Osveženje u univerzitetski udžbenički koncept i pravnu literaturu unosi udžbenik „Poslovno pravo u digitalnom dobu“. Autori prof. dr Đorđe Krivokapić i Andrea Nikolić su osmislili savremeni koncept distribucije javno dostupnih sadržaja, koji čini digitalnu transformaciju studentske literature i omogućava svim zainteresovanima lakši i brži put ka sticanju znanja.
Promocija udžbenika „Poslovno pravo u digitalnom dobu“ će se održati u utorak, 21. juna sa početkom u 18h.
Prof. dr Ana Martinoli navodi da „način organizacije i struktura teksta, kao i originalan i kreativan način nadogradnje osnovnog teksta brojnim pratećim audio/video/tekst izvorima kroz QR kodove uvodi nove standarde u akademski tekst, uspešno prepoznajući multitasking pažnje i multiplatformske medijske navike kao dominantne obrasce odnosa prema sadržaju publike kojoj se tekst obraća.“
Udžbenik je prvenstveno namenjen studentima osnovnih studija na Fakultetu organizacionih nauka, ali i privrednicima na menadžerskim pozicijama, preduzetnicima koji započinju ili proširuju poslovanje, kao i pravnicima koji nisu specijalizovani za oblast poslovnog prava.Dr Jelena Anđelković Labrović je u svojoj recenziji naglasila da „udžbenik podstiče mešovito učenje, kombinujući principe tradicionalnog i elektronskog učenja, što jeste model prefereiran od strane generacije Z kojoj je ovaj udžbenik namenjen.“
Sažeto i praktično, udžbenik vodi kroz kritične pravne oblasti, čije je poznavanje neophodno svakome ko pretenduje da upravlja organizacijom ili pokrene poslovanje. Sadržaj udžbenika obuhvata devet relevantnih pravnih oblasti: uvod u pravo, privatno pravo, privredni subjekti i poslovanje u privredi, odgovornost, obezbeđenje potraživanja, zaključenje ugovora, radni odnosi, intelektualna svojina, zaštita podataka o ličnosti. Namera autora bila je da obrade ona pitanja koja poslovni ljudi u praksi najčešće postavljaju svojim advokatima, odnosno u pogledu kojih poslovanje najčešće nailazi na pravne poteškoće. Tako, knjiga obiluje velikim brojem praktičnih saveta „pružajući studentima priliku da se upoznaju sa najznačajnijim pravnim dilemama koje se mogu javiti u poslovanju i načinima za njihovo prevazilaženje“, navela je prof. dr Jelena Perović Vujačić u svojoj recenziji.
Udžbenikom se u literaturu uvodi interaktivni pristup praćenja relevantnih sadržaja i dodatne edukacije obezbeđujući uvek aktulene informacije iz oblasti poslovnog prava.
Prof. dr Mirjana Drakulić naglasila je da „prikaz i analiza primera olakšava razumevanje sadržaja i omogućava da studenti sami, izborom svojih primera, prave komparacije i time poboljšavaju svoje kritičko razmišljanje i lakše se familijarizuju sa poslovnim pravom“, dok dr Jovan Krivokapić navodi da se knjiga izdvaja „kakosadržajem koji pokriva ključne pravne izazove u savremenom poslovnom svijetu, tako i modernim idejnim rješenjem koje čitaocima olakšava praćenje sadržaja i omogućuje im dodatnu edukaciju u pravnim oblastima koje su za njih posebno zanimljive.“
Akcenat udžbenika nije samo na relevantnim pravnim institutima od značaja za poslovanje, već i na nizu poslovno-pravnih veština, čije je poznavanje neophodno za razumevanje pravnog sistema, ali i za donošenje osnovnih odluka u poslovanju. Te veštine obuhvataju pretraživanje elektronskih baza pravnih propisa, pretraživanje elektronskih registara i korišćenje drugih poslovno-pravnih alata. Dodatno, „relevantni akteri na tržištu se nenametljivo promovišu omogućavajući studentima da spoznaju ko su vodeće advokatske kancelarije, državne i privatne institucije, instituti, zavodi, kao i druge organizacije od značaja za oblast poslovnog prava. Ovakav pristup pomaže studentima da u budućnosti identifikuju organizaciju kojoj se mogu obratiti za razjašnjenje nekog pravnog pitanja ili pravni savet“, navodi dr Milena Đorđević.
Pored autora, na promociji će učestvovati, moderator, Zoran Hamović, izdavačka kuća Clio i recenzenti knjige, prof. dr Mirjana Drakulić, Fakultet organizacionih nauka; prof. dr Jelena Perović, Ekonomski fakultet; prof. dr Ana Martinoli, Fakultet dramskih umetnosti; dr Milena Đorđević, Pravni fakultet; dr Jovan Krivokapić, Fakultet organizacionih nauka i dr Jelena Anđelković Labrović, Fakultet organizacionih nauka.
Uvide iz prakse i diskusiju na temu knjige obezbediće moderator, Irena Cerović, Team Leader, UNDP Srbija i učesnici, Ivana Karanović, Rukovodilac sektora za učenje i razvoj, Advokatska kancelarija Karanović&Partners; Bogdan Gecić, Partner, Advokatska kancelarija Gecić; Nenad Kovačević, Advokat, Advokatska kancelarija Petrikić&Partneri; Ivan Stanković, Osnivač, Communis; Bojana Borković, Menadžer za partnerstva, Payhip; Nemanja Živković, Project Finance Intern, European Investment Bank.
U periodu od oktobra 2021. do marta 2022. koji je obuhvaćen novim presekom stanja digitalnih prava i sloboda u Srbiji zabeleženo je i obrađeno ukupno 62 incidenta. Nastavljen je trend slučajeva ugrožavanja sigurnosti kroz preteće sadržaje, dok su računarske prevare kroz fišing i lažne profile na društvenim mrežama takođe bile učestale.
Zajedno sa BIRN Srbija istraživali smo posledice nekontrolisanog nadzora u digitalnom okruženju. Osećaj da su nadzirani dele gotovo svi novinari koji su učestvovali u istraživanju. Novinari dodatno smatraju da često nisu oni sami predmet nadzora, već ljudi sa kojima stupaju u kontakt, odnosno njihovi izvori.
Detalji istraživanja u novoj publikaciji → BIRN Srbija
Sa željom da saznamo kakve su higijenske navike naših pratilaca kada je reč o upotrebi interneta, lozinkama, bekapovanju podataka ili aplikacijama sproveli smo mini-ankete na društvenim mrežama. Uz rezultate i analizu anketa pružamo savete kako da unapredite digitalnu higijenu i povedete više računa o tome gde su vam podaci i koliko su bezbedni vaši nalozi.
Blog o digitalnoj higijeni i dobrim praksama → SHARE Fondacija
PLUS:
Implikacije da je Srbija koristila skrivene ranjivosti za Chrome i Android → Google
Tokom dvonedeljne kampanje sa upitnicima o digitalnoj higijeni, pokušali smo da saznamo nešto više o navikama naših pratilaca na Tviteru i Instagramu, ali i da samim pitanjima i ponuđenim odgovorima ukažemo na ponašanje koje utiče na privatnost i bezbednost na internetu. Za rezultate posetite Tviter niz ili izdvojeno ‘higijena’ na našem Instagram nalogu. Više saveta kako da budete bezbedniji na internetu naći ćete na našim Alatima za digitalnu bezbednost.
Pažnja prema ličnim podacima, lozinkama, nalozima i navikama znatno unapređuje bezbednost i privatnost na internetu: smanjuje se mogućnost curenja ličnih podataka, fotografija i snimaka, sprečavaju se ucene i finansijske prevare. Dodatno, briga o higijeni štiti digitalni identitet pojedinca na osnovu kog država i kompanije donose sve više odluka uz pomoć algoritama i ukrštanja različitih izvora podataka. Trećina naših pratilaca je svesna da im je digitalna higijena loša, ili to uopšte ne mogu da procene, dok polovina veruje da vodi dovoljno računa u digitalnom svetu.
VPN i Tor
VPN servisi su veoma efikasni u sakrivanju naših aktivnosti na internetu od svih strana koje imaju interes da sakupe što više informacija o nama. Maskiranjem IP adrese korisnika, VPN sprečava društvene mreže, mobilne operatore, internet provajdere i dilere podacima da povežu sve što radimo onlajn sa našim digitalnim identitetom. Ako uzmemo u obzir tendencije država širom sveta da kupuju te podatke kako bi uz pomoć veštačke inteligencije odlučivale o svojim građanima, onda je vrlo važno makar koristiti i besplatna rešenja ili Tor brauzer za najintimnije i osetljive pretrage i surfovanje. Trećina učesnika u našoj anketi tvrdi da plaća neki VPN servis, ali takođe trećina na Tviteru (50% na Instagramu) ne koristi čak ni besplatne verzije ‘virtuelnih privatnih tunela’.
Brauzeri
Izbori i navike u vezi sa korišćenjem brauzera poput Firefox, Brave, Chrome itd. takođe su veoma važan aspekt zaštite privatnosti, jer se svaki brauzer drugačije odnosi prema komunikaciji i otkrivanju identiteta sajtova koje korisnici posećuju. Jedni su rigorozniji prema kolačićima, drugi imaju čak opciju otvaranja novog prozora koji koristi Tor protokol (sličan VPN-u), a treći (npr. Chrome) prikupljaju sve što mogu i šalju ih na servere svoje matične kompanije (Google) na kategorizaciju, analizu i dalju eksploataciju. Pozitivan rezultat ankete je da svaka druga osoba kombinuje više brauzera za različite potrebe, što verovatno ukazuje na dobru praksu da se jedan ‘čist’ brauzer (koji nije ulogovan na onlajn servise) koristi za otvaranje linkova, surf i pretrage, a drugi za servise poput mejla i društvenih mreža gde je korisnik konstantno prijavljen.
Kolačići
Anketa pokazuje i dobre rezultate u odnosu prema kolačićima (cookies) gde samo 10% korisnika prihvata sve, dok se ostatak trudi ili da bira samo obavezne, ili da ih potpuno blokira uz pomoć dostupnih alata. Upravo su kolačići najintruzivnija tehnologija koju internet sajtovi i servisi koriste da bi kompanije prikupljale podatke i pratile navike svojih korisnika. Nalik kolačićima, aplikacije za mobilne telefone koriste takozvane ‘trekere’ uz različite dozvole za pristup podacima, pa je dobar znak da većina ispitanika vodi računa o tome da ne instalira sve živo na svoje uređaje, već ili skida samo neophodne aplikacije, ili voli da isprobava – ali je pažljiva u tom procesu.
Lozinke i nalozi
Višestruka potvrda identiteta (MFA – multifaktorska autentifikacija ili 2FA – dvofaktorska autentifikacija) je definitivno najbolji način da se osigura protiv tuđeg neovlašćenog pristupa ličnim onlajn nalozima. Gotovo polovina učesnika u anketi na Tviteru koristi neku od aplikacija za MFA, što je trenutno najoptimalnije rešenje. Ispitanici sa Instagrama više koriste SMS, što je svakako bolje nego ništa, iako postoji izvesni rizik od sofisticiranog ‘sim-swap’ napada. Konačno, više od trećine ispitanika i ne zna šta je MFA, a to je blago zabrinjavajući rezultat.
Nekoliko pitanja bilo je posvećeno navikama u vezi sa kredencijalima, adresama i lozinkama koje se koriste za onlajn servise. Dobru praksu upotrebe različitih mejl adresa i lozinki pri svakoj registraciji na neki novi servis ima čak 37% ljudi. Većina i dalje koristi istu adresu za sve, ali sa različitim lozinkama, dok svaki peti koristi čak i vrlo slične lozinke. Ekipa na Instagramu u 70% slučajeva smišlja svoje lozinke, dok svega 30% generiše potpuno nasumične, što je danas vrlo lako uraditi jednostavnim upitom ‘generate password’ na bilo kom pretraživaču. Za jednostavno generisanje, ali i čuvanje lozinki danas postoji više različitih rešenja u vidu aplikacija ili dodataka za brauzere poput Firefox ili Chrome. Na Tviteru, pola učesnika ankete koristi aplikacije otvorenog koda poput KeePass i Bitwarden, dok za upravljanje lozinkama većina korisnika Instagrama još uvek koristi svoj mozak.
Bekapovanje podataka
Odnos naših pratilaca prema vlastitim podacima i bekapima je skroman, gde samo trećina tvrdi da ih ima sređene, a polovina zna da nema kontrolu, svesna da se naši životi već uveliko prostiru po nepreglednom spektru raznih klaud servisa, hard diskova, USB memorija, SD kartica, starih telefona i računara. Kada su biometrijski podaci u pitanju, zanimljivo je da većina tviteraša otključava uređaje svojim licem ili otiskom prsta, a korisnici Instagrama još uvek više vole da koriste stari dobri PIN ili obrazac (pattern unlock).
Konačno, na nekoliko pitanja nije bilo moguće izvući prosek – neki olako ubacuju tuđe fleš memorije u svoje računare čak i bez skeniranja, a neki ih potpuno odbijaju. Nepoznate WiFi mreže se još uvek koriste po potrebi i nužnosti, ali manje od 20% učesnika ankete ima naviku da koristi samo sopstveni internet ili hotspot. Na sumnjive linkove ne klikće 80% ispitanih, što je definitivno najubedljiviji rezultat ovog našeg terenskog ispitivanja, a možda i prvi znak konačnog napretka civilizacije i čovečanstva.
Novi izveštaj o povredama digitalnih prava u Srbiji obuhvata dva kvartalna perioda monitoringa, poslednji iz 2021. godine (oktobar-decembar) i prvi iz ove godine (januar-mart). Mada su u drugom posmatranom kvartalu održani izbori, kampanja nije uticala na porast kršenja ljudskih prava u digitalnom prostoru – čak je došlo do blažeg pada.
Među ukupno 62 zabeležena incidenta najviše je bilo ugrožavanja sigurnosti i slanja pretećih poruka, što je već dugotrajan trend koji ne jenjava. Zabeleženo je i 12 slučajeva računarskih prevara i nekoliko upečatljivih pojava onlajn manipulacije i propagande.
U prvom posmatranom kvartalu (oktobar-decembar 2021) zabeležen je veći broj kršenja ljudskih prava u onlajn sferi Srbije nego u drugom. Tada su pritisci zbog onlajn aktivnosti, najčešće u vidu pretnji i vređanja zbog objava na internetu, zabeleženi u čak 14 slučajeva. Takođe, kraj prethodne godine obeležen je povredama informacione privatnosti i zaštite podataka o ličnosti, uz objavljivanje informacija iz privatnog života i nedozvoljenu obradu ličnih podataka (5 slučajeva). U tom periodu primećen je i manji broj incidenata manipulacije, odnosno propagande u digitalnom okruženju, kao i filtriranja i blokiranja sadržaja, te računarskih prevara.
Drugi kvartal obuhvaćen ovim izveštajem (januar-mart 2022) bio je raznovrsniji u pogledu povreda digitalnih prava: zabeleženi su slučajevi fišing kampanja, lažnih objava i krađe identiteta, kao i plaćenog promovisanja lažnog sadržaja. Bilo je i povreda informacione privatnosti i bezbednosti, i blokiranja i filtriranja sadržaja, a registrovan je i jedan DDoS napad.
Tokom prethodnih šest meseci zabeleženo je i obrađeno ukupno 62 incidenta: 33 u prvom i 29 u drugom posmatranom kvartalu. Najčešće mete povreda bili su novinari i privatni građani, dok se građani javljaju i kao najčešći počinioci povreda prava i sloboda na internetu. Kao počinioci u određenom broju slučajeva zabeleženi su i onlajn mediji, ali i organi vlasti. U 17 incidenata počinioci su ostali nepoznati. Od ukupnog broja, u 7 registrovanih slučajeva pokrenute su privatne tužbe.
Povrede informacione privatnosti i zaštite podataka o ličnosti
Kraj prošle godine obeležile su povrede informacione privatnosti i zaštite podataka o ličnosti, gde je u dva registrovana slučaja došlo do curenja podataka o ličnosti, a u tri do nedozvoljene obrade ličnih podataka. Ovom broju se može dodati još pet slučajeva povreda privatnosti zalebeženih u Bazi povreda privatnosti za poslednja tri meseca prošle godine. U decembru su procureli podaci građana prikupljenih za kovid propusnice, koje su bile obavezne za boravak u ugostiteljskim objektima posle 20h. Otkriveno je da su linkovi ka osetljivim podacima ostajali sačuvani u mobilnim uređajima nakon skeniranja QR kodova. Novinari redakcije BBC na srpskom, koji su otkrili propust, upozorili su Kancelariju Vlade za IT i e-Upravu, nakon čega je smanjen broj podataka koji se prikazuje pri očitavanju koda.
Zanimljiv je i slučaj u kom je novinarka Portala 021.rs otkrila da su njene fotografije iskorišćene na tuđem profilu na Instagramu. Novinarka je prijavila profil platformi, a kao odgovor dobila je informaciju da profil “verovatno ne krši” pravila Instagrama.
Narušavanje informacione bezbednosti – prevare putem mejlova i poruka
Krajem novembra su putem elektronske pošte građanima Srbije stizale poruke za preuzimanje elektronskog dokumenta o vakcinaciji, gde bi klikom na link korisnici navodno mogli da preuzmu digitalni zeleni sertifikat, čiji je jedini legitimni izdavalac Kancelarija za informacione tehnologije i e-Upravu. Pred kraj godine dve kompanije su se suočile sa kreiranjem lažnih profila na Instagramu: lažni profil jedne je čak nudio razne nagrade i popuste, a cilj oba lažna profila bila je novčana prevara. Slična prevara organizovana je i uz pomoć lažnog naloga jednog lanca prodavnica: u ovom slučaju korišćen je Viber i WhatsApp i lažna nagradna igra, uz obećanje glavne nagrade od 30.000 dinara – krađa podataka ili inficiranje uređaja kao bonus.
Sredinom decembra zabeležen je jedan slučaj algoritamskog blokiranja, odnosno suspenzije sadržaja. Naime, Tviter nalog potpredsednice stranke slobode i pravde Marinike Tepić bio je blokiran zbog velikog broja prijava platformi. Prijave i blokiranje naloga desili su se nakon što je Tepić na svom profilu objavila tvit o provladinim tabloidima. Da li će neki sadržaj biti blokiran ili obrisan odlučuju moderatori platforme na osnovu broja prijava korisnika.
U odnosu na ranije izveštaje monitoringa, došlo je do primetnog rasta u broju zabeleženih slučajeva fišinga. Tokom aprila, u razmaku od nekoliko dana, registrovana je cirkulacija tri lažna mejla u ime iste banke. Prvo je klijentima poslato obaveštenje o navodnom prilivu novčanih sredstava na račune, potom da treba da obnove svoje naloge slanjem ličnih podataka korisnika, dok se u trećem mejlu obećavalo dupliranje iznosa na računima svim klijentima koji budu promovisali (lažnu) stranicu banke na Fejsbuku. Banka je uvek na vreme upozoravala klijente da kruže lažni mejlovi ili stranice u njeno ime. Kod fišing mejlova URL adresa se lažira tako što se slična slova zamene jedno drugim. Sličan slučaj jeste sa Bankom Intesa: naime, teško je zapaziti razliku između velikog slova -I- i malog slova -l- zbog čega je lako lažirati URL adresu banke ili linkove koji se šalju u ime banke. Sada se takve vrste lažiranja URL adresa mogu sprečiti korišćenjem domena sa internacionalizovanim nazivima (IDN) što znači da ti domeni sadrže i slova izvan engleskog alfabeta.
Česti su fišing mejlovi i u ime Rajfajzen banke; u proteklom periodu zabeležen je jedan slučaj sa zahtevom da se ponovo aktivira aplikacija za mobilno bankarstvo. Takođe je registrovan slučaj kreiranja lažnog Fejsbuk naloga Mobi banke, sa pozivom klijentima da učestvuju u nepostojećoj nagradnoj igri. Pored banaka, fišing mejlovi se šalju i u ime drugih organizacija od autoriteta. Tako je u ime JP Pošta Srbije preko SMS-a i poruka na platformi WhatsApp, što je još jedan od načina za realizaciju fišing prevara, traženo od klijenata da izvrše uplatu preko lažnog linka kako bi mogli da preuzmu pošiljku. Nacionalni CERT je upozorio korisnike Fejsbuka na fišing kampanju preko privatnih poruka sa zaraženim video fajlom preko kog se kradu kredencijali za pristup Fejsbuk nalogu. Cilj fišing prevara jeste upravo masovnost tako da ne čudi da podatak da prema statističkim izveštajima broj naloga elektronske pošte raste iz godine u godinu: u 2019. iznosio je 5,5 milijardi. Prosečan broj mejlova poslatih u jednom danu iznosio je 246,5 milijardi, sa predviđenim godišnjim rastom od 5% na svetskom nivou. Prema istraživanju koje su u Srbiji sproveli Nacionalni CERT i RNIDS početkom ove godine, 17% građana je upoznato sa krađom podataka (o identitetu, brojevima platnih kartica i lozinkama).
Znanje korisnika o krađi podataka kao značajnom bezbednosnom riziku. Izvor: Nacionalni CERT i RNIDS.
Narušavanje informacione bezbednosti – krađa naloga na društvenim mrežama
Povrede iz ove grupe uglavnom su motivisane krađom identiteta, nanošenjem reputacione štete, manipulacijom podacima i slično. U periodu koji obuhvata ovaj izveštaj, u nekoliko navrata je zabeleženo kreiranje lažnih naloga na društvenim mrežama, tačnije dva takva slučaja. U ime Radio-televizije Srbije kreirane su lažne stranice na Fejsbuku i Instagramu, što se i ranije dešavalo. Nekoliko puta su prijavljivani i gašeni lažni profili i zloupotrebe znaka RTS-a. Primećeno je i krađa identiteta repera Marka Šelića, poznatog kao Marčelo, u čije ime je na Tviteru godinama postojao lažni nalog.
Pored krađe identiteta, zabeleženo je i onemogućavanje kontrole nad nalogom i sadržajem pevačici i predstavnici Srbije na ovogodišnjem takmičenju za pesmu Evrovizije Ani Đurić Konstrakti, što je pevačica uspela da reši uz pomoć stručnjaka. Registrovani su i neovlašćen pristup nalogu i neovlašćeno postavljanje ili izmenu sadržaja, povrede na čijoj su meti bile modna kompanija Mona i organizacija Omladina JAZAS, ali su posledice brzo otklonjene. Isti slučaj pred kraj prošle godine imala je i voditeljka i glumica Marijana Mičić, čiji je Instagram nalog bio meta tehničkog napada u kom je glumica izgubila kontrolu nad svojim nalogom, a na profilu su se pojavile slike neke druge ženske osobe, dok su profilna slika i opis profila bili promenjeni.
Znanje korisnika o hakovanju naloga na društvenoj mreži kao značajnom bezbednosnom riziku. Izvor: Nacionalni CERT i RNIDS.
DDoS napad
Jedini slučaj tehničkog napada ove vrste u prethodnih šest meseci zabeležen je u napadu na onlajn medij Peščanik. Od 2014. godine kada je SHARE Fondacija započela sistematski monitoring digitalnih prava i sloboda, zabeleženo je ukupno 47 slučajeva iz kategorije napada sa ciljem da se sadržaj učini nedostupnim i to putem tehničkih metoda i onesposobljavanja servisa. Olakšavajuća okolnost kod DDoS napada jeste u tome što se po završetku incidenta servisi vraćaju u normalan rad, nema posledica po sadržaj vebsajta, odnosno nije došlo do izmene ili brisanja sadržaja. Administratori sajta Peščanika zabeležili su neuobičajeno veliki saobraćaj sa oko 2,4 miliona zahteva za pristup sajtu. Međutim, zahvaljujući Cloudflare servisu koji Peščanik koristi za posredovanje pristupa sajtu, napad je ublažen i rad sajta nije bio onesposobljen.
Pritisci zbog izražavanja i aktivnosti na internetu – pritisci zbog objavljivanja informacija
U ovu grupu onlajn incidenata spadaju povrede časti i ugleda, ugrožavanje sigurnosti, diskriminacija i govor mržnje, uskraćivanje slobode izražavanja na radnom mestu, kao i pritiske zbog objavljivanja informacija. Period obuhvaćen ovim izveštajem obeležila su tri slučaja: izmena ili uklanjanje sadržaja od javnog značaja, što je bio slučaj sa televizijom Happy koja je uklonila jednu emisiju sa svog YouTube kanala; i dva slučaja vršenja pritiska: jedan je sudska presuda protiv portala Autonomija zbog objavljene vesti, a drugi je privatna tužba zbog povrede časti i ugleda koju je podneo Aleksandar Šapić protiv voditelja podkasta “Dobar, loš, zao”.
Lažne vesti – manipulacije u digitalnom okruženju
Primera ovog fenomena koji praktično već obeležava savremeni trenutak svakako ima mnogo, ali u proteklih šest meseci zabeleženo je nekoliko onih sa potencijalom da nanesu ozbiljniju štetu meti takvih manipulacija ili široj javnosti. Takav je slučaj sa lažnim tvitom da je ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović izazvao saobraćajni udes u kome je povređena jedna osoba. Momirović je na Tviteru negirao da je izazvao udes. Lažni tvit objavljen je u ime TV voditelja Ivana Ivanovića, u kom je Ivanović navodno izjavio saučešće porodici bivše američke državne sekretarke Medlin Olbrajt. Problem bi možda bio manji da satirični portal Zicer nije podelio članak u kome je objavljen lažni tvit. Zbog lažnog tvita Ivanović i njegova porodica primili su veliki broj pretnji.
Slučaj manipulacije fotografijom, na kojoj je na ukrajinskom oklopnom vozilu naknadno dodat kukasti krst, zabeležen je na Tviter profilu poslanika SNS Vladimira Đukanovića. Kako je utvrdila redakcija FakeNews Tragača, izvorna fotografija snimljena je 2014. godine za potrebe agencije Rojters. Rat u Ukrajini prati obilje dezinformacija, a jedna od njih širila se po portalima u Srbiji i regionu Zapadnog Balkana, kada je pogrešno protumačena promena programa Zagrebačke filharmonije, što je povezano s ratom u Ukrajini i uvođenjem sankcija i na dela ruskih umetnika.
Budući da je na ovogodišnjim teniskim takmičenjima dozvoljeno učešćei nevakcinisanim teniserima, verovatno neće biti satiričnih vesti kakve su širene tokom januara. Posebnu pažnju privukla je satirična informacija preneta kao vest da su Srbi navodno ispekli kengura u Melburnu i Torontu u znak podrške Novaku Đokoviću po njegovom dolasku u Australiju i deportaciji.
Konstantne pretnje novinarima – pritisci zbog izražavanja i aktivnosti na internetu
U bazi monitoringa digitalnih prava i sloboda nalazi se ukupno 314 slučajeva u kojima su se društvene mreže i generalno digitalni prostor koristili za slanje i širenje pretećih poruka, iznosile uvrede i neosnovane optužbe kako na račun novinara, tako i na račun drugih. U prvom posmatranom kvartalu takvih slučajeva zabeleženo je 12, a u drugom 7.
O zlostavljanju na društvenim mrežama ili drugim digitalnim platformama ništa ne zna 7,5% ispitanika, dok je 32,9% upoznato u osnovnim crtama.
Znanje korisnika o zlostavljanju na mrežama kao značajnom bezbednosnom riziku. Izvor: Nacionalni CERT i RNIDS.
Povodi za slanje pretećih i uvredljivih poruka mogu biti različiti, a najčešće je reč o osetljivim društvenim temama. Tako su dopisniku Danasa iz Zaječara, Miljku Stojanoviću, stigle pretnje smrću preko Fejsbuka zbog intervjua koji je uradio sa izbeglim Ukrajincem. I Verica Marinčić, novinarka portala IN medija iz Inđije, dobila je pretnje putem Fejsbuka, nakon teksta o ponašanju lokalnog sveštenika. Isti su primer i pretnje smrću i uvrede na Tviteru kao odgovor na niz tvitova novinara Nikole Kostića o genocidu u Srebrenici.
Slična situacija zadesila je i novinarku Vojvođanskog istraživačko-analitičkog centra – VOICE, Ivanu Gordić. Novinarka je bila izložena pretnjama i kampanji mržnje na društvenim mrežama nakon pisanja o zlostavljanju radnika iz Vijetnama u kineskoj fabrici Linglong u Zrenjaninu. Mračna strana onlajn pretnji i uvreda otkriva se pošto se preliju u fizički prostor: nepoznati muškarci su novinarki otežavali rad na terenu i pokušavali da onemoguće dalje izveštavanje o spornoj temi.
Pored pretnji i uvreda, kao reakcija na neku objavljenu informaciju dolazi i do privatnih tužbi, što ipak nije tako čest slučaj: u prethodnih šest meseci zabeleženo je tri slučaja.
Predrag Koluvija, kome se sudi po optužbama da je organizovao proizvodnju više od tone i po marihuane na svom imanju, podneo je tužbu protiv istraživačkog portala KRIK i njegovog glavnog i odgovornog urednika Stevana Dojčinovića. Koluvija je tužbu podneo zbog navodnog kršenja pretpostavke nevinosti, te traži odštetu od 400.000 dinara na ime pretrpljenih duševnih bolova. Biljana Srbljanović, profesorka na FDU i dramaturškinja, na svom Fejsbuk profilu je objavila da su je Miroslav Aleksić, nedavno optužen za seksualno uznemiravanje i silovanje, i njegova supruga Biljana Mašić, takođe profesorka FDU, tužili za krivično delo uvrede zbog ranije objave o njima. Nakon što je portal N1 objavio vest o tužbi na Fejsbuku, u komentarima je usledio niz optužbi i uvreda upućenih Biljani Srbljanović. Potpredsednik SNS i predsednik opštine Novi Beograd Aleksandar Šapić je početkom godine drugi put tužio Nenada Kulačina i Marka Vidojkovića, voditelje podkasta “Dobar, loš, zao”. Šapić je tražio 350.000 dinara odštete za povredu časti i ugleda. Šapić je prvu tužbu protiv voditelja podneo u novembru 2021, pa zahtevana naknada štete zbog sadržaja emisije sada iznosi više od milion dinara.
Ninoslava Bogdanović je specijalistkinja za informacionu bezbednost u SHARE Fondaciji. Interesuje je analiziranje pretnji po informacionu infrastrukturu i projektovanje mehanizama zaštite, digitalna forenzika, istraživanje metapodataka, profilisanje i političko-informaciono ratovanje.
Podatak o ličnosti je informacija koja vas bliže određuje i uz pomoć koje, posredno ili neposredno, može da se identifikuje fizičko lice. Primeri su ime, broj telefona, otisak prsta, političko uverenje ili istorija bolesti. Šta predstavlja zašitita podataka o ličnosti i koje su garancije da se prikupljanje i obrada podataka vrše transparentno i u skladu sa zakonom?
Srpsko izdanje Foruma za upravljanje internetom (Internet Governance Forum) će 26. maja obraditi aktuelne teme poput digitalnih politika, informacione i medijske pismenosti, sajber bezbednosti, ekonomije podataka ili digitalnog suvereniteta. Diskusije je moguće pratiti u Domu omladine Beograda ili onlajn putem Zoom-a.
Descon 28. i 29. maja okuplja brojne (h)aktiviste, digitalne umetnike i akademike koji će govoriti o tehnikama istraživanja i narativnom pristupu temama klimatskih promena i ekologije. Tokom događaja biće organizovan i dataton izazov sa podacima o kvalitetu vazduha. Zainteresovani mogu doći u Impact Hub Beograd ili pratiti događaj putem lajvstrima.
Pogledajte ko sve učestvuje i obezbedite besplatne karte → Descon.me
PLUS:
Tviter menja politiku prema dezinformacijama uoči društvenih kriza → Twitter
U Kostariki proglašena vanredna situacija zbog ransomvera → Bleeping Computer
Bez osnovne digitalne higijene nema bezbednosti na internetu. Softveri koje koristimo nisu savršeni, a svaki njihov nedostatak dovodi naše podatke u opasnost da ih sajber kriminalci zloupotrebe. Zašto je važno je voditi računa o bezbednosti onlajn servisa, naloga i uređaja koje koristimo i kako da sačuvamo lične podatke, finansijske informacije i druge digitalne resurse?
Društvene mreže odavno ne predstavljaju samo skrolovanje kroz galerije fotografija sa letovanja ili porodičnih okupljanja. Uz sve pogodnosti koje nam pružaju, društveni mediji nose velike rizike za svoje korisnike. Kako se nositi sa uznermiravanjem na internetu, koje su posledice a koji koraci u cilju zaštite?
Drugi deo monitoringa predizborne kampanje na društvenim mrežama bavi se praćenjem kampanje na Tviteru kroz analizu profila političkih opcija i kandidata, njihovih pratilaca i glavnih tema vezanih za izbore u periodu od februara do aprila. Na osnovu podataka predstavljen je presek političkog ekosistema na ovoj mreži.
Ko ima najviše pratilaca i čiji se sadržaji najviše dele → SHARE Fondacija
Pripremili smo analizu političkog oglašavanja na Meta platformama (Fejsbuk, Instagram) tokom protekle izborne kampanje na osnovu podataka iz Metine baze oglasa. U odnosu na izbore 2020, baza sada sadrži detaljne podatke o utrošenim sredstvima, sve plasirane političke oglase, kao i demografske podatke targetirane publike.
Ko je potrošio najviše novca, čija stranica je imala najviše sponzorisanih objava i kakve su bile demografske odlike publike političkih aktera → SHARE Fondacija
PLUS:
Rangiranje najvećih onlajn platformi po poštovanju prava korisnika → Ranking Digital Rights
Prema podacima za 2021. godinu, Tviter se nalazi tek na četvrtom mestu po broju korisnika društvenih mreža u Srbiji, mada značajno utiče na formiranje javnog diskursa u društvu. Ova mreža uglavnom služi za razne diskusije, dok je mnogo više orijentisana na direktnu komunikaciju nego Fejsbuk, Instagram ili Jutjub koji prednjače po broju korisnika.
Srpski život na Tviteru je u poslednjih nekoliko godina postao dosta turbulentan. U martu 2020. godine platforma je uklonila oko osam i po hiljada botovskih naloga povezanih sa Aleksandrom Vučićem i Srpskom naprednom strankom. Cilj ovih naloga bila je promocija predsednika Vučića i vladajuće stranke na mreži, što je Tviter ocenio kao ciljani pokušaj podrivanja javne diskusije i gušenje slobode izražavanja.
Nekih godinu dana kasnije, u avgustu 2021. godine, kompanija je označila deset medija iz Srbije kao medije čija je uređivačka politika pod kontrolom vladajućeg režima, odnosno prema njihovim rečima, kao medije koji sarađuju sa Vladom Srbije. U znak protesta zbog takvog poteza, RTS je poručio da više neće koristiti tu društvenu mrežu, dok je predsednik apelovao na Tviter da, kao i Trampu, uklone i njegov nalog. Metodologija po kojoj Tviter meri stepen nezavisnosti nekog medija može biti problematična u ovom slučaju, jer kompanija nije objavila zvanične indikatore prema kojima su mediji ozačeni kao saradnici vlasti. U nekim slučajevima, situacija je očigledna i imamo dokaza da određeni medij sarađuje sa vlašću, ali je važno izbegavati nagađanja.
Imajući ove okolnosti u vidu, čini se da politički angažman na Tviteru trpi izvesne promene. Činjenica je da su političke ličnosti i partije u zemlji mnogo relevantnije na ovoj mreži nego sami mediji, jer su upravo oni ti koji proizvode i dele sadržaje vezane za svoje aktivnosti. Druga značajna promena se odnosi na podršku, odnosno na takozvane botovske strukture koje i dalje postoje oko određenih profila. Nakon uklanjanja botovskih naloga, čini se da su taktike za promociju sadržaja određenih političkih opcija postale dosta sofisticiranije.
U cilju sticanja što celovitije slike preidzborne kampanje, u istraživanje su uključeni nalozi svih političkih stranaka koje su izašle na izbore u aprilu, kao i nalozi predsednika stranaka. Takođe, analiza je obuhvatala naloge nosilaca svih lista na sva tri nivoa (predsednički, parlamentarni i lokalni). U okviru istraživanja takođe su analizirani heštegovi koji su se ticali izbora, a koji su korišćeni u kreiranju predizbornih narativa, te slogani kampanja svih stranaka i koalicija.
Ko je kome lojalan?
Iako političari u Srbiji koriste Tviter bitno drugačije od, recimo, američkih političara kojima platforma služi za direktnu diskusiju sa građanima, jasno je da postoji volja da se i u ovom prostoru na određeni način stupi u interakciju sa potencijalnim glasačima.
Predsednički kandidati
Analizirano je ukupno 511,851 pratilaca naloga 6 predsedničkih kandidata prisutnih na Tviteru: Aleksandra Vučića, Boška Obradovića, Biljane Stojković, Branke Stamenković, Zdravka Ponoša i Miše Vacića.
Kada su u pitanju unikatnipratioci, odnosno oni korisnici koji prate samo jednog kandidata, situacija je slična kao i za ukupne: predsednik Vučić ima skoro 350.000, odnosno deset puta više pratilaca nego sledeći po redu kandidat Boško Obradović. Iako Branka Stamenković ima više ukupnih pratilaca (17.467) od Zdravka Ponoša (16.289), Ponoš ima nešto više jedinstvenih pratilaca (4.857) nego predsednička kandidatkinja Suverenista (4.776). Najveća razlika primećena je kod Miše Vacića, kod kojeg od ukupno 2.693 pratilaca samo 637 prati isključivo njega.
Kandidati za premijersku poziciju
Jedino se u analizi kampanje za parlamentarne izbore situacija pokazala drugačijom: Marinika Tepić, kandidatkinja koalicije Ujedinjeni za Srbiju iz Stranke slobode i pravde ima najviše pratilaca (123.454), iza nje se nalazi Saša Radulović (Suverenisti) sa 103.290 pratilaca, dok se nositeljka liste Srpske napredne stranke Danica Grujičić našla na četvrtom mestu, sa 15.811 pratilaca. Obzirom da je doktorka Grujičić novo lice na političkoj sceni, logično je da broj njenih pratilaca bude manji nego drugih kandidata Srpske napredne stranke.
Takođe, za razliku od situacije na predsedničkim i lokalnim, Danica Grujičić ima tek oko 35% unikatnih pratilaca, dok Marinika Tepić ima 60%, a Saša Radulović 66%. Usame Zukorlić ima najviše unikatnih pratilaca, sa 575 od ukupnih 771.
Kandidati za gradonačelničku poziciju
U trci za gradonačelnika, kandidat Srpske napredne stranke Aleksandar Šapić ima ubedljivo najviše pratilaca na Tviteru (174.637), opet skoro deset puta više nego Dobrica Veselinović iz Koalicije “Moramo” (18.292) koji je zauzeo drugo mesto po broju pratilaca.
Kada su u pitanju unikatni pratioci u gradonačelničkoj trci, situacija je uglavnom slična: Aleksandar Šapić ima 169.557 unikatnih pratilaca, dok Dobrica Veselinović ima 15.428 odnosno 84% svoje pratilačke baze. Nemanja Šarović (Radikali) i Vojin Biljić (Suverenisti) imaju po oko 50% pratilaca koji prate samo njih od četiri ponuđena kandidata.
Pozitivna i negativna kampanja
Jedna od ključnih stvari koje su se izdvojile u predizbornoj kampanji jeste način na koji se vladajuća partija oslanjala na negativnu kampanju. Prema broju ritvitova i citata (quotes), očigledno je da su, na primer, profili SNS-a i predsednika Vučića, kao i drugih poslanika ove stranke (na primer, Zorana Tomića, Luke Kebare, Aleksandra Šapića i Vladimira Orlovića)u najvećem broju slučajeva bili direktno retvitovani bez bilo kakvog komentara ili dodatnog sadržaja, dok su s druge strane sadržaji koji su deljeni sa profila Zdravka Ponoša, Marinike Tepić, Dragana Đilasa, Narodne stranke, Stranke slobode i pravde i Borisa Tadića u mnogo većem broju slučajeva citirani, odnosno neka vrsta komentara ili sadržaja je dodata pre deljenja. Ovaj trend ukazuje na negativnu kamapanju u kojoj se sadržaji opozicionih opcija dele mnogo češće sa nekim dodatnim komentarom koji je uglavnom kritične prirode.
Aktivnost tokom kampanje
Za 48 dana kampanje koliko je obuhvaćeno u analizi, dnevni trendovi objavljivanja su bili prilično konzistentni. Za prva tri dana marta i aprila, uprkos pojačanoj aktivnosti na dan samih izbora, očigledno je da je dinamika svakonevne aktivnosti bila slična, sa pojačanom aktivnošću u predvečernjim časovima, od 17 časova pa sve do 21-22 časa uveče.
Negde na sredini kampanje u nedelji od 7. do 14. marta aktivnost je bila veoma ravnomerno raspoređena, sa najvećim stepenom aktivnosti svakog dana između 19 i 20 časova, osim 13. marta kada je predsednik Vučić bio na predizbornom skupu u Bačkoj Palanci i aktivnost je bila veća u toku dnevnih časova, od 14 popodne. Istog dana je najavljeno dodatno poskupljenje goriva kao posledica rata u Ukrajini.
Diktiranje narativa
Posmatrajući količinu heštegova koji su korišćeni tokom kampanje, očigledno je da su pojmovi vezani za predsednika Vučića i Srpsku naprednu stranku bili u znatnoj meri zastupljeniji nego bilo koji drugi; to su heštegovi poput #vucic, #sns i slogani kampanje kao što su #delagovore, #mirstabilnostvucic i #zajednomozemosve. Interesantno je da u danima kada je predsednik imao neko javno obraćanje ili gostovanje na nekoj televiziji, hešteg #najava se pojavljivao jako često, kao na primer 12. marta kada je gostovao u emisiji Intervju na Pinku ili 29. marta kada je gostovao u Ćirilici na televiziji Hepi. Tek 2. aprila i na dan samih izbora primećen je porast pojmova kao što su #izbori2022 i #moramo, #ajmoljudi i #dopobede.
Od drugih zastupljenih heštegova za vreme kampanje istakli su se rat u Ukrajini i Kosovo.
prikaz aktivnosti heštegova vezanih za rat u Ukrajini
Kosovo je posebno bila velika tema 7. marta kada se u jeku rata u Ukrajini u međunarodnoj zajednici pokrenulo pitanje priključivanja Kosova određenim međunarodnim organizacijama, na šta je predsednik Srbije veoma oštro reagovao. O temi se raspravljalo i narednih par dana.
prikaz aktivnosti heštegova vezanih za Kosovo
Napomena: zbog tehničkih problema sa prikupljanjem podataka, dan 23. mart isključen je iz analize.
Mila Bajić je istraživačica SHARE Fondacije sa fokusom na odnos novih medija, tehnologije i privatnosti.
