Debata o sponzorisanom političkom oglašavanju na društvenim mrežama nije nova i predstavlja interesantno polje sukobljavanja. Dok na Tviteru važi potpuna zabrana političkog oglašavanja, Meta na Fejsbuku i Instagramu pokušava da se osloni na transparentnost političkih oglašivača kako bi vodila računa o oglasima koji se plasiraju na ovim mrežama. Tiktok kao prinova u ekosistemu digitalne komunikacije takođe se drži principa zabrane političkog oglašavanja, ali pošto je za istaživače još uvek skoro nemoguće da analiziraju sadržaj koji se na ovoj mreži pojavljuje, tek ćemo videti na koji način će političari koristiti ovaj prostor.
Od poslednjih izbora održanih 2020. godine, kompanija Meta uvrstila je Srbiju, zajedno sa Crnom Gorom i Severnom Makedonijom na spisak zemalja u kojima se zahteva određen standard transparentnosti kada je u pitanju političko oglašavanje. Ova pravila odnose se prevashodno na sponzorisano oglašavanje na Fejsbuku i Instagramu, i podrazumevaju da političke partije i kandidati moraju da prilože određene podatke o oglasima koje nameravaju da postave. Među najvažnijim izmenama je upravo uslov da svaki oglas mora da sadrži informacije o naručiocu, odnosno osobi ili stranici koja plaća oglas. Pored toga moguće je videti i kako je oglas primljen, odnosno ko ga je sve video, sa demografskim podacima o polu korisnika, starosnom dobu i teritorijalnoj zastupljenosti. Ovakve informacije su jako korisne za istraživanje načina na koje političari i političarke vode svoje onlajn kampanje i što je najvažnije od svega, ove informacije su javno dostupne.
U okviru ovog istraživanja analizirane su sponozorisane objave koje se tiču društvenih pitanja, izbora ili politike i koje su bile postavljene na Fejsbuku i Instagramu u periodu od raspisivanja izbora 15. februara pa sve do dana glasanja 3. aprila 2022. Podaci o oglasima preuzeti su sa Facebook Ad Library, javno dostupne arhive svih postavljenih oglasa, koja sadrži sve predizborne oglase postavljene na platformama kompanije Meta. Radi preglednije slike, odabrane su samo stranice koje su potrošile preko €1.000 u predizbornom periodu, kao i stranice koje su diretkno povezane sa političkim akterima koji su učestvovali na izborima, što znači da su medijske i stranice nevladinih organizacija bile isključene iz analize. Analizirano je ukupno 32 stranice, 2.350 političkih oglasa, čija je ukupna suma iznosila preko €380.000.
Važno je napomenuti da oglasi na društvenim mrežama ne podležu Zakonu o finansiranju političkih aktivnosti, odnosno njihovo emitovanje dozvoljeno je i tokom izborne tišine.
Presek oglasa po stranicama pokazuje da je koalicija MORAMO imala najviše oglasa (448), čak duplo više od drugog po redu Tome File (283), odnosno stranice kandidata Socijalističke partije za gradonačelnika Beograda. Na trećem mestu našla se stranica političke partije Dosta je bilo (185), dok je na četvrtom bila stranica Gorana Vesića (167), aktuelnog zamenika gradonačelnika Beograda koji se nije kandidovao ni za jednu poziciju u okviru svoje stranke na predstojećim izborima.
Ukupan broj oglasa po stranicama
Ukupna potrošnja na oglase po stranici
Prema podacima o finansiranju oglasa, stranica aktuelnog predsednika Aleksandra Vučića kao i stranica vladajuće Srpske napredne stranke izdvojile su najviše sredstava za kampanju, čak €74.282 i €50.312, ali su se po broju oglasa obe stranice našle pri kraju prvih 10, sa po 84 i 80 oglasa. Na trećem mestu nalazi se stranica ‘Aleksandar Šapić’, kandidata SNS za gradonačelnika Beograda sa €32.345, a na četvrtom stranica ‘Dela Govore’ sa potrošenih €31.866.
U zbiru, stranice predsedničkog kandidata, kandidata za gradonačelnika, stranica vladajuće partije i zvanična stranica koja nosi ime predsedničkog slogana i takođe je finansirana od strane SNS-a, sve zajedno su potrošile €188.805 na predizborno oglašavanje u kampanji, odnosno skoro 50% celokupnog iznosa potrošenog od strane svih stranica analiziranih u ovom istraživanju.
Trajanje oglasa
Stranica “Nacionalno Demokratska Alternativa – NADA” imala je najduži oglas koji je na mreži bio 31 dan, iza kojeg je bio oglas stranice “Miloš Jovanović” predsedničkog kandidata ove koalicije koji je trajao 27 dana. Na trećem mestu našle su se stranice “Dela Govore” Srpske napredne stranke i “DJB – Suverenisti” sa oglasima koji su bili aktuelni po 25 dana. Stranice čije reklame su se najkraće pojavljivale bile su “Goran Vesić” čiji ni jedan oglas nije bio duži od tri dana, i “Milica Đurđević” čiji najduži oglas je trajao dva dana.
Demografija
Demografski podaci su prikupljeni u odnosu na to koliko korisnika, kojeg uzrasta i kog roda su videli određenu reklamu. Ovi podaci ne govore isključivo kome su oglasi bili namenjeni već koji korisnici su ih najviše videli u odnosu na svoj rod i starosnu grupu. Iako postoje načini na koje oglašivači mogu da biraju svoju publiku u odnosu na demografske podatke, podaci analizirani u ovom istraživanju pokazuju koji su korisnici najčešće videli određene oglase. To ne isključuje da su ti oglasi bili targetirani ka ovim grupama i da su ih zato ove grupe češće viđale.
Rod
Od ukupnih 33 stranice koje su analizirane, samo deset je dobilo više pažnje od osoba koje su na svojim profilima na Fejsbuku svoj rod označile kao ženski. Najveće diskrepancije su uočene na stranicama “Stranka slobode i pravde” (m 80% ž 20%) i Kovács Elvira (ž 80% m 20%). Oglasi sa stranice ujedinjenog dela opozicije “Ujedinjeni za pobedu Srbije” su u 70% slučaja bili više zastupljeni kod korisnika koji su na svojim profilima svoj rod označili kao muški, dok je obrnuta situacija bila na stranici predsedničke kandidatkinje Biljane Stojković.
Starosne grupe
Oglasi kandidata bili su najpopularniji za starosne grupe između 18-54 godina, dok je najmanju pažnju oglasima posvećivala najmlađa, odnosno grupa od 13-17 godina. Grupe od 55-64 i 65+ bile su uglavnom slično kotirane, osim u slučaju POKS-a, kojoj je 40% oglasa viđeno od strane grupe u uzrastu 18-24. Stranice “Predsednik opštine Ruma” i “Srpska stranka Zavetnici” takođe su bili zastupljeni u najmlađoj uzrasnoj grupi sa pravom glasa sa skoro oko 20% svojih oglasa.Stranica “Socijalistička partija Srbije” jedina stranka koja je u potpunosti izbegla starosnu grupu uzrasta od 18-24, dok je Toma Fila, kandidat za gradonačelnika ove stranke u toj demografiji ipak bio aktivan.
Stranica “Naprednjaci”
Stranica Naprednjaci, koja je potrošila €3.020 na 23 oglasa u predizbornoj kampanji a nije zvanično finansirana od strane Srpske napredne stranke, i samim tim nije bila uključena u zvaničnu analizu, ipak se istakla sumom koju je izdvojila za predizborno oglašavanje. Takođe, ova stranica je najviše oglasa prikazivala starosnoj grupi od 25-35 godina koja je bila manje zastupljena na zvaničnim stranicama predsednika Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke. Oglasi plasirani na ovoj stranici sastojali su se od kombinacije oglasa koji su plasirani sa zvaničnih stranica SNS-a.
Mila Bajić je istraživačica SHARE Fondacije sa fokusom na odnos novih medija, tehnologije i privatnosti.
Serija razgovora o (zlo)upotrebi naprednih tehnologija i povredama prava na privatnost ranjivih ili manjinskih zajednica u savremenom društvu, nastavlja se u četvrtak 31. marta na platformi Zoom sa početkom u 13 sati.
Tokom prvih mesec dana invazije Rusije, iz Ukrajine je izbeglo preko 3,5 miliona ljudi. Utočište su Ukrajinci u najvećem broju našli u zemljama Evropske unije, pre svega u Poljskoj gde je, prema podacima UNHCR-a, do 22. marta registrovano 2,1 miliona izbeglih. Istovremeno, reč je uglavnom o zemljama koje kontrolišu spoljašnje granice EU i koje su se nakon niza takozvanih izbegličkih kriza, naglog rasta broja tražilaca azila poreklom sa Bliskog istoka i severa Afrike u protekloj deceniji, okrenule drastično restriktivnim politikama i intruzivnim alatima za upravljanje migracijama.
Najteže opasnosti kojima su izloženi ljudi u bekstvu od rata i razaranja svakako su oni iz fizičkog prostora, ali za njih ni digitalno okruženje nije bezbedno. Povrede privatnosti, zloupotrebe ličnih podataka za sajber ratovanje i propagandu, algoritamsko odlučivanje, samo su neki od rizika sa kojima se suočavaju migranti i tražioci azila u 21. veku. S druge strane, na teritoriji Evropske unije ali i u mnogim zemljama širom sveta, na snazi je pravni okvir za zaštitu ličnih podataka u digitalnom okruženju u kom bi i izbeglice mogle naći pouzdano sklonište.
O primeni intruzivnih tehnologija za kontrolu migracija i globalnim naporima da se politike azila vrate u okvire zaštite ljudskih prava, govore: Nikola Kovačević, pravnik za ljudska prava i jedan od prošlogodišnjih dobitnika nagrade Nansen za pomoć izbeglicama; Ana Ćuća iz zagrebačkog Centra za mirovne studije; Nevena Ružić iz beogradske kancelarije Fondacije za otvoreno društvo. Moderator je direktor SHARE Fondacije Danilo Krivokapić.
Ukoliko želite da vam pošaljemo podsetnik pred događaj, upišite mejl adresu u ovu formu.
Informišite se o pravima i rizicima i širite dalje svoja saznanja. Biće to vaš doprinos zaštiti najslabijih.
Panel se realizuje u okviru projekta „Sačuvaj privatnost – odupri se pritisku” koji SHARE Fondacija sprovodi u saradnji sa organizacijama Partneri Srbija, Udruženje Da se zna!, Beogradska otvorena škola, NVO ATINA i Inicijativa A11, a uz podršku Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji.
U susret beogradskim, parlamentarnim i predsedničkim izborima koji su planirani za 3. april, SHARE Fondacija će pratiti izbornu kampanju na internetu kroz oglašavanje političkih aktera i povrede digitalnih prava i sloboda.
Pozivamo građane da nam ukažu na povrede digitalnih prava i sloboda u toku izborne kampanje, kao što su manipulacije sadržajima, netransparentno oglašavanje na društvenim mrežama ili nezakonita obrada podataka o ličnosti u političke svrhe. → SHARE Fondacija
Izbornu trku, odloženu zbog proglašenja vanrednog stanja u pandemiji, obeležile su haj-tek inovacije, onlajn skupovi podrške i strimovanje nastupa kandidata, uz značajan pad zabeleženih kršenja pravila igre. Fejsbuk je po prvi put omogućio uvid u plaćeno oglašavanje političkih aktera, dok smo interakcije na Tviteru pratili kroz popularne haštagove – iz čega uvek ispadnu zanimljivi vizuali. → SHARE Fondacija
U digitalnoj sferi, Fejsbuk je bio glavno poprište kandidata tokom ove kampanje koju smo pratili kroz raznovrsne interakcije. Zabeležili smo da su povrede prava iz (polu)zvaničnih stranačkih krugova upadljivo izmeštene u zonu međusobnih obračuna građana, stranačkih aktivista i botova. Zabrinjavajuće razmere govora mržnje zagušile su smislenu političku diskusiju. → SHARE Fondacija
Naš prvi monitoring izborne kampanje na internetu do danas je ostao naučno-tehnički poduhvat bez presedana u Srbiji, sa obiljem prikupljenih i mašinski analiziranih podataka o jeziku, interakcijama i čvorištima političkog saobraćaja u digitalnom okruženju. Po prvi put smo identifikovali i opisali tehničke aspekte manipulacije u javnoj sferi. Uz mnoštvo lepih vizuala! → SHARE Fondacija
U susret beogradskim, parlamentarnim i predsedničkim izborima koji su planirani za 3. april, SHARE Fondacija će pratiti izbornu kampanju na internetu kroz oglašavanje političkih aktera i povrede digitalnih prava i sloboda.
Pozivamo građane da nam ukažu na povrede digitalnih prava i sloboda u toku izborne kampanje, kao što su manipulacije sadržajima, netransparentno oglašavanje na društvenim mrežama ili nezakonita obrada podataka o ličnosti u političke svrhe. Neki od primera su:
Zloupotrebe podataka o ličnosti, npr. neželjeni mejlovi, telefonski pozivi i SMS poruke iz izbornih štabova
Lažne stranice i profili političkih aktera na društvenim mrežama
Koordinisano širenje manipulacija i simulirane političke podrške (astroturfing)
Uklanjanje ili blokiranje politički osetljivog onlajn sadržaja
Sponzorisane političke objave na Tviteru, koje ova platforma ne dozvoljava
Politički oglasi na Fejsbuku/Instagramu sa stranica koje nisu registrovane kao oglašivači (nije navedeno ko je platio oglas) ili za koje nije jasno ko stoji iza njih
Pridružite nam se na Nedelji privatnosti, koju organizujemo sa partnerskim organizacijama. Tokom 4 dana održava se više panel diskusija u vezi sa aktuelnim pitanjima i izazovima, poput zaštite podataka u zdravstvu, obrazovanju i marketingu, diskriminacije osetljivih grupa i povreda privatnosti i primene veštačke inteligencije.
Podatak o ličnosti je informacija koja vas bliže određuje i uz pomoć koje, posredno ili neposredno, može da se identifikuje fizičko lice. Primeri su ime, broj telefona, otisak prsta, političko uverenje ili istorija bolesti.
Šta predstavlja zašitita podataka o ličnosti i koje su garancije da se prikupljanje i obrada podataka vrše transparentno i u skladu sa zakonom saznajte u videu naše produkcije. → SHARE Fondacija/YouTube
Podsećamo vas na brojne alate i resurse koje je SHARE Fondacija razvila kako bi pomogla građanima da zaštite njihove podatke a rukovaocima da se usklade sa zakonom.
Povodom Međunarodnog dana zaštite podataka o ličnosti, SHARE Fondacija, Partneri Srbija, A11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava, Udruženje Da se zna, Udruženje Atina i Beogradska otvorena škola pozivaju vas na Nedelju privatnosti od 24. do 27. januara.
Biće organizovana serija onlajn panela na kojima će stručnjaci za zaštitu podataka iz civilnog, privatnog i javnog sektora razgovarati o aktuelnim pitanjima i izazovima po privatnost u Srbiji. Teme panela, na kojima će učestvovati i predstavnici SHARE Fondacije, su sledeće:
Ponedeljak 24. januar, 10:00 – 16:00:
Primena standarda zaštite podataka o ličnosti u Srbiji
Diskriminacija kao posledica povreda prava na privatnost osetljivih grupa
Zaštita privatnosti dece žrtava nasilja i eksploatacije
Utorak 25. januar, 12:00 – 15:30:
Zaštita privatnosti u zdravstvenom sektoru
Marketing i nova era privatnosti
Sreda 26. januar, 12:00 – 15:30:
Izazovi zaštite podataka u savremenom obrazovanju
Zaštita podataka o ličnosti u otkupu potraživanja
Četvrtak 27. januar, 12:00 – 15:30:
Lična trgovina – Zaštita podataka o ličnosti u elektronskoj trgovini
Primena veštačke inteligencije u Srbiji – društvena dilema
Da biste se prijavili popunite formular u kome je neophodno obeležiti panele koje želite da pratite. Prijavljenim učesnicima će biti poslate informacije u vezi sa pristupanjem onlajn panelima, a detaljna agenda Nedelje privatnosti će biti naknadno dostupna.
Proteklu godinu na internetu obeležili su mnogi nemili događaji u Srbiji i svetu, ali takođe i otpor koji su građani i zajednica pružili u napadima na njihovu privatnost od strane država i korporacija. Pokušaj legalizacije prepoznavanja lica, skeniranja iCloud-a svih korisnika i veliki egzodus sa Whatsapp-a su dobri primeri te borbe, dok su nam rensomver napadi na kritičnu infrastrukturu i pad svih servisa kompanije Meta pokazali kako se incidenti iz digitalnog prostora sve više prenose u fizički. Međutim, kako će izgledati naredna godina sa sve većom centralizacijom podataka i moći, sveprisutnijim uticajem algoritama i penetracijom naprednih tehnologija?
Ove događaje i fenomene komentarišu naše koleginice i kolege iz SHARE Fondacije – Jelena, Nevena, Asja, Danilo, Andrej i Đorđe.
Naš tim je vredno istraživao cele godine i predstavio vam mnoštvo tekstova, izveštaja, analiza, emisija i alata.
Šta je sve obeležilo proteklu godinu i koji izazovi po digitalna prava i slobode nas potencijalno čekaju u 2022. godini → SHARE Fondacija
Koliko je vredna DNK?
Razne kompanije prodaju popularne DNK pakete koji vam iz pljuvačke mogu “utvrditi poreklo”, odnosno koliko procenata gena imate sa kog podneblja. Deluje kao nevina razbibriga, ali u ovom slučaju svojevoljno dajete vaš genetski materijal, koji sadrži praktično najvrednije podatke o vama.
Poklon publikacija: Da li je budućnost nadzora u našim genima i šta znači pljunuti u epruvetu? → SHARE Fondacija
Proteklu godinu na internetu obeležili su mnogi nemili događaji u Srbiji i svetu, ali takođe i otpor koji su građani i zajednica pružili u napadima na njihovu privatnost od strane država i korporacija. Pokušaj legalizacije prepoznavanja lica, skeniranja iCloud-a svih korisnika i veliki egzodus sa Whatsapp-a su dobri primeri te borbe, dok su nam rensomver napadi na kritičnu infrastrukturu i pad svih servisa kompanije Meta pokazali kako se incidenti iz digitalnog prostora sve više prenose u fizički. Međutim, kako će izgledati naredna godina sa sve većom centralizacijom podataka i moći, sveprisutnijim uticajem algoritama i penetracijom naprednih tehnologija?
Ove događaje i fenomene komentarišu naše koleginice i kolege iz SHARE Fondacije – Jelena, Nevena, Asja, Danilo, Andrej i Đorđe. Budi onlajn u sredu 5. januara u 20h na ovom YT linku.
Srećne praznike želi vam SHARE Fondacija, čitajte naš bilten i u 2022!
Proteklu godinu na internetu obeležili su mnogi nemili događaji u Srbiji i svetu, ali takođe i otpor koji su građani i zajednica pružili u napadima na njihovu privatnost od strane država i korporacija. Pokušaj legalizacije prepoznavanja lica, skeniranja iCloud-a svih korisnika i veliki egzodus sa Whatsapp-a su dobri primeri te borbe, dok su nam rensomver napadi na kritičnu infrastrukturu i pad svih servisa kompanije Meta pokazali kako se incidenti iz digitalnog prostora sve više prenose u fizički. Međutim, kako će izgledati naredna godina sa sve većom centralizacijom podataka i moći, sveprisutnijim uticajem algoritama i penetracijom naprednih tehnologija?
Ove događaje i fenomene komentarišu naše koleginice i kolege iz SHARE Fondacije – Jelena, Nevena, Asja, Danilo, Andrej i Đorđe.
Budi onlajn u sredu 5. januara u 20h na ovom YT linku. Registracija nije obavezna, ali je korisna: dobićeš podsetnik sa linkom za strim.
Cyberama je livestream serijal o aktuelnim temama iz oblasti društva, tehnologije i sajber-prostora. Zajedno sa gostima u studiju i zajednicom na četu, svake poslednje srede u mesecu analiziramo vesti, društvene fenomene i odgovaramo na pitanja relevantna za pojedinca i društvo u 21. veku.
Bez osnovne digitalne higijene nema bezbednosti na internetu. Softveri koje koristimo nisu savršeni, a svaki njihov nedostatak dovodi naše podatke u opasnost da ih sajber kriminalci zloupotrebe.
Zašto je važno je voditi računa o bezbednosti onlajn servisa, naloga i uređaja koje koristimo i kako da sačuvamo lične podatke, finansijske informacije i druge digitalne resurse, otkrijte u videu naše produkcije. → SHARE Fondacija/YouTube
Iako su internet tehnologije otvorile mnoge nove i zanimljive načine za izražavanje ideja, razmenu informacija, udruživanje, proteste i druge aktivnosti, digitalizacija svakodnevnih poslova i komunikacije omogućila je i razvoj sredstava za zloupotrebe i kršenje prava.
SHARE Fondacija objavila je Uvod u digitalna prava – priručnik za snalaženje u internet prostoru, koji daje preporuke za mnoge situacije koje vas mogu zadesiti onlajn. → SHARE Fondacija
“Onlajn zastrašivanje: Kontrolisanje narativa na Balkanu” novi je Birnov izveštaj za period od avgusta 2020. do avgusta 2021. godine. U izveštaju je zabeleženo skoro 800 slučajeva kršenja digitalnih prava u osam zemalja u regionu, uključujući Srbiju.
Koje su povrede prava na internetu najviše zabeležene, ko su bile najčešće žrtve i napadači, kao i koji su događaji obeležili obuhvaćeni period pročitajte u publikaciji. → Balkan Insight
PLUS:
Društveno-politička problematika Web3 pokreta → Tante.cc
