Izložba Vladana Jolera i Stevana Kojića na temu novog ekstraktivizma otvara se danas u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine. Novi ekstraktivizam čine skriveni slojevi složenih tehnoloških sistema koji vrše eksploataciju ljudi, ljudskog znanja i afekata, kao i cele biosfere u kontekstu savremenog kapitalizma.
SHARE Fondacija i BIRN su od početka pandemije Covid-19 u jugoistočnoj Evropi pratili stanje digitalnih prava i beležili slučajeve povreda. Prikupljeno je više od 200 slučajeva narušavanja privatnosti i zloupotrebe podataka, info-manipulacija, pritisaka, prevara i drugih vrsta ugrožavanja građanskih sloboda.
Najnoviji regionalni izveštaj sa presekom stanja od kraja januara do kraja septembra → SHARE Fondacija
Srbija bi mogla da izgubi status zemlje sa slobodnim i otvorenim internetom. Mobilni operator Vip od sredine oktobra blokira pristup sajtovima stranih kladionica, pozivajući se na Zakon o igrama na sreću i dopis nadležne uprave po kome su postupili.
Pravna i tehnička analiza uvođenja filtriranja interneta → SHARE Fondacija
PLUS:
→ Netflix i Booking.com imenovali predstavnike u Srbiji nakon naše prekršajne prijave → Netokracija
→ Esej Evgenija Morozova o ulozi Huaveija u geopolitičkoj strategiji Kine → Le Monde diplomatique
→ Tehnička analiza Covid-19 iOS aplikacija u 98 država → Medium
Izložba doktorskih umetničkih projekata Vladana Jolera i Stevana Kojića koji kritički analiziraju odnose tehnologije i društva otvara se u petak 6. novembra u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine. Autori se bave analizom nevidljivih infrastruktura interneta, društvenih mreža i veštačke inteligencije, kao i efektima automatizovanih i autonomnih sistema koji proizvode različite društvene fenomene u kojima ključnu ulogu ima eksploatacija ljudskog rada, podataka i prirodnih resursa.
U osnovi ovih radova leži sve čvršća veza između ljudi i mašina, kako vidljiva i svakodnevna, tako i ona koja se odigrava iza naših ekrana, u skrivenim bazama podataka i digitalnim infrastrukturama.
“Novi ekstraktivizam” odnosi se na skrivene slojeve tehnologije koja omogućava napredne načine eksploatacije ljudi, znanja, afekata, kao i cele biosfere u kontekstu savremenog kapitalizma. Imajući to u vidu, izložba predstavlja tačku ukrštanja savremenih fenomena koji se nalaze na preseku tehnologije i društva.
Izložba se može konceptualno tumačiti kao svojevrsna medijska arheologija u nekoliko različitih oblika, koristeći se analognim i digitalnim uređajima u poljima umetnosti, tehnologije i prirode. Oba umetnika se oslanjaju na vizuelizaciju kao primarni kanal za prenošenje svojih radova i u kreiranju sadržaja zamagljuju granice između prirodnog i tehnološkog, kao i između ljudskog i mašinskog.
Za manje grupe zainteresovanih, u muzeju će biti organizovane ture kroz izložbu koje će voditi Vladan Joler, u skladu sa epidemiološkim merama. Ako želite da se prijavite, posetite ovaj link.
Globalna zdravstvena kriza izazvana pandemijom Covid-19 potvrdila je da višedecenijska diskusija o postizanju ravnoteže između interesa bezbednosti i privatnosti još uvek nije ponudila dobra rešenja za svet. Koncentracija informacija, cenzura, lažne vesti, povrede bezbednosti i odgovori zvaničnika na ove prekršaje bili su neki od najznačajnijih zapažanja zabeleženih u ovom izveštaju.
Od 2014. godine SHARE Fondacija sprovodi monitoring digitalnih prava sa ciljem da zabeleži slučajeve kršenja digitalnih prava i izvrši procenu uslova u onlajn sferi Srbije. U saradnji sa Balkanskom istraživačkom mrežom (BIRN) projekat je prošle godine proširen i na zemlje regiona i uključuje praćenje incidenata u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Mađarskoj, Kosovu, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Rumuniji. Obzirom na trenutnu globalnu situaciju, prvi zajednički izveštaj poklopio se sa pandemijom Covid-19, što je dovelo do otkrivanja nekih zabrinjavajućih događaja i trendova u regionu.
Izveštaj predstavlja pregled glavnih kršenja digitalnih prava građana u svakoj od zemalja u periodu od 31. januara do 30. septembra 2020. Na kraju analize, predložena je lista preporuka za vlasti kako bi pokušala da se suzbiju gruba kršenja digitalnih prava u budućim situacijama društvene krize.
Srbija bi mogla da izgubi status zemlje sa slobodnim i otvorenim internetom.
Šta se desilo?
Od 15. oktobra korisnici mreže VIP ne mogu da pristupe nekim popularnim sajtovima za igre na sreću i klađenje kao što su bet365.com i bwin.com.
Umesto zahtevanih stranica, na ekranu se prikazuje obaveštenje u kom blokiranje pristupa provajder pravda pozivanjem na Zakon o igrama na sreću. Kako se navodi, reč je o odredbi kojom se zabranjuje “učestvovanje u igrama na sreću koje se priređuju u inostranstvu, a za koje se ulozi plaćaju na teritoriji Republike Srbije”.
Na više ponovljenih zahteva, kompanija VIP je sa svog zvaničnog naloga na Tviteru objasnila da je, pod pretnjom prekršajne odgovornosti, morala da blokira pristup stranicama koje su na spisku Uprave za igre na sreću, jer je to jedini način da se onemogući priređivanje igara na sreću licima koja nemaju odobrenje Uprave.
Analiza pristupa spornim sajtovima sa infrastrukture drugih operatora (SBB, Telenor, Telekom / MTS), pokazala je da je do 28. oktobra jedino VIP svojim korisnicima blokirao pristup ovim servisima, bez obzira na to da li žele da se informišu o sportskim rezultatima, ili i da učestvuju u igrama na sreću.
Da li je ovakvo postupanje zakonito?
Mada se VIP poziva na konkretne odredbe Zakona, pravni osnov za postupanje kompanije nije jasan. Novi Zakon o igrama na sreću počeo je da se primenjuje 11. aprila ove godine, dok su jedine relevantne odredbe identične onim u prethodnom zakonu iz 2011. godine. Po tim odredbama zabranjeno je:
omogućavanje priređivanja igara na sreću preko sredstava elektronske komunikacije licu koje ne poseduje odobrenje;
omogućavanje učestvovanja u igrama na sreću preko sredstava elektronske komunikacije koje organizuje lice koje ne poseduje odobrenje.
Odredbe, dakle, nisu nove ali je novo tumačenje po kome operatori internet usluga omogućavaju priređivanje i učestvovanje u igrama na sreću, za šta mogu biti odgovorni. Na taj način bi se i drugi akteri mogli podvesti pod ovu normu, kao što su prodavci računara i telefona, ili banke koje omogućavaju transfer novca. S druge strane, takvo tumačenje bi moglo učiniti operatore odgovornim za omogućavanje i svih drugih nedozvoljenih radnji i sadržaja do kojih građani mogu doći na internetu.
Po našim saznanjima, postupanje kompanije VIP podstaknuto je dopisom Uprave za igre na sreću koji je upućen na adrese više operatora. Zvaničan sadržaj dopisa čekamo od Uprave kojoj smo uputili zahtev za pristup informacijama od javnog značaja.
Sloboda informisanja, odnosno sloboda medija zagarantovana je Ustavom koji u članu 50, stav 3, predviđa: “U Republici Srbiji nema cenzure. Nadležni sud može sprečiti širenje informacija i ideja putem sredstava javnog obaveštavanja…” Dodatno, Zakonom o javnom informisanju (čl. 2. st. 3. i 5) predviđeno je da niko ne sme, ni na posredan način, da ograničava slobodu javnog informisanja, naročito zloupotrebom državnih ovlašćenja. O ograničenjima slobode javnog informisanja odlučuje sud, po hitnom postupku.
Takođe je važno istaći da je ovakvo postupanje ne samo u suprotnosti sa odredbom Ustava koja garantuje slobodu medija, već i sa članom 46, stav 2, koji predviđa da se sloboda izražavanja može ograničiti zakonom “ako je to neophodno radi zaštite prava i ugleda drugih, čuvanja autoriteta i nepristrasnosti suda i zaštite javnog zdravlja, morala demokratskog društva i nacionalne bezbednosti Republike Srbije”.
Ovakva praksa je i u suprotnosti sa članom 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima, kojim se garantuje pravo na slobodu izražavanja, što uključuje “slobodu posedovanja sopstvenog mišljenja, primanje i saopštavanje informacija i ideja bez mešanja javne vlasti i bez obzira na granice”. Jasno je da uslovi iz člana 10, stav 2 EKLJP pod kojima se sloboda izražavanja može ograničiti nisu ispunjeni u ovom slučaju. Posebno treba imati u vidu član 16, stav 1, Zаkоnа о еlеktrоnskој trgovini: “Pružаlаc uslugа kојi prеnоsi еlеktrоnskе pоrukе kоје mu је prеdао kоrisnik uslugа, niје оdgоvоrаn zа sаdržај pоslаtе pоrukе i njеnо upućivаnjе, аkо niје: 1) inicirао prеnоs; 2) izvršiо оdаbir pоdаtаkа ili dоkumеnаtа kојi sе prеnоsе; 3) izuzео ili izmеniо pоdаtkе u sаdržајu pоrukе ili dоkumеnаtа; 4) оdаbrао primаоcа prеnоsа.”
Novo doba za internet u Srbiji?
Do ovog slučaja, u Srbiji nije bilo filtriranja interneta, što znači da su naši građani mogli slobodno da pristupaju svim onlajn sadržajima i uslugama. Ukoliko se dopis Uprave za igre na sreću prihvati kao jači od Ustava, to može predstavljati zaokret koji će Srbiju približiti državama bez slobodnog interneta, poput Turske i Rusije.
Posebno je problematično što se filtriranje uvodi na nivou posrednika, odnosno provajdera, onoga ko pruža internet usluge, i to nakon dopisa jednog nižeg državnog organa. To bi moglo pokrenuti praksu diskrecionih odluka o blokiranju pristupa raznim sadržajima i servisima građanima Srbije.
Prava i slobode građana nisu apsolutne, ali je njihovo ograničavanje precizno definisano Ustavom i zakonima. Takve procedure su možda suvoparne ili duge, ali su neophodne u svakom demokratskom društvu, kako se ne bi desilo da državne službe bez stvarnih ovlašćenja počnu po volji da procenjuju šta nam od naših prava treba, a šta ne.
Kako funkcioniše filtriranje?
Filtriranje internet saobraćaja predstavlja ograničavanje pristupa određenim domenima interneta. Praktično, to znači da se internet paketi usmereni ka određenom serveru ili sajtu, detektuju i zaustavljaju na putu do destinacije koja je na nekoj filter listi, dok se korisniku može prikazati poruka da mu pristup određenom sajtu nije dozvoljen ili mu se sajt naprosto ne učita, bez objašnjenja.
Ograničavanje pristupa može da se sprovodi na različitim nivoima, od samog uređaja, kao kad roditelji kontrolišu onlajn kretanje svoje dece, ili poslodavci ponašanje svojih zaposlenih na radnom mestu. Ova vrsta filtriranja se ne izvršava na nivou infrastrukture operatora, već na pojedinačnom uređaju ili internoj mreži.
U slučaju kada se svim korisnicima operatora onemogućava pristup nekim sajtovima ili servisima, govorimo o filtriranju internet saobraćaja na nivou infrastrukture, što je u tehničkom smislu dosta kompleksnija operacija i zahteva veće resurse. Razlog za to je činjenica da je sama arhitektura interneta postavljena tako da svaki internet paket pokušava da dođe do destinacije koja mu je zadata, te će se truditi da dođe do nje kroz svaku moguću putanju i vezu koju može da pronađe. Zadatak filtriranja je da ga u toj misiji spreči, tako što će se svaka od izlaznih tačaka operatora konfigurisati tako da se put paketa ka destinaciji zaustavi.
Kuda ide paket?
U ovom konkretnom slučaju, operator VIP je tehnički onemogućio pristup određenom broju sajtova kroz filtriranje njihovih adresa. Kako bismo istražili način na koji je filtriranje implementirano, uporedno smo pokušali da ispratimo putanju kroz koji jedan internet paket prolazi od našeg uređaja, do sajta za koji smo znali da je blokiran. U pitanju je sajt bwin.com i test smo sproveli preko infrastrukture kompanija SBB i VIP.
(SLIKA 1 – SBB) Paket od lokalnog uređaja koji je označen sa [192.168.0.1], kroz 13 koraka dolazi do finalne destinacije bwin.com koji je označena sa [195.72.134.91].
(SLIKA 2 – VIP) Nakon toga, pokušali smo da istu metodu sprovedemo i kroz infrastrukturu VIP-a, pomoću hotspota na mobilnom telefonu. Inicirali smo paket, označen sa [194.182.172.92], ka istom sajtu. Međutim, paket nije uspeo da stigne do zadate destinacije, odnosno do servera na kom je sajt bwin.com hostovan. Posle 12 koraka, paket više ne šalje povratne informacije našem uređaju, što nas navodi da zaključimo da se tu njegov put prekida.
Kako bismo istražili kako izgleda tehnička implementacija filtriranja internet saobraćaja u Srbiji koristili smo listu sajtova koju je početkom 2014. godine Poreska uprava dostavila operatorima. Od Uprave za igre na sreću smo tražili da nam dostavi ažuriranu listu za koju smo razumeli da je poslata uz dopis ovog leta.
Pratili smo putanju za svaki od 64 sajta koji se nalaze na listi i utvrdili da se u najvećem broju slučajeva ta putanja završi na IP adresi [194.182.172.92]. Ova IP adresa na infrastrukturi Telekom Austrije (A1) praktično je velika crna rupa iz koje paketi ne mogu da nastave dalje svoj put, već ostaju zarobljeni, a korisnici koji su pokušali da uplate tiket na nekom stranom sajtu dobijaju retoričko pitanje Ne možeš da pristupiš stranici? i citat nekog pravnog akta.
Postoje paketi koji stignu do svog cilja, ali ih onda destinacijski server razočara i korisnicima prikaže sličnu poruku. U ovim slučajevima su internet kladionice same preduzele mere da ograniče pristup svojim uslugama klijentima iz Srbije koji posećuju sajt. Ovo rešenje, bar što se tiče neutralnosti i slobode interneta svakako je bolje u odnosu na situaciju u kojoj Uprava bez zakonskih ovlašćenja, arbitarno sastavlja listu blokiranih sajtova i šalje ih operatorima, koji pod pretnjom prekršajne odgovornosti uvode tehničke mehanizme analize i filtriranja internet saobraćaja.
Slični pokušaji (CarGo)
Mediji su tokom avgusta izveštavali o veoma sličnoj situaciji, kada je Gradska inspekcija u Beogradu od operatora zatražila blokiranje aplikacije CarGo. Naime, inspekcija je operatorima poslala “izvršno rešenje” kojim je traženo “da sa internet domena kompanije CarGo tehnolodžis iz Beograda uklone aplikaciju ove kompanije”, inače će snositi “zakonske posledice”.
Ovaj slučaj pokazuje koliko zapravo donosioci odluka ne razumeju ne samo tehnološke mogućnosti i način na koji funkcioniše digitalno okruženje, već ni sopstvena zakonska ovlašćenja kada je reč o internet sadržaju. Aplikacija CarGo, naravno, nije uklonjena po zahtevu gradske inspekcije Beograda, jer operatori u Srbiji ne mogu da onemoguće korisnicima da sa Google ili Apple prodavnica preuzmu aplikaciju i instaliraju je na svoje uređaje.
Globalni trendovi
Organizacija Fridom haus, koja svake godine objavljuje pregled stanja sloboda na internetu, u najnovijem izveštaju navodi da se desetu godinu zaredom širom sveta beleži pad prava korisnika interneta, što podstiče globalnu krizu demokratije, a pandemija Covid-19 samo ubrzava taj negativan trend.
U preporukama za privatne kompanije koje pružaju razne usluge informacionog društva, Fridom haus poziva da se odupru naredbama državnih organa da gase pristup internetu ili zabranjuju digitalne usluge.
Pružaoci usluga bi trebalo da koriste sve pravne mehanizme koje imaju na raspolaganju kako bi se odbranili od takvih zahteva, bez obzira da li su zvanični ili ne. Ukoliko kompanije ne mogu da se odupru zahtevima, neophodno je da se pobrinu da prekidi usluga budu ograničeni što je više moguće u pogledu trajanja, lokacije i vrste sadržaja.
Fridom haus dodatno ističe da bi kompanije trebalo da detaljno dokumentuju državne zahteve i obaveštavaju korisnike zbog čega će pristup internetu ili sadržajima biti onemogućen, naročito u zemljama gde postupci državnih organa nisu transparentni.
Dugogodišnja borba protiv inostranih sajtova za igre na sreću
Do sada smo nekoliko puta svedočili pokušajima blokiranja sajtova za igre na sreću, po sličnom principu – državni organ šalje dopise operatorima interneta da korisnicima blokiraju pristup internet adresama sa priloženog spiska.
Verovatno prvi ovakav slučaj zabeležen je 2012. godine, kada je operatorima prećeno čak i krivičnom odgovornošću za neovlašćeno organizovanje igara na sreću. Zatim je u martu 2014. godine Poreska uprava poslala slično obaveštenje, tražeći preduzimanje “hitnih mera” iz delokruga rada operatora interneta.
Najzad, krajem 2014. godine pojavio se Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o igrama na sreću, koji je predviđao zabranu omogućavanja pristupa sajtovima od strane domaćih operatora usluga na elektronskim komunikacionim mrežama, pravnim ili fizičkim licima koja organizuju igre na sreću bez odobrenja ili saglasnosti Uprave. SHARE Fondacija je tim povodom objavila detaljnu tehničku i pravnu analizu posledica uvođenja filtriranja interneta u Srbiji, a Predlog zakona je ubrzo povučen iz procedure.
Danas nijedan društveni pokret u svetu ne zaobilazi društvene mreže i internet. Mreže se koriste za sve, od postavljanja fotografija i videa, do kačenja informacija važnih za demonstrante. Internet je postao pristupačniji, a njegov uticaj na društvo se eksponencijalno širi.
Zbog toga je priča o protestima iz ’96/97. godine i veb stranica koju su studenti tada napravili da pokažu svetu šta se dešava u Srbiji još značajnija. Intervju sa Slobodanom Markovićem, jednim od članova internet revolucije. → SHARE Fondacija
Lanac prodavnica H&M učinio je tešku povredu prava na privatnost zaposlenih u Nemačkoj. Nadležni Poverenik za zaštitu podataka izrekao je H&M-u novčanu kaznu po GDPR-u zbog nezakonite obrade podataka o ličnosti.
Koje podatke o zaposlenima je H&M prikupljao, kako je to ustanovljeno, kakve posledice osim novčane kazne će kompanija trpeti i još pojedinosti o ovom slučaju u tekstu Tijane Žunić Marić. → SHARE Fondacija
Šesto izdanje DESCON-a održaće se u virtuelnom formatu, od 27. do 31. oktobra. Petodnevni događaj kombinovaće predavanja, kriptožurke, “capture-the-flag” izazov i radionice za otvoreni softver i hardver.
Na događaju će učestvovati i članovi SHARE tima, a prijave su besplatne. Dodatne informacije i prijave → SHARE Fondacija
Dosadašnje iskustvo pokazalo nam je da mnoštvo poslodavaca prikuplja prekomeran broj podataka o svojim zaposlenima, kao i da su njihove aktivnosti često sprovedene suprotno principima zaštite podataka o ličnosti. Neretko se dešava da su poslodavci indiferentni prema zakonskim odredbama koje se tiču zaštite privatnosti zaposlenih, te ne ispunjavaju ni osnovne obaveze, što još uvek prolazi nezapaženo u uslovima nedovoljne informisanosti zaposlenih.
Tešku povredu prava na privatnost zaposlenih učinio je i lanac modnih prodavnica H&M (Hennes & Mauritz) u Nemačkoj, koga je početkom oktobra ove godine nadležni Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti i slobodu informisanja obavezao na plaćanje novčane kazne zbog nezakonite obrade podataka o ličnosti. Iznos kazne od neverovatnih 35,3 miliona evra je po visini na drugom mestu do sada izrečenih kazni za kršenje GDPR, odmah iza kazne izrečene kompaniji Google 2019. godine u Francuskoj.
Primer H&M treba da bude važna lekcija i za poslodavce u Srbiji, imajući u vidu da je u avgustu 2019. godine počeo da se primenjuje Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, koji u najvećoj meri predstavlja repliku Opšte uredbe EU o zaštiti podatka o ličnosti (GDPR). Novi Zakon postavlja visok standard zaštite podataka o ličnosti koga moraju da se pridržavaju svi poslodavci u odnosu na podatke koje prikupljanju od zaposlenih, baš kao i poslodavci u okviru EU. Dakle, ponavljanje grešaka H&M ili uopšte zanemarivanje zakonskih obaveza sigurno može dovesti do teških sankcija i kompromitovanja reputacije domaćih poslodavaca.
Kako je bolje učiti na tuđim greškama, verujemo da primer aktuelne situacije sa H&M nosi važnu pouku za poslodavce u Srbiji.
Koje podatke o zaposlenima je prikupljao H&M?
Rezultati istrage hamburškog Poverenika su zabrinjavajući: utvrđeno je da su tokom godina prikupljeni brojni podaci o ličnosti koji se odnose na više stotina zaposlenih u glavnom korisničkom centru H&M-a u Nirnbergu. Između ostalog, otkriveno je da je ova kompanija u svojim bazama čuvala podatke o privatnim životima svojih zaposlenih: o njihovom porodičnom statusu, religijskom opredeljenju, boravcima u inostranstvu, pa čak i o zdravstvenom stanju, istoriji bolesti i postavljenim dijagnozama. Ni detalji o avanturama na putovanjima ili simptomima bolesti po povratku iz inostranstva nisu prošli neprimećeno, već su i oni beleženi „za svaki slučaj“. Štaviše, evidencije o određenim podacima vođene su u kontinuitetu, te su s vremena na vreme ažurirane novim informacijama, na taj način prateći razvoj pojedinih životnih situacija zaposlenih lica.
Informacije su prikupljane najčešće pomoću takozvanih „razgovora dobrodošlice“ koje su rukovodioci organizovali nakon povratka zaposlenih lica sa bolovanja ili godišnjih odmora. Pored toga, zaposleni su veliki broj privatnih detalja o sebi i svojim porodicama iznosili i prilikom svakodnevnih, nezvaničnih razgovora sa nadređenima, a ono što nisu znali je da su tako iznete informacije beležene i trajno čuvane u elektronskoj formi na cloud serveru H&M-a. Tako formiranim bazama podataka pristup imalo ponekad i preko 50 menadžera u okviru kompanije.
Kako je ustanovljeno koje podatke H&M sakuplja?
Nezakonito postupanje drugog najvećeg proizvođača odeće u svetu otkriveno je nakon što su u oktobru 2019. godine prikupljeni podaci postali dostupni javnosti na nekoliko sati, usled napada na sistem H&M-a. Po saznanju da je došlo do otkrivanja poverljivih informacija, Poverenik je izdao naredbu za „zamrzavanje“ elektronske baze podataka kompanije, nakon čega je upućen zahtev kompaniji da dostavi Povereniku sve informacije iz baze radi njihove procene. Analiza preko 60 gigabajta podataka trajala je skoro godinu dana, a na osnovu rezultata ustanovljeno je da od 2014. godine H&M vodi veoma opširnu evidenciju podataka o privatnim životima zaposlenih, na taj način grubo zadirući u njihovu privatnost.
Ipak, nije teško zamislivo da su podaci o ovakvoj praksi H&M mogli postati poznati javnosti i na drugi način. Često se dešava da se zaposleni, koji ima saznanja o protivpravnom postupanju poslodavca, obrati nadležnim organima (nekad i u svojstvu uzbunjivača) ili traži zaštitu svojih prava u sudskom postupku u svojstvu tužioca. U Dizeldorfu je nedavno sud u radnom sporu dosudio zaposlenom iznos od 5.000 evra na račun poslodavca zbog kašnjenja i propusta u omogućavanju zaposlenom da pristupi svojim podacima kod poslodavca u skladu sa GDPR.
Kako je H&M koristio podatke o zaposlenima?
Na osnovu privatnih informacija do kojih su rukovodioci H&M-a došli tokom vremena vršene su, između ostalog, detaljne procene rada pojedinačnih zaposlenih, kao i njihovo profilisanje. Naročito je alarmantna činjenica da su prikupljeni podaci direktno uticali na odluke o pitanjima u vezi sa radnim odnosima zaposlenih, kao i da su potencijalno doveli do sprovođenja različitih mera usmerenih prema zaposlenim licima.
Koje posledice trpi H&M?
Hamburški Poverenik je u zvaničnom saopštenju za medije utvrdio da prikupljanje podataka o privatnom životu zaposlenih, u kombinaciji sa njihovim beleženjem i čuvanjem, predstavlja ozbiljno zadiranje u građanska prava lica na koje se podaci odnose. Prema rečima ovog organa, slučaj H&M-a je do sada neviđen primer postupanja jedne kompanije koje za posledicu ima incident u oblasti zaštite podataka o ličnosti.
Izrečenu kaznu od 35,3 miliona Poverenik je procenio kao srazmernu, prikladnu i odgovarajuću, a naročito sa ciljem budućeg preventivnog delovanja na druge kompanije u pogledu kršenja prava ličnosti svojih zaposlenih.
Šteta za reputaciju H&M kako u odnosu na zaposlene tako i u odnosu na potrošače u ovom momentu je nesaglediva.
Na internet stranici H&M-a kompanija je javno prihvatila odgovornost za uočene nezakonitosti i obavestila javnost o konkretnim radnjama preduzetim u tom pravcu. Jedna od mera kontrole štete po reputaciju je i odluka o isplati novčane naknade svim zaposlenima koji su bili u radnom odnosu u kompaniji najmanje jedan mesec od maja 2018. godine, kada je GDPR stupio na snagu.
Koja je pouka za poslodavce u Srbiji?
Nedovoljna informisanost u pogledu zaštite podataka o ličnosti na radnom mestu može dovesti do kršenja prava zaposlenih, te je neophodno na vreme se informisati, kako bi se blagovremeno izbegla sudbina koja je zadesila H&M.
2. Kompletno revidiranje potencijalno problematičnih obrada podataka i prilagođavanje/uvođenje procedura.
3. Adekvatnoobaveštavanje zaposlenih o podacima koje prikupljaju, načinima obrade, svrsi, pravnom osnovu, roku čuvanja podataka, licima sa kojima dele podatke i svim drugim obaveznim informacijama.
4. Periodična organizacija treninga HR osoblja i menadžmenta o usklađenosti sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti.
5. Uvođenje strogih pravila kontrole pristupa podacima o ličnosti zaposlenih.
6. Jasno razdvajanje privatnih aktivnosti zaposlenih od poslovnih.
Poslodavci moraju imati u vidu da im pandemija ne omogućava da uvedu ograničenja prava na privatnost niti da zanemare svoje zakonske obaveze.
Tekst je prvobitno objavljen na sajtu Advokatske kancelarije Žunić
Tijana Žunić Marić je advokat i partner u Advokatskoj kancelariji Žunić. Nakon završenih studija i rada u Velikoj Britaniji, usko se specijalizovala za oblast IT prava, kao i složena pravna pitanja zaštite podataka o ličnosti. Primalac nekoliko međunarodnih priznanja za rad u oblasti zaštite podataka o ličnosti.
Slobodan Marković, tehnički savetnik za digitalnu upravu u programu Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), proteklih 20 godina bavio se zagovaranjem i razvojem informaciono-komunikacionih tehnologija u Srbiji. Pre svog angažmana u UNDP-u, radio je u Registru nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS) kao savetnik za IKT politike i odnose sa internet zajednicom. Između 2008. i 2012. bio je specijalni savetnik ministarke u Ministarstvu telekomunikacija i informacionog društva, gde je učestvovao u oblikovanju politika, strategija i propisa iz oblasti telekomunikacija, e-uprave i e-poslovanja. Početkom 1999. godine, pokrenuo je Internodium mejling listu koja je služila kao hab za stručnjake, aktiviste i entuzijaste koji su se bavili razvojem digitalnih tehnologija i njihovim uticajem u Srbiji i regionu. U razgovoru za SHARE Bilten pričao je o svom iskustvu učešća u pravljenju sajta studentskih protesta ‘96/97. godine i o značaju tog iskustva danas.
U novembru 1996. održan je drugi krug lokalnih izbora u Srbiji. Po prvi put od uvođenja višestranačja u zemlji, opozicija je odnela značajne pobede u svim većim gradovima. Nakon što su izborni rezultati saopšteni, vladajući režim pokušao je da diskredituje pobedu opozicije. Ovaj potez izazvao je veliko nezadovoljstvo i 19. novembra 1996. širom zemlje izbili su građanski i studentski protesti. Nedelju dana kasnije, 26. novembra 1996. godine, u Računarskom centru Elektrotenhičkog fakulteta na studentskom računaru Galeb, otvoren je nalog protest96 na kome je kreiran veb sajt Studentskog protesta. U deceniji koja je između ostalog bila obeležena demonstracijama i građanskim buntom, ovi protesti su se proširili na digitalni prostor koji do tada nije bio aktuelan u ovoj sferi društvenog života. U svom članku Internet Revolucija koji se 4. januara 1997. našao i na naslovnoj strani američkog tehnološkog magazina Wired, Dejvid Benaham ističe da baš kao što je Vijetnamski rat pokazao značaj koji televizija može imati u ratu, tako se studentski protesti u Beogradu ‘96/97 mogu smatrati prvim konfliktom u kojem je internet igrao značajnu ulogu.
Danas, 23 godine kasnije, nijedan društveni pokret u svetu ne zaobilazi društvene mreže i internet. Mreže se koriste za sve, od postavljanja fotografija i videa sa demonstracija, do kačenja informacija važnih za demonstrante kao što su mape kretanja policije i tehnike za izbegavanje i ispiranje suzavca.
Internet je postao pristupačniji, a njegov uticaj na društvo se eksponencijalno širi. Upravo zbog toga je priča o protestima iz ’96/97. godine i veb stranica koju su studenti tada napravili da pokažu svetu šta se dešava u Srbiji još značajnija. Sajt protesta i dalje je dostupan onlajn i stoji kao svedočanstvo jednog vremena i borbe, dok kao sredstvo izražavanja nezadovoljstva ni danas ne izgleda zastarelo.
U jeku trenutne globalne situacije, potreba za umreženim društvom je sve relevantnija. Od početka pandemije koronavirusa, po celom svetu izbili su masovni protesti. Ovi protesti su se proširili upravo posredstvom interneta i društvenih mreža i tako skrenuli pažnju svetske zajednice. U većini tih protesta, internet je odigrao ključnu ulogu: snimak policijske brutalnosti u Americi, deljen na mrežama, pokrenuo je nezapamćene proteste protiv rasne diskriminacije i izvan granica SAD; svedočenja običnih ljudi iz Bejruta posle eksplozije u luci, pokrenuli su proteste protiv libanske vlade; obračun režima sa demonstrantima u Belorusiji dokumentuje se u realnom vremenu zahvaljujući internetu. Za proteste koji su širom Srbije usledili kao reakcija na epidemiološke mere zbog koronavirusa, od velikog značaja bili su pristupačni digitalni alati i razne digitalne platforme za deljenje sadržaja.
Jedan od članova internet revolucije 1996. godine bio je Slobodan Marković. U svojoj master tezi “Razvoj računarskih mreža u Jugoslaviji i Srbiji od 1970. do 1996.” predstavio je kompletnu priču o razvoju internet mreža i sistema od Jugoslavije 70ih do Srbije 90ih godina. Marković je bio jedan od studenata koji su 1996. godine učestvovali u kreiranju i održavanju sajta studentskih protesta na Beogradskom univerzitetu koji je postao spona između demonstranata i spoljašnjeg sveta. Za razliku od devedesetih, danas mnogi hibridni i autoritarni režimi prepoznaju moć interneta i društvenih mreža i koriste ih kao oružje u svojoj borbi za očuvanje vlasti. Ovakav razvoj situacije doprineo je stvaranju globalnog doba post istine u kojem zajednički objektivni standardi o tome šta je istina više nisu važni.
Mila Bajić, SHARE Fondacija: Za početak, koji je bio glavni cilj sajta? Da li je to bilo slanje informacija u svet, neki realni prikaz stanja ili možda neka ideja dokumentovanja istorije za budućnost?
Slobodan Marković: Zapravo, na samom početku bila su tri sajta protesta na Beogradskom univerzitetu – na ETF-u, Filozofskom fakultetu i PMF-u. Ako se dobro sećam, prvi je pokrenut na ETF-u nekoliko dana po početku protesta i to na studentskom serveru koji se zvao Galeb. Tamo je otvoren nalog “protest96” i napravljen je sajt kojem je svako mogao da pristupi. Taj sajt je i danas dostupan u arhiviranoj verziji na https://web.archive.org/web/20070611085519/http://galeb.etf.bg.ac.yu/~protest96/. Drugi sajt pokrenut je na Filozofskom fakultetu i u njegovoj izradi sam zapravo prvo učestvovao. On se nalazio na adresi protest.f.bg.ac.yu, ali na žalost nije sačuvan, kao ni onaj koji je pokrenut na PMF-u.
Bila su to teška vremena i pritisak na slobodno izražavanje svuda je bio ozbiljan, pogotovo na univerzitetu. Zato je prvenstvena ideja sajtova bila širenje informacija o protestima, pre svega među studentima. Internet populacija u Srbiji tog doba bila je veoma mala, brojala je sigurno manje od 10.000 ljudi i većina su bili članovi akademske zajednice.
Slobodan Marković
Pomenuta tri tima bili su u stalnoj komunikaciji preko IRC-a (Internet Relay Chat) što je internet servis koji najviše liči na današnji Slack. Oko Nove godine smo odlučili da ta tri sajta spojimo u jedan, kako ne bismo rasipali snagu i kako bismo koncentrisali informacije na jedno mesto. Odlučeno je da sajt na Galebu tj. na ETF-u bude primarni. Naše radne stanice nalazile su u prostoriji Saveza studenata, soba 33 u podrumu kod KST-a. Tu je sedela mala ekipa i kodirala sajt (koristeći tekst editor, naprednijih alata tada još nije bilo), spremala materijale, prevodila tekstove, komunicirala mejlom i preko IRC-a, dok su nam kolege iz logističke službe protesta donosile hranu – uglavnom, krajnje stereotipno, picu i koka-kolu. Par nas je kodiralo, par prevodilo i održavalo preko IRC-a i mejla stalni kontakt sa svetom, odakle su nam se javljali strani novinari, kao i dijaspora koju je interesovalo šta se događa kod kuće. To su uglavnom bili studenti. Preko njih smo u nekoliko navrata uspeli da dobijemo konkretnu pomoć koja nam je bila neophodna, kao što su memorije, skeneri i slično. Informativna služba protesta, čiji smo praktično bili deo, radila je prilično decentralizovano. Nisu postojali svakodnevni kolegijumi, deljenje zadataka i slično, ali se znalo ko pokriva koji deo posla. Osim ekipe iz sobe 33 koja je pravila sajt, bilo je i ljudi koji su išli da fotografišu proteste, pisali zvanična saopštenja, itd. Ti materijali su nam slati mejlom i mi smo ih onda spremali za sajt.
M: Kako je izgledao taj rad? Šta se dešavalo, kakva je bila atmosfera?
S: Veoma je uzbudljivo bilo jer si u stalnom kontaktu sa svima i pratiš šta se dešava dok si sam na izvoru svih informacija. Veliki deo dana smo provodili napolju na protestima ili sedeli na fakultetu i pravili sajt. Kući smo išli samo da spavamo, a bilo je dana i nedelja kada smo spavali na fakultetima. Dok sam bio na Filozofskom, studenti su blokirali zgradu i situacija je bila prilično napeta, jer se svaki čas očekivao upad policije. Na kraju nas ipak nisu isterali, pored par pokušaja. Kada smo oko Nove godine doneli odluku da se selimo na ETF, sve sadrzaje sa Filozofskog smo snimili na diskete i seli u kola da idemo na ETF. U Zmaja od Noćaja ispred nas je izašao autobus pun policije koji je verovatno krenuo da formira kordon u Vasinoj. Počeli su da nam trube da se sklonimo, ali mi nismo mogli jer je sneg intenzivno padao i bilo ga je dosta po kolovozu, pa je auto jedva išao napred. Onda su oni izleteli napolje i pošto su videli bedževe i pištaljke, znali su ko smo, pa su krenuli da nas postrojavaju. Mislili su da opstruiramo policiju i da namerno ne želimo da se pomerimo. Kada im je kolega skrenuo pažnju da su ušli u jednosmernu ulicu jednom od njih je pukao film pa je krenuo da nas bije, ali su ga drugi srećom sprečili, pa osim pocepanih košulja i par modrica nije bilo većih posledica. Onda su nam odgurali auto sa strane i nastavili svojim putem.
M: Šta su rekli za diskete? Jesu li pitali šta će vam?
S: Ne, to ih nije zanimalo uopšte. Osim tog incidenta, imali smo i upad službe bezbednosti u tu našu sobu 33 na ETF-u. Ja tada nisam bio u smeni, ali su mi preneli da su bezbednjaci u principu bili korektni, u smislu da nisu primenjivali silu. Tražili su da se isključe računari, što je naravno urađeno. Server sa sajtom je bio na drugom mestu, pa nije došlo do prekida rada sajta, što je možda bio njihov cilj. Upravo imajući u vidu takve mogućnosti, svi sajtovi protesta bili su kopirani u više primeraka i smešteni na tzv. mirror servere širom sveta. Čak i da je došlo do obaranja glavnog sajta na ETF-u, protest bi i dalje imao prisustvo na internetu. Osim ovih “bliskih susreta” sa policijom i bezbednjacima, nije bilo nekih posebno uzbudljivih momenata. Iako smo izlazili na proteste gde je situacija bila dosta gora i gde su ljudi brutalno prebijani, dok smo boravili na fakultetu bili smo prilično bezbedni. Posle tog upada bezbednjaka dobili smo i studentsko obezbeđenje koje je stalno bilo sa nama u sobi 33.
M: Kome je sajt bio namenjen?
S: Generalno, naša glavna ideja je bila da informišemo studente i svetsku javnost o tome što se događalo u Srbiji. To se naknadno proširilo i na svetske medije kao što su CNN, BBC, Sky i drugi, koji su sajt protesta uzimali kao kredibilan izvor i linkovali nas u svojim vestima, zajedno sa uticajnijim domaćim medijima kao što su bili Radio B92 ili Radio Slobodna Evropa. Studenti na univerzitetima u inostranstvu, kao i naša dijaspora, takođe su želeli da saznaju šta se dešava u Srbiji.
Sajt je mesečno imao preko 20.000 poseta, ne računajući mirror sajtove, što je u to doba bila izuzetna cifra. Treba imati u vidu da je ’96. bila prva godina interneta u Srbiji. Uveden je na Akademsku mrežu za Dan univerziteta, krajem februara 1996, a od juna je Eunet omogućio svakome da otvori nalog i uplati vreme za korišćenje interneta.
Slobodan Marković
Naravno, jako je bila ograničena ponuda sajtova, nije bilo bog zna koliko stvari koje su ljudi mogli da rade na internetu. Uglavnom su dominirali elektronska pošta i diskusione grupe. Ali internet je počeo polako da se probija u zemlji. Do tada je glavni izvor informacija za sve koji nisu verovali državnim medijima bio radio i nekoliko nezavisnih novina. Radio B92, Studio B, Vreme i još nekolicina medija od kojih je većina bila na lokalu. B92 bio je jako aktivan u to vreme na internetu. Imao je svoj sajt, bilten vesti, a posle famoznog slučaja “vode u kablu” kada je prekinuto emitovanje, prebacio se na internet striming u RealAudio formatu, što je tada bila prilična novotarija i u svetskim okvirima. Sećam se da im je RealNetworks posle poslao i neki uređaj za kodiranje tog signala i koristili su ih kao primer za promociju svoje tehnologije. Mi u internet službi protesta takođe smo razmišljali o tehnologijama koje su tada bile prilično nove. Recimo, sećam se da smo razmišljali kako bi bilo super da nam neko donira veb kamericu kojom bismo mogli da pravimo direktan prenos iz Kolarčeve, gde je krajem januara sedam dana non stop stajao policijski kordon i sprečavao studente da prođu u šetnju ulicama Beograda. To se na žalost nije dogodilo. Čak i da smo imali kameru, organizovanje striminga sa neke od susednih zgrada bio bi izazov, jer je internet komunikacija tada bila bazirana uglavnom na sporim kućnim modemima, a ne stalnim vezama, a sat vremena korišćenja interneta nije bio baš jeftin.
M: Na koji način je širenje vesti o protestima po svetu uticalo na njihov tok?
S: Ne bih baš rekao da je tok protesta bio određen sajtom, ali on jeste doprineo tome da poraste pritisak na vlast da udovolji zahtevima studenata, pre svega zbog lakšeg pristupa informacijama koje su strani mediji imali o tome šta se događalo na terenu. Internet je tada i u Srbiji, ali i u inostranstvu bio dostupan veoma ograničenom broju ljudi, pa nije mogao mnogo da pomogne u brzom mobilisanju masa, kao što danas može da se uradi putem društvenih mreža. Bitno je znati i da internet tada nije bio mobilan, već fiksan. Mobilni telefoni su bili 2G i podržavali su samo pozive i SMS. Upotrebljiv mobilni internet je došao u Srbiju tek nekih desetak godina kasnije. Međutim, čak i taj fiksni internet je doprineo da se i studenti i mediji uskraćeni za frekvenciju oglase i odupru cenzuri.
M: Da li bi rekao da je i danas slična situacija?
S: Donekle, ali ima razlike. Vlast tada nije razumela pravi značaj i uticaj koji će internet imati. Iako su nam slali bezbednjake da nas “preslišavaju”, to nije bio neki stvarni pokušaj kontrole interneta. Cenzura je bila ograničena na medije koje je pratio najveći deo populacije – televiziju, radio i štampu, gde je bila već prepoznata i očekivana. Danas su državne strukture širom sveta, posebno u autoritarnim režimima, veoma svesne mogućnosti interneta. Svesni su da internet može da zapali vatru i proširi bunt sa mreža na ulice. Zato aktivno vrše uticaj u tom prostoru, kako javno, tako i tajno.
Disidentska aktivnost onlajn danas nije nimalo naivna i za bavljenje time u mnogim delovima sveta lako može da ode glava. Kod nas to, na sreću, nikad nije bio slučaj, ali jesu beleženi slučajevi napada na sajtove, praćenja i presretanja komunikacije, onlajn šikaniranja, zastrašivanja i slično.
Slobodan Marković
To nije zvanična državna politika i mi još uvek imamo jedan od najslobodnijih nefiltriranih internet pristupa u svetu, ali takvu situaciju ne treba uzimati zdravo za gotovo i treba je aktivno braniti. Ono što radi Share fondacija mislim da je ekstremno važno u tom smislu.
M: Jesi li još u tim ranim aktivističkim danima shvatio da želiš da se baviš nečim što ukršta politiku, društvo i internet?
S: Iskustvo sa protesta jeste bilo formativno za mene. U nekom smislu je to i bio početak moje karijere i ovoga čime se bavim poslednjih 20 godina. U mesecima nakon završetka protesta, aprila 1997, sećam se da je obeležavana godišnjica protesta na Tjenanmenu u Pekingu. Tada u Kini još uvek nije postojao The Great Firewall of China i tamošnja vlast je posegla za cenzurom materijala vezanih za obeležavanje te godišnjice. Tada su doneli i odluku o strogom kontrolisanju internet prostora, što je danas dostiglo neverovatne razmere. U to doba, krajem devedesetih, široko rasprostranjena cenzura interneta nije bila standardna praksa, ali su me ti događaji, kao i iskustvo rada na sajtu Studentskog protesta podstakli da se dalje bavim pitanjima razvoja interneta kod nas, aktivizmom i regulativom vezanom za internet i njegove razne primene. Nakon usvajanja Zakona o univerzitetu iz 1998. godine, koji su mnogi shvatili kao vid disciplinovanja univerziteta i osvete za proteste godinu dana ranije, počeli su strahoviti pritisci na profesore, studentske organizacije, a počela je i otvorena cenzura sadržaja na Akademskoj mreži, posebno na ETF-u. Zato sam krajem 1998, početkom 1999. pokrenuo Internodium mejling listu, koja je služila da okupi ljude koji su bili zainteresovani za te teme i koji su se bavili razvojem digitalnih tehnologija i njihovim uticajem na društvo u Srbiji, ali i šire u regionu. Nakon toga pokrenuo sam sa prijateljima i Centar za razvoj interneta koji se bavio sličnim poslom i bio aktivan sve negde do 2008. Cilj svega toga je bio da internet ostane prostor slobode i da uticaj države na njega ne bude štetan.
M: I šta bi danas rekao na sve to? Da li je sajt protesta ostavio neki trag?
S: Ostavio je trag i imao je svoju ulogu, ali je problematično pokušavati da ga povežemo sa današnjim vremenom. Danas samo postavljanje sajta ne znači puno. Moraš mnogo više da se potrudiš da bi nešto postigao. Danas su i države mnogo upućenije u sve što se dešava onlajn, tako da je stvarno nemoguće suprotstaviti se samo sajtom. Informisanje jeste bitan preduslov, ali moraju da postoje i drugi kanali delovanja. Direktna komunikacija, aktivnost na društvenim mrežama, novi načini za zaštitu privatnosti i izbegavanje identifikacije u fizičkom i virtuelnom prostoru su neki od njih. Dosta je sve to komplikovanije danas. Međutim, imajući u vidu da danas pristup internetu ima skoro svako, potencijali su takođe mnogo veći.
M: Da li je internet danas pre oružje dobrog ili lošeg, ako uopšte može da se napravi takva podela?
S: Internet je ne samo tehnička, već i društvena infrastruktura preko koje smo stalno u vezi. On nikada ne moze da bude neutralan. Sve što se nalazi iza mreže, od postavljanja kablova, preko protokola koji određuju način funkcionisanja internet servisa, načina usmeravanja saobraćaja u mreži, načina funkcionisanja popularnih aplikacija i nadzornih sistema, do organizacije protesta na društvenim mrežama, određeno je različitim interesima i obeleženo različitim vrednostima.
Internet nam je takođe omogućio globalnu povezanost koja nikada ranije nije postojala. Sve što je nekada bilo teško vidljivo i potiskivano uredničkim odlukama tradicionalnih medija, sada je izmilelo na površinu i nema jedne države, regulative ili agencije koja to može da reši. Sa posledicama toga ćemo se suočavati decenijama ispred nas i ishod ne mora da bude pozitivan. Ono što mislim da treba da nas zanima jeste kako kanali komunikacije da ostanu otvoreni, a da se istovremeno spreči ugrožavanje pojedinca na razne načine – od ugrožavanja privatnosti, preko sputavanja slobode izbora, do ugrožavanja slobode govora.
Slobodan Marković
Presudan je značaj organizacija koje će pratiti stanje i boriti se da internet ne postane zatvoren ili sredstvo represije. Kao što sam pomenuo, cenzura interneta kod nas nikada nije bila zvanična politika, što je dobro. Međutim, faktor koji je na to uticao je i činjenica da su vlasti do sada bile fokusirane na medije koji dopiru do najvećeg broja građana, pre svega televiziju. Jasno je da se situacija menja u korist interneta i to se dešava sve brže, pa samim tim raste i rizik po njegovu slobodu.
M: Kako izgleda budućnost protesta?
S: Budućnost protesta je suštinski slična kao i prošlost – izazivanje onih na pozicijama vlasti na način koji će zaista skrenuti pažnju i otvoriti prostor za neku promenu, idealno nenasilnim putem. Nekada je delotvorno bilo fizičko blokiranje ulica i trgova. Pre samo nekoliko decenija osvajale su se radio i TV stanice. Danas su mehanizmi funkcionisanja vlasti sve više umreženi i pomereni u nevidljivi, onlajn prostor, pa intervencije u fizičkom prostoru ili u tradicionalnim medijima imaju sve manji značaj. Ljudi koji danas protestuju širom sveta – od Hongkonga, preko gradova SAD, do Minska – ne koriste primarno kamenje ili molotovljeve koktele, već maske za zbunjivanje AI kamera, mobilne telefone i kamere, aplikacije za šifrovanu komunikaciju, aplikacije za VPN i peer to peer komunikaciju u uslovima isključenja interneta ili mobilnog signala i slično. Takođe, podaci – njihov tok, manipulacija, skrivanje i otkrivanje – imaju sve veći značaj i intervencije u tom domenu imaju veliki potencijal za skretanje pažnje.
Šesto izdanje DESCON-a nastavlja da istražuje odnos između ekologije i tehnologije i dublje se bavi održivošću. DESCON 6.0 će se održati u virtuelnom formatu, od 27. do 31. oktobra. Uobičajeni dvodnevni događaj u fizičkom prostoru zamenjen je petodnevnom kombinacijom predavanja, kriptožurke, “capture-the-flag” izazova i radionice za otvoreni softver i hardver.
Željka Dez Milošević, osnivač DESCON-a, vodiće razgovor sa Vojom Antonićem, pronalazačem prvog ex-YU kućnog računara Galaksije, o stvaralačkoj inspiraciji i principu održivosti. Među ostalim predavačima su osnivač magazina “Low-tech” Kris de Deker i umetnica i istraživačica Joana Mol. Na događaju će učestvovati i članovi SHARE tima – Filip Milošević će govoriti o izazovima za infrastrukturu mreža mobilne telefonije i interneta u uslovima krize, dok će Vladan Joler održati predavanje o novom ekstraktivizmu kapitala, rada i prirodnih resursa.
Zapitajmo se zajedno kako razmišljati, delovati i bolje osmisliti budućnost, izvore energije i brinuti o svetu. Šta možemo učiniti u vezi sa uticajem antropogenih klimatskih promena na geologiju Zemlje i njene ekosisteme?
Prijave za DESCON 6.0 su besplatne i mogu se izvršiti ovde.
Mnogi korisni materijali naše fondacije u vezi sa pandemijom sabrani su sada na jedno mesto. Pripremili smo vodič za preživljavanje sa tekstovima, linkovima, infograficima i QR kodovima za audio i video priloge.
Pandemija još nije gotova i možda je ovo samo prvi nastavak vodiča, a njegovi budući sadržaji umnogome zavise i od vas. → SHARE Fondacija
Od samog početka pandemije kovida-19, kad ni lekari ni političari u celom svetu još nisu znali tačno šta se dešava i šta treba raditi, SHARE zajednica okrenula se onome što najbolje ume da radi, dok slika o globalnoj zarazi ne postane jasnija.
U redovnom sedmičnom biltenu, izveštavali smo vas o svemu čime smo se bavili i šta bi vam moglo biti od koristi – upoznali smo se s virusom Sars-CoV-2, poredeći sličnosti i razlike sa zloćudnim kompjuterskim programima koji izazivaju pandemiju u sajber okruženju; učili smo se odgovornom ponašanju sa ograničenim digitalnim resursima u uslovima samoizolacije. Prilagođavali smo se novim prilikama.
Crtali smo sažeta uputstva o tome kako sačuvati net i bistru glavu u vreme prinudne izolacije po kućama, kako sačuvati podatke na uređajima ako vas uhapse dok obavljate svoj novinarski zadatak ili svoju građansku dužnost, kako proveriti šta je istina a šta fejk u sveopštoj poplavi informacija na mrežama i medijima. Istraživali smo puteve podataka u novom informacionom sistemu koji je država napravila da prati širenje zaraze – i na guglu našli rupu u sistemu. Učili smo i sami sebe i vas kako raditi od kuće i voditi poslove na daljinu. Promišljali smo šta će biti sa gadžetima i alatima za praćenje kad sve ovo jednom prođe.
Mnogi od tih materijala sabrani su sada na jedno mesto. Na vašim ekranima nalazi se vodič za preživljavanje sa korisnim tekstovima, linkovima, infograficima i QR kodovima za audio i video priloge. Pandemija još nije gotova i možda je ovo samo prvi nastavak vodiča, a njegovi budući sadržaji umnogome zavise i od vas. Mudro i oprezno do kraja pandemije. Zajedno smo jači.
