Pokrećemo livestream serijal koji se bavi aktuelnim temama iz oblasti društva, tehnologije i sajber-prostora. Zajedno sa gostima u studiju i zajednicom na četu, svake poslednje srede u mesecu ćemo analizirati vesti, društvene fenomene i odgovarati na pitanja relevantna za pojedinca i društvo u 21. veku.
U prvom izdanju serijala pričaćemo o važnosti enkripcije i njenoj ulozi u aferi ‘SKY’ telefona, ali i drugim aplikacijama za komunikaciju koje koristimo, analiziraćemo njihove politike privatnosti i događaje poput velike migracije korisnika sa WhatsApp-a na alternative, osvrnućemo se na slučajeve lokalnih Telegram grupa u kojima se dele sadržaji kao što su osvetnička pornografija i lični podaci, i konačno, razgovaraćemo o tome kako se ponašati i zaštititi sebe i druge u digitalnim prostorima uz osvrt na alate za digitalnu bezbednost.
Budi onlajn u sredu 31. marta u 20h na ovom YT linku.
Registracija nije obavezna, ali je korisna: dobićeš podsetnik sa linkom za strim.
SHARE Fondacija je razvila Alate za digitalnu bezbednost – otvorenu platformu koja ti na jednom mestu daje uputstva i moguća rešenja problema sa radom sajtova, aplikacija ili uređaja, omogućava da naučiš nešto više o dobrim praksama zaštite informacionih sistema i digitalnih dobara i pruži savet ukoliko si žrtva nasilja ili uznemiravanja posredstvom tehnologije.
Pojavljuje ti se “greška 404” kada pokušavaš da otvoriš svoj sajt, ne možeš da pristupiš starom mejlu jer se ne sećaš šifre, razmišljaš koja je čet aplikacija bezbednija od Vajbera? Saveti kako da prebrodite ove i slične situacije i još mnogo toga dostupno je na jednom mestu, što olakšava pretragu kada tehnologija zakaže ili vaša prava budu ugrožena.
Alati su namenjeni građanima, novinarima, aktivistima, ali i onima sa malo više tehničkih znanja ukoliko žele da se podsete. Cilj nam je da sopstvenim resursima i uz pomoć zajednice vremenom unapređujemo bazu znanja, saveta i uputstava, kako bi Alati bili aktuelni i pratili promene u digitalnom okruženju.
Novinari, onlajn mediji, aktivisti i organizacije civilnog sektora koji imaju kompleksnije tehničke probleme mogu da se jave SHARE CERT-u na [email protected] (PGP Fingerprint: 3B89 7A55 8C36 2337 CBC2 C6E9 A268 31E2 0441 0C10). SHARE CERT kao poseban centar za prevenciju rizika u IKT sistemima prati i analizira pretnje po bezbednost u digitalnoj infrastrukturi onlajn i građanskih medija u Srbiji i pruža im besplatnu tehničku i pravnu pomoć.
Kod entuzijasta za zvuk, aplikacija Clubhouse podstiče radoznalost. To je glasovna platforma, a naši glasovi otkrivaju mnogo toga o našem emocionalnom i mentalnom stanju. Mogu da otkriju naše poreklo, društvenu klasu, čak i karakteristike ličnosti.
Iskustvo jednog korisnika sa platformom koja otkriva podatke, zanemaruje bezbednost i korisnicima ne daje jednostavnu i dostupnu opciju brisanja naloga. → SHARE Fondacija
Većina stvari u vezi sa društvenom mrežom TikTok i dalje je manje više nepoznata široj javnosti. Zabrinjavajuće postaje onog trenutka kada se sazna da trenutni broj aktivnih korisnika ove mreže premašuje broj stanovnika u Evropi (700 miliona).
Više o ovoj platformi, njenim dobrim i lošim stranama, u tekstu na našem sajtu. → SHARE Fondacija
WhatsApp, jedna od najvećih globalnih platformi za instant poruke, na tri meseca je odložila primenu novih politika privatnosti usled oštrih kritika korisnika iz celog sveta, posebno iz Indije, najvećeg pojedinačnog tržišta kompanije.
Šta će se desiti sa pravilima popularne aplikacije i koje su još zamerke građana Indije na WhatsApp. → SHARE Fondacija
Jedna od najvećih globalnih platformi za instant poruke, WhatsApp je na tri meseca odložio primenu novih politika privatnosti usled oštrih kritika korisnika iz celog sveta, posebno iz Indije, najvećeg pojedinačnog tržišta kompanije. Mada je proteste svojih korisnika pokušala da objasni „konfuzijom“ i pogrešnim tumačenjem novih pravila, mediji upozoravaju da kompanija još uvek nije precizirala šta planira da radi sa korisnicima – i njihovim podacima – koji ne prihvate nove uslove.
U internom mejlu iz sedišta kompanije koji je dospeo do javnosti, navodi se da će oni koji ne prihvate uslove do određenog roka, još neko vreme moći da primaju pozive i notifikacije, ali neće moći da čitaju ni da šalju poruke iz aplikacije. To „neko vreme“ odnosi se na rok iz pravila o neaktivnim korisnicima čiji se nalozi brišu posle 120 dana neaktivnosti.
Korisnici iz Indije, najvećeg pojedinačnog tržišta aplikacije za instant poruke, dobili su početkom godine obaveštenje da, ukoliko žele da nastave da koriste WhatsApp, imaju rok do 8. februara da pristanu na nove uslove korišćenja koji se tiču privatnosti.
Sredinom januara 2021, Višem sudu u Nju Delhiju podneta je prijava protiv kompanije zbog toga što najavljenim izmenama politika privatnosti od oko 450 miliona korisnika u Indiji zahteva da prihvate kršenje prava na privatnost i „bez ikakvog javnog nadzora“ omoguće potpuni uvid u njihove onlajn aktivnosti. Posebnu težinu prijavi daje aspekt nacionalne bezbednosti koju će ugroziti činjenica da će se lični podaci građana „deliti, transmitovati i skladištiti u drugim zemljama, po zakonima tih zemalja“.
Takođe, pretpostavlja se da će nova pravila važiti u celom svetu izuzev Evrope, odnosno EU gde je na snazi Opšta uredba o zaštiti podataka (GDPR), što je u sudskoj raspravi sredinom februara istaknuto kao diskriminatorna okolnost. U sredu, 3. marta, povodom izmena politika privatnosti servisa WhatsApp oglasilo se i regulatorno telo za zaštitu ličnih podataka u Južnoj Africi koje je izrazilo zabrinutost uslovljavanjem korišćenja aplikacije pristankom na pravila koja krše privatnost korisnika. Posebno se ističe činjenica da će građani Evropske unije uživati veću zaštitu privatnosti posle 15. maja, iako je južnoafrički zakon o zaštiti podataka pisan po uzoru na GDPR.
Mediji podsećaju da je apdejt politika o privatnosti iz 2016. omogućio aplikaciji da sa Fejsbukom, u čijem je WhatsApp vlasništvu od 2014, deli metapodatke korisnika, kao što su brojevi telefona korisnika i informacije o uređaju, uključujući njegovu geolokaciju. Sada će novi uslovi ovim platformama omogućiti da među sobom dele podatke o plaćanjima i novčanim transakcijama korisnika, u svrhu boljeg mikrotargetovanja reklama.
Organizacija „Ranking Digital Rights“ u najnovijem indeksu korporativne odgovornosti prema digitalnim pravima, stavila je WhatsApp na peto od osam mesta u evaluaciji poštovanja privatnosti korisnika globalnih servisa za poruke i internet telefoniju (VoIP).
Rezultati Ranking Digital Rights indeksa aplikacija za poruke i VoIP usluge u 2020. godini
Negativna pažnja šire indijske javnosti iznela je na površinu i druge zamerke popularnoj aplikaciji, koja pokriva 80% korisnika interneta u Indiji, pa je jedna od glavnih tema sada zarazno širenje islamofobije sa političkih grupa na WhatsApp-u. U prvoj opsežnoj studiji u kojoj je analizirano više od dva miliona poruka razmenjenih u preko 5.000 WhatsApp grupa u Indiji, istraživači su utvrdili da jedna od tri poruke podstiče strah od muslimana, šireći među Hindu većinom osećaj da su ugroženi i izloženi potencijalnom nasilju. Retkost među istraživanjima koja se uglavnom bave direktnim govorom mržnje, ova studija „govora straha“ biće predstavljena u aprilu, na Veb konferenciji 2021.
Kompanija je u Indiji još 2018. počela eksperimente sa ograničavanjem koliko se puta jedna poruka može forvardovati, posle serije ličnovanja početkom te godine, a koji su dovedeni u vezu sa porukama deljenim na WhatsApp grupama. WhatsApp ima preko dve milijarde korisnika u svetu.
Prošlog meseca, Indija je najavila uspostavljanje značajno strožih pravila poslovanja za kompanije u čijem su vlasništvu popularne globalne platforme za razmenu sadržaja, kao i striming usluge i digitalne medije. Kao treća po veličini ekonomija Azije, Indija predstavlja ključno inostrano tržište za većinu gigantskih korporacija. Pravila se pretežno odnose na obavezu uklanjanja spornih sadržaja u roku od 24 sata, otvaranje zvaničnog ogranka u Indiji i imenovanje lokalnih službenika zaduženih za kontrolu prilagođenosti indijskim zakonima i rešavanje žalbi korisnika.
Aktivisti upozoravaju da će nova pravila omogućiti vladi Indije nezabeleženu kontrolu nad sadržajima koje građani razmenjuju na globalnim platformama, uz teško ugrožavanje privatnosti i slobode govora.
Milica Jovanović je samostalna novinarka i urednica.
Kako polako ulazimo u drugu godinu pandemije, mnoge stvari koje su ranije zauzimale sporedne uloge u našim životima polako se pozicioniraju kao svakodnevne potrebštine. Kako su Zoom, Microsoft Teams i Google Drive postali nezaobilazni u dnevnoj poslovnoj komunikaciji, vesti i informacije su se takođe dodatno centralizovale na društvene mreže. Pored onih najkonvencionalnijih kao što su Facebook i Twitter, svedočimo i kolosalnom rastu jedne do skoro potpuno anonimne platforme – TikTok.
Obzirom na tu činjenicu, vreme je da se bolje upoznamo sa ovom platformom, njenim dobrim i lošim strama. TikTok je aplikacija za deljenje kratkih sadržaja na kojoj korisnici snimaju video klipove između 15 i 60 sekundi uz pomoć raznih filtera, uglavnom propraćene muzikom. Platforma se sastoji od beskrajnog niza videa koji se korisnicima prikazuje čim otvore aplikaciju i algoritam od prvog korišćenja počinje da pamti i nalazi sadržaje za koje smatra da bi se korisniku svideli. Algoritam se “hrani” korisničkim ponašanjem: koliko dugo se određeni tipovi sadržaja gledaju, koje pesme i zvukovi se najčešće koriste kao i preko lajkova i komentara koje korisnici ostavljaju na sadržajima u kojima uživaju. Razlika između TikToka i drugih socijalnih platforma ogleda se u tome što TikTok predstavlja platformu za zabavu, radije nego za objavljivanje određenih životnih događaja korisnika, takozvanih lajfstajl platformi. Ovo suštinski znači da je ljudima draže da gledaju jedni druge kako bi čuli razna mišljenja, možda nešto novo naučili ili prosto zabavili jedni druge kroz pevanje, ples, trikove ili talente, ka i da krajnji cilj nije dostizanje i održavanje popularnosti. Većina sadržaja koji dostignu viralni status uglavnom se vezuju za manje-više anonimne korisnike koji ne moraju nužno da održe tu vrstu popularnosti na narednim videima.
Pogotovo od početka pandemije, korisnici su počeli sve više da se okreću TikToku kao primarnoj adresi za zabavu, opuštanje i povezivanje. Iako se pojavio tek 2017. godine na međunarodnom tržištu, za kratko vreme je eksponencijalno povećao svoj broj korisnika, među kojima su ključna demografija deca i mladi. U istraživanju obaveljnom 2019. godine, 41% korisnika TikToka ima između 16 i 24 godine.
Teško je objasniti po čemu se TikTok razlikuje od ostalih aplikacija kojima posvećujemo vreme u toku dana, ali najjednostavnije rečeno, ova aplikacija u ovom trenutku predstavlja neopterećujuću zabavu bez ikakvih skrivenih namera – nema reklama, nema poznatih ličnosti (mada su i one počele da se priključuju polako) i nema tema koje su nepogodne, za raziku od drugih društvenih mreža kao što su Facebook i Instagram. Makar tako deluje na prvi pogled.
Naravno, kao i sve druge društvene mreže, TikTok nikako nije savršen. Za početak, vlasnik TikToka, ByteDance je ogroman kineski tehnološki konglomerat koji održava bliske veze sa kineskom vlašću. Kompanija je otvoreno naglasila da se podaci korisnika sa aplikacije skladište na serverima u Kini, ali iako se u Kini deljenje podataka sa državom smatra opštom praksom, u Evropi i Americi makar formalno to nije slučaj. Upravo zbog toga je TikTok naleteo na razne probleme sa stranim vladama koje aplikaciji zameraju netransparentnost kada su u pitanju uslovi korišćenja, prikupljanje podataka kao i odnos sa oglašivačima. U februaru 2021. Evropska ogranizacija potrošača (BEUC) podnela je pritužbu protiv TikToka pozivajući se na istraživanje koje su sproveli u kojem su naveli brojna kršenja EU zakona o potrošačima. Među najznačajnijim nalazima naveli su nejasne i dvosmislene uslove korišćenja koje aplikaciji daju za pravo da koristi, deli, reprodukuje i uklanja sadržaje koje korisnici kače, kao i neadekvatnu zaštitu maloletnika od skrivenih oglašivača i potencijalno štetnih sadržaja. BEUC je takođe naglasio da kada je u pitanju prikupljanje ličnih podataka, prikupljanje i rukovođenje podacima nije jasno objasnjeno, što može ukazivati na kršenje evropske Uredbe o zaštiti podataka o ličnosti (GDPR).
Naime, u Americi je aplikacija nazivana “Trojanskim konjem” zbog rastućih tenzija između Vašingtona i Pekinga i bivša američka administracija ozbiljno je razmatrala zabranu platforme u okviru SAD. Ovaj potez bi svakako bio veliki udarac za aplikaciju i kompaniju, zbog velikog broja korisnika i dela tržišta koje bi im bilo zatvoreno. Ovi planovi su se ipak zadržali na rečima i platforma i dalje nesmetano operiše u okviru Amerike, i njen uticaj je svakako vidljiv. Krajem prošle godine, dok je američka predsednička kampanja bila u punom jeku, društvene mreže identifikovane su kao ključno mesto za dopiranje do mladih koji prvi put imaju pravo glasa, i među njima se TikTok posebno izdvoijo. Zato nije bilo iznenađenje kada su kandidati počeli masovno da se priključuju na mrežu u želi da se približe ovoj demografiji, iako su zvanične plaćene političke reklame bile zabranjene.
Međutim mladi su ipak uzeli stvari u svoje ruke, kreirajući sadržaje fokusirane na političku komunikaciju. Kroz istraživanje kanditata, njihovih političkih platformi i analiziranje njhovih govora, prethodnih političkih stavova i dela stvoren je jedinstven ekosistem za mlade koji su imali želju da se informišu i donesu odluku o tome za koga bi želeli da glasaju. Ova politička komunikacija oslanjala se dosta na subverzivne delove popularne kulture i na taj način pomogla u kreiranju nove generacije biračkog tela u SAD. U razgovor su se čak uključili i razni mediji, najuspešnije Washington Post, koji su prisvojili ovaj pristup u svom saopštavanju u želji da se preko platforme približe mladim glasačima.
Prema izveštaju o transparentnosti koji je TikTok objavio krajem februara 2021, uticaj platforme bio je vidljiv i u činjenici da je sama aplikacija postavila obaveštenja na 6,978,395 video sadržaja koji su se bavili izborima i usmeravala korisnike na posebno napravljenu stranicu posvećenu zvaničnim informacijama o glasanju i izbornom procesu.
TikTok je takođe ozbiljno pristupio obeležavanju i uklanjanju sadržaja, uklanjajući 347,225 videa koji su propagirali lažne vesti i dezinformacije vezane za predsedničke izbore i izborni proces, čak i nakon što su rezultati bili objavljeni. Slična stvar urađena je i u vezi sa koronavirusom, gde je zvanična COVID-19 informativna strana aplikacije sa savetima i obaveštenjima o pandemiji pregledana 2,625,049,193 puta od strane korisnika.
Iako ovi primeri ukazuju na odgovorno ponašanje kada je u pitanju proizvodnja i deljenje sadržaja na društvenim mrežama, ipak postoje razlozi za sumnju da situacija nije ista u zemlji odakle platforma potiče. U vreme kada je skoro sva svetska i medijska pažnja bila okrenuta ka događajima u Hong Kongu, sadržaji o protestima bili su skoro nepostojeći na TikToku. Mnogi su ovo protumačili kao promišljen alat za cenzuru od strane kineskih vlasti, obzirom da pretrage sa ključim rečima vezanim za protest na aplikaciji izbacuju jedva do 20-ak rezultata, dok na primer, Twitter i Instagram izbacuju hiljade, ako ne i stotine hiljada rezultata. U korist ovom argumentu ide i činjenica da su pretrage za sadržaje o protestima na Tjenanmenu takođe skoro nepostojeće u okviru aplikacije. Sve ovo vezuje se za slabo objašnjeni hibridni pristup uklanjanju sadržaja koji TikTok upražnjava – nije u potpunosti jasno koliko ljudi radi na pregledanju i uklanjanju potencijalno štetnih sadržaja, kao i koji su tačni parametri za takve korake. Iz primera protesta u Hong Kongu može se zaključiti da su određene reči i pojmovi automatski stavljeni na crnu listu i uklonjeni, nezavisno od sadržaja samih objava. Jedan razlog za ovo može biti želja Kine da čvršće kontroliše međunarodni narativ o svojoj zemlji kroz ovakav posredni pristup koji im omogućava pregled i aminovanje sadržaja koji izlaze u svet.
Još jedan skorašnji slučaj ove opasne prakse je slučaj doktora Li, kineskog uzbunjivača koji je među prvima progovorio o koronavirusu krajem 2019. godine, navodeći da zvaničnici umanjuju ozbiljnost situacije i da je virus mnogo opasniji nego što se misli, nešto što smo ubrzo svi spoznali. Doktor Li je brzo prozvan izdajnikom i diskreditovan od strane vlasti, i tehnološke kompanije pokrenule su urgentnu kampanju uklanjanja svih sadržaja koji su se slagali sa doktorovim tvrdnjama ili ih reprodukovali. Kako je navedeno, ovi sadržaji nisu se uklapali u tačno kolektivno pamćenje, to jest u viđenje istorije prema kineskoj vladajućoj stranci prema kojem se određuje validnost činjenica koje se dele, on i oflajn. Doktor Li je izgubio bitku sa koronavirusom 6. februara 2020, ali je činjenica da njegov lik i delo i dalje cirkulišu i prepoznati su u krugovima kineskih onlajn aktivista i uprkos pritiscima na mrežama je svetla tačka u mraku cenzure.
Jedan od ključnih problema sa svim ovim primerima i dobre i loše prakse ogleda se u centralizovanost TikToka za englesko govorno područje. Naime, u BEUC-ovom istraživanju je zaključeno da je aplikacija svoje uslove korišćenja i pravila privatnosti prevela samo na nekoliko evropskih jezika, što može predstavljati problem za korisnike. Takođe može predstavljati problem i za sam TikTok pošto im jezička barijera može otežati obeležavanje i uklanjanje štetnih sadržaja i dezinformacija. Dok se ovo ne promeni, možemo samo da posmatramo ove primere i da pokušamo da se bolje upoznamo sa njenim delovanjem i uticajem, kao i da specijalnu pažnju posvetimo tome kako se mladi snalaze u ovom okruženju.
Povodom ovonedeljnog upozorenja Interpola MUP-u Republike Srpske da se spremaju masovna samoubistva mladih na TikToku, potvrđena je pretpostavka da ovo nije novi fenomen, samo je ovoga puta platforma nova – to samo ukazuje na činjenicu da je ovo problem koji neće nestati, tako da je imperativno pristupiti mu na pravi način. Ovo svakako nije prvi put da je TikTok imao fatalan ishod po pripadnike mladih generacija. Pre malo više od mesec dana je jedan dečak na sličan način izgubio život u Srbiji pokušavajući da uradi „izazov“ koji je bio postavljen na TikToku. Među nekim komentarima na ove vesti našli su se apeli da određeni operatori zabrane TikTok zbog verovanja da deca nemaju uvek sposobnost da se zaštite na mrežama. Ali ovo ne mora nužno da bude slučaj – naime mnogo bi korisnije bilo da se sa decom komunicira upravo o ovim društvenim mrežama, kao i potencijalnim opasnostima koje one mogu da nose. Zabravnjivanje i filtriranje ovakvih platformi samo može dovesti do njihove povećane popularnosti, jer kao što svi znamo to ih čini interesantnijim, pogotovo za decu i tinejdžere.
Pre nekoliko godina su se ovakvi izazovi pojavljivali na Instagramu, a pre toga na Tviteru i Fejsbuku. Konstruktivniji pristup bi bio ulaganje u obrazovanje mladih i ranjivih grupa o odgovornom ponašanju na društvenim mrežama, u školama ali takođe i od strane roditelja i društva. To bi podrazumevalo ozbiljne razgovore o mogućim posledicama učestvovanja u opasnim radnjama koje mogu biti štetne po psihičko i fizičko zdravlje. Ideja da se ove društvene mreže i platforme mogu izbrisati iz života mladih previše su izvan granica mogućeg u današnje vreme i zato akcenat mora da bude na učenju i razumevanju, a ne na izbegavanju. U krajnjem slučaju, kada se koriste odgovorno, ove platforme mogu biti veliki izvor znanja, zabave i druženja.
Ipak, pored mnoštva problema, broj korisnika TikToka uporno raste. Jasno je da taj eskapizam koji ljudi pronalaze na ovoj platformi predstavlja promenu od onoga što smo navikli da nam je u ponudi kada su u pitanju društvene mreže – način interakcije i komunikacije prilagođen je današnjici, pogotvo u situaciji kada su društvena okupljanja svedena na minimum, predstavlja plodno tle za razne grupe ljudi, ali u istom dahu i za prevazilaženje tih podela i prelazak preko granica određenih grupa.
U samo nekoliko pokreta prstom možemo videti šta da skuvamo za večeru, koja je najslušanija pesma ove nedelje, kako bi se današnji tinejdžeri oblačili da su živeli u 80-im, kako da se našminkamo da zavaramo kamere koje prepoznaju lica ili kako da isperemo suzavac iz očiju, šta nam je ljubimac u podznaku, kako bi se svetske zvezde zvale da su iz Srbije, kao i iz kog bi mesta bile.
Mila Bajić je istraživačica SHARE Fondacije sa fokusom na odnos novih medija, tehnologije i privatnosti.
Clubhouse nije izvor svog zla kada je reč o ugrožavanju privatnosti korisnika i ogromnih posledica toga. Ali u vremenu u kome živimo, u kome je zaštita privatnosti postala deo svakodnevice i predstavlja konstantni pravni i PR problem etabliranih platformi kao što su Fejsbuk i Gugl, moramo se zapitati zašto bi rastuća platforma ne samo zanemarila sve navedeno, već dodatno pogurala problem u pogrešnom smeru. Čak i iz poslovne perspektive, deluje kao da je Clubhouse uradio studiju tržišta na osnovu podataka od pre deset godina. Dovoljan je jedan pogled na milione korisnika koje je WhatsApp izgubio u januaru ove godine, nakon nesrećne promene uslova korišćenja, da bi se uvidelo da su korisnici napravili ogroman korak u osvešćivanju o privatnosti njihovih podataka. Ovaj slučaj je takođe pokazao koliko su danas dostupne alternative. Konkurencija koja ulaže u privatnost, poput Signala i Telegrama, bila je spremna da prihvati masovnu migraciju koja je navela džinovsku platformu kao što je WhatsApp da napravi korak unazad.
Pol Dejvison, jedan od dvojice osnivača Clubhouse-a, tvorac je ozloglašene aplikacije Highlight, koja je pored ostalih problema bila pravi košmar za privatnost i bezbednost korisnika. Tokom 2020, bivši zaposleni u Highlight-u je izjavio za The Verge da je Dejvisonova “čitava perspektiva oduvek bila kako podstaći korisnike da korišćenjem proizvoda otkriju što više podataka” i da se o “poverenju i bezbednosti korisnika mislilo tek naknadno”. Makar znamo da je Dejvison dosledan.
I kada stavimo po strani marketinšku iluziju eskluziviteta i činjenicu da je poslednja stvar koja nam treba još jedna društvena mreža, Clubhouse podstiče radoznalost. Kao entuzijasta za zvuk, odlučio sam da se priključim i isprobam.
Da biste mogli da pozovete ljude preko praga ekskluziviteta – pod pretpostavkom da imaju iPhone – morate da dozvolite da Clubhouse pristupa vašoj listi kontakata. Nakon toga, Clubhouse preporučuje koje ljude da pozovete, ispod čijih imena možete da vidite koliko ta osoba ima kontakata koji su već Clubhouse korisnici. To su profili iz senke, podaci o korisnicima koji ih nisu sami predali već ih mi doniramo Clubhouse-u (i njihovoj širokoj mreži servera, država i korporativnih trećih strana). Pridruživanje Clubhouse-u i korišćenje njegovih mogućnosti ne tiče se samo naših podataka, već i podataka svih u našim imenicima. Profili iz senke se pored mapiranja podataka korisnika mogu koristiti i za mapiranje društvenih i političkih grupa, mreža, zajednica ili pojedinaca, ili ljudi čiji su identiteti ili uverenja kriminalizovani ili od interesa za državu, korporacije i neprijatelje: manjinske grupe, LGBTIQ ljudi, aktivisti, branitelji ljudskih prava, itd.
Clubhouse je glasovna platforma, a naši glasovi otkrivaju mnogo toga o našem emocionalnom i mentalnom stanju. Mogu da otkriju naše poreklo, društvenu klasu, čak i karakteristike ličnosti. Naši akcenti, dijalekti, izrazi koje koristimo otkrivaju naše priče i priče zajednica kojima pripadamo.
Clubhouse kaže da je u pitanju “iskustvo nalik na gradski trg, gde se ljudi različitog porekla, religijskih uverenja, političkih afilijacaija, seksualnih orijentacija, rodova, etničkih grupa i ideja o svetu okupljaju da podele stavove, budu saslušani i nauče.” U sobama kojima sam se priključio osetio sam određenu vrstu komfora među korisnicima. Što je u prvi mah bilo obećavajuće. Slušanje sličnih glasova, naročito u malim grupama i noću, kreira atmosferu bliskosti i intimnosti. To je dovelo do situacije da neki korisnici dele intimne detalje o njihovoj seksualnosti, lične priče i savete o migracijama i traženju azila i političke debate o osetljivim temama. Bio sam prestravljen jer je sve trebalo da se odvija preko bezbednih i enkriptovanih servera i u skladu sa bezbednosnim merama kao što su saznanje o tome ko sluša i da li mogu da snimaju šta se događa. Ušao sam duboko u politiku korišćenja podataka (tj. politiku privatnosti) Clubhouse-a i proverio šta može a šta ne može da se radi sa aplikacijom.
Platforma je, kao i mnoge druge, vrlo dvosmisleno navela kako se naši podaci čuvaju, sa kim se dele i u koje svrhe. Clubhouse koristi servere koji se nalaze u SAD, što je dosta tanko kada je reč o zaštiti podataka o ličnosti, naročito pod domašajem agencija kao što je NSA. Aplikacija takođe koristi šangajski startap Agoru za glasovnu i video komunikaciju u realnom vremenu. Pošto joj je sedište u Šangaju i pod jurisdikcijom Kine, Agora je pravno obavezana da se pridržava kineskih propisa. Stenford internet opservatorija (SIO) je otkrila da Agorina infrastruktura prima pakete koji sadrže “metapodatke o svakom korisniku, uključujući njihov jedinstveni Clubhouse ID broj i ID sobe kojoj se priključuju; ti metapodaci se šalju preko interneta kao običan tekst (nisu enkriptovani) što znači da svaka treća strana sa pristupom korisnikovom mrežnom saobraćaju može da im pristupi. Na taj način, onaj ko prisluškuje može da sazna da li na primer dva korisnika pričaju međusobno tako što detektuje da li se ti korisnici priključuju istom kanalu”. To stvara ozbiljnu zabrinutost za privatnost i bezbednost korisnika koji razgovaraju o pitanjima koje državni organi Kine ili SAD mogu smatrati pretnjom.
Krajem februara, jedan korisnik je uspeo da poveže Clubhouse API sa njegovim sajtom i emituje audio četove iz raznih soba u aplikaciji.
Clubhouse je portalu Blumberg potvrdio curenje i naveo da su suspendovali korisnika koji je prekršio uslove korišćenja platforme. Bez obzira na to, korišćenjem opcije snimanja ekrana na iPhone-u (za koji je za sada Clubhouse isključivo predviđen) uspeo sam da snimim koju god sam sobu želeo. Clubhouse me nije upozorio da objavljivanje materijala bez pristanka korisnika može rezultirati suspenzijom. Kako bi oni mogli da znaju šta ću da radim sa snimkom? Ne mogu to da znaju. Da li su korisnici obavešteni da neko snima njihov razgovor? Ne, pitao sam neke od njih. Da li se ovo tiče samo deljenja snimka? Definitivno ne. Sa druge strane se kao protivnik mogao nalaziti represivni režim, obaveštajna služba ili grupa za širenje mržnje i svi oni su mogli da koriste snimak za različite pretnje.
Skrinšot video snimka iz jedne Clubhouse sobe. Snimak je obrisan posle testiranja.
Clubhouse je nastao sa uzbunjujućim zanemarivanjem korisničke bezbednosti, što je novinarka Tejlor Lorenc dokumentovala kroz sopstveno iskustvo na platformi. Usledili su razni izveštaji o korišćenju platforme za širenje rasizma, antisemitizma, mizoginije i niza teorija zavere.
Sve se svodi na Clubhouse-ov nedostatak razumevanja, sa umišljajem ili ne, informisan ili ne, o rizicima vođenja takvog prostora na takvoj infrastruktruri i sa takvim osnovnim greškama.
Ko osniva platformu društvene mreže u 2020. godini bez opcije mjutovanja ili blokiranja (iako je ova važna mogućnost dodata kasnije)? Platforma ima pohvalne izjave povodom zloupotreba u uslovima korišćenja, ali mehanizam za adresiranje korisničke bezbednosti i procesa utvrđivanja odgovornosti za zloupotrebe ipak nije optimalan. Iako tvrde da po kratkom postupku adresiraju prijave “incidenata” i zloupotreba, proces otvara ozbiljna pitanja. Nakon prijave “incidenta”, platforma zadržava “privremeni audio snimak” koji se zadržava “za potrebe ispitivanja incidenta i biva obrisan kada se istraga završi”. Zvuči dobro na papiru, ali šta se dešava kada platforma podstaknuta profitom, koja ima ozbiljne probleme u pogledu privatnosti podataka, transparentnosti i uzbunjujuću infrastrukturu, vodi istragu, presuđuje i izvršava presudu? Na sve to, brišu dokaze kada sami procene da je stvar rešena. Naravno, ovo nije poziv da se snima i dokumentuje sve što se kaže na platformi. Poenta je da se informišu korisnici i ukaže na Clubhouse-ov nedostatak vizije i znanja koji su ključni za rešavanje tako kompleksnih i opasnih problema. Problema sa kojima se druge platforme sa mnogo više iskustva i širokom lepezom skandala muče već godinama.
Konačno, platforma korisnicima ne daje jednostavnu i dostupnu opciju odustajanja. Veoma je blisko zarobljavanju. Voleo bih da mi je pre nego što sam se priključio rečeno da ne postoji dugme “obriši nalog”, a kamoli lak način da se to uradi. Umesto toga, korisnici su ubačeni u kafkijanski proces gde nije jasno kada ću biti slobodan, koliko će to trajati, koliko dugo zadržavaju moje podatke, gde će u međuvremenu biti čuvani i zbog čega.
Za sada sam zaglavljen. U međuvremenu se neću oglašavati u Klubu. Neću dozvoliti da Clubhouse ima pristup bilo čemu sa mog telefona što mogu da kontrolišem. Iz Kluba vam mogu reći da ako još uvek stojite ispred, razmislite dvaput da li ćete ući. U pitanju je košmar sam po sebi, ali ima potencijala da postane još veći košmar.
Leil Zahra je transfeministička kvir osoba koja pravi filmove, istražuje i predaje o digitalnoj bezbednosti i privatnosti podataka, iz Bejruta i trenutno bazirana u Berlinu. Njihov rad većinski se bavi migracijama, anti-rasizmom, dekolonijalizacijom, kvir politikama i društvenom pravdom.
Tržišna vrednost najvećih digitalnih platformi i telekomunikacionih kompanija u protekloj godini je ukupno iznosila preko 11 triliona dolara. Međutim, njihovim korisnicima “nedostaju osnovne informacije o tome ko kontroliše njihov onlajn pristup i komunikaciju, kao i koje informacije se promovišu i prioritizuju”.
Još zaključaka “Ranking Digital Rights” indeksa o poslovanju najmoćnijih pružalaca onlajn usluga → SHARE Fondacija
Polarizacija je postao novi sveobuhvatni termin kojim se služimo da objasnimo urušavanje institucija, gušenje javne debate i političke nesuglasice. Ali u suštini ove polarizacije leži duboka polarizacija medijskog prostora, koja predstavlja jednu od najvećih pretnji na duže staze.
Kakva je međusobna povezanost polarizacije i drame koja se dešavala između Fejsbuka i Australije → SHARE Fondacija
PLUS:
Zahtev za transparentniji proces izmena Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja → SHARE Fondacija
Spotify imenovao predstavnika za pitanja zaštite podataka korisnika u Srbiji → Poverenik
Izveštaj o zdravlju interneta za 2020. godinu → Mozilla
Izbori tokom 2021. u opasnosti od gašenja interneta → Access Now
Zajednica okupljena oko inicijative #hiljadekamera predstavlja dosadašnja istraživanja i zaključke koji otkrivaju kako radi sistem masovnog biometrijskog nadzora, zašto nije zakonit, kakve će sve posledice ostaviti na građane i celo društvo, i kako građani mogu da se uključe u ovu borbu.
Članovi inicijative #hiljadekamera i njihovi gosti iz zemlje i regiona razgovarali su o Beogradu na pragu distopije u četvrtak uveče, uz živi prenos preko kanala SHARE Fondacije na društvenim medijima. Govorilo se o tehnologijama prepoznavanja lica i nezakonitosti sistema biometrijskog nadzora, kao i o tokovima naših podataka u vreme kada države i korporacije pretvaraju san o globalnom povezivanju ljudi i ideja, u noćnu moru kontrole.
Razgovor je vodila profesorka beogradskog FDU Ana Martinoli, a učestvovali su predstavnici SHARE Fondacije Andrej Petrovski, Danilo Krivokapić, Bojan Perkov, Anka Kovačević i Filip Milošević. U diskusiju su se putem video-linka uključili Vladan Joler (SHARE Fondacija/Akademija umetnosti NS), Domen Savič (Državljan D, Slovenija), Bojana Jovanović (KRIK) i Sonja Stojanović Gajić (BCBP).
Građani mnogo više stradaju od rupa na ulicama nego od uličnog kriminala, bezbednost se ne unapređuje totalnim biometrijskim nadzorom, napomenula je Sanja Stojanović Gajić iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku. Ona je dodala da policija već ima način da prikuplja podatke građana kroz postojeće sisteme, a da do danas građani nisu dobili jasno obrazloženje zašto je potreban nov instrument.
Realizacija vizije Beograda kao prvog glavnog grada na tlu Evrope sa opštim biometrijskim nadzorom, ulazi u drugu godinu sa najmanje hiljadu pametnih kamera već instaliranih na skoro 500 lokacija u javnim prostorima. Toliko traje i borba protiv teškog narušavanja privatnosti, ukidanja slobode okupljanja, kršenja ustavnih garancija i zakonske zaštite građanskih prava.
Okupljeni u neformalnu inicijativu #hiljadekamera građani, aktivisti i organizacije pokrenuli su niz akcija – od lova na kamere koje se ucrtavaju na javnu mapu, jer policija nije ispunila svoju zakonsku obavezu da objavi i označi sva mesta pod nadzorom; do učešća u evropskoj kampanji za zabranu biometrijskog nadzora. Potpisivala se peticija, prikupljala su se sredstva za dalju pravnu i aktivističku borbu, delili su se raznovrsni informativni i promotivni materijali.
Sistem pametnog video nadzora nije zakonit jer nesrazmerno i neselektivno ograničava slobode i ljudska prava, protivno domaćim i međunarodnim standardima i propisima. Previše je primera nekažnjive zloupotrebe ličnih podataka prikupljenih kroz postojeće sisteme policijskog nadzora, da bismo svoja prava i slobode sada prepustili rizicima algoritamske identifikacije i praćenja.
Pošto je pitanje biometrijskog nadzora uspela da uvede u pravnu proceduru, uključivanjem Poverenika za zaštitu podataka koji je utvrdio da ne postoji pravni osnov za ovakvu obradu podataka, dok je istovremeno informisala širu javnost o opasnostima koje takav nadzor predstavlja za čitavo društvo i svakog od nas – inicijativa #hiljadekamera sada je okrenuta planovima o daljim koracima.
Uprkos primetnom napretku najmoćnijih digitalnih platformi u poštovanju privatnosti i slobode govora i informisanja, globalni internet je još uvek suočen sa sistemskom krizom transparentnosti i odgovornosti, zaključak je novog izveštaja organizacije “Ranking Digital Rights” za indeks korporativne odgovornosti prema digitalnim pravima u 2020. godini.
Objavljen u sredu 24. februara, RDR Indeks ocenjuje rad i politike 26 najvećih digitalnih platformi i telekomunikacionih kompanija, čija je tržišna vrednost u protekloj godini ukupno iznosila preko 11 triliona dolara. Njihovi proizvodi i usluge utiču na većinu od 4,6 milijardi korisnika interneta na svetu.
Korisnicima platformi i telekomunikacionih usluga “nedostaju osnovne informacije o tome ko kontroliše njihov onlajn pristup i komunikaciju, kao i koje informacije se promovišu i prioritizuju”, dodaje se u saopštenju.
Najupečatljiviji rezultat rangiranja korporativne odgovornosti govori koliko su kompanije nespremne da obelodane način na koji oblikuju i moderiraju digitalne sadržaje, kako sprovode svoja pravila, kako prikupljaju i koriste naše podatke, te kako kreiraju i upotrebljavaju algoritme koji nam oblikuju svet, navodi Ejmi Brulet, direktorka istraživanja u organizaciji “Ranking Digital Rights”.
Peti godišnji indeks dopunjen je kompanijama Amazon i Alibaba, dok je metodologija proširena novim indikatorima koji ispituju stepen transparentnosti kompanije u korišćenju algoritama i ciljanog reklamiranja. Zajedno sa različitim ekspertima iz sveta, u pripremi ovogodišnjeg izveštaja učestvovali su Olivija Solis Viljaverde i Bojan Perkov iz SHARE Fondacije.
Rezultati RDR indeksa za 2020. godinu
Na ovogodišnjem RDR indeksu, Tviter je zauzeo prvo mesto među digitalnim platformama zahvaljujući velikom stepenu transparentnosti u primeni pravila koje se odnose na objavljeni sadržaj, kao i o zahtevima država za cenzuru. Usled svoje posvećenosti ljudskim prvima, španska “Telefónica“ zadržala je prvo mesto među svim ocenjivanim kompanijama, uključujući digitalne platforme.
Od svih kompanija zajedno, katarski telekom “Ooredoo” zauzeo je najniže mesto na indeksu u skladu sa politikom kompanije da ne obelodanjuje detalje svog upravljačkog procesa koji utiče na poštovanje ljudskih prava. Gigantska korporacija za elektronsku trgovinu, Amazon se nalazi na poslednjem mestu među digitalnim platformama, zahvaljujući niskim ocenama transparentnosti i odgovornosti u odnosu na prava svojih korisnika, te zbog uskraćivanja informacija o politikama zadržavanja podataka, rukovanju i bezbednosti informacija o korisnicima.
Od pokretanja rang liste globalnih tehno giganata 2015. raste broj kompanija koje aktivno unapređuju zaštitu prava i sloboda korisnika, dok je u odnosu na prethodnu godinu zabeležen pomak nabolje svih ocenjivanih kompanija – izuzev kompanija Google i AT&T, navodi se u saopštenju. Takav napredak primetan je čak i među najniže ocenjenim kompanijama čije se sedište nalazi u restriktivnim jurisdikcijama, poput Rusije, Južne Afrike, Kine i zemalja Bliskog istoka.
