Dinamični megamix koji zaokružuje najznačajnija dešavanja u Srbiji tokom pandemije do sada.
SHARE_BBS na Telegramu: t.me/share_bbs
Izvori i autori muzike navedeni su u pojedinačnim epizodama serijala od kojih je sastavljen ovaj kolaž.
Podcast: Download
Pravnici SHARE Fondacije podneli su u četvrtak, 1. oktobra prekršajne prijave protiv 16 globalnih tehno korporacija zbog toga što ni posle više od godinu dana nisu ispunile obavezu iz Zakona o zaštiti podataka o ličnosti da imenuju svoje predstavnike u Srbiji.
Kompanije u čijem su vlasništvu platforme za pružanje različitih usluga, poput Fejsbuka, Tvitera, Amazona, Netfliksa ili Airbnba, obrađuju ogromne količine ličnih podataka građana Srbije, dok građani nisu u mogućnosti da neposredno ostvare svoja prava, već su prepušteni automatizovanoj komunikaciji sa robotskim službama u inostranstvu.
Prošle jeseni, kada je na snagu stupio novi zakon o zaštiti podataka, SHARE Fondacija je pokrenula kampanju informisanja građana o pravima, ali i kompanija o njihovim obavezama. Prve prekršajne prijave podneli smo protiv Gugla i Fejsbuka pa je, nakon duge korespondencije sa našim Poverenikom, Google LLC bila prva i zasad jedina kompanija među tehno gigantima koja je imenovala svog predstavnika u Srbiji. Korporacija Marka Zakerberga nije udostojila Poverenika nijednog odgovora.
Zahvaljujući Guglovom predstavniku u Srbiji, nedavno smo zabeležili prvi domaći slučaj uspešno ostvarenog prava na zaborav. Od “manjih” globalnih korporacija, predstavnika u Srbiji odredio je i vlasnik servisa za pretragu komercijalnih letova eSky, dok je holandski vlasnik platforme na srpskom jeziku KupujemProdajem već imao lokalnog predstavnika.
Prekršajne prijave su podnete Povereniku za zaštitu podataka o ličnosti, ovlašćenom da pokrene inspekcijski postupak i koji, u slučaju da utvrdi kršenje zakona, može da izrekne kazne u visini od sto hiljada dinara za kompaniju i 20.000 dinara za njenog direktora.
Za razliku od evropske Opšte uredbe o zaštiti podataka, po čijem je uzoru pisan i naš zakon, kazne kod nas su simbolične, posebno za globalne kompanije koje na podacima građana širom sveta ostvaruju nezamislive profite. Ipak smatramo da bi one pokazale da nadležni organi Republike Srbije primenjuju zakon koji štiti naše građane kada kompanije ne posluju u skladu sa domaćim propisima.
Čitaj još:
SHARE Fondaciji se obratila građanka za pomoć da YouTube obriše njene stare snimke. Nakon skoro godinu dana automatizovanih odgovora, prepiske i slanja dokumentacije, nalog je obrisan tek pošto je Google imenovao predstavnika u Srbiji za pitanja privatnosti i zaštite podataka.
Kako je tekao proces i zašto su domaći predstavnici globalnih IT kompanija ključni za ostvarivanje digitalnih prava u Srbiji → SHARE Fondacija
“Branite činjenice, istinu će svako da nađe sam. Vi kao novinar morate da budete filter za sve. Svaku činjenicu morate proveriti pet puta. U toj masifikaciji i komercijalizaciji svega činjenica se potpuno izgubila.”
Izveštaj sa panela (Dez)informisanje javnosti, sloboda govora na društvenim mrežama i regulacija onlajn prostora → SHARE Fondacija
Kako je Srbija završila u tehnološkom ratu između SAD i Kine i hoće li Vašingtonski sporazum ugroziti dogovore koje Srbija ima sa Kinom?
SHARE_BBS je moguće pratiti putem svih popularnih podkast aplikacija i servisa: Apple Podcasts, Google Podcasts, Spotify, Deezer, Stitcher, Podcast.rs ili RSS čitača dodavanjem ove adrese. Sva izdanja serijala su takođe dostupna na Telegram kanalu i YouTube plejlisti.
→ Peticija za zabranu tehnologije prepoznavanja lica u EU → Ban Facial Recognition Europe
→ Blacklight: besplatan alat za proveru trekera na bilo kom sajtu → The Markup
→ Presuda Suda pravde EU u korist neutralnosti mreže → Euractiv
→ Blokiranje interneta u Belorusiji→ Qurium
→ AI jezički generator napisao kolumnu za Gardijan → The Guardian
→ Video-dezinformacije o Covid-19 najviše se šire putem Fejsbuka → Oxford Internet Institute
Deset meseci i više desetina zahteva i formulara bilo je potrebno našoj sugrađanki da bi izbrisala svoje digitalne tragove sa platforme YouTube, u prvom zabeleženom slučaju “prava na zaborav” u Srbiji.
Eksplozija digitalnih usluga na internetu poslednjih godina vratila je u prvi plan pitanja privatnosti i zaštite ličnih podataka. Iz tih, ili bilo kojih drugih razloga, neki korisnici fejsa, instagrama ili sličnih platformi odlučuju se na povlačenje iz sajber sveta.
U većim državama, ili na tržištima sa većim uticajem, pravo na zaborav – zakonski definisano kao pravo na brisanje ličnih podataka – ostvaruje se po uhodanoj proceduri. U manjim zemljama, poput Srbije, korisnici su uglavnom prepušteni automatizovanoj komunikaciji sa algoritmom iz koje se retko izlazi kao pobednik.
Značajna promena odigrala se tek nedavno, kada je zahvaljujući naporima internet zajednice u Srbiji i Poverenika za zaštitu podataka o ličnosti, kompanija Google konačno imenovala svog predstavnika u našoj zemlji. Tako je i ova priča dobila svoj srećni završetak. No, pođimo redom.Usled privatnih potreba, naša sugrađanka Iva poželela je da izbriše svoj kanal na najpopularnijem globalnom servisu za razmenu video sadržaja, koji se od 2006. nalazi u vlasništvu mega tehno-korporacije Google. Lični video kanal je Iva otvorila 2015. pod svojim imenom i prezimenom, za pristup kanalu je koristila postojeću Google mejl adresu, sa rezervnom adresom na Yahoo servisu. Tokom naredne dve godine, kanal je koristila za deljenje video klipova iz svojih gostovanja u različitim TV programima, pod svojim imenom.
Brisanje rezervne Yahoo adrese, preseljenje i promena uređaja za elektronsku komunikaciju, bio je sticaj okolnosti usled kojih je Ivi odbijen prvi zahtev za povratak kontrole nad svojim nalogom za Google mejl, čiju je lozinku u međuvremenu izgubila. U takvim prilikama, namera da obriše svoj YouTube kanal izgledala je kao nemoguća misija.
Iva je u septembru 2019. pokrenula proceduru sa službom za podršku korisnicima kompanije Google, budući da je u ovom slučaju ta korporacija primarni rukovalac podacima o ličnosti – Ivinim mejlom i video kanalom. Za komunikaciju je koristila novu Google adresu.
Mada je uredno popunjavala odgovarajuće obrasce, uz kopiju lične karte kao dokaz identiteta, slala objašenje da je to njen kanal, pod njenim imenom, da se ona nalazi na snimcima – dobijala je istovrsne, automatski generisane odgovore da kompanija nije u mogućnosti da utvrdi Ivin identitet, pa time ni da prihvati pravni osnov njenog zahteva za brisanje ličnih podataka. Na njen poziv, u proceduru se u oktobru umešala SHARE Fondacija koja u postupak kreće ispočetka, ali umesto korisničkoj podršci zahtev je poslat pravnoj službi platforme YouTube. Iva je još jednim, automatski generisanim odgovorom upućena na formular za prijavu povrede privatnosti kao osnove za brisanje kanala, gde je od nje traženo da prijavi samu sebe jer je na svom kanalu objavljivala svoje snimke.
Kako bi prekinuli začarani krug automatizovane komunikacije, u kom mnogi korisnici najčešće odustaju od ostvarivanja svojih zahteva, pravnici SHARE Fondacije insistirali su na razgovoru sa ljudima, umesto sa softverom. Međutim, ljudski odgovor stigao je tek posle tri dopisa i četiri meseca od prvog zahteva. Od SHARE Fondacije je tražen dokaz da je ovlašćena da zastupa Ivu, iako smo sve vreme bili uključeni u komunikaciju.
Mada naoružani strpljenjem za ovu pravnu vrtešku, pravnici SHARE Fondacije s olakšanjem su dočekali vest da je kompanija Google konačno odredila svog predstavnika u Srbiji, u maju 2020. O neostvarenom zahtevu za brisanje Ivinog kanala, predstavnik kompanije Google je obavešten 26. maja, uz prateću arhivu neuspešne komunikacije sa YouTube-om i upozorenje da je zakonski rok za odlučivanje po zahtevu već davno istekao.
Ivi je 11. juna od YouTube pravne službe stigao mejl sa instrukcijama za ostvarenje prava, po kome je ona bez odlaganja postupila, pa je tako i njen YouTube kanal konačno “zaboravljen”.
Ova mala, ali značajna pobeda čini presedan na koji se SHARE Fondacija oslanja dok i od ostalih globalnih tehno giganata zahteva da imenuju svoje predstavnike kako bi prava građana na internetu bila ostvariva i u Srbiji.
Čitaj još:
Kako je Srbija završila u tehnološkom ratu između SAD i Kine i hoće li Vašingtonski sporazum ugroziti dogovore koje Srbija ima sa Kinom?
SHARE_BBS na Telegramu: t.me/share_bbs
Muzika: Hetem, tuben, copyc4t, ddmyzik, kiddpark
Izvori: DW News – Europe divided over Huawei’s 5G network | Yahoo Finance – Secretary of State Mike Pompeo warns Europe against using Huawei | N1 – Sporazum iz Bele kuće i tačka o 5G ruši digitalni put svile Srbije? | Radio Slobodna Evropa – Srbija u 2 150920 | Al Jazeera Balkans – SAD sporazumom zabranio Srbiji i Kosovu upotrebu 5G mreža | KTV – Sporazum u Americi o 5G mreži direktno pogađa Kinu | Radio Beograd 1 – U središtu pažnje 220920
Podcast: Download
Ko se sve smatra novinarom, kako su se mediji prilagodili u onlajn svetu, ko se sve bori za medijski prostor, te da li je medijima potreba regulacija ili samoregulacija, neka su od pitanja pokrenutih na trećem po redu okruglom stolu koji je organizovao Medija centar Beograd. Teme panela bile su (dez)informisanje javnosti, sloboda govora na društvenim mrežama i regulacija onlajn prostora.
Jedna od učesnica panela, producentkinja i teoretičarka medija Ana Martinoli, ističe da je pojava interneta tehničko-tehnološka revolucija koja izaziva toliko brze i radikalne promene da menja same osnove našeg društva, a samim tim i medije: način na koji oni proizvode informacije, kako ih dostavljaju publici, pa čak i sam pojam medija. Nevena Krivokapić Martinović, advokatica i koordinatorka za slobodu izražavanja i onlajn medije SHARE Fondacije, takođe smatra da promena koju je donela pojava interneta nije samo tehnološka, već da je promenila sve.
“Mi se i dalje snalazimo u moru tih promena, mi koji se ovim temama bavimo još uvek pokušavamo da nađemo načine kako bismo sve to stavili u neke okvire, kako bismo pokušali da saznamo kuda treba da idemo. Ali ta tehnologija nas stalno gazi i stalno se menja i vraća nas jedan korak nazad”, napominje Krivokapić Martinović.
Ana Martinoli dodala je da je pritisak na novinare mnogo veći, ali da sama tehničko-tehnološka promena neće izbrisati medije, već će se oni prilagoditi i na nov način ispunjavati svoju funkciju u društvu. Vesti, kao produkt medija, nadmeću se za ograničenu pažnju sa sadržajima koji su publici mnogo atraktivniji i u tom smislu je pritisak na novinare veći. “Treba da prestanemo da pregovaramo o tome šta je činjenica. Činjenica je da mi danas živimo u zemlji u kojoj onaj ko gleda N1 i onaj ko gleda Pink vesti žive u dve različite zemlje – u jednoj je blagostanje i biće sve bolje, a u drugoj je kolaps sistema i nema dijaloga među ljudima jer ne žive u istim realnostima”, kaže Martinoli.
Vladimir Kostić, urednik na sajtu CINS-a, kao takođe smatra da, suštinski novinarstvo nije da se bude brži nego da se bude tačan, te da je glavna uloga novinara verifikacija sadržaja i informacija.
“Branite činjenice, istinu će svako da nađe sam. Vi kao novinar morate da budete filter za sve. Svaku činjenicu morate proveriti pet puta. To što je neko lekar, profesor, doktor, ne mora uopšte da znači da taj neko neće širiti teorije zavere. U toj masifikaciji i komercijalizaciji svega se činjenica potpuno izgubila”, poručila je novinarima komunikološkinja Jelena Kleut.
Ko sve u današnje vreme može da se smatra novinarom, panelisti su imali doneke podeljena mišljenja. Tako Nevena Krivokapić Martinović kaže da su osnovni postulati novinarstva ostali isti kao pre, ali danas svako može biti medij. Osoba koja objavi određenu informaciju od javnog značaja, makar ona potpuno bila nesvesna da to radi, mora imati novinarsku zaštitu ukoliko informacija ispunjava osnovne postulate novinarstva. “Više puta svedočili smo koliko su takve informacije značajne, ne samo za građane nego i za države, one menjaju čitave ekosisteme”, kaže Krivokapić Martinović.
Sa druge strane, Jelena Kleut ističe da je svako ko objavi neku informaciju sa lica mesta jeste nam ponudio informaciju, ali nije novinar. “Novinarstvo kao društvenu instituciju moramo malo i da branimo. Pažnja je važan resurs, konkurencija za minut ili sat gledanosti je jako velika, jer postoji niz drugih sadržaja: građanski sadžaji, influenseri, jutjuberi, bindžovanje serija, novinarstvo se sada sa svime time takmiči i utoliko je u nezavidnom položaju i nezavidnoj ekonomskoj situaciji. To sad sve odvlači oglašivače, odvlači i građane koji bi dali sredstva”, rekla je ona.
Oko pitanja da li je regulacija ili samoregulacija bolje rešenje za medije, Krivokapić Martinović odgovara da su regulative digitalnog okruženja vrlo opasne. Samoregulacija treba da postoji za sve što je moguće, a ako nešto ne može, onda da to ide u zakon. Vladimir Kostić je takođe protiv svake regulacije. On kao pozitivan primer ističe udruživanje Fejsbuka sa organizacijama za proveru činjenica u pokušaju da se spreče lažne vesti, te da je neka vrsta saradnje dobro rešenje.
Cilj ukupno četiri debate, dostupne na Jutjub kanalu Medija centra, jeste unapređenje javne diskusije o regulaciji informacija u onlajn prostoru i borbe protiv lažnih vesti sa akcentom na unapređenju slobode govora i izražavanja i veština medijskih radnika o društvenim mrežama kao alternativnom mediju.
Snimak panela:
Čitaj još:
Pandemija Covid-19 donela je izazove za ljudska prava i slobode, naročito kao posledica upliva tehnologije u društvene procese i prenošenja aktivnosti u onlajn prostor. To se naročito videlo u regionu sa brojnim unutrašnjim i spoljnopolitičkim tenzijama kakav je jugoistočna Evropa.
Sa kakvim su se problemima i izazovima suočavale države u regionu i šta su ključne preporuke za unapređenje digitalnih prava i sloboda → SHARE Fondacija
Usvojen je pravilnik koji uređuje snimanje javnog prostora koje vrši policija, vrstu opreme i obaveštenje javnosti o snimanju. MUP je u međuvremenu ažurirao listu lokacija kamera, koja i dalje sadrži mnogo manje informacija od onoga što je prikupljeno građanskim mapiranjem.
Detalji iz pravilnika i poziv na obeležavanje MUP kamera → SHARE Fondacija
BIRN i SHARE Fondacija okupili su organizacije za ljudska prava iz jugoistočne Evrope u mrežu koja ima za cilj da unapredi zaštitu digitalnih prava i suoči se sa sve većim izazovima koje postavlja raširena upotreba naprednih tehnologija u društvu.
Više o SEE mreži za digitalna prava i njenim članicama → SHARE Fondacija
→ Sistemi automatizovanog donošenja odluka i Covid-19 → Algorithm Watch
→ Početak saslušanja Džulijana Asanža pred britanskim sudom → The Guardian
→ Internet i medijske slobode u Albaniji → BIRN
→ Pregled statistike kazni po GDPR-u za 2020. godinu → Finbold
→ Indija: život u digitalnoj distopiji → Coda
→ Onlajn platforme uklanjaju dokaze o ratnim zločinima → Human Rights Watch
Globalna pandemija Covid-19 ostavila je posledice po ljudska prava i slobode i u regionu Balkana i jugoistočne Evrope, naročito usled značajnog uticaja tehnologije na društvene procese i prenošenja aktivnosti u onlajn prostor.
Na samom početku pandemije u regionu, primećeni su problemi sa narušavanjem privatnosti, internet prevarama i širenjem manipulacija o virusu. Bilo je jasno da će društveni potresi izazvani korona virusom biti nešto u čemu će se države regiona teško snaći, kada se u obzir uzmu hronični problemi sa medijskim slobodama, propagandom, širenjem dezinformacija i govora mržnje, te zaštitom podataka o ličnosti građana i bezbednošću informacionih sistema.
Prema nalazima monitoringa digitalnih prava i sloboda koji sprovode BIRN i SHARE Fondacija, od kraja januara do kraja maja 2020. u šest obuhvaćenih država (BiH, Hrvatska, Mađarska, Rumunija, Severna Makedonija i Srbija) primećeno je više od 150 slučajeva povreda digitalnih prava građana u kontekstu Covid-19.
Preporuke za unapređenje digitalnih prava građana u regionu:
Detaljan pregled nalaza istraživača SHARE Fondacije na srpskom i engleskom jeziku:
Bojan Perkov, Anka Kovačević, White Paper: Pandemija i digitalna prava – jugoistočna Evropa
Bojan Perkov, Anka Kovačević, White Paper: Pandemic and digital rights – Southeast Europe
Čitaj još:
Krajem avgusta usvojen je Pravilnik o načinu snimanja na javnom mestu i načinu saopštavanja namere o tom snimanju. Dokument u 10 članova detaljnije definiše čime i na koji način sme da se vrši snimanje tj. nadzor javnog prostora, kao i obaveze da su građani o tome uvek obavešteni. Na taj način je propisana obaveza MUP-a da obeleži sve pametne kamere koje se već godinu dana postavljaju u Beogradu, a koje su do sada samo građani označavali nalepnicama inicijative hiljade.kamera.rs.
Izgled znaka je propisan tako da sadrži sliku kamere ili foto aparata, natpis “Ministarstvo unutrašnjih poslova” i zvaničnu internet adresu MUP, dok se za obaveštenje na sajtu MUP navodi da treba da ima “dodatne informacije o rukovaocu i informacije o ostvarivanju prava lica u vezi sa snimanjem”.
Novi dokument dalje definiše opremu koja se koristi pored standardnih uređaja za video-nadzor, a uključuje mobilne-akcione kamere, kamere koje se nose na uniformi (body kamere), mobilne telefone, pa čak i letelice (dronove). Time se praktično potvrđuju navodi iz druge MUP-ove Procene uticaja obrade na zaštitu podataka o ličnosti upotrebom savremenih tehnologija video-nadzora, koja predviđa upotrebu više od 8000 kamera. Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti je procenu uticaja krajem maja drugi put ocenio kao neusklađenu sa zakonom.
Interesantno je da pravilnik predviđa da u slučajevima kada je “potrebno hitno postupanje zbog opasnosti od ugrožavanja života i zdravlja ljudi i imovine ili radi sprečavanja vršenja prekršaja i krivičnih dela, policijski službenik vrši snimanje ako proceni da isto može da sprovede na bezbedan način, odnosno bez ugrožavanja svoje i bezbednosti drugih lica i uz poštovanje ljudskih prava i sloboda građana”. U tom slučaju, policajac je dužan usmeno saopšti nameru snimanja i obezbedi dokaz o tome – audio-video zapis ili službenu belešku.
Kada se uzmu u obzir odredbe Zakona o zaštiti podataka o ličnosti i načelo transparentnosti obrade podataka, vrlo je diskutabilno da li su građani na pravilnikom predviđene načine adekvatno obavešteni o obradi njihovih podataka i pravima koja imaju u tom pogledu. Zvanično obeležavanje policijskih kamera jeste bitan korak ka transparentnosti, ali se i dalje primećuju ogromne razlike u lokacijama kamernih mesta i broju kamera kada se uporede ažurirani MUP-ov spisak i građanska mapa.
Sve informacije o građanskom mapiranju kamera dostupne su na sajtu inicijative hiljade.kamera.rs, a građani zainteresovani za nalepnice “Pod nadzorom” mogu se javiti na [email protected].
Čitaj još:
Suočene sa porastom kršenja digitalnih prava, više od deset organizacija za ljudska prava dogovorilo se da radi zajedno na zaštiti pojedinaca i društava u jugoistočnoj Evropi.
Devetnaest organizacija iz jugoistočne Evrope udružilo je snage u novoosnovanoj mreži koja ima za cilj da unapredi zaštitu digitalnih prava i suoči se sa sve većim izazovima koje postavlja raširena upotreba naprednih tehnologija u društvu.
Inicirana od strane Balkanske istraživačke mreže – BIRN-a i SHARE Fondacije, SEE mreža za digitalna prava prva je takve vrste fokusirana na digitalno okruženje i izazove za digitalna prava u jugoistočnoj Evropi.
Mreža okuplja 19 organizacija članica – iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Grčke, Kosova, Crne Gore, Severne Makedonije i Srbije – posvećenih zaštiti i unapređenju ljudskih prava, onlajn i oflajn.
Svaka organizacija je posvećena unapređenju svog rada na pitanjima kršenja digitalnih prava, nedostatka transparentnosti, proširene upotrebe invazivnih tehnoloških rešenja i narušavanja privatnosti.
Od početka pandemije COVID-19, centralna i jugoistočna Evropa doživele su dramatičan porast stope kršenja digitalnih prava u zemljama gde su demokratske vrednosti već ugrožene.
“Ovaj napor dolazi u trenutku kada vidimo veće uplitanje državnih i komercijalnih aktera koji doprinose smanjivanju već smanjenog prostora za raspravu, a ostvarivanje osnovnih ljudskih prava je kontinuirano ograničeno”, rekla je regionalna direktorka BIRN-a, Marija Ristić.
“Internet ima snažan potencijal da služi potrebama ljudi, a pristup internetu se pokazao neophodnim u kriznim vremenima, poput pandemije COVID-19. Naša društva postaju sve više digitalna, što predstavlja snažan podsticaj za povećanje kapaciteta organizacija koje se bave digitalnim razvojem i propisima u našem regionu.”
Tokom prvog zajedničkog sastanka, članovi mreže složili su se da su izazovi brzo razvijanih tehnoloških rešenja koje koriste države doveli do kršenja osnovnih prava i sloboda, dok lažne i neproverene informacije cvetaju onlajn i oblikuju živote ljudi širom regiona. Internet sfera je već postala neprijateljsko okruženje za pojedince koji otvoreno izražavaju svoje mišljenje, a posebno marginalizovane grupe kao što su manjine, LGBTIQ+ zajednica, izbeglice i žene.
“Digitalna tehnologija duboko menja naša društva jer postaje važan deo svih sfera našeg života, pa raznolikost organizacija koje su se pridružile ovoj mreži doživljavamo kao jednu od svojih najvećih snaga“, izjavio je Danilo Krivokapić, direktor SHARE Fondacije.
“Možemo mnogo toga naučiti iz iskustva drugih, budući da imamo slične probleme sa državama koje koriste tehnologiju za vršenje kontrole nad društvom, posebno u kriznim vremenima, poput pandemije COVID-19”, dodao je. “Važno da delujemo zajedno i kada pokušavamo da povratimo ravnotežu između naših građana i velikih kompanija (Facebook, Google…) koje poseduju ogromne količine naših podataka o ličnosti i na taj način imaju značajnu moć nad nama.”
Cilj mreže je da izgradi veštine, znanje i iskustvo svojih članova kako bi se postigli zajednički ciljevi kao što su jačanje demokratije u regionu i zaštita pojedinaca u digitalnom okruženju.
Ujedno negujući vrednosti bezbednosti, jednakosti i slobode, rad SEE mreže za digitalna prava biće usmeren na postizanje sledećih ciljeva: zaštita digitalnih prava i sloboda na internetu; omogućavanje ljudima da pristupaju tačnim informacijama; činjenje interneta sigurnijim mestom; otkritvanje i prijavljivanje govora mržnje i verbalnog nasilja putem interneta, posebno protiv žena i drugih ranjivih grupa; identifikovanje regrutovanja putem interneta, što može dovesti do eksploatacije; preuzimanje kontrole nad ličnim podacima; rad na sprečavanju primene intruzivnih sistema nadzora, pozivanje država na odgovornost za upotrebe i zloupotrebe tehnologije i poboljšanje digitalne pismenosti radi sprečavanja nasilja i eksploatacije.
Mreža će imati za cilj da poveća nivo razumevanja složenih i zabrinjavajućih trendova i praksi i pokušavati da ih približi široj javnosti na jeziku koji je razumljiv. Stvaranjem zajedničkog prostora za diskusiju i razmenu, organizacije i mediji će moći da povećaju uticaj svojih pojedinačnih napora usmerenih na zakonodavne, političke i društvene promene.
Organizacije koje su se pridružile mreži (ažurirano u januaru 2024. godine):
Čitaj još:
