivnosti na internetu – pretnje, uvrede, kao i verbalni napadi na novinare, koji su česta meta.
Anka Kovačević je istraživačica SHARE Fondacije. U fokusu njenog rada su monitoring digitalnih prava i sloboda i onlajn mediji.
SHARE Fondacija je nastavila sa praćenjem predizbornih aktivnosti političkih aktera u onlajn okruženju, u saradnji sa Fondacijom Hajnrih Bel (HBS). Prethodnu nedelju, odnosno period od 13. do 20. maja, svakako je obeležio prvi onlajn skup koji je održao predsednik Srbije i lider Srpske napredne stranke (SNS) Aleksandar Vučić. Ovakav vid obraćanja pristalicama do sada nije viđen u izbornim kampanjama u Srbiji i deluje zaista distopijski.
Srpska politika u Matriksu
Pandemija COVID-19 je bez obzira na opuštanje mera i ukidanje vanrednog stanja i dalje tema od vodećeg društvenog značaja, pa samim tim utiče i na izbornu kampanju. Međutim, uprkos preporukama da se drži fizička distanca, imali smo priliku da vidimo da se u politici ne biraju sredstva bez obzira na društvenu situaciju, što takođe može da se iskoristi i spinuje na različite načine. Predsednik Srbije i SNS se odlučio za nesvakidašnju praksu za domaće izborne trke i pozvao građane da se priključe njegovom onlajn skupu koji je održan 16. maja, što je ujedno bio i predmet prvog oglasa njegove zvanične Fejsbuk stranice.
Lica koja sa brojnih ekrana pažljivo gledaju predsednika i slušaju mikrofonski odjek njegovog glasa privukli su pažnju i stranih medija, koji su skup okaraterisali kao scenu iz epizode tehno-distopijske serije “Black Mirror”. Međutim, čini se da predsednik tokom onlajn skupa, imajući u vidu stanje u kome se odvija kampanja, na određeni način više podseća na Arhitektu, kreatora sistema “Matriks” iz istoimenih filmova.
Fejsbuk oglašavanje u punom zamahu
U domenu oglašavanja na Fejsbuk stranicama političkih stranaka i njihovih lidera primećeni su prvi oglasi pojedinih značajnih aktera, pre svega Srpska napredna stranka koja je imala 2 oglasa, te već spomenuti oglas predsednika Vučića za onlajn skup. Iako stranke i lideri iz opozicije nastavljaju sa intenzivnom kampanjom Fejsbuk oglašavanja, sada možemo da kažemo da i vlast polako aktivira njene stranice. Od ostalih aktera koji su prvi put pustili Fejsbuk oglase u dosadašnjem toku kampanje izdvajamo Dosta je bilo, te stranice Vuka Jeremića i Miše Vacića.
Fejsbuk kampanja kreće da se intenzivira, s obzirom na to da je ukupno bilo 128 oglasa na stranicama partija, koalicija i lidera koje SHARE Fondacija prati, što je dvostruko više nego prošle nedelje.
Primat u oglašavanju sa 24 oglasa i dalje ima stranica koalicije Ujedinjena demokratska Srbija (UDS), koja zajedno sa oglasima stranica njena dva koaliciona člana, Stranke moderne Srbije (SMS) i Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV), ima skoro četvrtinu oglasa zabeleženih protekle sedmice – ukupno 35.
Druga po broju oglasa je stranica gradonačelnika Šapca Nebojše Zelenovića sa 23 oglasa, dok je treći u poretku predsednik Opštine Novi Beograd Aleksandar Šapić sa lične stranice objavio 18 oglasa.
Kod stranice Demokratske stranke (DS) je zanimljivo da se Fejsbuk oglasi više odnose na unutrašnja pitanja stranke, dok kao što smo prethnodne nedelje videli predsednik stranke Zoran Lutovac u značajnoj meri tvituje o izborima i bojkotu.
Zanimljivo je da Socijalistička partija Srbije (SPS) i Srpska radikalna stranka (SRS) koji su među prvima predali izborne liste još uvek nisu počeli sa oglašavanjem na Fejsbuku. Sa druge strane, primećeno je da je stranica SPS Beočin krenula sa oglašavanjem, što može biti deo strategije za dolazeće lokalne izbore u toj opštini, imajući u vidu da su poruke lokalnog karaktera.
Oglasi na Fejsbuk stranici SPS Beočin
Tviter: analitičar preuzeo primat
Ukupan broj tvitova koji su u prethodnoj nedelji koristili haštag #izbori2020 iznosi 2267.
Kao posebno aktivnog tviteraša na temu izbora u ovoj nedelji bismo izdvojili političkog analitičara i istraživača Bobana Stojanovića (@Radoholicar). Njegova tri tvita ukupno su dobila više od 2000 lajkova korisnika – u šta spada i najlajkovaniji tvit u protekloj nedelji (1752) koji se odnosio na put opozicije i bojkot.
Onog momenta kad mi neko objasni zasto opoziciju koja je u bojkotu, satanizuju u SNS medijima i satanizuju ih svih njihovi glasnogovornici, a opozicija koja ide na izbore nema problema sa tim – onda mozda i mozemo da razgovaramo sta je pravi put opozicije. #izbori2020
Stranački nalozi čiji su tvitovi među najlajkovanijim su vojvođanski ogranak SNS i Narodna stranka Voždovac.
Kada je reč o najviše deljenim tvitovima (retweets) takođe se ističe analitičar Boban Stojanović, čiji je najlajkovaniji tvit u vezi sa izborima dobio i najviše ritvitova – 181. Na drugom mestu nalazi se tvit SNS Vojvodina o onlajn skupu i faktičkom početku izborne kampanje te stranke sa 109 ritvitova. Nepolitički nalog čiji se tvit našao među onima sa najviše podrške i deljenja pripada Meridijan kladionici, koja je najavila specijalnu ponudu kvota za parlamentarne izborne.
Najaktivniji korisnici Tvitera koji su koristili haštag #izbori2020 u periodu od 13. do 20. maja su @JelenaMKandic, koja je objavila 162 tvita i nastavlja trend od prošlog preseka stanja, prati je nalog @Zatamnjena sa 120 tvitova, dok je na trećem mestu Boban Stojanović (@Radoholicar) koji je imao 113 objava.
Nova.rs nastavlja da najaktivnije prati izbore
Najmlađi informativni portal Nova S (nova.rs) i ove nedelje ima ubedljvo najviše tekstova objavljenih o izborima (264) iako je broj nešto manji u odnosu na nedelju od 6. do 13. maja. Treba ukazati na skok objavljenih tekstova na portalu B92, na kome je objavljeno 78 tekstova a u prvoj nedelji monitoringa je imao manje od 30. Kod ostalih onlajn medija beleže se slične brojke u poređenju sa prvim presekom stanja.
Saznajte ko vas politički targetira
Uticaj Fejsbuka na društvene procese problematizovan je kao globalni problem nakon skandala sa kompanijom Kembridž analitika u kontekstu zloupotrebe podataka građana prilikom predsedničkih izbora u SAD i referenduma o Bregzitu održanih 2016. godine.
U pokušaju da mapira i istraži političko i izborno targetiranje korisnika Fejsbuka, grupa aktivista napravila je dodatak “Ko me targetira?” (Who Targets Me) koji je dostupan za Mozilla Firefox i Google Chrome. Zahvaljujući doprinosu SHARE Fondacije, dodatak od nedavno analizira i podatke o političkom oglašavanju na Fejsbuku u Srbiji.
Napominjemo da se za Srbiju ne mogu još videti precizni podaci jer je potrebno da veći broj ljudi instalira dodatak.
Bojan Perkov je istraživač SHARE Fondacije. Njegova interesovanja i područja rada uključuju slobodu izražavanja i onlajn medije, kao i sva druga pitanja u vezi sa izražavanjem na internetu poput govora mržnje, neutralnosti mreže, cenzure, itd. Tviter: @Bojan_Perkov.
Nevena Krivokapić Martinović je koordinatorka SHARE Fondacije za onlajn medije i slobodu izražavanja i advokatica. Poseduje višegodišnje iskustvo u oblastima medijskog, poslovnog i IT prava.
Zajednica pojedinaca i organizacija koje se zalažu za odgovornu upotrebu tehnologije za video nadzor pokrenula je novu platformu na adresi hiljade.kamera.rs. Na sajtu su objedinjene sve javno dostupne informacije o pametnim kamerama u Beogradu sa pozivom građanima da pomognu mapiranje kamera i širenje svesti o problemima koje donosi masovni nadzor u našim zajednicama.
Sa ukidanjem vanrednog stanja, izbori su ponovo aktuelni kao društvena tema. SHARE Fondacija je tokom prošle nedelje započela prikupljanje podataka o komunikaciji na Tviteru i oglašavanju stranica političkih partija i lidera na Fejsbuku.
Koji tvitovi su privukli najviše pažnje, ko se oglašavao na Fejsbuku i drugi nalazi iz prve nedelje “odmrznute” kampanje u tekstu Anđele Milivojević. → SHARE Fondacija
Brojne države širom sveta su kao meru za sprečavanje širenja pandemije COVID-19 omogućile korišćenje aplikacija za praćenje kontakata. Primer iz regiona je Severna Makedonija, koja je nedavno omogućila građanima da dobrovoljno na mobilne uređaje instaliraju aplikaciju “Stop korona”.
Kakve su implikacije upotrebe sličnih alata u Srbiji pročitajte u gostujućem tekstu Milene Lazarević i Dragane Bajić. → SHARE Fondacija
Analiza političkih reklama na Fejsbuku, tema o kojima se priča na Tviteru i broja vesti u onlajn medijima u periodu od 6. do 13. maja pokazuje da su opozicione stranke aktivnije na društvenim mrežama od kako je ukinuto vanredno stanje i od kada su se političke partije vratile predizbornoj kampanji.
Opozicija dominira u Fejsbuk oglašavanju
Opozicione političke stranke započele su Fejsbuk oglašavanje odmah po objavljuvanju vesti da će parlamentarni i lokalni izbora biti zakazani za 21. jun. Dok je najviše reklama pokrenula koalicija okupljena oko Ujedinjene demokratske Srbije (UDS), u periodu od 6. do 13. maja vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) nije imala ni jedan politički oglas, pokazuju prvi nalazi monitoringa političkih aktivnosti SHARE Fondacije i Fondacije Hajnrih Bel (HBS).
Analiza onlajn aktivnosti političkih stranaka u Srbiji pokazuje da je u proteklom periodu promovisan 61 oglas od strane 15 različitih političkih aktera na ovoj društvenoj mreži – kako stranica političkih stranaka ili koalicija tako i stanica samih lidera.
Najviše oglasa na Fejsbuku pokrenula je koalicija Ujedinjena demokratska Srbija, koju čini pet opozicionih stanka: Stranka moderne Srbije (SMS), Liga socijaldemokrata Vojvodine (LSV), Vojvođanski front, Građanski demokratski front (GDF) i pokret Srbija 21.
Zvanična Fejsbuk stranica koalicije je pokrenula 13 oglasa, dok su se članice koalicije takođe oglašavale putem svojih stranica, čime ova koalicija prednjači sa ukupno 19 reklama.
Oglasi su se uglavnom bavili predstavljanjem kandidata sa liste kao što su Gordana Čomić, Tatjana Macura i Nenad Čanak, ali je tu bilo i promocije raznih predloga poput onog kojim se traži ukidanje Radio televizije Srbije.
Stranka slobode i pravde i njen lider Dragan Đilas nalaze se na drugom mesto po broju oglasa – ova opoziciona stanka pokrenula je ukuno 12 reklamu.
Treće mesto po broju reklama na Fejsbuku dele predsednik opštine Novi Beograd Aleksandar Šapić i gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović – oni su pokrenuli po 7 oglasa u prethodnom periodu.
Sledi stranica Pokreta slobodnih građana (PSG) koja je pokrenula 4 oglasa, a prvi je usledio na dan kada je lider pokreta, Sergej Trifunović, potvrdio da ova stranka ipak izlazi na izbore i da neće učestovati u bojkotu koji je ranije najavila.
Na petom mestu se nalazi nekoliko stranaka koje su pokrenule po 2 oglasa: Srpska desnica, Dveri, Ne davimo Beograd, stranica Dragana Markovića Palme i stranica koalicije Metla 2020.
Zanimljivo je da vladajuća SNS nije pokrenula ni jedan oglas na zvaničnoj stranici stranke niti na stranici “Aleksandar Vučić” u posmatranom periodu.
Jedan od glavnih nedostataka trenutnog načina na koji je moguće političko oglašavanje stranaka na Fejsbuku je taj što još uvek nisu javno dostupni podaci o novcu koji su stranke potrošli na ovu vrstu reklamiranja, koja grupa stanovništva je bila targetirana i koji su dosezi ovih reklama.
Da Fejsbuk oglašavanje političkih aktera u Srbiji nije dovoljno transparentno pokazuje poređenje sa susednom Hrvatskom i predsedničkim izborima održanim prošle godine gde je Fejsbuk objavljivao detaljne podatke o sumi novca koju su stranke ili pojedinci potrošili, okvirnom broju ljudi kojima je oglas prikazan, njihovom mestu stanovanja i polu.
Na Tviteru aktivni i vlast i opozicija
Analiza korišćenja haštagova #bojkot i #izbori2020 pokazuje da je u poslednjih 7 dana predizborna kampanja bila vrlo aktivna i na Tviteru.
Najviše deljenja ili takozvanih retvitova imao je tvit Slaviše Mićanovića, člana Glavnog i Izvršnog odbora Srpske napredne stranke. Za tvit u kome postavlja ironično pitanje šta se desilo sa idejom bojkota, poznati Mićan dobio je 425 retvitova. Njegov politički suparnik i predsednik Demokratske stranke (DS), Zoran Lutovac, našao se na drugom mestu po broju retvitova jer je njegov tvit u kome podržava i brani ideju bojkota podelilo 358 korisnika Tvitera.
Lutovac je dominirao i u kategoriji tvitova koji su imali najviše podrške, jer su tri njegova tvita o bojkotu, borbi protiv korupcije i sednici glavnog odbora DS zauzela prva tri mesta po broju takozvanih lajkova.
Kada pogledamo naloge, odnosno tviter korisnike, koji su bili najaktivniji u prethodnom periodu i koji su najčešće koristili haštag #izbori2020 ili #bojkot izdvaja se nalog @demistifikator sa 412 tvitova, sledi nalog @ZoranMilosavl15 koji je 369 puta tvitovao i nalog @JelenaMKandic sa 358 tvitova na temu izbora.
Portal Nova S prednjači u sferi onlajn medija
Analiza medijskog izveštavanja o izbornoj kampanji pokazuje da je ova tema bila najdominantnija na portalu Nova S (nova.rs), praktično najmlađem onlajn mediju koji je počeo sa radom krajem februara. Na ovom portalu u prethodnoj nedelji objavljeno 288 vesti koje se tiču izbora. Sledi onlajn izdanje Blica (blic.rs) na kome je objavljeno 210 vesti na temu izborne kampanje, a na trećem mestu je sajt Telegraf (telegraf.rs) koji je imao tri puta manje vesti o izborima od portala Nova S – ukupno 84 vesti.
Monitoring i analiza medijskog sadržaja podrazumeva praćenje izveštavanja deset nacionalnih onlajn medija prema nekoliko ključnih kriterijuma: imena lidera, nazivi političkih partija i koalicija, nazivi izbornih lista, slogani, kao i ključne teme.
Anđela Milivojević je novinarka koja se skoro deset godina bavi istraživačkim novinarstvom u oblastima korupcije i kriminala.
Od izbijanja pandemije novog koronavirusa, vlade u svetu sve više koriste digitalne alate za praćenje širenja infekcije kao ključne mere prevencije. Među najpopularnijim rešenjima izdvajaju se aplikacije za mobilne uređaje, namenjene praćenju s kim su inficirani ljudi dolazili u kontakt, i vrlo je verovatno da će mnoge države, pa i Srbija, primeniti ovaj model u skorijoj budućnosti. Međutim, ne treba zanemariti pitanja poput zaštite ličnih podataka i privatnosti korisnika, potencijalno niskog poverenja javnosti u ovakve aplikacije i s tim u vezi slabe spremnosti korisnika da ih instaliraju, što sve može sprečiti da one zažive među populacijom i ostvare svoju svrhu. Iz tog razloga, pre nego što se ovakva ideja sprovede u Srbiji, potrebno je dobro razumevanje i uvažavanje svih strepnji građana. Evropski pristup može da posluži kao dobra polazna osnova s obzirom na opsežne rasprave koje se trenutno odvijaju na nivou EU u cilju pronalaženja jedinstvenog rešenja, usklađenog sa dobro razvijenim politikama Unije o zaštiti ličnih podataka.
Iako u Srbiji još nema zvanične javne diskusije o uvođenju tehnologije za praćenje kontakata, digitalna orijentacija ove vlade stvara očekivanja da i naša država zaprati ove svetske trendove. Pored toga, prakse u susednim državama (kao što je Severna Makedonija, gde je vlada pokrenula aplikaciju “StopKorona!” i učinila je dostupnom kao open source) verovatno će izvršiti neku vrstu pozitivnog pritiska na domaće vlasti. Kao država koja želi da pristupi EU, Srbija treba da usvaja principe i zakonodavstvo EU, što otvara pitanje kojim će se modelom država voditi kako bi obezbedila punu transparentnost svojim građanima.
Mobilne aplikacije kao vodeće rešenje za praćenje bolesti COVID-19
Praćenje kontakata zaraženih ljudi ističe se kao ključna mera za sprečavanje širenja koronavirusa. Evropski eHealth Network tvrdi da to ima nezamenljivu ulogu “u svim fazama epidemije, posebno kao mera njenog ograničavanja tokom scenarija deeskalacije”. S obzirom na ogromnu penetraciju mobilne tehnologije u svetskoj populaciji, mobilne aplikacije izbijaju na površinu kao najbolje sredstvo za postizanje ove svrhe. Deo međunarodne naučne zajednice je čak potvrdio da one mogu da ubrzaju rad državnih organa i učine ga efikasnijim, jer se tradicionalno (“ručno”) traganje za kontaktima pokazalo presporim za savladavanje virusa.
Glavna svrha ovih aplikacija je da obaveste korisnike ako su u nekom momentu imali bliski kontakt sa nekim za koga se ispostavilo da je pozitivan na COVID-19, čak i ako nosilac virusa toga nije bio svestan u trenutku kontakta.
Nakon što su pojedine azijske zemlje (npr. Singapur) već uvele tehnologije za praćenje kontakata, diskusija o ovom pitanju je brzo uzela maha i na razvijenom Zapadu, gde je najmanje 14 država članica EU već sada pokrenulo ili razmatra da pokrene slične aplikacije. Vest o udruživanju kompanija Google i Apple ka pronalaženju zajedničkog softvera za Android i iPhone uređaje istakla je važnost partnerstava u privatnom sektoru, ali i javno-privatnog partnerstva: nakon ove najave, državama praktično nije ostao drugi izbor osim da podrže ova dva giganta odgovorna za tehnologiju iza praktično svih pametnih telefona koji se danas u svetu koriste. Međutim, na Zapadu je ideja o aplikacijama odmah izazvala dileme u vezi sa zaštitom privatnosti i ličnih podataka, kao i pitanja na koji način će se podaci prikupljeni putem aplikacija čuvati. Imajući u vidu visoke standarde zaštite podataka u EU, upravo tu su i najglasnije problematizovana ova pitanja.
U čemu je problem sa ovakvim aplikacijama?
U debatama o aplikacijama dominiraju pitanja o tome koji lični podaci treba da se prikupljaju, gde se čuvaju i na koji način će se njima upravljati. Dosad predloženi model koji naizgled najmanje ugrožava privatnost zasnovan je na blutut komunikaciji između mobilnih telefona, nasuprot recimo praćenju pojedinaca na osnovu GPS lokacije. Ovaj blutut model se već primenjuje u nekim zemljama, uključujući pomenuti Singapur i Severnu Makedoniju. Ipak, ni on nije bez mane, posebno u pogledu efikasnosti i tačnosti blutut tehnologije, kao i problema slabog interesovanja korisnika, i uopšte nedostatka poverenja javnosti u vladine mere.
Neki izvori čak tvrde da bi blutut mogao pogrešno da poveže neke kontakte zbog problema sa računanjem udaljenosti; na primer, ako komšijski telefoni komuniciraju kroz zatvorene zidove ili različite spratove iste zgrade, ili na otvorenom, ako ljudi recimo voze bicikl jedan do drugog.
Zbog toga bi oni koji zapravo nisu došli u kontakt sa zaraženom osobom mogli da prime obaveštenje da treba da se izoluju.
Drugo važno pitanje je broj korisnika potrebnih takvoj aplikaciji da bi postigla svoju svrhu, jer odnos koristi i troškova utiče na svačiju odluku o tome da li će preuzeti aplikaciju. Stručnjaci su upozorili da je najmanje 60% populacije potrebno da bi aplikacija dovela do željenog efekta, što nije lako ostvarivo kada se sagledaju očekivane prepreke. Naime, sa izuzetkom jednog malog procenta motivisanih građana, većina ljudi bi mogla da je doživi kao opterećenje koje stvara malo koristi, a otvara brojna pitanja o ličnim posledicama ukoliko se korisnik identifikuje kao kontakt. Takođe, kontinuirana aktivacija blututa dovodi do veće potrošnje baterije telefona, što bi takođe uticalo na spremnost korisnika da takvu aplikaciju stalno drže uključenom. Konačno, jedan deo populacije još uvek ne koristi ili ne nosi uvek sa sobom pametni telefon.
Pitanje zainteresovanosti korisnika dalje vodi do verovatno najvećeg faktora: poverenja. Velika je verovatnoća da će u državama sa visokim nivoom poverenja u javne organe i institucije upotreba takvih aplikacija biti veća. Ankete u takvim zemljama pokazale su iznenađujući stepen spremnosti ljudi da preuzmu takvu aplikaciju ili je zadrže na telefonu ako bi ih mobilni operater prethodno automatski instalirao. Ipak, čak i u ovim zemljama, ispitanici se brinu da bi ih vlada koristila za povećanje nadzora nakon epidemije ili da bi njihovi telefoni “mogli da budu hakovani”.
U nastojanju da se reše pomenuti problemi, nadzornik EU za zaštitu podataka pozvao je države članice da rade na razvoju zajedničke aplikacije za praćenje COVID-19 u EU, dok je eHealth Network nedavno doneo neku vrstu priručnika za države članice, koji ističe ključne zahteve za bilo koju buduću aplikaciju: da bude “dobrovoljna, odobrena od strane nacionalnog zdravstvenog organa, da čuva privatnost i da se deinstalira čim više ne bude potrebna”.
Izgledi za Srbiju
Iako su mediji nedavno izveštavali o velikom poverenju građana u postupke aktuelne vlasti u borbi protiv pandemije, izvan krize, građani Srbije uglavnom imaju nizak nivo poverenja u ključne državne institucije. Stoga je važno pitanje kako proizvesti i zadržati poverenje potrebno da bi građani koristili aplikacije za praćenje kontakata. Razvoj takvih aplikacija treba da se odvija uz potpunu transparentnost i uključivanje partnera iz civilnog društva i tehnološke zajednice koji se bave temama odgovornosti vlasti, otvorenim podacima i zaštitom ličnih podataka. Pošto je novi Zakon o zaštiti podataka o ličnosti u Srbiji (usvojen 2018) već donekle usklađen sa evropskim GDPR-om, vlada prosto mora da se pridržava sopstvenog zakonodavstva u budućoj primeni bilo koje aplikacije. Jednom kada je bezbedan sistem napravljen i kada su jasno definisane sve procedure prikupljanja, skladištenja i obrade podataka, kao i neinvazivna pravila za samoizolaciju u slučaju da je korisnik identifikovan kao kontakt, ključna je kvalitetna komunikacija prema javnosti. Takvu komunikaciju bi morali da vrše stručnjaci (a ne političari), koji bi kroz jasne i konzistentne poruke uverili građane da su njihovi podaci bezbedni i da im se nikakve neprijatnosti neće desiti kao posledica, osim što će potencijalno biti zamoljeni da se samoizoluju, i tako zaštite i sebe i svoje bližnje.
Milena Lazarević je jedna od osnivača i programska direktorka Centra za evropske politike. Specijalizovana je za teme reforme javne uprave i Evropske unije.
Dragana Bajić je istraživačica u Centru za evropske politike. Najviše se fokusira na istraživanje u oblasti otvorene uprave, a posebno se bavi pružanjem javnih (digitalnih) usluga.
Iako je zabeležen pad broja slučajeva povreda digitalnih prava u Srbiji i regionu, pritisci zbog izražavanja i aktivnosti na internetu – pretnje, uvrede, kao i verbalni napadi na novinare – opstaju i nastavljaju se.
Koga provladini tabloidi targetiraju, kakve su lažne vesti i teorije zavere kružile društvenim mrežama, ko je bio meta tehničkog napada i još mnogo toga u našem novom izveštaju. → SHARE Fondacija
Izbori opet u fokusu – SHARE Fondacija kreće sa praćenjem izborne kampanje na internetu. Naš tim će pratiti političko oglašavanje na Fejsbuku, Tviter komunikaciju, sadržaj onlajn medija i beležiti povrede digitalnih prava i sloboda u kontekstu izborne trke. Više o tome šta vas uskoro očekuje u tekstu Anđele Milivojević. → SHARE Fondacija
Nooskop predstavlja kartografiju ograničenja i manjkavosti veštačke inteligencije, napravljenu da bude provokacija usmerena ka tehničkim i društvenim naukama. Njen cilj je da ospori mistifikaciju vestačke inteligencije, najpre kao tehničku definiciju inteligencije, a zatim i kao političku formu.
Esej profesora Vladana Jolera i Matea Paskvinelija i detaljan grafik → Nooscope.ai
Pre dvanaest godina, naučnici su pisali da je rezervoar SARS-Cov virusa u životinjskom svetu “vremenska bomba” koja svakog časa može da eksplodira među ljudima. I pored svih naznaka da pandemija ne gine našem visoko-povezanom svetu koji se urbanizuje vrtoglavom brzinom, države i organizacije su pale test spremnosti.
Kakvi biznisi mogu da uspeju i opstanu posle vanrednog stanja i šta kompanije moraju da steknu da bi ovakve potrese preživele, u gostujućem tekstu Marije Gavrilov za našu fondaciju. → SHARE Fondacija
PLUS:
→ Odbor ICANN-a odbio promenu kontrole nad .org domenom → ICANN
→ BIRN osvojio godišnju nagradu Reportera bez granica za slobodu medija → Balkan Insight
→ Država digitalnog blagostanja – transformacija javnih usluga putem tehnologije → Digital Freedom Fund
→ Šest najčešćih tehnologija koje koriste vlade da prate širenje virusa, ali i građane → The Correspondent
→ Aesthetics for nobody – projekat zasnovan na konceptu tehnospiritualnosti i intervju sa autorima → Remont Art Files
Sa ukidanjem vanrednog stanja, nastavljaju se predizborne aktivnosti političkih stranaka u Srbiji za parlamentarne i lokalne izbore koji su zakazani za 21. jun, a SHARE Fondacija će u saradnji sa Fondacijom Hajnrih Bel (HBS), nastaviti monitoring predizborne kampanje na internetu.
Monitoring obuhvata praćenje predizbornog oglašavanja Fejsbuk stranica političkih stranaka i njihovih lidera, dok će se na Tviteru analizirati trendovi i teme koje dominiraju u političkoj komunikaciji. Još jedan segment praćenja predizborne kampanje koja će se odvijati na internetu biće analiza sajtova reprezentativnih nacionalnih onlajn medija i sadržaja koji oni objavljuju do dana izbora. Analiza medija će dati odgovore na to koje stranke i koji lideri dominiraju u onlajn medijima, da li postoji favorizovanje određenih stranaka i u kojim medijima.
Svakog četvrtka SHARE Fondacija će objavljivati nedeljne preglede političkih aktivnosti na internetu, glavne trendove i analizirati zanimljive slučajeve. Po završetku izbora biće objavljeno veliko istraživanje o celokupnom toku političke kampanje na internetu.
Fejsbuk da poveća transparentnost tokom izborne kampanje
Zbog proglašenja pandemije na svetskom nivou izazvane širenjem korona virusa, Fejsbuk je 20. marta odlučio da odloži početak obavezne autorizacije političkog oglašavanja u Srbiji uz naglasak da oglašivači koji žele da prikazuju izborne ili političke oglase moraju da se autorizuju, da bi 26. marta stiglo novo saopštenje u kome je rečeno da oglašivači neće moći da prođu kroz proces autorizacije do daljeg.
Zahvaljujući aktivnostima SHARE Fondacije i međunarodnih partnera, Srbija se početkom marta našla na proširenoj listi zemalja u kojima će Fejsbuk pratiti političko oglašavanje. To je značilo da će javnosti biti dostupni podaci o svim troškovima oglašavanja političkih stranaka kao što su informacije o broju oglasa, koja demografija je targetirana oglasom, na kojoj teritoriji i tako dalje.
Iako je Fejsbuk najavio da će ovaj proces početi sredinom marta, zbog pandemije COVID-19 on se trenutno nalazu u zastoju, a SHARE Fondacija je postavila pitanje Fejsbuku da li će zahtevati autorizaciju političkog oglašavanja tokom kampanje kako je prethodno bilo planirano.
Šta prikupljaju sajtovi političkih stranaka?
SHARE Fondacija je pomoću alata Cookiebot analizirala dvanaest sajtova političkih stranaka u Srbiji kako bi proverila koji podaci posetilaca se prikupljaju putem takozvanih kolačića (cookies). Istraživanje pokazuje da ovi sajtovi prikupljaju veliki broj različitih podataka kao što su podaci o lokaciji, vremenu i dužini posete, vrsti pretraživača i mnoge druge.
Analiza pokazuje da najviše kolačića postoji na sajtu Socijalističke partije Srbije (33), na drugom mestu je sajt Srpske napredne stranke (31), a na trećem sajt Stranke slobode i pravde (30), dok se najmanje kolačića nalazi na sajtu Demokratske stranke (7).
Za PDF grafika u punoj veličini kliknite na sliku ili ovde.
Kao najčešći provajder kolačića javlja se Jutjub, a tu su Tviter, Gugl i Fejsbuk. Što se tiče vrste kolačića koji prikupljaju podatke, dominiraju kolačići za marketing, na drugom mestu su kolačići koji prikupljaju statističke podatke sajta, kao i kolačići neophodni za funkcionisanje sajta.
SHARE Fondacija je pored statističkih podataka analizirala i šta tačno rade kolačića na sajtovima stranaka kako bi utvrdili njihovu svrhu. Analiza opisa svakog pojedinačnog kolačića pokazala je da najveći broj njih čuva korisničke preferencije u vezi sa Jutjub videima ugrađenim na sajt, da jedan deo prikuplja statističke podatke o tome kako korisnik koristi sajt, dok postoje i oni kolačići koje koristi Fejsbuk u reklamne svrhe. Na spisku se nalaze i kolačići koji šalju podatke Gugl analitici o uređaju i ponašanju korisnika ili oni koji omogućavaju praćenje mobilnih uređaja na osnovu lokacije.
Ubedljivo najveći broj podataka koji se prikupi putem kolačića na ovim sajtovima šalje se u Sjedinjene Američke Države, a kao krajnja destinacija podataka pojavljuju se i Nemačka, Holandija, Srbija, Švedska, Ujedinjeno Kraljevstvo i Irska.
Anđela Milivojević je novinarka koja se skoro deset godina bavi istraživačkim novinarstvom u oblastima korupcije i kriminala.
“Postepeno, a onda odjednom,” odgovorio je Hemingvejev lik u romanu Sunce se ponovo rađa na pitanje kako je bankrotirao. Ovo dobro opisuje i pandemiju koja nas je zadesila, naizgled, odjednom. Pre dvanaest godina, naučnici sa Univerziteta u Hong Kongu napisali su u jednom radu da je rezervoar SARS-Cov virusa u životinjskom svetu “vremenska bomba” koja svakog časa može da eksplodira među ljudima. I pored svih naznaka da pandemija ne gine našem visoko-povezanom svetu koji se urbanizuje vrtoglavom brzinom, države i organizacije su pale test spremnosti. Postepeno, a onda odjednom nam se izoštrava i pejzaž tranzicije u kojoj se nalazimo: od industrijskog doba ka onome što je moj kolega Azim Azar nazvao eksponencijalnim dobom. Od ere koja nam je tokom dva veka donela infrastrukturu za telekomunikacije, smanjivanje fizičkih razdaljina, pokretanje velikih industrijskih pogona i političke ekonomije na kojoj se zasniva svet kakav poznajemo, idemo ka novim paradigmama.
Od ranih 70-ih godina prošlog veka kada je komercijalizovan prvi mikroprocesor, Intel 4004, infrastruktura eksponencijalnog doba ubrzano se razvija. Tu infrastrukturu danas čine tehnološke platforme poput veštačke inteligencije, robotike, energetskih skladišta, genetskog inženjeringa, a njihova prava moć je u međusobnom kombinovanju.
Koristeći napredno mašinsko učenje i tehnologije sekvenciranja, naučnici su uspeli da sekvenciaju novi korona virus za nekoliko dana. Kada je SARS izbio u Aziji 2002/03, za isto to je bilo potrebno nekoliko meseci. Ovo je moć eksponencijalnog doba. Sa ovom moći dolaze i značajne pretnje, čime se SHARE Fondacija naširoko bavi, te se na njih u ovom tekstu neću osvrtati.
Nestabilnost kao ključ
Ekvilibrijum je ideja koja je bila bitna za industrijsko doba. Izlazak iz stanja ekvilibrijuma po toj paradigmi je problem koji zahteva rešenje. Međutim, mi danas živimo u dobi stalne nestabilnosti. Zbog klimatskih promena, život na planeti visi o vrlo tankom koncu. Menjanje klime već pokreće talase migracija, političke nestabilnosti i rast zaraznih bolesti. Nijedna generacija pre naše nije se susrela sa globalnim problemom ovih razmera. Nestabilnost je ono sa čim moramo da naučimo da živimo, a biznisi koji uspeju u ovom veku biće oni koji su spremni da se usmere na ublažavanje nestabilnosti.
U ovom okviru, antifragilnost treba da bude zvezda vodilja. Ovo je koncept kojim pisac i statističar Nasim Nikolas Taleb opisuje stanje potrebe za nestabilnošću, stanje u kome nestabilnost shvatamo kao korisnu informaciju iz koje učimo. Kao što uz adaptivni imunitet telo može da nauči da se izbori sa stresorima, tako i organizacije koje usvoje antifragilnost koriste svaki poremećaj kao informaciju kako da grade dalje.
Kriza u zamahu pokazuje nedostatak antifragilnosti na nekoliko načina. Biznisi koji nisu prethodno uložili u tranziciju ka novim tehonološkim platformama, neće se oporaviti. Ovde veličina i kompleksnost organizacije nije glavni pokazatelj toga kako i da li će neka firma uspeti.
Osam najvećih proizvođača automobila na svetu ima likvidnost između tri meseca i dvanaest meseci u slučaju zastoja proizvodnje; ovo nije mnogo bolje od nekih startapa, s tim da startapi imaju više agilnosti da promene smer i prilagode se novim okolnostima. Proizvođači automobila koji sada nisu spremni da u narednih pet godina pređu na proizvodnju električnih vozila teško će rasti nakon krize kada ukupni trošak posedovanja električnog auta bude još niži u odnosu na ne-elektrike.
U finansijama, vidimo da igrači koji nisu zakoračili ka digitalnom sektoru pre krize sada imaju više problema. Prošle nedelje je Kraljevska banka Škotske ubila svoju digitalnu banku, Bó. Francuski gigant Danone je na drugoj strani medalje i igra vrlo bitnu ulogu u održavanju globalnog lanca nabavke hrane: koriste veštačku inteligenciju da usmere raspodelu namirnica u skladu sa iznenadnim promenama. Automatski preusmeravaju ka radnjama sve porudžbine namenjene restoranima, avionskim kompanijama i ostalim industrijama koje su na pauzi tokom pandemije. Druga instanca je osetljivost biznis modela. Možda deluje paradoksalno, ali ni neki od nosilaca mantre platformske ekonomije, kao što su Uber, Lyft, pa ni Airbnb, neće proći kroz krizu neokrznuti. Uber bi mogao otpustiti 20% zaposlenih, više od 5000 ljudi, među kojima se ne računaju vozači koji nisu stalno zaposleni. Airbnb se uz značajne gubitke, otpuštanja i odlaganje IPO-a vraća osnovama i gasi dodatne programe koji su bili planirani (luksuzni stanovi, transport, dodavanje hotela na platformu). Slavljeni britanski startap za dostavu hrane, Deliveroo, iznenadio je sve prošle nedelje najavom o velikim otpuštanjima uprkos rastućoj potrebi za njihovim uslugama. Pretnja za ove biznise nije virus, već sam biznis model na kome su zasnovani, i na kome je čitava jedna generacija internet preduzetnika gradila vrednost: pričaj priču na krilima lakog kapitala sa gotovo ništa profita dok ti vrednost ne ode u nebesa gde konačno možeš zaraditi jednom kada firma izađe na javno tržište. Ovaj model je vrlo osetljiv, i kriza to naglašava.
Kuda dalje?
Kriza će nam na surov način pokazati da su institucije i organizacije koje nose naša društva suviše štura za ovo novo doba. U ovom jazu, potrebna nam je hrabrost i mašta da izrezbarimo drugačiji put napred. Kako mnogo toga još uvek ne znamo o virusu, teško je predvideti kojim smerom će ići oporavak i koliko brzo. Kako smo i mi pisali ranije prošlog meseca, mnogi analitičari ne obraćaju pažnju na jednu bitnu dimenziju oporavka: duboke strukturalne promene koje su već u toku. Ponašanje potrošača se već značajno menja, a kako vakcina neće biti dostupna bar još godinu dana, možemo očekivati da promene postanu stalno stanje. Kriva oporavka je nepoznanica, ali ono što nas više zanima je: šta je u trećoj dimenziji te krive kakva god da je ona. U trećoj dimenziji je pitanje: da li će moj biznis biti relevantan u ovom izmenjenom svetu? Suočavanje sa ovim pitanjem je suočavanje sa nestabilnošću i tu je ključ oporavka za male i velike igrače.
Marija Gavrilov vodi Exponential View, koji se bavi analiziranjem uticaja razvoja tehnologije na društvo. Marija je i producentkinja Exponential View podkasta u saradnji sa Harvard Business Review-om.
Novi dvonedeljni izveštaj o stanju digitalnih prava u vreme vanrednog stanja beleži pad broja slučajeva. Ipak, nastavljaju se pritisci zbog izražavanja i aktivnosti na internetu – pretnje, uvrede, kao i verbalni napadi na novinare koji su, kao i u prethodnim izveštajima, česta meta.
Provladin tabloid i istraživački “izdajnici”
U Srbiji se desilo nekoliko slučajeva iz kategorije pritisaka zbog izražavanja i aktivnosti na internetu, kojima su uglavnom bili izloženi novinari. Tako je urednik tabloida Informer tvitovao fotografiju novinarke N1 Žakline Tatalović uz seksistički komentar. Njegov postupak je osudila Poverenica za zaštitu ravnopravnosti. Urednik Informera na svom tviter nalogu vređao je i glavnu i odgovornu urednicu Centra za istraživačko novinarstvo Srbije Milicu Šarić, kao i novinara Vladimira Kostića. Do uvreda je došlo nakon što je CINS objavio istraživanje o tome da je privatni avion vlasnika televizije Pink Željka Mitrovića leteo za Moskvu kako bi pokupio medicinski materijal, a kako CINS navodi- “za ovaj let Air Pink nije imao dozvolu”. Istog dana kada je na sajtu CINS-a osvanula priča, tabloid Informer na svojoj veb stranici objavio je uvredljiv članak (u čijem naslovu je pitanje: “Dokle doseže vaša bolest?!”), usmeren na Centar za istraživačko novinarstvo Srbije, nazivajući činjenice iznete u članku bljuvotinama. Pretnje i uvrede na društvenim mrežama upućene su i novinarki Radi Komazec, odgovornoj urednici Jedinstva. Uvrede i pretnje na njen račun počele su zbog pitanja koja je postavljala na konferencijama za novinare kriznog štaba. Na društvenoj mreži Fejsbuk upućene su uvrede i pretnje članu Kriznog štaba za suzbijanje zarazne bolesti COVID-19 epidemiologu Predragu Konu, nakon njegovog zalaganja da se pandemija korona virusa jedino može suzbiti vakcinacijom.
U Hrvatskoj se portal “Faktograf” našao na meti nekoliko portala i političara zbog raskrinkavanja lažnih vesti, posebno onih u vezi sa epidemijom. Jedna veb stranica optužila je Faktograf za medijski linč, nezakonito cenzurisanje i suzbijanje slobode govora. Takođe u Hrvatskoj, aktivistkinje HollaBack! organizacije bile su izložene govoru mržnje i vređanju na Fejsbuku, nakon što su učestvovale u internet kampanji u kojoj su zapisivale ono što im ne nedostaje u karantinu, kao što je gužva u javnom prevozu ili da im nepoznati muškarci komentarišu fizički izgled.
U Severnoj Makedoniji takođe su zabeležene povrede iz ove kategorije. Jedna od njih je potkategorija objavljivanja neistina i neproverenih informacija sa namerom ugrožavanja reputacije. Tako je društvenim mrežama kružila lažna vest da je porodicama preminulih “neko nudio do dve hiljade evra” da ih registruju kao žrtve koronavirusa, umesto da navedu pravi uzrok smrti. Takođe, u ovoj državi se na društvenim mrežama pojavila netačna informacija da će se škole u zemlji ponovo otvoriti 18. maja. Ministarstvo prosvete demantovalo je da su vlasti izdale uredbu o vraćanju u škole. U Severnoj Makedoniji desio se i jedan slučaj iz kateogrije povreda informacione privatnosti i zaštite podataka o ličnosti, iz potkategorije objavljivanja informacija o privatnom životu, kada je korisnik Tvitera na svom nalogu objavio video snimak građana iz staračkog doma koji odlaze u bolnicu tvrdeći, bez ikakvog dokaza, da su ti građani zaraženi koronavirusom.
Teorije zavere i blokiranje naloga u Srbiji
U Srbiji su zabeleženi slučajevi manipulacije u digitalnom okruženju. Iako su u prethodnom periodu teorije zavere o 5G mreži prednjačile u regionu, postale su viralne i u Srbiji. Tako je teorija da se 5G mreža koristi za kontrolu populacije kružila po Vajber grupama. Građani koji su dobili poruke su takođe pozvani da protestuju protiv uvođenja 5G mreže u Srbiji tako što će 3. maja na dva sata isključiti mobilne telefone. Na sedam dana bio je blokiran “Zapad Todorović”, satirični Tviter nalog radio voditelja Daška Milinovića, nakon što je jedan od njegovih tvitova prijavljen zbog navodnog kršenja pravila Tvitera.
Tehnički napad na radio portal
Narušavanje informacione bezbednosti, i to potkategorije činjenja sadržaja nedostupnim putem tehničkih metoda zabeleženo je u Srbiji. Sajt Radija 021 iz Novog Sada bio je meta tehničkog napada, što je rezultiralo usporenim učitavanjem sajta, kao i unosom sadržaja. Napadnuti na sajtu bili su komentari, odnosno like/dislike opcija na njima, koje posetioci sajta mogu ostaviti.
Pritisci (ne)dopustivi
Iako je primetan pad u broju slučajeva povreda digitalnih prava, kako u Srbiji, tako i u regionu, pritisak zbog izražavanja ne jenjava, naročito kada je reč o kritikama vlasti. Čini se da novinari postaju sve lakše mete, tabloidima i na društvenim mrežama podjednako. Osude pretnji, uvreda i govora mržnje najčešće izostaju, što može samo dodatno pojačati pritiske na novinare. Na kraju, verbalni napadi u digitalnom, mogu se pretvoriti u napade u fizičkom svetu.
SHARE Fondacija i BIRN pokrenuli su regionalni blog posvećen redovnom praćenju povreda prava i sloboda na internetu. U prethodnom izveštaju SHARE Fondacije, zabeležena su ugrožavanja informacione privatnosti i zaštite podataka o ličnosti, pretnje i uvrede na društvenim mrežama, kao i lažne vesti.
Anka Kovačević je istraživačica SHARE Fondacije. U fokusu njenog rada su monitoring digitalnih prava i sloboda i onlajn mediji.
