Otvoreno pismo: Srbija mora da procesuira nezakonito hakovanje novinara i aktivista
Danas, 19. decembra, krovna evropska organizacija za digitalna prava (EDRi) i 50 organizacija civilnog društva pozivaju institucije Evropske unije da preduzmu mere kako bi zaustavile nelegalnu upotrebu špijunskog softvera od strane nadležnih organa u Srbiji koji targetiraju novinare, aktiviste i članove civilnog društva.
Organizacija Amnesty International je 16. decembra objavila izveštaj koji otkriva široko rasprostranjene zloupotrebe od strane srpske policije i Bezbednosno-informativne agencije (BIA) kroz upotrebu špijunskih alata poput NoviSpy-a. Aktivisti, novinari i članovi civilnog društva bili su meta, a njihovi telefoni su zaraženi tokom ispitivanja ili prilikom oduzimanja uređaja. Ovi postupci otvoreno krše zakone Srbije i osnovna ljudska prava.
Ovaj skandal dešava se paralelno sa opštim pogoršanjem situacije u vezi sa ljudskim pravima i vladavinom prava u Srbiji. Novinari, aktivisti i civilno društvo suočavaju se sa sve češćim hapšenjima, pretnjama i represijama, što dodatno ugrožava osnovne slobode.
Stoga pozivamo Evropsku uniju da:
- Zahteva od Vlade Srbije da se pridržava zakonodavnog okvira i hitno prestane sa nezakonitom upotrebom NoviSpy-a i drugih špijunskih softvera, koji nesrazmerno narušavaju osnovna prava, a za koje ne postoje adekvatne zaštite da se spreče i isprave štete po ljudska prava.
- Zahteva od nadležnih organa u Srbiji da zaustave urušavanje građanskih prava i sloboda, uključujući hapšenja i zastrašivanje novinara, aktivista i demonstranata.
- Zahteva od Posebnog tužilaštva za visokotehnološki kriminal da istraži okolnosti pod kojima je špijunski softver upotrebljavan protiv aktivista u Srbiji i obezbedi da je pravna zaštita dostupna žrtvama, uključujući garancije zaštite od ponavljanja incidenata.
- Zahteva od nezavisnih institucija Republike Srbije (Zaštitnik građana i Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti) da istraže okolnosti pod kojima je špijunski softver upotrebljavan protiv aktivista u Srbiji.
Otvoreno pismo u celosti
Čitaj još:
Digitalna bezbednost na protestu
Prostor za javno delovanje i izražavanje neslaganja u Srbiji se sužava, dok se na kritiku i nezadovoljstvo građana uzvraća sve intenzivnijom represijom. Kada su ugroženi osnovni principi demokratskog uređenja ograničavanjem slobode izražavanja i prava na okupljanje, digitalna bezbednost postaje ključna za zaštitu svih učesnika protesta, blokada i drugih oblika građanskog delovanja..
Ovaj vodič nudi praktične savete i alate za očuvanje bezbednosti podataka, komunikacije i uređaja, kao i preporuke za operativnu i situacionu bezbednost tokom protesta i sličnih događaja visokog rizika, tokom kojih može doći do fizičkih napada, privođenja i drugih incidenata.
Zaključavanje telefona
Da bi vam telefon bio zaštićen, neophodno je da podesite zaključavanje ekrana.
iPhone
- Izaberite PIN ili lozinku u podešavanjima telefona (Face/Touch ID & Passcode) a zatim, ukoliko želite, identifikaciju putem lica (Face ID) ili dodira (Touch ID) u zavisnosti od modela.
- U podešavanjima ekrana, odredite period posle kog se iPhone automatski zaključava (Display & Brightness > Auto-Lock).
Android
- U Security/Privacy podešavanjima telefona (zavisno od proizvođača) podesite PIN, lozinku ili pattern, kao i otključavanje putem biometrije (otisak prsta, lice).
- U podešavanjima ekrana (npr. Display & touch, zavisi od proizvođača) namestite period automatskog zaključavanja (Screen timeout).
Postavite što duži PIN ili lozinku koji ne sadrže vaše lične podatke poput datuma rođenja. Budite svesni da vam mogu prisilno otključati telefon ako koristite otključavanje licem ili otiskom prsta.
Ažuriranje i bekap
Ažurirajte sve svoje uređaje, operativne sisteme ili aplikacije kako bi ste smanjili broj ranjivosti i povećali bezbednost uređaja. Uključite opciju automatskog ažuriranja (automatic updates) kako bi se najnovije verzije softvera instalirale čim postanu dostupne. Obratite pažnju da li se pojavila notifikacija za ažuriranje operativnog sistema na telefonu (iOS, Android) i bez odlaganja je instalirajte.
Automatsko bekapovanje podataka sa telefona (aplikacije, podešavanja uređaja, SMS poruke itd) može se uključiti na Androidu u sistemskim podešavanjima pod opcijom “Backup”, za šta se koristi Google One servis povezan sa vašim Google nalogom. Bekapovanje fotografija sa telefona može da radi Google Photos aplikacija, ali imajte na umu da je čuvanje ograničeno slobodnim prostorom na vašem Google nalogu. Za iPhone su dostupni iCloud bekapi, koji se mogu napraviti automatski ili manuelno.
Imajte u vidu da nekoliko godina stari telefoni ne dobijaju bezbednosna ažuriranja koja objavljuju Google i Apple.
Obezbeđivanje naloga
Lozinke
Lozinke treba da budu jedinstvene, tj. da se koriste samo za jedan nalog ili uređaj, dugačke i formirane od raznovrsnih karaktera. Dugačku lozinku – od 10+ ili čak 20+ karaktera, što duže to bolje – teško je provaliti ili pogoditi. Najbolje je da za lozinku koristite kombinaciju različitih vrsta karaktera i simbola, kao što su brojevi, mala i velika slova i specijalni karakteri (!, ~, *).
Za generisanje i čuvanje kompleksnih lozinki treba koristiti posebne aplikacije (password managers) – preporučuje se Bitwarden.
Multifaktorska autentifikacija
Uključite multifaktorsku autentifikaciju (MFA) na nalozima. To stvara dodatni nivo zaštite, jer traži još jedan korak za logovanje, tj. privremeni kod. Spisak servisa koji podržavaju MFA dostupan je na 2FA Directory, zajedno sa uputstvima za uključivanje ove opcije.
Bezbednije je podesiti MFA mobilnu aplikaciju od SMS poruka jer je SMS nezaštićen kanal. Primer MFA mobilne aplikacije:
- Google Authenticator (Android, iOS) može da sinhronizuje kodove sa Google nalogom i bekapuje ih.
Da ne biste ostali bez pristupa nalogu u slučaju da izgubite telefon, obavezno na bezbednom mestu sačuvajte rezervne kodove (backup codes) koje će vam servis ponuditi kada podešavate MFA aplikaciju. Ovi kodovi mogu biti ključni da povratite nalog ako izgubite telefon sa MFA aplikacijom.
Bezbedna komunikacija
Za čet komunikaciju i pozive koristite aplikaciju Signal, koja je besplatna i dostupna za sve najčešće korišćene uređaje i operativne sisteme. Preporučujemo da prilikom organizovanja grupne komunikacije formirate grupe na Signalu i koristite opciju nestajućih poruka (disappearing messages) koja automatski briše poruke sa uređaja nakon određenog vremena. Ova opcija je posebno korisna za deljenje osetljivih podataka u privatnoj i grupnoj komunikaciji.
Uvek treba imati na umu da je u grupnoj komunikaciji sa velikim brojem učesnika, dovoljno da jedan uređaj bude zaražen pa da kompletna komunikacija bude kompromitovana.
Za registraciju na Signalu je potreban broj telefona, ali ako namestite korisničko ime (username) vaš broj neće biti vidljiv prilikom uspostavljanja kontakta.
Operativna i situaciona bezbednost tokom protesta
Ključno je da vam vaši uređaji (telefoni, laptopovi) budu u vidnom polju i da ih ne ostavljate otključane i bez nadzora. Ako snimate protest telefonom, povedite računa da imate pristup aplikaciji kamere putem glavnog ekrana kako ne biste otključavali telefon dok snimate ili fotografišete. Budite svesni da će identitet ljudi koje ste snimili biti svima dostupan kada fotografije ili snimke podelite na društvenim mrežama. Ukoliko ste zabrinuti da vas neko može identifikovati, putem tehnologije prepoznavanja lica, uživo ili na društvenim mrežama, nosite odeću kojom možete sakriti svoj identitet.
Uključite opciju “režim leta” (airplane mode) na svom telefonu kako biste smanjili količinu podataka koju pasivno delite kada se vaš telefon povezuje na mrežu provajdera. Ako ste u blizini tuče, nasilnog postupanja policije i tome slično, isključite telefon dok se ne sklonite u bezbednu zonu. Uvek se krećite u grupi i ne udaljavajte se previše od vama poznatih ljudi. Dok snimate, obratite pažnju na nepoznate ljude oko sebe koji mogu pokušati da vam otmu ili izbiju telefon iz ruke. Ako neko od ljudi iz vaše grupe snima događaj, pazite na neposredno okruženje i blizinu nepoznatih osoba koje bi mogle da im naude.
Ako procenite da su velike šanse da će na protestu doći do incidenata poput hapšenja ili otimanja uređaja, sa sobom nosite poseban telefon namenjen samo za rizične situacije.
Da biste mogli da na daljinu zaključate, locirate ili obrišete podatke sa telefona, u slučaju da ga izgubite, pripremite opciju Find Device u okviru iCloud-a za iPhone ili podesite Find My Device za Android.
Fizički napadi i privođenja
Ako očekujete da ćete biti privedeni, isključite telefon i predajte ga bliskoj osobi sa kojom ste došli na protest. U slučaju da vas privedu, tražite od policijskih službenika da se legitimišu ako su u civilu i tražite da vam omoguće telefonski poziv kako biste obavestili advokata i blisku osobu. Ostanite mirni, ne ulazite u fizičke sukobe i ne vređajte policijske službenike prilikom privođenja.
Takođe, u slučaju privođenja, policijski službenik je dužan da vas odmah obavesti o vašim pravima. To uključuje pravo da znate razlog privođenja, da ništa ne izjavite, da pre saslušanja imate poverljiv razgovor sa advokatom, kao i da obavestite člana porodice ili drugu blisku osobu o svom hapšenju. Takođe, imate pravo da zahtevate pregled lekara koga sami izaberete (naročito ukoliko ste pretrpeli bilo kakvu vrstu povreda). Policija vas može zadržati do 48 sati u kom slučaju je dužna da vam uruči rešenje o zadržavanju, a za sve preko toga odluku donosi sud.
Ukoliko vam policija oduzme telefon, obavezna je da vam izda potvrdu o privremeno oduzetim predmetima. Ako od vas zahtevaju da otkrijete lozinku ili sami otključate uređaj, nikako to nemojte činiti. Mada postoje retke situacije u kojima takav zahtev može biti opravdan, bez prethodnog saveta i saglasnosti vašeg advokata ne treba da postupate po tom zahtevu.
Ukoliko vam uzimaju izjavu samo u svojstvu građanina na informativnom razgovoru, ne ostavljajte telefon bez nadzora dok se nalazite u policijskoj stanici. Ako policija insistira da telefon ostavite u drugoj prostoriji, zahtevajte da telefon odnesete kući ili da ga predate osobi od poverenja. Takođe, obavezno tražite uvid u zapisnik i kopiju vaše izjave.
Ako policija privodi nekoga od ljudi sa kojima ste došli na protest, tražite da se policijski službenici legitimišu i pitajte u koju policijsku stanicu idu. Odmah po saznanju obavestite advokata ili tražite od organizatora protesta kontakt advokata za pružanje besplatne pravne pomoći.
Ako primetite da nekoga od ljudi sa kojima ste došli na protest fizički napadaju, snimite incident telefonom, pokažite osobu redarskoj službi protesta i pozovite policiju.
Važni kontakti
Sa sobom nosite papir sa kontaktima koji su ključni u slučaju incidenta:
- Policija: 192
- Hitna pomoć: 194
- Broj telefona kontakta za organizaciju protesta
- Broj telefona bar jedne osobe sa kojom ste došli na protest
- Broj telefona bar jedne bliske osobe koja nije na protestu (član porodice, prijatelj/ica, kolega/inica itd)
- Broj telefona advokata koji pruža pravnu pomoć vašoj organizaciji/organizatoru protesta
Čitaj još:
MUP i BIA nezakonito upadaju u telefone aktivista i novinara
Dokazana upotreba špijunskog softvera i forenzičkih alata mimo zakona
Upotreba špijunskih softvera predstavlja ozbiljan napad na ljudska prava, slobodu izražavanja i privatnost građana. U Srbiji, njihovo korišćenje postaje svakodnevna praksa. Novi izveštaj organizacije Amnesty International ukazuje na rasprostranjeno korišćenje špijunskih softvera protiv aktivista, novinara i pripadnika civilnog društva od strane policije i Bezbednosno-informativne agencije (BIA) u Srbiji. Izdvojeni su potvrđeni slučajevi Nikole Ristića iz grupe “SviĆe”, aktiviste inicijative “Marš sa Drine” Ivana Bjelića, novinara iz Dimitrovgrada Slaviše Milanova, ekološkog aktiviste Ivana Milosavljevića Bukija, i aktiviste organizacije “Krokodil”.
Stručnjaci za digitalnu forenziku su analizom uređaja građana Srbije direktno pogođenih korišćenjem intruzivnih tehnologija pouzdano utvrdili da su policija i BIA rutinski koristili novi tip špijunskog softvera koji Amnesty International naziva NoviSpy, uz zloupotrebu visoko sofisticiranog alata za digitalnu forenziku izraelske kompanije Cellebrite. U izveštaju se navodi da je Ministarstvo spoljnih poslova Norveške doniralo ovaj alat za digitalnu forenziku MUP-u Srbije uz posredstvo Kancelarije Ujedinjenih nacija za projektne usluge (UNOPS).
Pripadnici civilnog društva bili su zaraženi špijunskim softverom prilikom informativnih razgovora kada su njihovi uređaji bili oduzimani ili van njihovog domašaja. Nakon što bi telefon uzeli pripadnici policije i BIA, koristili su Cellebrite kako bi prisilno otključali telefon i sa njega preuzeli podatke, a potom direktnim pristupom instalirali špijunski softver NoviSpy. Prema nalazima Amnesty International, NoviSpy može da pravi skrinšotove i sa telefona ih šalje na server BIA, ali i da ostvari dozvole za pristup lokaciji, mikrofonu i kameri.
Prema Krivičnom zakoniku, posedovanje, distribucija i upotreba špijunskih softvera, kao vrste računarskih virusa, predstavlja krivično delo. Takođe, svaki neovlašćeni pristup zaštićenim uređajima i podacima je kriminalizovan. Konačno, iako pojedini zakoni omogućavaju primenu posebnih dokaznih radnji i posebnih mera nadzora i obrade podataka u izuzetnim slučajevima, špijunski softveri svojom intruzivnom i neselektivnom prirodom prevazilaze granice zakonskih principa neophodnosti, srazmernosti, zaštite podataka o ličnosti i zaštite privatnosti. Dakle, neselektivna priroda upotrebe špijunskih softvera znači da ne samo da se obrađuju podaci targetiranog lica, već i podaci svih ostalih lica koji se nalaze na uređaju.
Sve rasprostranjenije korišćenje špijunskih softvera dešava se paralelno sa pogoršanjem stanja demokratije i vladavine prava u Srbiji. U prethodnih nekoliko godina građani su svoje nezadovoljstvo izražavali na brojnim protestima protiv vlasti što je izazvalo sve veću represiju protiv aktivista, novinara, pripadnika civilnog društva i opozicije, a jedna od najčešćih taktika zastrašivanja bila je privođenje i određivanje pritvora zbog neosnovanih optužbi poput nasilnog rušenja ustavnog poretka, nakon čega bi optuženi bili pušteni na slobodu.
U Srbiji su i ranije postojale indicije upotrebe špijunskih softvera, a najskoriji je bio slučaj pokušaja daljinskog zaražavanja telefona predstavnika civilnog društva sa kraja 2023. godine, što je izazvalo sumnju da državni organi koriste Pegasus i druge špijunske softvere za targetiranje aktivista. Autori Amnesty izveštaja su takođe podsetili na otkrića koja su ukazivala da se u Srbiji nalaze serveri povezani sa špijunskim softverom Predator, koji je izvorno razvijen u Severnoj Makedoniji, a sada je proizvod Intellexa grupe kompanija. Predator je korišćen za targetiranje novinara i političara u Grčkoj, predsednice Evropskog parlamenta, predsednika Tajvana i brojnih aktivista širom sveta.
Izveštaj Amnesty International daje čvrste dokaze o nezakonitom korišćenju sofisticiranih tehnologija za špijuniranje novinara, aktivista i građana. SHARE Fondacija traži hitno prepoznavanje špijunskih softvera kao nezakonite tehnologije koja krši osnovna ljudska prava i poziva državne organe da bez odlaganja obustave ove prakse. Neophodno je da se hitno pokrenu odgovarajući postupci za sprovođenje unutrašnje kontrole i utvrđivanje krivične odgovornosti za ozbiljnu povredu službene dužnosti i značajno prekoračenje službenih ovlašćenja.
Čitaj još:
Prakse etičkog oglašavanja u onlajn medijima u Srbiji: Netransparentnost, lažne posete i obrada ličnih podataka
SHARE Fondacija u saradnji sa BIRN-om je objavila novi izveštaj Prakse etičkog oglašavanje u onlajn medijima u Srbiji. Oglašavanje igra ključnu ulogu u održavanju poslovanja onlajn medija u Srbiji, ali je otkriveno da se neki mediji služe netransparentnim i neetičkim praksama kako bi privukli oglašivače i ostvarili veći profit. Prema istraživanju SHARE Fondacije, najposećeniji mediji koriste prakse koje uključuju neregulisano korišćenje kolačića i obradu ličnih podataka, često bez saglasnosti korisnika, a u cilju ostvarivanja većeg profita od oglašavanja.
“Uz problematično upravljanje ličnim podacima, praksa sponzorisanih članaka, koji nisu jasno označeni, dodatno ugrožava poverenje javnosti. Politički uticaji na oglašavanje posebno su izraženi u sistemu raspodele javnih sredstava, gde su provladini mediji poput Kurira i Informera glavni dobitnici, dok lokalni i nezavisni mediji ostaju bez podrške. Anketa lokalnih medija ukazuje da čak dve trećine ispitanih ne može ostvariti saradnju sa oglašivačima zbog svog kritičkog izveštavanja”, naglašava autorka Mila Bajić.
Digitalni mediji koriste različite vrste oglasa kako bi privukli publiku i ostvarili prihod, pri čemu su najčešći prikazani oglasi, poput banera i video oglasa, dizajnirani da privuku pažnju korisnika i navedu ih na klik. Nativno oglašavanje, koje se uklapa u uobičajeni sadržaj sajta, često u formi članaka, videozapisa ili infografika, omogućava prirodniji pristup publici, ali ponekad zamagljuje razliku između uredničkog i promotivnog sadržaja, što može narušiti poverenje publike. Pored ovih tradicionalnijih formata, programatsko oglašavanje koristi automatizovane tehnologije za ciljano plasiranje oglasa u realnom vremenu, omogućavajući precizno targetiranje publike pomoću podataka i algoritama. Iako je programatsko oglašavanje efikasno i prilagodljivo, procesi poput licitiranja u realnom vremenu (real-time bidding, RTB) često zahtevaju obimnu obradu ličnih podataka korisnika, što otvara pitanja invazivnosti i zaštite privatnosti.
Kao odgovor na sve izraženije izazove u digitalnom medijskom okruženju oglašavanja, a bazirano na zaključcima iz izveštaja o etičkom oglašavanju u onlajn medijima u Srbiji i Transparentnost pod lupom: javne nabavke za medijske usluge, BIRN i SHARE Fondacija objavile su vodič “Kako do odgovornog i etičnog poslovanja medija u digitalnom okruženju”. U tekstu su izloženi ključni problemi, uključujući dominaciju senzacionalističkog sadržaja, zloupotrebu ličnih podataka korisnika, kao i netransparentno trošenje budžetskih sredstava za oglašavanje. Uz preporuke za medije, donosioce odluka i oglašivače, vodič naglašava potrebu za balansiranjem između profitabilnosti i profesionalnih standarda, ističući značaj transparentnosti, regulative i jačanja koregulatornih mehanizama. Predložene mere obuhvataju unapređenje zakonodavnog okvira, promociju odgovornog oglašavanja i podršku nezavisnim medijima, čime bi se doprinelo etičnijem i održivijem medijskom poslovanju u digitalnoj eri.
Istraživanje je sprovedeno u okviru projekta “Cena privatnosti” koji partnerski sprovode BIRN Srbija, SHARE Fondacija i Partneri Srbija, uz finansijsku podršku MATRA programa.
Čitaj još:
SHARE Bilten: Srbija i EU digitalno tržište, kriminalizacija zloupotrebe intime, monitoring izveštaj…
Pristup digitalnom tržištu EU bi i građanima Srbije i domaćoj privredi omogućio mnogo viši nivo zaštite od loših praksi Big Tech kompanija. Za razvoj digitalnog tržišta u Srbiji neophodni su harmonizacija zakona sa EU standardima i efikasna primena zakona uz puno uvažavanje građanskih prava i sloboda, jedan je od zaključaka sa okruglog stola koji je u Narodnoj skupštini organizovala SHARE Fondacija.
Izveštaj sa okruglog stola → SHARE Fondacija
Upravo je zavšrena javna rasprava o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika. U nacrtu se nažalost nisu našle odredbe koje bi kriminalizovale zloupotrebu intimnih sadržaja. Odsustvo adekvatnog pravnog odgovora i izgradnje društvene svesti o ovim problemima dovelo je do teških povreda ljudskog dostojanstva i nekažnjenog digitalnog nasilja.
Ključni problemi i pravne pozicije → SHARE Fondacija
Poslednjih meseci narativom su dominirale duboke društvene podele u vezi sa rudarenjem litijuma i povezanim nezadovoljstvom građana, targetiranje i pritisci na novinare i aktiviste, kao i raznovrsne propagandne tehnike. U novom monitoring izveštaju predstavili smo povrede digitalnih prava tokom letnjeg perioda, to jest od jula do kraja septembra.
Novi presek stanja digitalnih prava → SHARE Fondacija
Eksperti SHARE Fondacije su po treći put analizirali u kojoj meri 50 informativnih sajtova poštuje standarde zaštite ličnih podataka građana. Indeks za 2024. ukazuje na neznatno poboljšanje prilika, mada sporo i neravnomerno. Najveći napredak uočen je u jasnom i transparentnom objavljivanju politika privatnosti.
Kako se rangiraju mediji u Srbiji → SHARE Fondacija
PLUS:
Srbija na ivici slobodnog interneta: novi “Freedom on the Net” izveštaj → Freedom House
Da li EU može da obezbedi “digitalnu pravednost” → European Digital Rights (EDRi)
Mapiranje desničarske medijske scene u Srbiji → Raskrikavanje
Treće strane će moći da treniraju AI modele na podacima korisnika X → The Register
Baza postupaka u vezi sa automatizovanim donošenjem odluka → Tech Litigation
EU spremna da otvori digitalno jedinstveno tržište za Srbiju
Evropska unija spremna je da otvori delove svog jedinstvenog tržišta za Srbiju i ostale zemlje kandidate jer je to strateško ulaganje u svoje buduće članice, poručio je Vladimir Prebilič, poslanik Evropskog parlamenta na okruglom stolu “Ka jedinstvenom digitalnom tržištu Evropske unije: Srbija između regulatornih izazova i mogućnosti”.
Na okruglom stolu koji je na inicijativu SHARE Fondacije 31. oktobra održan u Narodnoj skupštini, usaglašeno je da prioriteti države treba da budu razvoj digitalnog tržišta, harmonizacija zakonodavstva i njegova efikasna primena uz puno uvažavanje prava građana i građanki u digitalnom okruženju.
Tomislav Momirović, ministar unutrašnje i spoljne trgovine naveo je da je u toku ove godine izvoz IKT usluga dostigao 2,6 milijardi evra, odnosno da je 9 puta veći u odnosu na 2012. godinu. “Mi smo u dobrom trendu kada je reč o ovoj sferi, zajedno sa nevladinim sektorom i privredom Vlada će raditi na inoviranju našeg pravnog okvira. Odgovorna država ne sme da uđe u zamku regulacije koja ne proizvodi efekte”, rekao je Momirović.
Pored ekonomskog razvoja i ulaganja u digitalnu infrastrukturu, pristupanje digitalnom evropskom tržištu značilo bi i punu harmonizaciju domaćeg digitalnog zakonodavstva. Istraživanja SHARE Fondacije ukazuju da se trenutno najveći jaz između nacionalne legislative i evropskih propisa odnosi se na odgovornost, konkurentnost, transparentnost digitalnog tržišta i usluga.
Prebilič je naglasio da pristup evropskom digitalnom tržištu nije zamena za punopravno članstvo niti paralelni kolosek ka Briselu. “Plan rasta je jedinstvena prilika za Zapadni Balkan, postoji politička volja EU i Jedinstveno digitalno tržište je najprirodniji početak. Novi saziv Evropskog parlamenta će imati visoko na agendi ova pitanja i nadam se da ćemo uskoro imati rezultate”, objasnio je evroposlanik.
Kako je napomenuo pomoćnik ministra za evropske integracije Miroslav Gačević, obaveza Srbije je da se do kraja pregovaračkog procesa harmonzuje u oblasti digitalizacije, te da su dva instrumentalna akta u tom pogledu Akt o digitalnim uslugama (DSA) i Akt o digitalnim tržištima (DMA). “Naš cilj je da se pre okončanja pregovora harmonizujemo i postanemo deo Jedinstvenog digitalnog tržišta”, rekao je Gačević.
Kroz Plan rasta je opredeljeno 6 milijardi evra, a sredstva su na raspolaganju do 2027. godine. Dobrica Veselinović, narodni poslanik Zeleno-levog fronta, smatra da je to prilika i za geopolitičko pozicioniranje Srbije prema velikim igračima poput SAD i Kine, gde i EU i Srbija traže zajednički odgovor.
Međutim, prema rečima profesora FON-a Đorđa Krivokapića, digitalni prostori često izmiču regulaciji, a jačanje svih sektora kroz implementaciju DSA, DMA i AI Akta bi unapredilo položaj građana, privrede i državnih organa. Pravila koja bi bila jednaka za sve i zasnovana na fleksibilnim mehanizmima regulacije bi pojačala konkurentnost domaćih aktera.
Evropski akti, takođe, daleko efikasnije adresiraju “čuvare kapija” digitalnog tržišta, odnosno najveće tehnološke kompanije poput Gugla, Mete i Amazona, a pristup ovim mehanizmima bi i građanima Srbije i domaćim kompanijama omogućio mnogo viši nivo zaštite i daleko efikasniju regulaciju Big Tech kompanija.
Čitaj još:
Javna rasprava o izmenama Krivičnog zakonika: Zloupotreba intimnih sadržaja ne sme ostati nekažnjiva
EDIT 4.11.2024. u 16:45:
Ministarstvo pravde je u saopštenju od 1. novembra navelo:
„U toku javne rasprave pažnju je privukla inicijativa da se Krivični zakonik dopuni novim krivičnim delom Neovlašćeno deljenje i zloupotreba snimka intimne sadržine koju je podržao veći broj organizacija civilnog društva i pojedinaca. Ministarstvo pravde je stanovišta da je ova inicijativa opravdana i da će da iznađe i predloži najbolje zakonsko rešenje kojim će se zaštititi intimni sadržaj od zloupotrebe i širenja putem društvenih mreža.“
Hvala svima na podršci inicijativi grupe organizacija koje se zalažu za kriminalizaciju zloupotrebe intimnih sadržaja!
U toku je javna rasprava o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika. Predložena zakonska rešenja ne sadrže odredbe koje regulišu zloupotrebu snimaka polne sadržine. Javna rasprava traje do 31. oktobra.
SHARE Fondacija tim povodom poziva sve zainteresovane da se u javnoj raspravi zauzmu za kriminalizaciju ove vrste nasilja.
U posebnom dokumentu, izložili smo detalje društvene pošasti digitalnog doba, njene razorne posledice, kao i pravne argumente za izmene Krivičnog zakonika koje bi kriminalizovale zloupotrebu intimnih sadržaja.
Smatramo da postojeći jaz između pravnih normi i društvene stvarnosti doprinosi naglom širenju nasilničke kulture, čije su mete, ali i počinioci, često mladi. U odsustvu adekvatnog pravnog odgovora i izgradnje društvene svesti o ovim problemima, svedočimo sve težim povredama ljudskog dostojanstva i razobručenom upuštanju u nekažnjeno digitalno nasilje.
Stoga predlažemo uvođenje novog krivičnog dela koje bi stavilo van zakona zloupotrebe intimnih sadržaja. Takvo krivično delo bi moralo da obuhvati deljenje sadržaja (fotografije, video i audio snimke, i druge materijale intimne sadržine) bez pristanka osobe koja se na njima nalazi; kreiranje i deljenje lažnog sadržaja na bilo koji način (pokazivanjem, ustupanjem) ili izmenu postojećeg sadržaja uz pomoć računarskog programa, kao i samu pretnju da će se takav sadržaj podeliti na bilo koji način. Kvalifikovani oblik krivičnog dela predstavljalo bi deljenje takvog sadržaja na internetu ili u medijima, kada postaje dostupan javnosti ili većem broju ljudi, kao i ukoliko se više sadržaja odnosi na istu osobu. Takođe, kvalifikovani oblik dela podrazumevao bi i izazivanje teških posledica za osobu čija se intima na ovaj način zloupotrebljava, kao i ukoliko je delo učinjeno prema maloletnicima, između ostalog. Smatramo da je neophodno uspostaviti i pravnu odgovornost za onog ko u svojstvu organizatora posreduje u deljenju, predaji ili pokazivanju sadržaja, bez obzira na to da li je i sam delio takav sadržaj.
Pozivamo sve zainteresovane da pošalju komentare na mejl adresu [email protected]. U naslovu mejla potrebno je navesti „Za javnu raspravu – Krivični zakonik“. Predlog se dostavlja na propisanom obrascu, čiju smo sadržinu pripremili, a koji je potrebno dopuniti vašim podacima. Predlog možete pronaći na ovom linku. Rok za slanje komentara je 31. oktobar.
Čitaj još:
Podele i pritisci, dobro uigrana propaganda
U novom preseku monitoringa SHARE Fondacije u Srbiji od jula do kraja septembra 2024. zabeleženo je 30 povreda ljudskih prava u digitalnom okruženju. Kategorija prevara, pretnji i manipulacija ponovo je bila najbrojnija sa 27 povreda, dok je ostalih povreda bilo znatno manje – jedan sajber incident i dva slučaja koja su se odnosila na ugrožavanje privatnosti i podataka o ličnosti. Kada je reč o rodno zasnovanom onlajn nasilju, naročito problematičan bio je slučaj alžirske bokserke Iman Helif tokom Olimpijskih igara u Parizu.
Duboke podele
Od kada je najavljeno, moguće otvaranje rudnika litijuma kompanije Rio Tinto u dolini reke Jadar izaziva tenzije, duboke društvene podele i proteste. Krajem 2021. godine dogodile su se blokade saobraćajnica i veliki ekološki protesti, nakon kojih su predstavnici vlasti obavestili javnost da se projekat Jadar zaustavlja. Međutim, Ustavni sud je u julu ove godine ukinuo odluku Vlade Srbije o navodnom zaustavljaju projekta, što je pokrenulo nove talase protesta u gradovima širom Srbije, ali i društvenih tenzija u vidu verbalnih političkih sukoba, kao i pritisaka na aktiviste i stručnjake koji se protive rudarenju litijuma. Takav razvoj događaja nesumnjivo je ostavio trag i na digitalno okruženje tokom leta.
Već po donošenju odluke Ustavnog suda počelo je da buja nezadovoljstvo među građanima, pa je tako aktivista Nikola Ristić bio saslušavan u policiji zbog objave na mreži X. Naime, Ristić je 11. jula objavio da je Ustavni sud “prelomio i odlučio da pokrene građanski rat u Srbiji”. Na adresi njegovih roditelja pojavili su se pripadnici policije u punoj opremi, a kako ga nisu zatekli tamo, u telefonskom razgovoru je pristao da sam ode u policiju sa advokatom. U službenoj belešci koju je podelio na društvenim mrežama navodi se da je Ristić pozvan na razgovor u vezi sa krivičnim delom pozivanja na nasilnu promenu ustavnog uređenja. U avgustu, Ristić i još jedan omladinski aktivista Ivan Bjelić našli su se na udaru Informera, koji ih je vređao i optužio za uzimanje novca od države kroz njihovo članstvo u Savetu za mlade, iako je reč o neplaćenim pozicijama.
U drugoj polovini avgusta i početkom septembra, društvene tenzije su kulminirale privođenjem više aktivista širom Srbije zbog ekoloških protesta. Na primer, Zorana Crnojević i Predrag Žunić su kao administratori Fejsbuk grupa namenjenih informisanju o protestima protiv rudarenja litijuma, pozvani na informativne razgovore. Zbog navodne sumnje na krivična dela koja se tiču rušenja ustavnog poretka Republike Srbije aktivistima su pretresani stanovi, a nekima oduzimani i telefoni. Aktivistkinju iz Novog Sada Milicu Ranđelović su pripadnici policije priveli na informativni razgovor na aerodromu “Nikola Tesla” kada je pošla na godišnji odmor. Istom prilikom joj je pretresan stan i oduzet telefon.
Naučni saradnik Instituta ekonomskih nauka Aleksandar Matković objavio je u avgustu tekst na portalu Danasa u kome je kritikovao iskopavanje litijuma u Srbiji i kompaniju Rio Tinto. Nakon toga, počeo je da dobija pretnje smrću, kojima su targetirani i članove njegove porodice. Još jedan ekstreman slučaj u kontekstu diskursa o eksploataciji litijuma je takozvani “registar ekoloških terorista” koji je objavio pokret nepoznatog porekla i članstva “Kopaćemo”, a koji se javno zalaže za realizaciju projekta Jadar u Srbiji. Na sajtu pokreta objavljen je spisak sa fotografijama brojnih ekoloških aktivista i ličnosti iz javnog života, povodom čega su najavljene krivične prijave i tužbe.
Targetiranje i pritisci: dobro uigrana mašinerija
Tabloidno manipulisanje sadržajima za potrebe kampanja blaćenja u onlajn prostoru dostiglo je nove granice. Nagrađivana novinarka Tamara Skrozza našla se na meti brojnih prorežimskih medija, koji su joj imputirali da je izjavom o 5. oktobru pozivala na ubistvo predsednika Srbije Aleksandra Vučića, iako ga ona nije ni spomenula. Skrozza je objasnila da kampanja ostavlja posledice i na njenu porodicu, kao i da će podneti tužbe.
Nova propagandna tehnika targetira ljude koji izražavaju kritički stav prema postupcima vladajuće koalicije, i predstavlja sugestivne montaže njihovih izjava koje se potom dele putem onlajn kanala. Kao primer mogu se izdvojiti TV gostovanja novinarke nedeljnika Radar Sandre Petrušić na N1 i autora sa Peščanika Dejana Ilića na Novoj S, koje su tabloidni portali predstavili kao “pozive na krvoproliće” i pretnje “novim Petim oktobrom”.
Pored prorežimskih medija koji su redovno sredstvo onlajn obračuna sa medijima, civilnim društvom i opozicijom, u ovom periodu aktivniju ulogu imali su i javni funkcioneri na mreži X. Narodni poslanik SNS i advokat Vladimir Đukanović vređao je na nacionalnoj osnovi novinarku sa Kosova Unu Hajdari, koja je objavila tekst na portalu Politiko o anti-litijumskim protestima i njihovom uticaju na vlast predsednika Vučića. U kontekstu tenzija sa Kosovom, a uoči godišnjice incidenta u Banjskoj, predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić optužila je opozicione političare i medije iz Junajted grupe da zastupaju kosovske interese. Izvršna grana vlasti nije zaostajala, pa je tako premijer Miloš Vučević targetirao studentkinju i aktivistkinju Inicijative mladih za ljudska prava Milu Pajić uvredljivim kvalifikacijama.
U društvenom narativu je ponovo aktuelizovan povratak obaveznog služenja vojnog roka, ovog puta sa konkretnim koracima nadležnih organa za sprovođenje takve odluke. Zbog komentara koji je napisao o mogućem povratku obaveznog služenja vojske, novinaru portala Bujanovačke Nikoli Laziću upućene su otvorene pretnje nasiljem na Fejsbuku.
SLAPP tužbe ne jenjavaju, pa je tako fondaciji “Slavko Ćuruvija” stigla treća tužba zbog saopštenja u kom je izraženo neslaganje sa presudom Apelacionog suda u postupku za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije. Novinarku portala Nova Jelenu Bulajić tužio je brat predsednika Srbije Andrej Vučić zbog kolumne u kojoj je navela da se njegovo ime spominje u presretnutoj komunikaciji putem aplikacije Skaj.
(Ne)komercijalne manipulacije
Manipulacije i tendenciozno izveštavanje o Olimpijskim igrama u Parizu nije zaobišlo Srbiju, naročito kada je reč o pitanjima roda koja su se našla u fokusu tokom jednog ženskog duela u boksu. Brojni mediji u Srbiji i regionu su početkom avgusta preneli neproverene navode o alžirskoj bokserki Iman Helif nakon njenog meča protiv Italijanke Anđele Karini, optužujući Helif da je “biološki muškarac”. Senzacionalistički i manipulativni tekstovi o Helif izazvali su talas mizoginije i transfobije u domaćem onlajn prostoru.
Takođe, prorežimski mediji naseli su na satiričnu X objavu o biznismenu Draganu Šolaku i nastavili sa propagandnim delovanjem. Naime, nalog “Mirko Topalovic official” koji često deli parodiju i satiru u domaćem društveno-političkom kontekstu, objavio je kako je Šolak “jedini čovek koji zaslužuje mesto predsednika Srbije”. Nedugo zatim, po portalima su počeli da se pojavljuju (dez)informativni tekstovi o tome da se protesti protiv rudarenja litijuma navodno koriste kao deo plana da Šolak preuzme vlast od Vučića, pozivajući se na satiričnu objavu.
Zabeleženi su i slučajevi komercijalnih prevara koji, po svemu sudeći, nastavljaju trend zloupotrebe imena i lika javnih ličnosti za finansijsku dobit. Tako je biznismen Miroslav Mišković predstavljen kao promoter platforme za trgovinu kriptovalutama. Za navodnu promociju je iskorišćen sajt koji oponaša vizuelni identitet medijskog portala N1, sa pozivom građanima da investiraju u platformu. Još jedna slična prevara primećena je na Fejsbuku, gde su kroz sponzorisane objave na lažnoj stranici Beogradskog aerodroma plasirane informacije da aerodrom prodaje izgubljeni prtljag po niskim cenama. Detaljnija analiza korisnika foruma Bezbedan Balkan pokazala je da je reč o prevari čiji je cilj da preuzme podatke sa platnih kartica građana radi dalje zloupotrebe.
Internet slobode na “klackalici”
Nedavno je Fridom Haus objavio novi godišnji izveštaj o stanju internet sloboda u svetu “Freedom on the Net”, u saradnji sa timom SHARE Fondacije koji je radio na izveštaju za Srbiju. Fridom haus je internet u Srbiji ocenio kao slobodan, iako nas 70 od 100 mogućih bodova ostvarenih u 2024. godini stavljaju na ivicu grupe zemalja sa delimično slobodnim internetom, čija je granica utvrđena na 69 ostvarenih bodova prema istraživačkoj metodologiji koja se primenjuje globalno.
Ove godine zabeležen je najslabiji rezultat od kako se Fridom haus izveštaj o internet slobodama radi za Srbiju, tj. od 2021. godine. Međutim, ono što ostaje kao konstanta tokom godina jeste to da je u prvoj grupi parametara kojima se ocenjuje pristupačnost internet pristupa, Srbija dobro kotirana sa 21 od 25 bodova, dok su daleko problematičnije sfere ograničavanja informisanja i sadržaja i kršenja prava korisnika.
Za razliku od mnogih delova sveta, u Srbiji se ne vrši opsežno filtriranje i blokiranje internet sadržaja i servisa, ali se novinari, aktivisti i građani koji izražavaju kritičko mišljenje o društvenim problemima ili postupcima vlasti suočavaju sa sve češćim i intenzivnijim pritiscima. Situaciju je dodatno složenom učinilo targetiranje predstavnika domaćeg civilnog sektora špijunskim softverom, koje je SHARE Fondacija sa partnerima otkrila krajem 2023. godine.
Čitaj još:
SHARE Bilten: Rodno zasnovano nasilje, EU pravila i Zapadni Balkan, digitalna prava…
Među najčešćim metama onlajn nasilja nalaze se novinarke, društvene aktivistkinje, političarke, kao i druge istaknute žene iz javne sfere. Slabi mehanizmi pravne zaštite, uz odsustvo sistemske edukacije i informisanja o ovoj vrsti nasilja i njegovim posledicama, čine ključne prepreke u borbi za pravedniji digitalni prostor.
Analiza ključnih pitanja → SHARE Fondacija
Evropska unija je reformisala tehnološki pravni okvir kroz Akt o digitalnim uslugama, Akt o digitalnim tržištima i Akt o veštačkoj inteligenciji, koji zajedno adresiraju ključne strukturne izazove aktuelnog digitalnog ekosistema. U studiji SHARE Fondacije analizirani su aspekti novih propisa EU u kontekstu Zapadnog Balkana i njihov efekat na digitalno okruženje društava u procesu evropskih integracija.
Nalazi studije → SHARE Fondacija
Od aprila do juna monitoringom SHARE Fondacije zabeležena su 33 slučaja povreda digitalnih prava u Srbiji, prevashodno u vezi sa prevarama, pretnjama i manipulacijama. Navedeni period naročito su obeležile političke tenzije usled lokalnih izbora, pravno zastrašivanje tužbama i seksualna eksploatacija.
Najupečatljiviji slučajevi povreda digitalnih prava → SHARE Fondacija
PLUS:
Plaćena praksa u Share-u: Istraživač/ica u oblasti sajber bezbednosti i forenzičke analize → Poslovi Infostud
Besplatan komplet alata za OSINT → bellingcat.gitbook.io
Internet arhiva napadnuta, procureli podaci 31 miliona korisnika → Bleeping Computer
Vodič: Međunarodno pravo i nadzor → Privacy International
Mapiranje globalnog tržišta za špijunski softver → DFR Lab
Fišing infrastruktura srušena uz pomoć civilnog društva → Access Now
Indeks privatnosti u medijima 2024: Spor i neravnomeran napredak
SHARE Fondacija predstavlja novo izdanje Indeksa privatnosti u medijima, kojim ocenjuje standarde zaštite ličnih podataka građana u okviru poslovanja onlajn medija u Srbiji. U saradnji sa partnerima, naši eksperti su po treći put analizirali 50 informativnih, uredničkih sajtova posvećenih vestima i aktuelnostima. Indikatori indeksa grupisani su u šest kategorija: osnovni tehnički parametri, obaveštavanje korisnika, kolačići i trekeri, mobilne platforme, registracija korisnika i etički kodeks.
Indeks za 2024. ukazuje na neznatno poboljšanje prilika, mada sporo i neravnomerno. Unapređenje standarda zaštite privatnosti zabeleženo je kod većine praćenih onlajn medija. Tako je u prvom izdanju Indeksa privatnosti 2021. tada najbolje rangirani Danas imao 82 od 100 mogućih poena, dok je sada na čelu portal Moj Bečej sa 99. I ostali sajtovi u vrhu liste ocenjeni su sa 90 i više poena: Kruševac press (96), Magločistač i Kolubarske (91 oba) i 021 i Kragujevačke (90 oba).
Na dnu liste takođe su zabeleženi neki značajni pomaci. Mada se portal dnevnog lista Politika i dalje nalazi na samom začelju ukupnog uzorka, ove godine je njegov skor bolji za više od deset poena u odnosu na prvo merenje. Među najlošije rangiranih pet sajtova nalaze se još Blic, Alo, Informer i Direktno.
Trend najnižih ocena za medije sa najvećom posetom zadržan je i ove godine, što sada već čini ozbiljan povod za zabrinutost. Lideri poštovanja privatnosti svojih čitalaca ponovo su oni mediji sa značajno manjim dosegom.
Najveći napredak uočen je u jasnom i transparentnom objavljivanju politika privatnosti, ali većina i dalje ne poštuje sve zakonom propisane obaveze. Pojedini mediji rutinski koriste krajnje intruzivne tehničke alate za prikupljanje i obradu ličnih podataka građana.
Prvi put ove godine analizirano je i kako čitaoci upravljaju kolačićima u zavisnosti od toga da li medijskom sajtu pristupaju iz Srbije ili neke od zemalja Evropske unije. Tako je uočeno da Blic i Kurir korisnicima iz Srbije ne pružaju jednostavan način za deaktivaciju kolačića, dok su onima koji sajtu pristupaju iz EU jasno predočene svrhe za koje se lični podaci prikupljaju, a kolačići nisu aktivni bez izričite saglasnosti.
Devet medija ne poseduje nikakvo obaveštenje o kolačićima, a preko 60 odsto analiziranih portala poseduje obaveštenje, ali ne i jednostavan način za upravljanje kolačićima. Samo dva medija, Moj Bečej i Mozzart sport nemaju aktivne kolačiće pre dobijanja izričite saglasnosti od korisnika.
Za izradu indeksa privatnosti koristi se uzorak od 50 medija, od kojih je 20 sajtova odabrano zbog najveće posete koju ostvaruju u Srbiji prema analitici globalnog saobraćaja na internetu, dok ostalih 30 odražava domaći medijski pejzaž po kriterijumima specifičnog geografskog područja koje pokrivaju, uzrasne grupe kojoj su namenjeni, ili javnog interesa koji ostvaruju. U poređenju sa merenjima iz 2021. i 2022. godine, iz uzorka su ove godine izostavljeni sajtovi 013 info, Objektiv, Kragujevac danas, Noizz i Brif, dok su umesto njih analizirani Sputnik, Pink, Republika, SoInfo, Kragujevačke i Mingl.
Na posebnom portalu Indeksa moguće je porediti rezultate sa prethodnim merenjima, a dostupni su i sirovi podaci za svaku godinu, metodologija analize, kao i najvažniji nalazi i preporuke medijima.
SHARE Fondacija pruža stručnu podršku medijima za unapređenje praksi i internih politika kako bi iskoristili potencijale digitalne ekonomije, uz poštovanje privatnosti svoje publike i važećih propisa. Zainteresovani mediji mogu da nam se obrate na adresu: [email protected]. Korisna znanja i savete mediji mogu naći u vodiču za medije “Zaštita ličnih podataka i novinarski izuzetak” kao i mnogim drugim, slobodno dostupnim publikacijama SHARE Fondacije.
Indeks privatnosti u medijima je izrađen u okviru projekta Cena privatnosti koji partnerski sprovode BIRN Srbija, SHARE Fondacija i Partneri Srbija, uz finansijsku podršku MATRA programa.
Čitaj još:
