“Kada mislimo o društvu kakvo želimo da stvorimo i svetu u kakvom želimo da živimo, čini se da je biometrijski video nadzor potpuna antiteza tome, ako gledamo sa strane naših sloboda i prava.”
Šta je još o masovnom video nadzoru rekla Ela Jakubovska iz organizacije European Digital Rights (EDRi) saznajte u intervjuu za našu Fondaciju. → SHARE Fondacija
Monitoring predizborne kampanje na mreži se nastavlja pregledom četvrte nedelje. Primećeno je blago povećanje izveštavanja nacionalnih onlajn medija o izborima, opozicija i dalje ima primat u Fejsbuk oglašavanju, dok je sa haštagovima #izbori2020 i #bojkot2020 objavljeno više od 3000 tvitova.
Detaljan pregled nalaza u novom tekstu Anđele Milivojević. → SHARE Fondacija
Povrede digitalnih prava u centralnoj i jugoistočnoj Evropi pojačale su se tokom pandemije. Za četiri meseca BIRN-ovog i SHARE-ovog praćenja stanja prava u internet sferi u Srbiji i regionu, zabeleženo je 163 slučaja povreda ovih prava.
Kakve su se povrede najčešće dešavale, ko su bile žrtve, ko napadači i ostali nalazi u najnovijem BIRN-ovom izveštaju. → Balkan Insight
Google je među prvim gigantima ekonomije podataka koji su odredili svog predstavnika u Srbiji. Poslušajte kako je tekao taj proces i zašto je to važno za građane u jednoj zemlji van EU.
Google je među prvim gigantima ekonomije podataka koji su odredili svog predstavnika u Srbiji. Kako je izgledao taj proces i zašto je to važno za građane u jednoj zemlji van EU?
Stranke i lideri koji učestvuju u predizbornoj trci u proteklih sedam dana (27. maj – 3. jun) su imali aktivnih preko 200 Fejsbuk oglasa među kojima su i dalje dominantne opozicione stranke, dok je vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) svoje političke poruke reklamirala putem nezvanične stranice “150+ Borba za bolji život u Srbiji”. Na Tviteru je napisano preko 3000 tvitova na temu #izbori2020 i #bojkot2020, dok su nacionalni onlajn mediji blago povećali izveštavanje o izborima, pokazuje istraživanje političke kampanje na internetu SHARE Fondacije i Fondacije Hajnrih Bel – predstavništvo Beograd. U proteklom periodu oglasila se i Agencija za borbu protiv korupcije koja je upozorila političke aktere da tokom kampanje ne zloupotrebljavaju državne resurse na internetu.
Fejsbuk i dalje fokus opozicije
Kao i u prethodne tri analizirane nedelje, koalicija okupljena oko Ujedinjene demokratske Srbije (UDS), oglašavala se najviše na društvenoj mreži Fejsbuku, ukupno 58 političkih oglasa. Članica ove koalicije, Stranka moderne Srbije (SMS), imala je 37 oglasa dok je zvanična stanica koalicije UDS imala 21.
Na drugom mestu, kao i prethodne nedelje, nalazi se prvi čovek Šapca, Nebojša Zelenović, čija stranica je kroz 43 oglasa promovisala šta je u prethodnom periodu urađeno u gradu i pozivala građane da izađu na lokalne izbore.
Još jedan lider sa lokala, Aleksandar Šapić, predsednik opštine Novi Beograd, našao se na trećem mestu po broju političkih oglasa sa svoje stranice – 31. Šapićeva kampanja je uglavnom fokusirana na promociju njegovih političkih stavova i njega kao lidera.
Značajnije aktiviranje u političkom oglašavanju primećuje se kod pokreta Srpska desnica koji ima 25 oglasa, za razliku od samo jednog prethodne nedelje.
Stranke koje se zalažu za bojkot predstojećih izbora bile su aktivnije u ovom periodu, pa su tako političke oglase na Fejsbuku imale Stranka slobode i pravde Dragana Đilasa (11), Dveri (1), Demokratska stranka (1) i Narodna stranka (1)
Vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) sa svoje zvanične stranice pokrenula je samo sedam oglasa, što je ipak više u odnosu na ranije nedelje. Zanimljivo je da su se ponovo aktivirali oglasi iz marta. Ono u šta su naprednjaci ulagali i prethodnom periodu je oglašavanje putem alternativnih stranica.
Analiza SHARE Fondacije pokazuje da je stranica pod nazivom “150+ Borba za bolji život u Srbiji” u periodu od 1. do 3. juna imala čak 40 aktivnih političkih oglasa u kojima se promoviše SNS. Stranica je imala oglase u kojima predstavlja nova lica SNS-a, promoviše ekonomsku politiku Vlade i infrastrukturni projekt kao što su izgradnja puteva, stanova. Tu su i oglasi usmereni na lokal kao što je Šabac, Ub, Paraćin, Smederevska Palanka, Rača, Zrenjanin, Sombor.Ova stranica u svom opisu ima sajt 150.sns.org.rs koji uređuje Služba za informisanje SNS-a.
Porast u broju tvitova o predstojećim izborima
U proteklih sedam dana tviteraši su napisali 3117 tvitova koristeći haštagove #izbori2020 i #bojkot2020, što je za oko hiljadu više negu u prethodnoj nedelji. U ovaj broj spadaju i tvitovi iz susedne Hrvatske i Bosne i Hercegovine gde se takođe održavaju predizborne aktivnosti.
Objava koja je dobila najviše podrške na temu #bojkot2020 u prethodnih sedam dana je šaljiva slika kojom je nalog Sajam ludaka (@BoraKonj) pozvao na bojkot izbora. Ukupno 551 lajk i 53 retvita.
Sledi objava “Nije sve što je žuto, ima perje i kaže „kva“ – patka! Tako ni ovo nisu izbori!” narodne poslanice Marinike Tepić i članice Stranke slobode i pravde, kojim je promovisala gostovanje Borka Stefanovića u Insajder debati. Ova objava je dobila 466 lajkova.
Na trećem mestu je tvit zvaničnog naloga Demokratske stranke koji kaže “Napravite socijalnu distancu od lažnih izbora” – 425 lajkova. Ovaj tvit je ujedno imao i najviše retvitova (77) u prethodnih sedam dana.
Što se tiče haštaga #izbori2020 tu su se među najpopularnijim tvitovima našli i neki iz regiona.
Na prvom mestu je tvit Pokreta slobodnih građana u kome pozivaju građane da podrže kandidaturu njihove liste za parlament (230 lajkova). Na drugom mestu našao se tvit Andreja Plenkovića, premijera Hrvatske (225 lajkova) u kome predstavlja izbornu listu i kandidate na njoj. Tvit političkog pokreta takođe iz Hrvatske, Možemo (192 lajkova) je na trećem mestu.
Zanimljivo da su se u 10 najpopularnijih tvitova na temu #izbori2020 našle i objave nekih medija: CINS, Danas i Cenzolovka.
Najaktivniji nalozi na temu #izbori2020 bila su tri naloga iz Srbije: nalog lokalnog odbora SNS iz Rakovice (@RakovicaSNS) koji je za sedam dana objavio 210 tvitova promovišući lokalne aktivnosti ove stranke. Sledi nalog Jelene Kandić koja je i u ranijim nedeljama bila među najaktivnijim korisnicima (@JelenaMKandic) koja je objavila 83 tvita o izborima i nalog pod imenom Predrag (@Predrag_Ma) sa 60 tvitova u kojima uglavnom promoviše SNS.
Haštag #bojkot2020 su takođe najviše koristili nalozi iz Srbije: na prvom mestu nalog Bez pardona (@BezPardona011) sa 72 tvita, nalog Mehos u srcu sa 43 tvita i nalog Sjebana estetika sa 31 tvitom na temu bojkota.
Blago povećanje broja vesti o izbornoj kampanji
Devet nacionalnih medija napisalo je u prethodnih sedam dana 669 vesti na temu izborne kampanje i predstojećih izbora što je blagi skok u odnosu na raniju nedelju.
Kao i prethodne nedelje portali Blic i Danas bili su najaktivniji po proizvodnji medijskog sadržaja koji se tiče izbora. Ovog puta najviše vesti napisali su novinari Blica (211), zatim sledi sajt Danasa na kome je objavljeno 135 vesti, a na trećem mestu se ove nedelje našao sajt N1 sa ukupno 119 vesti. Sva tri medija su povećala broj objavljenih vesti u odnosu na raniju nedelju.
Portal Nova S, koji je u prethodnim nedeljama bio među tri najaktivnija medija, značajno je smanjio izveštavanje o izborima, od 288 vesti u prvoj nedelji monitoringa do 108 u poslednjih nedelju dana.
Agencija za borbu protiv korupcije o kampanji na internetu
Agencija za borbu protiv korupcije objavila je 1. juna saopštenje kojim je apelovala na političke subjekte i nosioce javnih funkcija da odgovorno koriste internet platforme i mobilne aplikacije kako ne bi došlo do eventualno kršenja zakona i zloupotrebe javnih resursa, kao što su sajtovi državnih institucija, u svrhu političke promocije.
“Izborno pravo, kao opšte i jednako za sve punoletne građane, predstavlja ustavnu kategoriju. U tom smislu, jasna i nedvosmislena podrška političkim subjektima koji učestvuju na izborima je dozvoljena i legitimna, ali korišćenje javnih resursa u tu svrhu je izričito zakonom zabranjeno”, naveli su iz Agencije.
Ova institucija je navela da je predizborna kampanja značajno preusmerena na društvene mreže i na internet, kao posledica situacije koju je izazvao korona virus.
“To pokazuju izveštaji posmatrača koje je Agencija za borbu protiv korupcije angažovala, kao i prijave podnete Agenciji u vezi sa eventualnim kršenjem relevantnih zakona”, piše u saopštenju Agencije.
Agencija je ukazala da se javnim resursom smatra svaka nepokretnost, pokretna stvar i svako drugo dobro koje je u javnoj svojini.
Anđela Milivojević je novinarka koja se skoro deset godina bavi istraživačkim novinarstvom u oblastima korupcije i kriminala.
Ela Jakubovska iz organizacije European Digital Rights (EDRi) razgovarala je sa Filipom Miloševićem iz SHARE Fondacije i podelila njena mišljenja o opasnosti masovnog biometrijskog nadzora po ljudska prava i slobode.
Filip: Ćao Eli. Ne čujem te…
Ela: Ali čujem te, čekaj. Imam čudan sto sa više nivoa. Uzeću par knjiga da podignem… Dobro je.
Filip: Reci nam prvo ko si i šta radiš.
Ela: Zovem se Ela Jakubovska i zadužena sam za politike i kampanje u organizaciji Evropska digitalna prava, EDRi.
Filip: Hvala što si s nama, Eli. Odnedavno smo u Srbiji suočeni s pitanjima mogućeg masovnog nadzora. Postavljaju gomilu kamera po gradu. Iz vaše analize vidim da ste jasno definisali neke od suštinskih problema. Ima ih nekoliko. Možda da nam kažeš nešto o svim problemima na gomili, pa da probamo da opišemo šta ljudi treba da znaju u vezi sa masovnim nadzorom i tehnologijom prepoznavanja lica.
Zašto treba zabraniti biometrijski masovni nadzor
Ela: Vidimo toliko rizika i pretnji od sve veće nekontrolisane upotrebe prepoznavanja lica i drugih biometrijskih obrada da je teško odlučiti odakle da se počne. Kad mislimo o društvu koje želimo da izgradimo i svetu u kakvom želimo da živimo, biometrijski masovni nadzor je totalna suprotnost svetu koji želimo u smislu naših prava i sloboda kao građana.
Prava i slobode građana
Ela: Kada ti sistemi počnu da se postavljaju po našim javnim prostorima, na koje imamo pravo da ih koristimo kao prostor u kom se izražavamo, protestujemo, tražimo da vlast bude odgovorna, odjednom se čitavo okruženje menja ako tu stoje kamere koje nas sve vreme prate. To se dešava širom Evrope i sveta na vrlo neodgovoran i netransparentan način. Znamo da se različite kamere opremaju tako da mogu da obrađuju naše osetljive podatke na vrlo različite načine. Na primer, ako se ti podaci kombinuju sa drugim podacima menjaju se odnosi moći koji čine strukturu našeg društva. Šta to znači – ako imamo te kamere postavljene širom naših gradova, a nije jasno ko je odgovoran da razvija sistem, da određuje parametre na osnovu kojih selektuju ljude, i zatim skladište i obrađuju te podatke, porede ih sa drugim izvorima podataka – mi odjednom ne znamo ko prikuplja podatke o nama ne znamo koji privatni akteri učestvuju u tome i kakav oni uticaj imaju na naše vlade i ljude čija je uloga da nas čuvaju. I zaista, širom biometrijske industrije vidimo mnoge privatne aktere koji su motivisani zaradom, pa kad oni zloupotrebiti protiv nas. Ako ne znamo šta se dešava, ako nemamo jasne dokaze da se ti sistemi uvode na način koji je u skladu sa merama zaštite nas kao građana i pojedinaca – a to u ovom trenutku zaista nije slučaj – onda to otvara prostor za razne aktere iz senke da nas posmatraju i stvaraju obrasce našeg kretanja. Ako pripadaš zajednici koja je već na meti policije pod pojačanim nadzorom, to mogu biti ljudi druge boje kože, ljudi iz određenih verskih grupacija ali mogu biti i branitelji ljudskih prava ili politička opozicija tada pomisao da svi ti javni i privatni akteri imaju mogućnost da znaju gde ideš i s kim se viđaš postaje jako opasna, jer može se koristiti da te još više targetiraju. Za nas je suština problema u tome da oni koji već imaju nesrazmerno mnogo moći, dobijaju još više, a oni koji su već nemoćni, postaju još nemoćniji, kroz tu dinamiku koja određuje ko posmatra, a ko je posmatran. To je stvarno zastrašujuće jer znači da ti privatni akteri koji gledaju da zarade od naših lica i tela i od praćenja preuzimaju visok nivo kontrole i uticaja na naše vlade a mogu imati i više tehničkog znanja od naših vlasti… Stvara se složena mreža raznih aktera koji uzimaju moć, dok oni koji tako gube moć jesu građani. Gubimo kontrolu i slobodu u našim javnim prostorima, gubimo mogućnost da budemo anonimni, što je od fundamentalnog značaja za mogućnost da učestvujemo u demokratiji i slobodno se izražavamo.
Javni prostor
Ela: Ako imamo manje raznovrsnosti među ljudima koji nas predstavljaju i među glasovima koji se čuju u našim zajednicama i ako možemo čuti samo bogate, moćne i visoko obrazovane koji znaju te sisteme, to zaista nije svet koji želimo da izgradimo, ni društvo koje odgovara najvećem broju ljudi. Promene u ponašanju ljudi koji su pod stalnim nadzorom iscrpno su dokumentovane, a ako to prenesemo na društveni nivo, pomisli šta bi bilo da svi promenimo ponašanje, ako znamo da smo pod nadzorom… Što ne znači da činimo nešto loše, već znači da ćemo odjednom postati vrlo svesni toga što radimo. Tad počinje da se oseća efekat zebnje jer ako smo svi odjednom svesni da nas kamere prate sve vreme, da se nešto može upotrebiti protiv nas, postaje nam neprijatno da izražavamo kako se osećamo, prestajemo da se viđamo s nekim ljudima da ne bismo izazvali sumnju… Promenićemo način na koji živimo.
Sloboda govora
Ela: Mogućnost da izrazimo neslaganje zaista pruža osećaj snage, a ako smo primorani da se prilagodimo to postaje opasnost za naš osećaj identiteta. To zaista utiče na naše dostojanstvo, na ono što jesmo kao osobe i ono što nam je dozvoljeno da budemo u svom društvu na način koji je vrlo opasan. U istraživanju EDRi došli smo do zaključka da to otvara put ka autoritarnoj kontroli. Imati društvo masovnog nadzora koje hoće sve da nas klasifikuje opasno bi obeshrabrilo ljude da budu individue i stvorilo bi društva sumnje i straha uz osećaj da je svako od nas potencijalni osumnjičeni. Tiha prenamena je jedan od zaista velikih problema koje vidimo u infrastrukturama za masovni nadzor, naročito kada se koriste podaci lica ili drugi osetljivi podaci o našim telima, našem zdravlju i o tome kakvi smo kao osobe. Utvrdili smo kao činjenicu da kada se ovi sistemi i strukture postave koristiće se ponovo za nešto za šta nisu u početku bili namenjeni, a to znači da zaštitne mere neće postojati za te nove upotrebe.
Funkcija //// zebnja
Ela: Znamo da je čak i sa ekonomskog stanovišta, za vlade normalno da kažu: “Pošto već imamo ove sisteme, sad možemo da radimo sve te sjajne tehnološke stvari s njima. Zašto da stoji bezveze? Zašto da ne koristimo još više?” Iz perspektive ljudskih prava to je potpuno neprihvatljivo jer je motivisano tehnologijom, a ne idejom o tome kakvo društvo želimo da imamo i predlozima kako da zaštitimo ljude i stvorimo vitalne demokratske zajednice u kojima svako može da učestvuje. Te ideje tehno-solucionizma često zagovaraju privatni akteri. A to govori o tome ko u stvari drži konce. Ko ima moć nad našim javnim prostorima. A ako ne znamo ko ima moć, od koga da tražimo odgovornost? S tim u vezi, normalizacija je još jedan veliki problem koji vidimo jer čak i upotreba koja bi mogla biti, sa stanovišta fundamentalnih prava, manje opasna, kao kad otključaš svoj privatni telefon, a imaš kontrolu nad podacima, ništa ne ide iz tvog uređaja, ovo i dalje stvara osećaj da su lica nešto što postaje roba, da su naša lica nešto što se može koristiti kao lozinka, a to u stvari nije slučaj. Naša lica imaju posebno svojstvo jer su duboko povezana s našim identitetom, ako počnemo da ih shvatamo kao zamenu za pasvord, umanjujemo vrednost, a to zapravo otvara niz pitanja o našem dostojanstvu kao ljudskih bića o autonomiji ljudskih bića. Sa sve većim brojem privatnih aktera koji nastoje da nađu način da monetizuju podatke koji se prikupljaju o nama time što se navikavamo na svakodnevno korišćenje naših lica u raznim aplikacijama, dajemo blanko dozvolu privatnim kompanijama da komodifikuju i objektivizuju naša lica, da ih koriste da bi nam prodavali nešto, ili da donose zaključke o nama, predviđaju i procenjuju nas što se onda može upotrebiti za kontrolu.
Anonimnost
Ela: Onog trenutka kad se postave svi ti razni sistemi koji nas mogu pratiti u vremenu i prostoru, činjenica je i da se tu mogu uvesti različite baze podataka, a koje se međusobno uklapaju. Tako odjednom te intimne slike o nama, koje ne pokazuju samo gde idemo i sa kim razgovaramo, već su povezane s našim licima i našim telima tako da više nikada ne možemo biti anonimni, jer onog trenutka kada se naše lice prepozna odjednom se slika o nama povezuje možda s tim kako hodamo i kakve bi zdravstvene probleme sudeći po tome mogli imati. Može se povezati sa našim krivičnim dosijeom. Može se povezati s našim ličnim podacima, zdravstvenim podacima, ponašanjem na internetu. Ogroman je potencijal za te različite baze podataka da se uvezuju jedna s drugom. Odjednom ćemo imati te sisteme, a u nekim slučajevima ih već imamo, koji naprosto znaju ogromno mnogo o nama što se vrlo lako može zloupotrebiti protiv nas. Jednom kada počnu da te prate kroz vreme i prostor, a naročito kada se u to uključe druge baze podataka, na vrlo netransparentan način, otvara se mogućnost za autoritarne metode društvene kontrole. Kina je jako dobar primer za to. Naveliko se izveštava proteklih godina da su uveli društveni kredit povezan sa identitetima ljudi. Onda se ljudi nagrađuju ili kažnjavaju zbog onoga što su radili, na primer, kupovali su alkohol ili su umesto sa porodicom stupali u kontakt sa poznatim političkim disidentima. Ovaj kredit se onda koristi za kontrolu pristupa njihovim fundamentalnim pravima. Hoće li moći da otputuju u inostranstvo? Da li će im odobriti osiguranje auta? Odjednom, ne samo da se tvoj život posmatra već se tvoj život analizira, dok neko negde donosi odluke o tome da li je to što radiš u skladu sa njihovom vizijom kontrole. A to često nije “neko” već je to algoritam, što sve dodatno zamućuje i nosi nove opasnosti od ugrađivanja predrasuda u tehnologiju. Svako društvo koje klasifikuje ljude na osnovu njihovog izgleda, zdravlja, podataka i drugih stvari o njima, jeste izuzetno autoritarno i zlokobno društvo. Tokom istorije, društva koja su nastojala da grupišu i klasifikuju ljude na osnovu podataka o njima jesu autoritarna društva od kojih želimo da se udaljimo što je više moguće. Mislimo da će vlade saslušati jedino pod pritiskom svih delova društva.Potrebno je da ljudi zahtevaju odgovornost od vlasti, da upozoravaju na nadzor i doprinesu organizacijama građanskog društva i aktivistima koji pokušavaju da raskrinkaju te potajne akcije i koji pokušavaju da otvore ta pitanja za javnu diskusiju da bi svi mi o tome odlučili. Da ne odlučuju privatne kompanije koje hoće da zarade na nama, da ne odlučuje policija koja hoće da uštedi novac i vreme. Odluka je na našim društvima i našim zajednicama i to treba da bude nešto na čemu ćemo svi zajedno raditi.
Dorćol, Zvezdara, Voždovac, Žarkovo, Mirijevo i Zemun samo su neke od lokacija na kojima su građani fotografisali kamere za pametni video nadzor, a fotografije su postavljene na Tviter profilu @hiljadekamera.
Nastavlja se akcija mapiranja kamera po Beogradu. → SHARE Fondacija
Nastavljamo monitoring treće nedelje predizborne onlajn kampanje – opozicija i dalje dominira u Fejsbuk oglašavanju, stranački nalozi na Tviteru dobijaju veću podršku, dok portal Nova.rs održava vođstvo po broju tekstova o izborima.
Detaljan pregled nedelje od 20. do 27. maja → SHARE Fondacija
Pravo na privatnost neotuđivo je pravo pojedinca da odlučuje o tome koje činjenice iz svog privatnog života želi da iznese u javnost. U digitalnom dobu tradicionalni koncept privatnosti više nije moguće zamisliti, jer se mnogo stvari danas odvija na internetu, a o digitalnom otisku ne vodi se jednako računa kao o fizičkom. I onda se dogodila pandemija…
Hoćemo li onda, tako odlučni i prilagođeni, prvi dan posle pandemije zaista i biti naviknuti na tu, novu stvarnost? Saznajte u novom tekstu naše koleginice Milice Čubrilović za Novosadsku novinarsku školu → Novosadska novinarska škola
Početak pandemije je mnoge saterao u ćošak panike, dok je druge njen dalji tok direktno naveo na zavereničko razmišljanje. Kada nastupi osećaj nemoći, mi težimo psihološki da se utešimo usmeravajući strah i negativne emocije ka institucijama i pojedincima za koje mislimo da imaju neke veze sa nerešenim problemom.
Panika i zavera nikada ništa nisu rešile. Strah od tehnologije može biti i opravdan, a moguće odgovore na pitanja koje rešenje je dobro a koje loše po nas pročitajte u gostujućem tekstu Marije Nikolić. → SHARE Fondacija
PLUS:
→ Izvod iz nove knjige novinara Bartona Gelmana o naprednom špijunskom softveru NSA → Wired
Političke stranke u Srbiji pokrenule su preko 150 oglasa na Fejsbuku u prethodnih sedam dana (20-27. maj) pokazuju podaci analize onlajn kampanje za izbore zakazane za kraj juna koju sprovode SHARE Fondacija i Fondacija Hajnrih Bel – predstavništvo Beograd. Na Tviteru je napisano preko 2000 tvitova sa haštagovima #izbori2020 i #bojkot2020, dok u oblasti nacionalnih onlajn medija portal Nova S i dalje najviše izveštava o izborima.
Nastavljen je trend intenziviranja političkog oglašavanja na Fejsbuku, pa je tako ove nedelje pokrenuto 158 oglasa za razliku od prethodne kada ih je bilo oko 120. Dok je vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) pokrenula samo tri oglasa, opozicione stranke koje učestvuju na izborima su bile značajno aktivnije u promovisanju svojih aktivnosti. Aktivno zalaganje za bojkot trenutno promoviše jedino stranka Dragana Đilasa, stranka Slobode i pravde.
Fejsbuk oglašavanje: opozicija i dalje u prednosti
Ujedinjena demokratska Srbija (UDS), koju čini pet opozicionih stanka, treću nedelju za redom najviše ulaže u Fejsbuk promociju. Ova koalicija je pokrenula ukupno 50 Fejsbuk oglasa u kojima je nastavila promociju svojih kandidata za Narodnu skupštinu kroz haštag #DobraVest.
Zvanična stranica UDS-a pokrenula je 25 oglasa, stranica Stranke moderna Srbija (SMS) kao članica koalicije pokrenula je 21 oglas, dok se Liga socijaldemokrata Vojvodine (LSV) preko svoje stranice oglašavala 4 puta tokom prošle nedelje.
U ozbiljnu Fejsbuk promociju ušao je i Aleksandar Šapić, predsednik Opštine Novi Beograd koji je preko stranice koja nosi njegovo ime pokrenuo 24 oglasa koji uglavnom promovišu poruke i izjave Šapića o predstojećim izborima.
Jedan manje oglas imao je njegov politički rival iz Šapca, gradonačelnik Nebojša Zelenović (23 oglasa) čije su poruke uglavnom bile upućene Šapčanima, a tu su i informacije o tome šta je gradska uprava uradila u prethodnom periodu kao i promocija ideje o Šapcu kao slobodnom gradu.
Što se tiče vladajućih stranaka, primetno je značajno manje oglašavanje na Fejsbuku u odnosu na opozicione stranke.
Srpska napredna stranka (SNS) najviše iskače u promociji na Fejsbuku pre svega zbog toga što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić održao drugi po redu onlajn miting koji se uživo prenosio na ovoj društvenom mreži.
Miting je održan u ponedeljak, 25. maja u osam uveče, a naprednjaci su sa promocijom dvadesetominutnog Vučićevog govore krenuli sutradan, 26. maja i ova reklama je i dalje aktivna. Trenutno ovaj oglas ima preko 4 hiljade i 600 lajkova i oko hiljadu i trista komentara podrške.
SNS je prethodno 19. i 20. maja pokrenula oglašavanje dva predizbornog spota pod nazivom “Ponovo pokrećemo privredu” i “Renoviranje objekata, nove bolnice, veća plata zdravstvenih radnika” čija promocija je trajala četiri dana.
Lider Jedinstvene Srbije, koja na predstojeće izbore izlazi u koaliciji sa Socijalističkom partijom Srbije (SPS), Dragan Marković Palma, takođe je uložio u prva tri politička oglasa na Fejsbuku u kojima je promovisao Grčku kao “najbolju stranu destinaciju za srpske turiste” kao i u objavu da će svih hiljadu zaposlenih iz Opšte bolnice i Doma zdravlja u Jagodini dobiti besplatno letovanje u Paraliji.
Kada se analiziraju aktivnosti stranaka koje bojkotuju predstojeće izbore, najaktivnija je Stranka slobode i pravde, koja je kako preko zvanične stranice tako i preko stranice njenog lidera Dragana Đilasa pokrenula sedam oglasa koji uglavnom kritikuju SNS, ministra Sinišu Malog i ideju izlaska na izbore dok je pandemija i dalje u toku.
Na Tviteru aktivnija opozicija
Analiza upotrebe haštagova #izbori2020 i #bojkot2020 pokazuje da su u prethodnih sedam dana tviteraši napisali 2105 tvitova. U ovaj broj spadaju i tvitovi iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine u kojima su takođe počele predizborne aktivnosti.
Haštag #izbori2020 je za sada popularniji na Tviteru, gde su se kao najaktivniji korisnici istakli nalozi @Zatamnjena koja je napisala 138 tvitova, zvaničan tviter nalog Lige socijaldemokrata Vojvodine preko koga je napisano 48 tvitova koristeći ovaj haštag, kao i nalog @JelenaMKandic sa 44 tvita o izborima.
Najpopularniji tvit prethodnih sedam dana na temu #izbori2020 napisao je Tviter nalog Pokreta slobodnih građana (PGS) @pokretslobodnih u kome je pokret pozvao građane da podrže ovu listu i daju potpis za kandidaturu. Ovaj tvit dobio je 668 lajkova i 54 retvita podrške. Sledi tvit novinara Slaviše Lekića (@micin_taja) koji je napisao “#izbori2020 nisu opcija!” i za ovu objavu dobio 209 lajkova. Na trećem mestu je tvit analitičara Bobana Stojanovića kojim je najavio Jutjub emisiju na temu izbora, ukupno 92 lajka.
Među popularnim objavama na Tviteru za #izbori2020 našao se i tvit Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu koji upozorava građane da se pojavio lažni sajt hocudaglasam.com koji poziva građani iz inostranstva da ostave svoje lične podatke kako bi se prijavili za glasanje.
Tvit Janka Veselinovića (@j_veselinovic), člana Saveza za Srbiju (SZS), dobio je najviše lajkova i retvitova među tvitovima koji su napisai koristeći haštag #bojkot2020. Veselinović je za tvit u kome brani ideju bojkota i kritikuje PGS dobio 501 lajk i 53 retvita. Na drugom mestu (208 lajkova i 53 retvita) je tvit Narodne stranke (@StrankaNarodna) koji promoviše izjavu koju je dao advokat Vladimir Gajić, dok se na trećem našao tvit člana Demokratske stranke, Dejana Petrovića (@bircuz) koji je za objavu o zalaganju za bojkot ove stranke dobio 194 lajka.
Nova S i dalje najviše prati temu izbora
Nacionalni onlajn mediji su u prethodnom periodu objavili ukupno 660 vesti na temu izbora. Analiza pokazuje da je portal Nova S i dalje najaktivniji sa 198 objavljenih vesti, iako je ovo pad u odnosu na broj objavljenih vesti u prvoj (288 vesti) i drugoj (264 vesti) nedelji analize.
Sledi sajt Blica koji je objavio značajno manji broj vesti u proteklih sedam dana (18) u poređenju sa prethodnom nedeljom kada ih je bilo 78. Na trećem mestu je sajt dnevnih novina Danas koji je sa prošlonedeljnih 75 vesti dostiga 105 u ovom preseku.
Anđela Milivojević je novinarka koja se skoro deset godina bavi istraživačkim novinarstvom u oblastima korupcije i kriminala.
Akcija neformalne zajednice internet aktivista i organizacija daje rezultate: na Tviter profilu hiljadekamera već se može naći gotovo 70 fotografija lokacija na kojima su postavljene Huawei kamere sa tehnologijom prepoznavanja lica. Ovaj profil privukao je skoro 500 pratilaca za manje od 15 dana, a građani svakodnevno objavljuju i šalju fotografije kamera postavljenih širom Beograda. Kamere za pametni video nadzor mapirane su u raznim delovima grada – na Dorćolu, Zvezdari, Voždovcu, Žarkovu, Mirijevu, Zemunu…
Dok se kamere za sistem pametnog nadzora postavljaju bez učešća javnosti i bez razgovora o posledicama, na jednom od stubova za videonadzor preko noći je osvanula instalacija Hristovog raspeća. Kasnije je utvrđeno da iza ove akcije stoji umetnik Andrej Josifovski Pijanista, koji je poručio da je video nadzor naša nova religija.
Pre dve nedelje pokrenuta je nova platforma na adresi hiljade.kamera.rs, gde su objedinjene sve javno dostupne informacije o pametnim kamerama u Beogradu. Građani su pozvani da pomognu mapiranje kamera i širenje svesti o problemima koje donosi masovni nadzor u našim zajednicama, te da kamere u svom kraju fotografišu i postave ih na Tviter sa lokacijom i haštagom #hiljadekamera ili ih pošalju na mejl adresu. Akcija mapiranja kamera se nastavlja.
Početak pandemije je mnoge od nas saterao u ćošak panike, dok je druge njen dalji tok direktno naveo na zavereničko razmišljanje. Kada nastupi osećaj nemoći, gubljenje kontrole nad stvarima koje ne razumemo, mi težimo psihološki da se utešimo usmeravajući svoj strah i negativne emocije ka institucijama i pojedincima za koje mislimo da imaju neke veze sa nerešenim problemom. Ali panika, kao ni zavera nikada ništa nije rešila.
Pojava vatre donela je ljudima puno mogućnosti: pre svega uticala je na način ishrane (rasteretila je stomak i uvećala mozak), unela je udobnost u način života, a postala je i sredstvo pomoću kog smo mogli da napadamo druge. Podmetanje požara sigurno nije bila prvobitna namera izumitelja vatre, ali se ubrzo ispostavilo da i takvo korišćenje predstavlja njenu upotrebnu vrednost. Svi ćemo se oko ovoga složiti: vatra je korisna, ali i opasna.
Nešto kasnije, pre oko 2400 godina, Platon je u spisu Fedar preispitao pojavu pisanja kao potencijalno opasne nove tehnologije, te postavio možda prvi poznati primer reakcionarnog tehno-skepticizma. “Tek će se govoriti o pravilnosti i nepravilnosti pisanja”, kaže Sokrat titularnom atenskom aristokrati. Zatim pripoveda legendu o egipatskom bogu Teutu, koji je izumitelj broja i računanja, geometrije, “zvezdoznanstva”, ali i pisma, koji je sve te darove predao kralju Tamu pa rekao: “Ovo će znanje, kralju, učiniti Egipćane mudrijima i pamtljivijima, jer pronađen je lek za mudrost i pamćenje.” Međutim, umesto zahvalnosti koju bogovi inače dobijaju za uzvrat, kralj Tam svoj dar nije video pozitivno: “Nisi izumeo lek za pamćenje, već samo za podsećanje. Od mudrosti pak učenicima pružaš tek mnjenje, a ne istinu. Jer kad se po tebi mnogoga naslušaju [naime načitaju], a bez poduke, misliće da su mnogoznali, makar i neznalice, bar što se tiče mnoštva, i teški za učenje jer su postali nadrimudraci namesto mudri”. Dakle, i pisanje tj. čitanje bez “poduke” je potencijalno opasno.
Izumitelji tehnologije svoja rešenja upravo i nazivaju tako – rešenjima, jer inicijalno nastaju iz pobude da nešto reše, unaprede i pojednostave. Međutim, ono što je izumitelju jednostavno korisniku može biti teško prihvatljivo, posebno ukoliko ne vidi suštinsku potrebu za takvim rešenjem.
Psiholozi se slažu oko toga da strah od tehnologije ima patološki karakter, budući da se često odnosi na preuveličan i neopravdan strah. No, neki strahovi, kao na primer strah od izloženosti zračenju, mogu biti opravdani i tu upravo leži izvor problema: kako razlučiti koje rešenje je dobro, a koje loše po nas?
Pojavu tehnofobije dodatno olakšava i u mnogim primerima potvrđena zloupotreba tehnologije, kao što je bio slučaj sa Cambridge Analyticom ili ugrožavanje ekosistema, kao što je slučaj sa mini hidro elektranama. Međutim, brojni razlozi za suprotstavljanje tehnološkom razvoju nisu samo zdravstveni i ekološki već i etički, kao u slučaju biometrijskog i video nadgledanja koje utiče na individualne slobode, kreirajući podlogu za progresivnu društvenu kontrolu, što može voditi ka novom totalitarizmu baziranom na tehnologiji.
Različite grupe ljudi prosto imaju različitu potrebu za tehnologijom, a prostor za tu vrstu izbora se sužava pa su tehnofobijske ideje redovna inspiracija u umetnosti još od Frankenštajna, Metropolisa i Čarli Čaplinovog Modernog vremena. No, ispravno razumevanje konteksta u kom strah od tehnologije nastaje, vodi ka jedinom ispravnom odnosu prema tehnologiji i smislenoj društvenoj promeni.
Neo-ludizam i promašene mete zavera
Strah od tehnologije izgleda iskonski. Međutim, tek pre otprilike dva veka, ljudi su shvatili da se ne treba bojati tehnologije same, već načina njene upotrebe. Ludistički pokret koji je nastao u Engleskoj početkom 19. veka (1811 – 1816), predvođen Nedom Luditom, nastao je na otporu protiv tekstilnih razboja koje su pristalice pokreta smatrali krivcima za masovnu nezaposlenost koja je nastajala za i nakon Prve industrijske revolucije. Nakon što su godinama ispoljavali svoje nezadovoljstvo palivši postrojenja i mašine, ideja o tome da je problem zapravo u društvenom sistemu a ne u mašinama nije došla baš lako.
Ludistički pokret se smatra jednim od prvih proleterskih pokreta i pokazuje suštinu sukoba između ljudi i tehnologije. Tako i danas, u doba povećane neizvesnosti usled pandemije Covid-19, aktivirani su brojni strahovi, te i strah od tehnologije, naučnih i medicinskih izuma koji preplavljuju građane egzistencijalno, mada neretko, i one samo estetski ugrožene. Dok se suočavamo sa ličnom nemoći, brojnim nepoznanicama i konfuznim objašnjenjima pretećih događaja, potrebno je naći snage i pogledati u društveni kontekst iz kog ova osećanja dolaze. Bez obzira da li je ideološka polaznica levo ili više liberalno orijentisana, razlozi za verovanje svom strahu od tehnologije su koreniti i polaze iz istog centra neizvesnosti.
Mnogi građani imaju osećaj da žive u izraženo polarizovanom svetu u kom moćnici rade isključivo za svoje interese, a na štetu ogromne većine građana. To je sa jedne strane posledica pojednostavljenog razumevanja različitih aspekata društvene stvarnosti, gde se društvene snage pretvaraju u holivudske zlobnike, a sistemska stanja u laboratorije tih svemoćnih zlikovaca. Dodatnu potporu uprošćenom shvatanju realnosti pridodaje i sve snažniji globalni osećaj nejednakosti.
Taj površni narativ odražava dominantni model subjektivizma i kulta individualnosti koji je nastao pre svega u neoliberalizmu, a paradoksalno se može naći i kod onih sa leve strane političkog spektra, mada ređe. Međutim, iako se do banalnosti pojednostavljuje izuzetno kompleksan svet u kom živimo, gubljenje po obodima ideologija i empatično nijansirano bavljenje zavereničkim pričama nas može dovući do nekog kolektivnog odgovora na pitanja: koji je najbolji odnos prema tehnologiji? Kako doći do preko potrebnih društvenih promena? Te kako osigurati bezbedno korišćenje tehnologije po merilima svesnih građana?
Na primer, priča po kojoj je Bil Gejts zli milijarder koji želi da kontroliše ljude sa 5G mrežama putem mikročipova ugrađenih u njihova tela obaveznom vakcinacijom, više je nego apsurdna no, sa druge strane postoji dovoljno legitimnih razloga da se preispita postojeći plutokratski sistem i njegov tehnokratski i paternalistički odnos prema institucijama i vlastima.
Takođe, strepnja od toga da se putem tehnologije mogu kontrolisati životi građana i upravljati njihovim ličnim podacima odveć je intuitivna i zasnovana na postojećim primerima gde su neke države i tehnološki giganti zloupotrebili tehnologiju u svrhu uvećavanja bogatstva ili održavanja političke moći (Google, Microsoft, Amazon, Facebook, Cambridge Analytica…), kreirajući prave “skrivene agende”.
Slično tome, strahove koje emituju ljudi uvereni da je pandemija Covid-19 deo surove zavere globalnih lidera kako bi primenili program smanjivanja sloboda građana teško je obuzdati, posebno onde gde je kriza iskorišćena u političke svrhe (najbolji primer je upravo Srbija, gde se krizom upravlja kao predizbornom političkom kampanjom).
Iako ne možemo zaboraviti da je svet dosta veći nego što nam se čini i komplikovaniji od toga da bi ga mogli kontrolisati Iluminati, duboka država ili ljudi gušteri, ipak nije teško videti elemente globalnog klasnog sukoba. I dok vladajuća klasa uživa bogatstvo zasnovano na ekstremnoj nejednakosti i želi živeti živote bogova otuđenih od većine sugrađana, nije neobično da se nekima od nas to učini skoro nehumanim. Ali bez obzira na koje se istine iz straha i neznanja, blago rečeno, trapavo aludira, mi ne možemo dopustiti nekoherentno razumevanje fizičkog sveta u kom živimo i relativizaciju društvenih institucija. Mi moramo zavereničko razmišljanje da uobličimo u kritičko.
Strah od tehnologije je svakako jedan od jačih izvora zavereničkog mišljenja, a suočavanje s tim je neophodnost, pre svega jer takvo razmišljanje aktivira samo rezignaciju i potrebu za brzim rešenjima što je aktivnost koja kratko opstaje i brzo propada. Drugim rečima, zavereničkim razmišljanjem se, kao i panikom, ništa ne postiže. Štaviše, zabrinjavajući su psihološki trigeri takvog mišljenja jer su podložni uticaju bilo koga (fašista, sociopata, religijskih šarlatana, populističkih političara…) koji nude banalna objašnjenja i instant rešenja složenih društvenih procesa, i to najčešće takva koja, ironično, idu u prilog upravo “skrivenim agendama”.
Otuda jedino preostaje da osnažimo jedni druge znanjem o nauci, medicini, tehnologiji, politici, ekonomiji i drugim važnim temama, te da što više poštujemo svoje i tuđe sposobnosti kritičkog razmišljanja, negujući lični suverenitet – osećaj da možemo biti značajni učesnici u stvaranju društvenih promena. Osnova kritičkog mišljenja je, dakle, u skepticizmu, ali ne u smislu banalnog raskrinkavanja stvari, već u smislu preusmeravanja pažnje, uticaja i udaljavanja od bezvrednih sujeverja i popularnih dezinformacija, a u pravcu ideja i akcija koje smisleno i temeljno koriste čovečanstvu i svetu, a ne samo sebi samom. To je onaj skepticizam koji vidimo u naučnom metodu. Dakle, istraživanje nije gledanje YouTube, Tiktok ili Facebook sadržaja, nisu ni uvidi stečeni pod dejstvom halucinogenih supstanci, čija se blagotvornost kod nekih mentalnih fenomena nikako ne isključuje (naučna istraživanja sve više pokazuju), kao što nije ni čitanje naučnih radova – to je studiranje, odnosno učenje. Naučno istraživanje je proces koji traje duži vremenski period i košta nekoliko miliona dolara, izvodi se najčešće u laboratoriji snabdevenoj dobrom opremom, u nekom institutu ili univerzitetu gde vam podršku daju i timovi najboljih studenata i post-doktora, te odlasci na konferencije i objave radova u naučnim časopisima gde izlažete svoje hipoteze i bivate kritikovani od strane kolega. Tek nakon toga, možemo da kažemo da smo uradili istraživanje. A pošto ne možemo i ne moramo svi da radimo istraživanja, mi ostali moramo da se opredelimo kome ćemo da verujemo i za koje vrednosti se borimo, srcem i umom zajedno. Mi kao civilizacija dakle vapimo, između ostalog, i za jednom snažnom pedagoškom transformacijom.
S druge strane, postoji još teži zadatak a to je da pružimo uverenje i podršku onima kojima fizička i društvena stvarnost izmiču kroz prste u potrazi za njenim shvatanjem. A za to su nam potrebni novi okviri koji nude održive forme materijalne, psihološke i duhovne nege. A da bi se bolje nosili s tim, neophodan nam je istinski osećaj sigurnosti koji dolazi od zdrave, bujne zajednice prijatelja, porodice, komšija i kolega.
Vreme pandemije je zato posebno važno jer pojačava osećaj realnosti i predočava iluzije. Ukazuje na strahove i propuste koje pravimo kao pojedinci, društvo ili civilizacija. I zato je teško pobeći od činjenice da društvene krize, izazvane čak i pandemijom zaraznog virusa, neminovno proizvode glasnogovornike promena jer odluke koje danas budemo napravili imaće trajne odjeke daleko u budućnosti.
Marija Nikolić je sociološkinja koja radi kao naučno popularna novinarka. Od 2008. godine pokrenula je brojne naučno popularne programe kao što je podcast Radio Galaksija, a poznata je i po svojim živopisnim naučnim reportažama. Trenutno redovno piše za časopis Odiseja.
Google je u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti imenovao predstavnika u Srbiji, saopštio je Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. SHARE Fondacija je krajem prošle godine podnela prekršajne prijave protiv kompanija Google i Facebook zbog nepoštovanja obaveze da imenuju predstavnike za privatnost i lične podatke u Srbiji.
Prošle nedelje organizovan je prvi onlajn politički skup u Srbiji i prizvao duh distopije kakav smo viđali u serijama poput “Black Mirror”. Istovremeno, političko oglašavanje na Fejsbuk stranicama političkih stranaka i lidera ulazi u pun zamah, dok na Tviteru primat preuzima politički analitičar.
Detaljniji presek stanja u našem najnovijem izveštaju o onlajn predizbornoj kampanji. → SHARE Fondacija
U novom izveštaju o stanju digitalnih prava u regionu beležimo kontinuirane pritiske zbog izražavanja i aktivnosti na internetu. Pretnje, uvrede, optužbe i govor mržnje učestalo su se javljali u digitalnoj sferi tokom prethodne dve nedelje.
Kome je prećeno smrću, zbog čega su građani završavali u zatvoru, kakve su se vesti šerovale na društvenim mrežama, ko je primao fišing mejlove… → SHARE Fondacija
Svi zahtevi i primedbe koje građani Srbije imaju na obradu ličnih podataka u servisima kompanije Google, od sada se mogu rešavati neposredno. Kao prva među gigantskim tehno korporacijama koja je ispunila obavezu po novom zakonu u Srbiji, Google je u pismu Povereniku 21. maja 2020. saopštio da je za svog predstavnika odredio kancelariju “BDK Advokati” iz Beograda.
YouTube, Chrome, Android, Gmail, mape, pretraga i mnogi drugi digitalni proizvodi bez kojih je teško zamisliti korišćenje interneta, predstavljaju ogroman segment globalne industrije zasnovane na proizvodnji i obradi ličnih podataka. Sa velikim zakašnjenjem i uz teške muke, države su ipak počele da uvode red u ovu oblast koja direktno zadire u temeljna ljudska prava. Standard je postavila Evropska unija usvajanjem Opšte uredbe o zaštiti podataka (GDPR), a njen model prati i Srbija sa novim Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti koji se primenjuje od avgusta 2019.
Iako odavno posluju u Srbiji, globalne tehno korporacije posmatraju većinu zemalja u razvoju kao teritorije za neregulisanu eksploataciju podataka građana.Krajem maja 2019, tri meseca pre početka primene novog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, SHARE Fondacija je informisala 20 najvećih tehno kompanija u svetu o obavezama prema građanima Srbije čije podatke obrađuju.
— SHARE Conference (@ShareConference) May 24, 2019
Odgovorio nam je Twitter obaveštenjem da rade na tome. Javila se i globalna platforma za rezervaciju avionskih karata, eSky, koja je u međuvremenu takođe odredila predstavnika u Srbiji. U decembru smo podneli prekršajne prijave Povereniku i dalje postupanje prepustili njemu.
